семинарски работи тука

PARISKA BERZA NA HARTII OD VREDNOST



I. OPŠTA REGULATIVNA RAMKA

Francija pretstavuva tipičen primer na zemja vo koja kompjuterizacijata na berzite i na berzanskoto rabotenje vnela sosema radikalni presvrti i napuštanje na tradiciite stari nekolku vekovi. Propasta na eden kralski dekret od 1724 godina dovela do monopoliziranje na profesijata "berzanski posrednici", (sosema sprotivno na intencijata na dekretot raboten po primerot na togaš uspešniot Londonski City i negovata berza) i do sozdavanje na edna cela tradicija na "monopolizirana profesija". Krahot na francuskite finansiski pazari i nezadovolstvoto od "zastarenata" regulativa vo šeesettite godini od ovoj vek doveduva do započnuvanje na cela serija pomali reformski zafati što kon krajot na osumdesettite godini celosno će ja promenat francuskata berzanska regulativa. Iako ovde će ja analizirame novata regulativna ramka, popatno će se zadržuvame na objasnuvanje na starite rešenija što grižlivo se doteruvani nekolku veka i seušte pretstavuvaat vistinski primer na edno staro i dobro trgovsko pravo.
Sovremenite reformi na francuskite finansiski institucii i finansiskite posrednici, kako i reformite na berzanskiot sistem voopšto započnuvaat vo januari 1988 godina, po što sledi donesuvanjeto na nekolku novi zakoni i dekreti so koi se reguliraat oddellni delovi od ovaa materija. Iako zamislenata reforma seušte ne e celosno zaokružena, od postojnite rešenija približno može da se proceni vo koj pravec će se razviva ovaa regulativa.
Osnovanjeto i eventualnoto zatvaranje na postojnite francuski berzi e vo nadležnost na vladata na Republika Francija. Za taa cel, vladata donesuva posebni dekreti, na predlog na ministerot za ekonomija i finansii vo čij resor podpađa regulacijata i nadzorot na finansiskite pazari i na finansiskite institucii voopšto. Denes vo Francija postojat sedum berzi na hartii od vrednost: Pariz, Bordo, Lil, Lion, Marsej, Nansi i Nant (Paris, Bordeaudž, Lille, Lyon, Marseille, Nancy, Nantes) i site zaedno pretstavuvaat edinstven berzanski sistem, upravuvan od strana na isti organi i tela i so edinstveni propisi vo vrska so priemot na vrednosnite hartii na berzanskite listi. Slično na germanskite zakonodavni rešenija, što vodele kon centralizacija na germanskiot berzanski sistem so centar vo Frankfurt, novite reformski zafati vo Francija go centraliziraat francuskiot berzanski sistem, ovoj pat davajći i primat na Pariskata berza na hartii od vrednost. Za razlika od porano, koga kompaniskite akcii i dolžničkite hartii od vrednost možele da kotiraat (i so niv da se trguva) samo na edna od sedumte postojni francuski berzi, nužno preku berzanski broker-člen na relevantnata berza, denes site hartii od vrednost primeni na koja bilo postojna berza se registriraat vo edinstveniot elektronski sistem za trguvanje, narečen CAC. Kako rezultat na navedenata promena, denes site brokerski kompanii, bez ogled na toa na koja berza členuvaat možat da trguvaat so site hartii od vrednost što kotiraat na koja bilo od sedumte postojni berzi vo Francija.
Glavno nadzorno telo na finansiskite pazari vo Francija e Berzanskata komisija ili Komisijata za berzanski operacii (Commission des Operations de Bourse, popoznata pod kratenkata COB). Berzanskata komisija e osnovana so posebna Ordonansa od 28 septemvri 1967 godina, kako avtonomna administrativna agencija, po primerot na poznatata Securities and Edžchange Commission vo SAD. Komisijata ja sočinuvaat pretsedatel i osum člena. Pretsedatelot na Berzanskata komisija se naznačuva so poseben dekret na francuskata vlada, a členovite se naznačuvaat so dekret na ministerot za ekonomija i finansii. Mandatot na pretsedatelot i na členovite na Komisijata iznesuva četiri godini. Berzanskata komisija ja opslužuva nejzinata administracija što ja rakovodi Generalen sekretar. Generalniot sekretar go naznačuva pretsedatelot na Berzanskata komisija vo dogovor so ministerot za ekonomija i finansii. Administracijata e podelena na pogolem broj specijalizirani oddeli (inspekcija, pravna služba, smetkovodstvo, informiranje, analiza itn.), a vrabotenite lica nemaat status na državni službenici.
