Britanski dvostranački parlamentarizam

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Prva asocijacija na geografski pojam Velika Britanija je ostrvo koje se nalazi nadomak, a ipak je tako daleko od ostatka Evropskog kontinenta. To je jedinstven primer države kojoj je činjenica da spada u ostrvske zemlje, poslužila kao filter za prijem odnosno odbijanje prihvatanja pozitivnih, ali i negativnih kontinentalnih tekovina. Velika Britanija svoj razvoj može da zahvali upravo toj izolovanosti, kao i privrženosti tradiciji. Nasuprot Evropi, koja svoj pravno-politički razvoj zasniva prvenstveno na Rimskoj državi, Velika Britanija svoj politički sistem bazira na originalnim i jedinstvenim institutima, bipartizmu, i sistemu podele vlasti.

Ovaj rad ima za cilj da rasvetli i pojasni prilično protivrečne i kompleksne odnose legislative i egzekutive, odnosno parlamenta i vlade. Namera je da se ukaže na činjenicu da odnos zasnovan na interesu između Parlamenta i Vlade obezbeđuje značajan stepen koegzistencije, ali i minimum stabilnosti i funkcionalnosti političkog poretka. U tim turbulentnim i večito enigmatičnim, ne retko neiskrenim partnerskim odnosima između parlamenta i vlade često ispaštaju političke partije mada katkad i one iz revolta, znaju da preuzmu komandu i upravljanje "kućom" tj. Državom. . .


Parlamentarni sistemi

Prirodna je težnja svake vlade da maksimalno amortizuje i marginalizuje uticaj parlamenta i ostvari najveći mogući stepen nezavisne kontrole nad procesom odlučivanja. Opšta tendencija jačanja izvršne vlasti naspram zakonodavne prisutna je u svim savremenim demokratijama. Marginalizacija nacionalnih parlamenata prisutna je u svim zemljama "zapadne demokratije" (Evropske unije). Ako je zakonodavna vlast nefunkcionalna to može biti ozbiljno upozorenje potencijalne krize demokratskog deficita, jer to znači da ključni kontrolni mehanizam izvršne vlasti ne funkcioniše. Jasno definisanje i dimenzioniranje odnosa između parlamenta i vlade predstavlja ugaoni kamen parlamentarizma. Pravo vlade da raspusti parlament i pravo parlamenta da izglasa (ne)poverenje vladi postavlja se kao imperativ i conditio sine qua non savremene parlamentarne demokratije. Zapravo, esenciju parlamentarizma treba tražiti u interkonekciji parlamenta i vlade, jer ta relacija čini fundament, odnosno stožer za razumevanje i razlikovanje parlamentarizma od drugih institucionalnih aranžmana vlasti. . .

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Parlamentarni sistemi 4
1.1.1 Poslaničko (parlamentarno) pitanje 6
1.2 Bipartizam 9
1.2.1 Osnovne karakteristike bibartizma 10
1.3 Bipartizam u britanskom parlamentarnom sistemu 11
1.3.1 Osnovna obeležja 11
1.3.2 Konzervativna partija 11
1.3.3 Laburistička partija 12
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14