Adobe photoshop

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Grafika se odavno koristi na računarima radi ilustracija i lakšeg snalaženja u velikim količinama teksta. Veliku upotrebu slike i crteži su imale na polju video-igara, a daljim napredovanjem mogućnosti kompjutera, na ekrane stižu i fotografije, dok će kasnije računari postati jedno od osnovnih sredstava za obradu, ali i stvaranje potpuno novih dela. Digitalni fotoaparati preuzimaju primat, a sa njima računari preuzimaju i ulogu mračne komore.
Postoje dva osnovna tipa slika rasterski i vektorski. Prvi se sastoji od tačkica, piksela, različite boje koji zatim svi zajedno čine sliku. Kada takvu sliku jako uveličamo dobijamo krzave linije i nekad je teško uočiti pravi oblik. Drugi, vektorski, format se sastoji od tačaka i linija koje se iscrtavaju na osnovu koordinata koje su zadate u datoteci, pa se slike u ovom formatu mogu uvećavati neograničeno, a linije će i dalje imati glatke ivice, a mogu se pojaviti i neki delovi slike koji do tada nisu bili uočljivi. Mane ovog formata su što bi fajlovi u slučaju fotografija bili veoma veliki zbog velikog broja detalja. Najpopularniji (i verovatno najmoćniji) program za rasterske slike je Adobe Photoshop. Takođe su popularni i Jasc Paintshop Pro i Corel Photo Paint. Za vektorske slike se najčešće koristi Corel Draw, mada mnogi profesionalci koriste Adobe Illustrator.

Formati slika

Za čuvanje slika na računarima se koristi više formata, uglavnom zbog različitih zahteva korisnika, ali i uštede prostora, budući da mnogi formati sadrže kompresovane slike. Postoje dva osnovna tipa kompresije lossless i lossy, pri čemu lossless kompresuje podatke bez gubitka informacija, odnosno slika ostaje ista, dok lossy obično odbacije neke manje primetne delove slike, ali postiže bolje rezultate. Glavni formati kompresije bez gubitka su .LZW i .RLE.
Neki od najpopularnijih formata slika su:
• .bmp – osnovni, nekompresovani format slika, gde se za svaki piksel slike čuvaju odvojeni podaci o boji. Varijacije u veličini se mogu dobiti menjanjem veličine palete boja (od 1 pa do 32 bita). Slike u ovom formatu su oštre ali zauzimaju mnogo prostora u odnosu na mnoge od ostalih, posebno .jpg i .gif.
• .jpg – kompresuje slike upoređujući susedne piksele i na osnovu sličnosti smanjuje zauzeti prostor (i preko 10 puta u odnosu na bmp). Zbog svojih osobina veoma je popularan za kompresiju fotografija i na internetu, gde su mali fajlovi potrebni da bi se smanjilo vreme učitavanja. NJegova osovna mana je što zamućuje oštre linije, pogotovo pri većim stepenima kompresije.
• .gif – ovaj format je popularan zbog svoje osobine da može posedovati prozirne piksele u svojoj strukturi. NJegov metod kompresije se zasniva na selektivnom smanjivanju palete boja, odnosno korišćenju samo nekoliko neophodnih boja, tako da je veoma pogodan za slike sa oštrim linijama i malim brojem boja, pri čemu se postižu bolji efekti kompresije čak i od .jpg formata. Naravno mana mu je što se veličina fajla drastično povećava kod slika sa prelazima boja (kod kojih je jpg najbolji).
• .psd – interni fotošopov format, odlikuje se prisustvom lejera (slojeva), koji omogućuju lakši rad sa različitim objektima na jednoj slici. Mana mu je veličina izlaznog fajla, pa se obično koristi samo pri radu na slici dok se gotova slika obično snima u .bmp, .jpg, ili eventualno .gif formatu ako su u pitanju providne slike.