Antičko vaspitanje

Grčka kultura je dala polaznu tačku za razvoj vaspitanja antičkog čoveka i razvila kulturnu baštinu tadašnjeg civilizovanog sveta. Atina, jedan od Grčkih polisa gde je bila razvijena trgovina, zanatstvo i kultura, vaspitanje je imalo drugačiji karakter nego sto je to bio slučaj u drugom grčkom polisu – Sparti. Antičko vaspitanje je bilo u potpunosti okrenuto ka pojmu lepog, ukrašenog vrlinama i znanjem (filozofija). Sistem škola je bio sledeći: Muzičke škole su bile za dečake od sedam do petnaest godina u kojima su se obučavali u čitanju, pisanju, računanju, muzici i pevanju. Sledeće su bile takozvane palestre gde su se dečaci bavili gimnastikom.

Muzička škola i palestre su se odvijali paralelno. Gimnazije su bile za imućnije dečake uzrasta od šesnaest do osamnaest godina u kojima se produžavalo bavljenje gimnastikom a takođe su ih posećivali filozofi koji su sa njima raspravljali o raznim filozofskim i državnim pitanjima. Prva dva tipa skole su bila privatna dok je gimnazija bila državna institucija. Vaspitanje je bilo omogućeno svima koji su slobodno rođeni. Rob je bio taj koji je vodio dete od kuće do meste gde se skupljala omladina radi sticanja znanja. Otuda je i nastala reč pedagogija – pais, pidos što znači – dete i ago, agein što znači – voditi. Iako su škole bile isključivo rezervisane za dečake to ne znači da su devojke bile nepismene ili primitivne.

1 Atina 2
2 Sparta 4
3 Stari Rim 6
4 ZAKLJUČAK 8
5 LITERATURA 9