Analiza dinamike troškova i alternativnog odlučivanja u sektoru medija i javnog infor

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Mediji su kompleksni pojam koji označava sastave javnog informisanja, koji služe za sirenje (diseminaciju) vesti i audio vizuelnih sadržaja u svrhu informiranja, obrazovanja i zabave najširih slojeva stanovništva. Prema Zakonu o medijima, mediji su: novine i druga štampa, radijski i televizijski programi, programi novinskih agencija, elektronske publikacije, teletekst i ostali oblici dnevnog ili periodičnog objavljivanja urednički oblikovanih programskih sadržaja prenosom zapisa, glasa, zvuka ili slike. Mediji nisu knjige, udžbenici, bilteni, katalozi ili drugi nosioci objavljivanja informacija koji su namenjeni isključivo obrazovnom, naučnom i kulturnom procesu. Oglašavanju, poslovnoj komunikaciji, unutarnjem radu trgovačkih društava, zavoda i ustanova, udruženja, političkih stranaka, verskih i ostalih organizacija, školska glasila, službena glasila jedinica lokalne i područne (regionalne) samouprave i ostala službena saopšenja, plakati, letci, prospekti i transparenti, zatim video stranice bez žive slike i druga besplatna obaveštenja, osim ako Zakonom nije drukčije propisano. Uspešnost u izdavanju novina danas, više nego ikada ranije, zavisna je o strategijama stalnih inovacija i spremnosti da se primeni široka lestvica novih mogućnosti. Novine su izvrgnute mnogim novim pritiscima: novi formati, novi cenovni modeli, novi čitaoci i, konačno, nova tržišta. Istovremeno internet i bežične komunikacije postaju profitabilni sastavni delovi uspešnih i inovativnih kompanija. U tom složenom krugu, novinski izdavači traže svoje mesto pod suncem.

Struktura i komercijalizacija medija

Struktura medija

Često se koristi podatak da je 50 posto svih materijala koji se objavljuju u dnevnim novinama ili emisijama radija i televizije, generisano vestima koje isporučuju novinske agencije. Sama ta činjenica govori o važnosti agencija za celokupni informativni prostor i medijsku raznolikost. Ipak, upozorava na veliku odgovornost agencije da se prilagodi novim odnosima i novoj paradigmi medijskih potreba. Sve to treba rezultirati potpuno novim pristupom. Postoji jako brojna konkurencija u protoku informacija najvećih svetskih news agencija poput AFP, AP, Reutersa, UPI, Blomberga, ali i regionalnih poput DPA ili APA. Zanimljivo je analizirati kako te agencije stiču prihode. Na području medija sve je podložno brzim i sve češćim promenama. Da bi mogla obavljati profesionalnu i društvenu ulogu, mora se tim promenama stalno prilagođavati. To pretpostavlja i jasan poslovni i profesionalni odnos prema korisnicima, međusobno poštovanje prava i (finansijskih) obveza, što kod nas vrlo često nije slučaj.

Danas je uspešnost u izdavanju više nego ikada ranije, zavisna o strategijama stalnih inovacija i spremnosti da se primeni široka paleta novih mogućnosti. Novine su danas izvrgnute mnogim novim pritiscima: novi formati, novi cenovni modeli, novi čitaoci i, konačno, nova tržišta. Takodje internet i bežične komunikacije postaju profitabilni sastavni delovi uspešnih i inovativnih kompanija. Da je stvarno tako, pokazuje tematski okvir u kojem se ove godine kretao Kongres novinskih izdavača u Seulu. Temeljne postavke novog pristupa u novinskoj industriji mogle bi se sažeti u četiri poruke.

Komercijalizacija medija

Informacija postaje stalno prisutna i lako dostupna, prelaz na kompaktne novine dokazao se kao uspešna kombinacija. Prepoznavanje da oglašavanje prelazi iz štampanih medija na područje web-a, što je posebno vidljivo u poslednjih godinu dana, traži razmisljanja o tome šta će se događati sledećih godina i kako novinski izdavači mogu to prepoznavanje implementirati u svoju poslovnu politiku. Novi oblici distribucije novina i promene u politici cena privlače nove, pretežito mlade