Adekvatnost kapitala u savremenom bankarstvu

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kapital je najvažniji elemenat finansijske snage poslovnog bankarstva. Kapital banaka predstavlja najstabilniji deo finansijskog potencijala i poslovne politike banaka.
Banke suočene sa većim kreditnim i drugim rizicima izložene su i mogućnostima većih udara neočekivanih gubitaka i drugih nenaplativih plasmana.

2 Kapital banaka i adekvtnost kapitala

Obezbeđivanje zadovoljavajućeg nivoa kapitala i zadržavanje dovoljne količine kapitala kako bi se zaštitili interesi deponenata, zajmoprimaca, zaposlenih vlasnika i opšteg građanstva jedan je od velikih izazova u bankarskom upravljanju kao i u poslovanju mnogih konkurentnih finansijskih kompanija.

Postavlja se pitanje. Šta je to kapital? Za bankare i mnoge njihove konkurente reč kapital ima posebno značanje. Pod tim pojmom uglavnom se podrazumevaju sredstva koja su uložena od strane vlasnika finansijske kompanije. U slučaju komercijalne banke to podrazumeva vlasnike akcija – investitore u obične i prioritetne akcije koje je bankarska kompanija pustila u opticaj. Kada su u pitanju najbliži bankarski konkurenti, štedionice, vlasnici mogu biti akcionari ako je štedionica korporacija, ili to može da bude njihov klijent ukoliko je reč o kreditnoj uniji, investicionoj banci ili udruženju za štednju i poslove zajma. Za štednu instituciju koja je u vlasništvu klijenta, kapital se sastoji od akumulirane reinvestirane dobiti.
Vlasnici ulažu novac koji je deo njihovog bogatstva, koji se stavlja na rspolaganje finansijskoj kompaniji sa očekivanjem da se ostvari zarada u visini tržišne kamatne stope na uložena sredstva.
Jedan deo uloženog vlasničkog kapitala uzima oblik kupovine akcija. Druga važna komponenta sastoji se od godišnjih zarada koje vlasnici ponovo investiraju u finansijsku kompaniju, jačajući njene rezerve u nadi da će menadžment profitabilno investirati tu zadržanu dobit, uvećavajući na taj način buduće prihode vlasnika.