100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.
Kako bi se na pravi način upoznali sa tematikom rada Akcije i akcionarski kapital nakratko ćemo se vratiti u prošlost i prikazati put nastanka hartija od vrednosti, kako i zašto su one nastale i koji značaj one imaju danas na savremenim finansijskim tržištima..
Ideja da se u opticaju nađe mnogo više novca nego što ga fizički ima, stara je mnogo vekova. Niko ne može pouzdano da tvrdi odakle potiče – nalazimo je još kod starih Vavilonaca, a kasnije i kod Grka i Rimljana. Po francuskom istoričaru Ferdinandu Brodelu, presudnu ulogu imao je Kairo u 11. veku. Jevrejski i muslimanski trgovci već su tada poznavali različite načine plaćanja i kupovinu na kredit, kao i kaparisanje poljoprivrednih proizvoda i pre žetve. U starom i srednjem veku, trgovci su igrali ogromnu ulogu u društvu. Morali su da znaju da pišu, čitaju i računaju, da poznaju geografiju i nautiku, pa su za svoje vreme bili veoma obrazovani. Stalno su se dovijali da smisle najbolji i najsigurniji način za postizanje zarade i uopšte jednostavniji način trgovine, pa nije ni čudo što su glavne ekonomske promene začeli baš oni. Prekretnica je načinjena kad su na trgove (čiji naziv i sam kazuje da se tamo najčešće trgovalo) počeli da se donose samo uzorci robe, a ne cela količina, da bi tek po sklapanju dogovora bila izvršena razmena dobara. Za ovakvu trgovinu „na reč”, ključno je bilo poverenje. I dan-danas na berzama se ne trguje stvarnom robom, već nekom vrstom uzoraka (na robnim berzama) i hartama od vrednosti (na finansijskim berzama), a bez poverenja ne bi mogao da se sklopi nijedan dogovor.
Građevine za koje može da se kaže da su preteča banke postoje još pre pojave novca (prvi kovani novac za koji mi danas znamo je iz Lidije, nastao oko 680. godine pre naše ere), ali su tada više bili neka vrsta trezora za žito, krzno, metale (kasnije i plemenite). Posle pojave metalnog novca (koji je postao neophodan kad se pojavio višak proizvoda i privatno vlasništvo), javlja se potreba i za njegovim usavršavanjem jer se oštećivao pri dužoj upotrebi, ali pre svega jer se njime teško baratalo u većim količinama i bio je nepraktičan za prenošenje. Nošenje novca na putovanjima bilo je ogromna teškoća za tadašnje putnike zbog njegove težine, ali i čestih pljački na putu.
Sadržaj
UVOD
1.1 Pojam i nastanak akcionarskog kapitala 3
1.1.1 Povećanje i smanjenje kapitala akcionarskog društva 4
1.1.2 Finansiranje emisijom akcija 5
1.1.1 Finansiranje emisijom redovnih akcija 5
1.1.2 Finansiranje emisijom prioritetnih akcija 7
1.1.3 Otkup sopstvenih akcija 8
1.2 Deoničarsko društvo D. D. 9
1.2.1 Pojam 9
1.2.2 Sistemi osnivanja deoničkog društva 10
1.2.3 Osnivački akti deoničkog društva 11
1.2.4 Načini osnivanja deoničkog društva 11
1.2.5 Upravljanje deoničkim društvom i njegova organizacija 13
1.2.6 Prava iz deonice 16
1.2.7 Načini prestanka deoničkog društva 17
1.3 Tržište hartija od vrednosti 18
1.4 Akcija i njene karakteristike 19
1.4.1 Nastanak deonice 21
1.5 Vrste deonica 21
1.5.1 Obične (redovne) deonice 22
1.5.2 Preferencijalne (povlaštene) deonice 24
1.5.3 Osnovne razlike između deonice i obveznice 26
1.5.4 Cena deonice 26
1.5.5 Dividendne akcije i deljenje prava 28
1.6 Oblici dividende i procedure isplate 28
1.7 Nominalni kapital i nominalni iznos deonice 29
1.8 Dobit i gubitak – prihodi od akcija 34
1.8.1 Deobe akcija i dividende 35
1.8.2 Kamatne stope 35
1.2 Komisija za hartije od vrednosti 36
1.3 Nadležnosti i ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti 37
1.4 Odobravanje izdavanja hartija od vrednosti 41
1.5 Odobravanje preuzimanja akcionarskih društava 43
1.6 IOSKO 44
ZAKLJUČAK 47
LITERATURA 50
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
