Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.
Termin ADSL je nastao od početnih slova engleskih reči Asymmetric Digital Subscriber Line - asimetrična digitalna pretplatnička linija. Ovaj naziv označava tehnologiju koja omogućava da se kroz postojeću telefonsku infrastrukturu prenose i podaci. To znači da se koriste već ugrađeni telefonski kablovi, na koje su spojeni telefonski aparati, a ugradnjom dodatnih uređaja omogućava se da istovremeno teku glasovna komunikacija i razmena podataka.
Bakarni kablovi koje telekomunikacione kompanije koriste za fiksnu telefoniju imaju mnogo veći kapacitet, odnosno raspon frekvencija, nego što je za glasovnu komunikaciju potrebno. Ta osobina kablova iskorišćena je za DSL tehnologiju. Razni tipovi informacija putuju istim žicama bez ometanja telefonskih razgovora, a tako što se različite frekvencije koriste za pojedine zadatke. Proizvođači su ograničili frekvencije koje telekomunikaciona oprema koristi, tako da se sva telefonska konverzacija obavlja u rasponu od 0 do 3,4 kHz. To je sićušan opseg u odnosu na, primera radi, frekvencije od 20 Hz do 20.000 Hz koje imaju standardni stereo zvučnici, a bakarni kablovi mogu da sprovode i frekvencije od više miliona herca. Upotreba tako malog opsega seže u prošlost, zbog želje da se izbegne interferencija koja može nastati kada se više žica nađe na malom prostoru. Moderna oprema koja šalje digitalne signale bezbedno može da koristi veći deo kapaciteta telefonskih kablova, i DSL tehnologija upravo to i čini.
Asimetrična DSL tehnologija se zasniva na nejednakoj raspodeli frekvencija, a tome se pribeglo na osnovu realnih pokazatelja da većina korisnika Interneta više preuzima nego što šalje podatke. Bez obzira na to što su brzine prenosa koje se ADSL tehnologijom postižu daleko veće od onih koje se ostvaruju pomoću standardnih modema, svi korisnici neće moći da dobiju identičnu uslugu, niti je ona na svakom mestu ista. ADSL u velikoj meri zavisi od udaljenosti korisnika od centrale preko koje je povezan na uslugu. Da bi ADSL bio negde ugrađen, udaljenost od centrale ne sme biti veća od 5,5 kilometara, a s daljinom opada brzina koju korisnik može dobiti. Najveća brzina koja se preko ADSL-a može ostvariti je od 8 Mb/s ka korisniku na udaljenosti do 1,8 kilometara i 1536 Kb/s od korisnika ka davaocu usluga.
Primene ADSL tehnologije
Glas putem ADSL-a (Voiceover DSL)
Ovo je nova tehnologija koja obezbeđuje voice (glasovne) servise korišćenjem ADSL ili SHDSL (Symmetric High Bit Rate DSL) za integraciju voice i data servisa. Podrazumeva super brze data i višestruke voice kanale preko jedne telefonske linije.
Video na zahtev (Video on Demand)
Omogućava pristup bilo kom video programu koji korisnik želi da gleda, kad god to poželi. Mogu se gledati filmske premijere kao i filmski klasici. Moguće je otići u video obilazak nečije kuće iz snova, igrati on-line najnoviju igricu ili obaviti virtuelnu posetu nekom mestu za odmor pre nego što se tamo stvarno i ode. Sa Video on Demand ADSL tehnologijom sve je ovo moguće, preko postojeće telefonske linije uz istovremeno primanje i upućivanje poziva.
Video konferencije (Video Conferencing)
Ova aplikacija obezbeđuje alate koji poboljšavaju radne rezultate sastanaka, treninga, ili servise koji obezbeđuju istovremenu komunikaciju geografski distribuiranih delova jedne ili više firmi, nudeći komunikaciju licem – u – lice.
Telecommuting
Sa ovim servisom zaposleni mogu da rade od kuće sa punom funkcionalnošću kao da svoj posao obavljaju u firmi. Kao telekomuter (Telekommuter), radnik može pristupiti virtuelnoj lokalnoj mreži sa drugim telekomuterima, pristupiti aplikacionim serverima, deliti fajlove sa saradnicima, pretraživati i preuzimati faksove koji pristižu na centralni korporacijski faks server. Telekomuteri mogu primati e-mail i imati na raspolaganju propusni opseg za primanje poruka sa voice mail servera.
Telemedicina (Tele Medicine)
Ovo je aplikacija zasnovana na resursima Interneta koja omogućava korisnicima da pristupaju informacijama koje su smeštene na serverskoj bazi podataka korišćenjem web browsera. Ovaj servis stimuliše izgradnju baze podataka medicinskih izveštaja, omogućavajući korisnicima dobijanje i pregledanje informacija o pacijentu, dijagnoza, recepata i grafičkih podataka kao što je rendgenski snimak. Sa telemedicinom doktori se mogu kvalitetnije brinuti o svojim paciijentima. Lekari na taj način primaju najnovije podatke o svojim pacijentima, iz druge bolnice ili medicinske ustanove, kao i istoriju bolesti, a moguće su i konsultacije i sa specijalistima.
