Anatomija i veze sa drugim naukama

Predmet anatomije je definisan na veliki broj sličnih načina. Kao primerom možemo se poslužiti Enciklopedijom Kolumbija u kojoj se navodi: anatomija je grana biologije koja se bavi proučavanjem strukture tela raznovrsnih organizama, uključujući i čoveka. Sam naziv ove oblasti biologije potiče od grčkog jezika, čija je transkripcija anatomia, a ta reč potiče od reči čija je transkripcija anatemnein koja znači raseći ili otvoriti. Razvoj anatomije je počeo još u najdavnijoj istoriji kada su ispitivanja vršena na žrtvovanim životinjama, dok smo u današnjem vremenu svedoci upotrebe savremenih tehnologija čijom se upotrebom stiču uvidi u najsuptilnije aspekte svih struktura u telu. Asirci i Vavilonci su poznavali sastav tela i njegovih delova i organa, o čemu postoje dokazi na iskopanim predmetima i natpisima na njima se vidi bogata anatomska nomenklatura. Inuiti i australijski Abordžini su razvili detaljno znanje anatomije sisara i složen rečnik anatomskih pojmova koji su primenjivali za životinje i čoveka.

Egipatskoj civilizaciji se priprisuje prvi dokument na kome se diskutuje o prepoznatim strukturama i organima čovečijeg tela. Kinezi su svoje anatomske pojmove podredili svom verovanju u broj 5 (pet planeta, pet elemenata, pet boja, pet osnovnih organa: jetra, srce, slezina, pluća i bubrezi, pet svojstava materije). Hindusi su smatrali da se telo sastoji od sedam delova: sok, krv, meso, mast, kosti, srž i seme. Grci su među prvima vršili sekcije na životinjama radi bližeg upoznavanja anatomskog sklopa i dr.

UVOD 3
1. Anatomija i veze sa drugim naukama 3
ZAKLJUČAK 6
LITERATURA 7