Управљање у кризним ситуацијама

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Чињеница је да се друштво стално мења. Али то није појава која не утиче на пословање предузећа. Паралелно са променама у друштву мења се и привреда.
Флуктације које се дешавају у привреди могу бити различите. Коњуктурне осцилације су присутне у свакој привреди и оне су углавном предвидљиве. Њихов циклус има четири фазе: просперитет, рецесија, депресија и оживљавање. Осим ових, могуће су и друге привредне појаве као што су инфлација, недостатак ресурса, пад стандарда и сл. Такође, промене на конкретном тржишту могу изазвати и конкуренти, добављачи или купци, али и медији.
На такве промене у окружењу предузеће не само да мора обратити пажњу, већ мора и дати адекватан одговор.
Пасивност предузећа према променама доводи га у опасност. Оно тада постаје мање конкурентно и губи своје тржиште, све док се не угрози и егзистенција предузећа. Такве негативне промене у пословању предузеће са теденцијом даљег погоршања називају се кризом предузећа.
Несумљиво је да не доводи свака промена предузеће у опасност. Али такође је чињеница да поједина предузећа нису спремна за промене и да немају механизме који могу рано указати на опасности које се могу појавити тихо и са свих страна у исто време. Исто тако су, за нашу земљу, битне и историјске последице, које се тичу не-тржишних услова привређивања у социјалистичком друштву.
Као последица овога, велики број наших предузећа налази се у кризи. Презадуженост и неликвидност најчешћи су проблеми наших предузећа.
Турбуленција промена као појава која указује на убрзавање усложњавања ситуације присутна је у целом свету. Дакле, може се рећи да данас живимо у свету промена, али ће њих у будућности бити свакако и више. Као последица тога криза предузећа у будућности је неминовност.
Стога, изградња система детектовања промена и упозоравања на опсаности треба да буде приоритет предузећима која желе да опстану и у овом веку.

СИМПТОМИ КРИЗЕ

Како би предузеће на време уочило настајање кризе и на време спровело мере за њено превазилажење нису најважнији узроци кризе, већ њени симптоми. Симтоми кризе представљају видљива дејства узрока кризе, али се они не могу издвајати од узрока кризе, јер могу бити резултат више узрока кризе, а и сами могу постати узрок кризе. Због вишеструког утицаја различитих узрока кризе, не може се увек успоставити јасна узрочно последична веза између узрока и симптома кризе.
Симптоми кризе представљају обележја по којима се криза у предузећу може идентификовати. Први знаци кризе најчешће се манифестују у виду пада тржишног учешћа и поруџбина од стане купаца. Ово доводи до пада продаје, па затим и добити, али и ликвидности предузећа. Опадање ових фактора, али и неискоришћеност капацитета може се идентификовати у књиговодственим подацима.
Природа кризе јесте да се креће експоненцијално. Што је више симптома кризе, то је предузеће дубље зашло у кризу и теже је вратити га равнотежно стање – стање ликвидности. Због тога је од суштинске важности уочавање најмањих сигнала (симптома) кризе и брза реакција предузећа. Уколико предузеће ништа не предузме, онда ће све више тонути у кризу, полако ће повећавати своја задуживања, а смањивати своју ликвидност, а ускоро неће моћи да исплати никакву добит.
Интензитет кризе је променљив током њеног продубљивања. Али није лако уочити ране симптоме кризе, јер се они могу различито интерпретирати и јер могу имати више узрока. Индикатори кризе који су се искристалисали кроз праксу су финансијски резултати:
•опадајућа продаја
•опадајућа рентабилност
•повећање степена задужености
•опадање ликвидности
Самостално или у групама овакви показатељи указују на кризу. Нпр. уколико се погоршава финансирање и наступа презадуженост онда то повлачи штету на приносу. Задуженост и неспособвност плаћања јасно сигнализирају постојање кризе која угрожава предузеће.
Задуженост настаје онда када се у предузећу за функционисање мора поред сопственог капитала ангажовати несразмерно много туђег капитала. Презадуженост предузећа је стање при коме је у предузећу сопствени капитал једнак нули.
Касније, током напредовања кризе могу се јавити и симптоми попут:
•неадекватног реинвестирања у посао
•недостатак планирања
•супростављање највишег руководства идејама које долазе од других
•пасивност врховног менаџмента
Анализа симптома кризе полази од претпоставке да је предузеће резервоар готовине и да му је циљ да успешно управља новчаним токовима. Када се тај резервоар испразни, сматра се да је предузеће банкротирало. Испитивање фактора као што су рентабилност, раст и ликвидност треба да пружи податке о дубини кризе у којој се предузеће налази.
Поред финансијских постоје и бројни други фактори који указују на постојање кризе. То су најпре квалитет производа (који може почети да опада), сумњичавост добављача и иноземних купаца, занемаривање поправки на грађевинским објектима, па све до не набављања инвентара који се користи у канцеларијама.