Alati za projektovanje informacionih sistema i sistema upravljanja relacionim bazama

Maturski. seminarski, diplomski i master radovi iz informatike.

Alati za projektovanje informacionih sistema i sistema upravljanja relacionim bazama- CASE alati

Modeliranje podataka je naše apstraktno viđenje stanja realnog sistema tj. definisanje strukture
podataka. Model podataka je pojednostavljeno predstavljanje realnog sistema preko skupa objekata (entiteta), atributa objekata, veza (relacija) koje povezuju objekte (entitete). Model podataka (u literaturi je definisan kao Model Objekti-Veze (MOV) ili ER (Entity-Relatioship) model ili Entitetni dijagram, preko skupa podataka i njihovih međusobnih veza, predstavlja stanje sistema u jednom trenutku vremena i sadrži skup informacija o prošlosti i sadašnjosti sistema koja je potrebna da se pod dejstvom budućih poznatih ulaza mogu odrediti njegovi budući izlazi. Modeliranje podataka je svojevrstan grafički jezik za predstavljanje strukture podataka. Da bi se sve to grafički detaljno predstavilo koriste se CASE alati.

CASE (Computer Aided Software Engineering) alati služe za automatizaciju softverskog Inženjerstva, a sama skraćenica bi u prevodu značila “računarom podržan softverski inženjering”, ili u bukvalnom prevodu “razvoj programskih proizvoda uz pomoć računara”. CASE proizvod predstavlja bilo koji programski proizvod, koji je namenjen za podršku ili automatizaciju samo jednog zadatka u okviru životnog ciklusa drugog programskog proizvoda, ili je namenjen za kompletnu podršku pri projektovanju i realizaciji drugog programskog proizvoda. Od samog početka osnovni cilj firme bio je da se projektovanju i realizaciji poslovnih informacionih sistema priđe primenom najsavremenijih metodologija uz korišćenje CASE (Computer Aided Software Engineering) alata, u čijoj je osnovi naravno “rečnik podataka”.

Kao što i sam naziv preduzeća kazuje “metadata” tj. “podaci o podacima” u doslovnom prevodu, odnosno “rečnik podataka”, “skladište podataka” u stručnom smislu, ukazuje na to opredeljenje. U početku izbor tih alata je bio skroman, jer su i resursi potrebni za njihov rad bili skromni. Kako se “snaga i brzina" računara povećavala tako su CASE alati dobijali na svom značaju.MetaData u svom radu na projektovanju koristi integrisani CASE alat poslednje generacije Designer/2000 firme Oracle.

Uspešnim korišćenjem pravilno odabranog CASE alata može se:

• minimizirati vreme i trud (koštanje) razvoja softvera,
• višestruko povećati produktivnost u pisanju softvera,
• podići nivo kvaliteta,
• povećati pouzdanost,
• standardizovati proizvedeni softver.

Osnovni ciljevi primene CASE alata

Osnovni ciljevi primene CASE alata proizvoda su:
• obezbeđenje zadovoljavajućeg kvaliteta projekta i projektne dokumentacije,
• obezbeđenje zadovoljavajućeg kvaliteta samog programskog proizvoda,
• povećanje produktivnosti projektanta i programera,
• skraćenje vremena projektovanja i realizacije programskog proizvoda i
• obezbeđenje jednostavnog i jeftinog održavanja programskog proizvoda.

Ovaj poslednji od navedenih ciljeva je da kažemo i najbitniji, jer posle implementacije sistema,

dolazi se do zaključka da je održavanje jedna od najskupljih komponenti, za razliku od koštanja samog hardvera. Primena metodologije žibotnog ciklusa i strukturiranog pristupa predstavlja u stvari upotrebu više ili manje formalnih tehnika crtanja različitih dijagrama i matrica u zavisnosti na različitim nivoima detalja, naravno to znači ukoliko dođe do izmena na jednom nivou detalja često povlači za sobom i izmene i na drugim novima detalja. Praktično znači izmena na jednom dijagramu može značiti i potrebu sprovođenja izmena na više drugih dijagrama. Ukoliko se ipak radi o složenom projektu (projektu većeg obima), ručnim projektovanjem i sprovođenjem ovakvih izmena, održavanje projektne dokumentacije kao i kontrolu složenosti projekta otežava se posao i posao postaje naporan, i što je i najbitnije da se kaže je da je ovaj posao i sa određenom neizvesnošću ishodovan.

Greške koje su napravljene u nekim predhodnim fazama projekta, uočavaju se tek u kasnijim fazama, kada ih je već teže i otkloniti. Ako se ponovo vraćamo na ranije faze projekta s ciljem da oktlonimo greške, tada dolazimo u situaciju da opet napravimo još dodatnih novih grešaka. Strukturirani pristup zahteva od projektanta i programera da poseduju visok nivo ekspertskog znanja iz oblasti softverskog inženjerstva, kao i zadovoljavajući nivo znanja iz oblasti za koju se pravi programski proizvod, što u praksi i nije uvek obezbeđeno.

Iz ovih razloga, od CASE alata se očekuje da obezbedi što viši stepen automatizacije, prilikom realizacije zadataka kao što su:
• vođenje dokumentacije,
• izrada dijagrama,
• projektovanje programskih specifikacija,
• izrada (generisanje) programskog koda,
• sprovođenje izmena,
• integracija parcijalnih rezultata projektovanja u jedinstvenu celinu,
• kontrola konzinstentnosti, kompletsnosti i kvaliteta projekta.Pri realizaciji ovakvih zahteva, CASE proizvodi su organizovani tako da rade nad jedinstvenom
bazom podataka, koja se naziva rečnik podataka CASE proizvoda.

Rečnik podataka (Data dictionary), predstavlja opis svih podataka koji se koriste u sistemu.
Katalog koji sadrži koncizan skup definicija svih podataka sistema koji se proučava. Svaki rečnik podataka smešta i opisuje sve vrste podataka u sistemu:
- elementi podatka
- strukture podataka (objekti, veze, dijagrami)