Aktivne mere na tržištu rada

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Cilj ovog rada je da ocenimo uticaj aktivnih mera na tržištu rada na verovatnoću zapošljavanja korisnika.U ocenjivanju prosečnih efekata aktivnih mera primenili smo metod sklonosti ka učešću u tretmanu. Primena ovog metoda je značajno redukovala pristrasnost u ocenama prosečnih efekata koja se javlja usled sistematskih razlika u uzorku korisnika i lica koja nisu koristila aktivne mere. Ocene uticaja aktivnih mera na verovatnoću zapošljavanja korisnika su pozitivne i statistički značajne.

Razvijene su dve grupe statističkih metoda evaluacije mera ekonomske politike.Prva grupa metoda se naziva eksperimentalnim, a druga neeksperimentalnim.Ovi metodi se zasnivaju na istovremenom praćenju uspeha dve grupe uzoračkih jedinica, jedne koja je bila izložena tretmanu, tj. određenoj meri ekonomske politike i druge koja nije. Međutim, metodi evaluacije se razlikuju po tome kako je osmišljen društveni eksperiment, tj. da li je izvršena randomizacija jedinica ciljne i kontrolne grupe ili je kontrolna grupa formirana naknadno sa izostavljenim pravilom o slučajnom rasporedu jedinica u uzorke. Da bi se prevazišao problem neujednačenosti opservacija za dva uzorka, definisan je metod tzv. uparivanja opservacija na osnovu ocenjene sklonosti ka učešću u tretmanu. Ovaj metod, iako deskriptivan, daje nam veoma dobar uvid u to koliko su uzorci izbalansirani i omogućava nam da primenom dodatnih tehnika ujednačimo opservacije uzoraka i otklonimo pristrasnost u ocenama prosečnih efekata tretmana koja je posledica samoizbora ili subjektivnog prosuđivanja onoga ko vrši raspored jedinica u uzorke. Različite diskusije su se vodile o primeni metoda sklonosti ka učešću u tretmanu u neeksperimentalnoj evaluaciji, ali Dehejia i Wahba (2002) su pokazali da je taj metod veoma efikasan i da daje konsistentne i nepristrasne ocene prosečnih efekata. Na taj način su empirijski opovrgnuli LaLondeovu kritiku o primeni neeksperimentalnih metoda u oceni prosečnih efekata. Iako su ovi metodi svoju primenu najpre našli u medicini, danas se veoma često primenjuju u evaluaciji mera aktivne
politike tržišta rada...

Sadržaj

1 UVOD 3
2 AKTIVNE MERE 4
3 Zapošljavanje 5
4 Studija: Poljska – politika EU i situacija poljskih žena na tržištu rada 6
5 Studija Slovenija – Žene na tržištima rada i Evropska strategija zapošljavanja 8
6 Zaključak 9
7 Literatura 11