Udaljeno učenje (Distance Learning)
Interaktivno obrazovanje obećava revolucionarne promene u obrazovanju mladih i odraslih. Distance Learning servisi podrazumevaju interaktivne programe edukacije u školama, kućne dopunske obrazovne materijale za studente i učenike, obrazovno – zabavne programe namenjene predškolskoj deci koji uključuju elemente interaktivnog učenja i/ili jednostavne igre iz kojih se dosta može naučiti, virtuelne učionice i još mnogo toga.
Interaktivne mrežne igre (Interactive Network Games)
Ove aplikacije podržavaju interaktivne kompjuterske igre za više učesnika preko mreže zasnovane na IP tehnologiji. Nakon pretplaćivanja na ovaj servis korisnik može da bira željenu igru iz menija. Servis potom pokreće izabranu igricu sa udaljenog drajva.
Radio i TV (Broadcast Audio & TV)
Ovo je aplikacija koja hvata i disribuira ”žive” TV ili audio emisije preko mreže bazirane na IP protokolu, demonstrirajući emitovanje uživo putem ADSL superbrzog interneta. Sa ADSL tehnologijom, audio i video tokovi zahvataju samo deo propusnog opsega tako da korisnici mogu da nastave surfovanje internetom dok slušaju muziku CD – kvaliteta ili gledaju ”živi” TV prenos.
Online kupovina (Online Shopping)
Ove aplikacije pokrivaju veliki deo proizvoda koji se prodaju na Internetu: CD prodavnica u kojoj kupci pre kupovine mogu preslušavati delove CD-a, prodavnica mode gde se prodaje garderoba korišćenjem Virtual Reality (VR) alata pomoću kojih je moguće pregledati model sa svih strana (3D) pre nego što se kupi. Video prodavnica u kojoj kupci mogu gledati video inserte sa kaseta i DVD – a pre formalne kupovine.
Funkcionisanje
Kako ADSL radi?
Standardna telefonska instalacija se sastoji od para bakarnih žica koje telefonska kompanija dovodi do lokacije korisnika. Bakarne žice mogu da prenesu mnogo više komunikacija nego što je sadžano u telefonskoj konverzaciji – odnosno mogu da rade sa mnogo većim opsegom frekvencija od onog koji se zahteva za telefonski saobraćaj. ADSL koristi višak ovog kapaciteta za prenos informacija preko žice bez ometanja telefonskog razgovora koji se odvija preko žice. Čitav mehanizam se zasniva na tome da se odgovarajuće frekvencije vežu uz određene zadatke. ADSL tehnologija deli raspoloživi frekventni opseg obične bakarne žice na tri dela.
Osnovni opseg, 0 – 4 KHz, koji je predviđen za telefonski saobraćaj, posebnim filtrom je odvojen od ostalih opsega metodom koji garantuje da će se telefonski razgovor odvijati i u slučaju da ADSL zakaže. Drugi opseg frekvencija prenosi signal podataka od 64 do 800 Kb/s (stvarna brzina zavisi od kvaliteta linije, razdaljine i preseka žice) koji šalje informacije od korisnika ka njegovoj osnovnoj stranici na internetu (upload). Treći signal je veza velike brzine ka korisniku (download), maksimalne brzine 8Mb/s.
Osnovna ADSL Konfiguracija
Gornji deo slike opisuje tradicionalno povezivanje preko telefonske linije, modema u kući ili kancelariji i telefonske centrale. Opseg širine 4 KHz je određen linijskim filtrima i prenos podataka je ograničen na oko 33 Kbps. Ako je umesto toga korišćen ADSL modem, linijski filtar mora biti zamenjen ADSL karticom za povezivanje odgovarajuće širine opsega (oko 1 MHz).
Oprema
ADSL koristi dve vrste opreme, jednu na strani korisnika i drugu na strani Internet servis provajdera, telefonske kompanije ili nekog drugog provajdera DSL servisa. Na strani korisnika nalazi se ADSL primopredajnik, koji može odezbeđivati i druge servise. Većina korisnika svoj ADSL primopredajnik naziva ADSL modemom, mada to nije ispravno. Naime, kada kompjuter prima informacije sa Interneta preko telefonske linije, telefonska kompanija filtrira informacije koje stižu u digitalnom obliku i pretvara ih u analogni oblik za digitalnu liniju, što zahteva da modem u računaru korisnika ponovo pretvori podatke u digitalni oblik. ADSL prenos podataka je digitalni i ovakva konverzija mu nije potrebna. ADSL primopredajnik, ili ATU – R kako ga nazivaju inženjeri u telefonskoj kompaniji ili Internet servis provajderi, je tačka u kojoj podaci sa korisničkog računara ili mreže bivaju povezani na ADSL liniju. Dok se većina ADSL primopredajnika prodaje kao običan