Социолошки аспекти масовне културе

УВОД



У тзв. дигиталној ери у којој смо ушли, стваралаштво, култура, информација и образовање постали су апсолутно глобализовани. Глобална комуникација, наравно, тражи нове дефиниције масовне културе, културног индентитета уметничких жанрова итд.

Улазимо у друштво које непознаје затвореност, изолованост, али у коме се подстичу продуктивне различитости. Наравно, увек остаје присутно питање како сачувати своју посебност у оквиру тенденција глобализације како у свеобштем кретању према „јединственом свету“, утемељеном на економској и технолошкој интеграцији избећи опасност од једнообразности, серијализације једног културног и политичког обрасца ?



СОЦИОЛОШКИ АСПЕКТИ МАСОВНЕ КУЛТУРЕ

Масовна култура, као друштвени феномен, настала је као споредан производ индустријске револуције. Да се подсетимо, прикупљена и акумулирана знања током периода средњег века су се таложила и ишчекивала погодан тренутак за испољавање. Показало се да је тај трнутак своје место нашао у XVIII веку, када је дошло до остварења и конструисања многих научних открића, као на пример, парне локомотиве. Миграције из села у градове, које су уследиле, довеле су до непланског насељавања градова без посебног освртања на изглед. То је најпре задесило Енглеску и Француску. Број радника у градовима нагло је растао развојем механичке производње односно, индустријализацијом.
О утицају индустријске револуције на културу најбољу слику дају подаци о начину живота новодосељеног (руралног) становништва, односно радника у ондашњим индустријским центрима. Незадовољавајући услови за нормалан живот, недостатак потребног простора за становање као и јако неповољни услови рада у фабрикама, довели су до ступња једва могуће егзистенције коју су одликовали, поред осталог, велики број радних часова дневно и несразмерно мале наднице.

Привикавајући се на овакве услове и друштвене и економске односе, становништво пристигло са села потпуно мења свој пређашњи начин живота. У други план се ставља фолк, односно народна култура и традиција. Насељавајући градове, живећи у „новоурбанизованој“ средини радници су „престајали да буду чланови породице, општине или парохије, суседи и рођаци; одбацивали су сложену мрежу традиционалних друштвених односа ...“ /¹
Навике, које је нови начин живота условио, утицале су на карактер њиховог понашања и на подручју прихватања нових симбола и модела понашања који конструишу масовну културу.

Промена село – град условола је не само промену начина живота и навика већ и друге потребе. Једна од тих потреба била је потреба за образовањем иницирана, углавном, технолошким и техничким напредком.