Aleksandar Obrenović

Druga vladavina Obrenovića koja jetrajala od 1858. do 1903. godine, ne može se razumeti ako se ne uzmu u obzir lične n porodične prilike i odlike vladara. Postavlja se pitanje kakvi su to bili ljudi? Različiti autori daju različite odgovore. Zašto? Istoriju uvek pišu isključivo pobednici. To jedno, a drugo - pobednici gotovo redovno negiraju svoje prethodnike, kao majstori ranije majstore.

Ne odgovara istini da Obrenovići nisu imali srca. Miloš je, istina, jurio svoje neprijatelje, što ne znači da je bio bezdušan. Govorilo se da je Mihailo posle Majstorovićeve zavere bio bez srca, a zna se da je išao po Beogradu i Topčideru bez vojske i poliiijske zaštite. Milan je posle timočke bune bio mekši od bilo kog vladara na njegovom mestu. Čak nijedan učesnik bune nije pogubljen. Aleksandar je posle ivanjdanskog atentata bio više mek nego strog, a još manje čovek bez duše. Mihailo je pisao pesme, a Aleksandar se takođe bavio spisatelmžim radom, a nikad se u istoriji sveta među takvim ljudima nije rodio krvnik ni čovek bez duše, kako pojedini autori žele da ih prikažu.

UVOD 3
1 Aleksandar Obrenović 4
1.1 Detinjstvo i školovanje 4
1.2 Dolazak na vlast 5
1.3 Politika 10
1.4 Ženidba 14
1.5 Ubistvo 16
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19