Anatomija - traumatske povrede stopala

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Ljudsko stopalo je složen višezglobni mehanizam sastavljen od kostiju, zglobova,veza, tetiva, mišića i mekih tkiva. Taj složeni mehanizam jedina je anatomska struktura kojom se čovek, dvonožac, oslanja na podlogu i zahvaljujući kojoj ostvaruje stabilnost u stajanju i ravnotežu i stabilnost prilikom hodanja. Stopalo se stalno mora prilagođavati promjeni središta mase, težišta tela, a s druge strane mora se prilagođavati svim vrstama i konfiguracijama podloge i samo tako može obavljati svoju funkcionalnu celovitost.

Navedeni zadaci stopala razvili su se u vezi s uspravnim stavom čoveka te su današnji oblik i funkcija stopala jedni od filogenetski najmlađih akvizicija čoveka, s time da još uvijek nije završeno prilago]avanje stopala opterećenjima i funkciji koju zahteva dvonožac - čovjek.

Upravo zato se i smatra da je stopalo čoveka "tako ranjiv organ", podložan razvoju deformacija praktično od početka hodanja deteta do smrti odraslog čovjeka.

Medicina, tj. ortopedija ili specijalnost koja se bavi bolestima i povredama sastava za kretanje, oduvek je polagala posebnu pažnju dijagnostici i lečenju bolesti i povreda stopala.

TRAUMATSKE POVREDE STOPALA

Metatarzalna fraktura/tarzometatarzalna luksacija

Procena na terenu
Povređeni se žali na jak bol nakon uvrtanja ili direktnog udarca.
Otok je blag ili veliki. Kod najozbiljnijih povreda stopalo brzo otiče skoro dvostruko u odnosu na normalno stanje i oslonac je nemoguć.

Sportista napušta igru do postavljanja dijagnoze. Treba primeniti led, udlagu ili kompresivni zavoj.

Dijagnoza
Osetljivost je lokalizovana u području povrede. Kod pojedinačne metatarzalne frakture, osetljivost vrlo dobro ukazuje na mesto povrede. Ipak kod mnogo ozbiljnije povrede kao što je Lisfrankova fraktura – luksacija (iščašenje) tarzometatarzalnog zgloba kombinovanog sa frakturom stopala i /ili povredom mekog tkiva, kad su osetljivost i otok globalni na području čitave potkolenice, rendgen je neophodan za uspostavljanje dijagnoze.

Tretman
Većina stabilnih metatarzalnih fraktura može biti tretirana samo specijalnom krutom cipelom, uz korišćenje štaka prvih dana. Ipak, fraktura pete metatarzalne kosti pri bazi (fraktura na spoju dijafize i metafize) zahteva 6 nedelja imobilizacije u gipsu bez oslanjanja na nogu.

U toku narednih 6 nedelja moguće je oslanjanje, mada je nekad potrebna hirurška intervencija radi zarastanja. Ortoped treba biti konsultovan da bi se lečenje prilagodilo specifičnim potrebama sportiste, jer rana unutrašnja fiksacija može biti najbolje rešenje.

Unutrašnjom fiksacijom se postiže stabilnost i odgovarajuće zarastanje koje dozvoljava ubrzanu rehabilitaciju i smanjuje vrame izostanka iz igre.

Frakture tubera 5. metatarzalne kosti se tretiraju pomoću specijalne čizme, ranom rahabilitacijom i vraćanjem sportskim aktivnostima (uz nošenje specijalne ortoze) kada pacijent nema simptoma.

Suportivne trake i kuboidne podloge se mogu koristiti da ublaže pritisak na mestu frakture.

Intraartikularne frakture sa značajnim pomeranjem od 2 ¬– 3 mm obično zahtevaju otvorenu redukciju i unutrašnju fiksaciju sa malim šrafovima.

Spiralne metatarzalne frakture sa povredom mekog tkiva su ozbiljne povrede i na njih treba obratiti pažnju u ranom procesu lečenja.

Nestabilnost zahteva hiruršku intervenciju ako ima dve ili više fraktura metatarzalnih kostiju.

Rehabilitacija
Kada je fraktura stabilna, posebno su važne vežbe istezanja plantarne fascije i jačanja unutrašnjih mišića stopala.

Uganuće prve metatarzalne falange (turf toe)

Dijagnoza
Povreda prve metatarzalne falange je česta kod atletičara koji trče po čvrstoj podlozi sa mekim patikama. Uganuće zgloba prve metatarzalne falange je prouzrokovano hiperekstenzijom koju uzrokuje cepanje plantarnog dela kapsule i ligamenata u svom početku pri glavi i vratu metatarzalne kosti.

Inicijalni bol i otok mogu biti blagi uz pogoršanje u naredna 24 sata. Kao dodatak povredi mekih tkiva, može doći do frakture sezamoidne, posebno bipartitne sezamoidne ili impakt frakture metatarzalne glave.

Tretman
Najčešći je neoperativni tretman. Kod blagih i mekotkivnih povreda sportista može da nosi suportivnu cipelu sa tankim čeličnim delom na đonu koji limitira hiperekstenziju zgloba prve metatarzalne falange.

Palac mora biti bandažiran ukoliko se praktikuju sportske aktivnosti. Ozbiljnije povrede zahtevaju odmor od sportskih aktivnosti i neoslanjanje neko vreme.

Operativni tretmani se primenjuju kod nereduktibilnih luksacija i kompletnog cepanja plantarnih struktura sa retrakcijom sezamoidne kosti.