Ministerot za finansii vo Berzanskata komisija dopolnitelno naznačuva eden vladin opolnomoštenik ili komesar (Commissaire du Gouvernement), so mandat od četiri godini, koj ja nadgleduva rabotata na Komisijata i direktno gi zastapuva vladinite interesi. Od druga strana, Berzanskata komisija može da isprati svoi zastapnici (delegacii) na nekoi pogolemi berzi vo vnatrešnosta na zemjata, so cel na lice mesto da ja kontroliraat rabotata na relevantnite berzi. Zasega postojat dve vakvi delegacii: na berzite na hartii od vrednost vo Lion i vo Nansi.
Berzanskata komisija ima brojni nadležnosti od koi ovde će gi navedeme samo považnite. Imeno, taa e zadolžena za proverka na točnosta na podatocite ("verifikacija na podatocite") što gi objavuvaat kompaniite pri izdavanjeto na akciite ili obvrznicite, pri javnite ponudi, prezemanjata ili vo periodičnite, polugodišnite i godišnite publikacii (smetki, direktorski izveštai, prospekti, prospekti za prezemanja itn.). Berzanskata komisija isto taka e nadležna za kontrola i nadzor na finansiskite pazari (stokovi berzi, berzi na hartii od vrednost, terminski berzi, berzi na opcii i sl.). Taa sproveduva istragi po žalbite podneseni od strana na "javnosta", go kontrolira počituvanjeto na zakonskite odredbi so koi se kaznuvaat manipulacijata so cenite i insider trading i izdava odobrenija za osnovanje na investicionite fondovi (societes d'investissement a capital variable/SICAV; Fonds communs de Placement/ FCP itn.). Berzanskata komisija ima prilično široki ovlastuvanja za prezemanje različni tipovi istragi i za pokrenuvanje na sudski postapki, a vo odredeni slučai taa samata e ovlastena da utvrduva parični kazni i drugi vidovi sankcii (pred se za nezakonito trguvanje so hartiite od vrednost i za povreda na profesionalniot etički kodeks). Konečno, bez ogled na odlukata na Berzanskiot sovet, Berzanskata komisija može da stavi veto na priemot na odredena vrednosna hartija na berzanskite listi ili da otstrani odredena hartija od listite sekogaš koga smeta deka takvoto rešenie e neophodno za zaštita na investitorite.
Klučnite promeni vneseni so reformite od 1988 godina se odnesuvaat na regulacijata na berzanskite brokeri. Tradicionalno vo Francija berzanskite transakcii morale da bidat sklučeni so posredstvo na profesionalni posrednici narečeni "berzanski posrednici" (Agent de Change), koi poseduvale priznaen monopol na posreduvanje pri sklučuvanjeto na site berzanski transakcii. Agents de Change bile vladini funkcioneri, naznačeni so dekret na ministerot za ekonomija i finansii, na predlog na tnr. Pretstavnička ili Sindikalna komora (Chambre syndicale), za koja će stane zbor pokasno. Pokraj agents de change do 1962 godina vo Francija postoel i eden poseben tip posrednici, narečeni "posrednici na berzanskiot parket" ili Courtiers. Ovoj tip posrednici ne poseduval status na "vladin funkcioner", tuku status na komisioner od trgovskoto pravo (commissionnaires), koj na Berzata dejstvuval vo svoe ime, no za tuđa smetka, to est za smetka na svoite klienti na koi im odgovarale za izvršuvanjeto na dadenite berzanskite nalozi. Courtiers poseduvale monopol na posreduvanjeto vo transakciite što za svoj predmet imale hartii od vrednost što ne bile primeni na oficijalnata berzanska lista. So ogled na toa što porano trguvanjeto so vakvite hartii na Berzata bilo zabraneto, ovoj tip posrednici i samiot pazar na koj tie posreduvale se narekuvale "zaednica zad kulisite" ili ednostavno "kulisa" (communement la Coulisse). Na ovoj pazar voobičaeno se prodavale hartiite od vrednost što "čekale" da bidat primeni na oficijalnata lista. So tek na vreme, kulisite prerasnale vo eden vid vtor oficijalen pazar, no so poseben vladin dekret tie bile zabraneti vo januari 1962. Zabranata na kulisite vodela kon isčeznuvanje na courtiers i do definitivno zacvrstuvanje na agents de change kako edinstveno dozvoleni berzanski posrednici.
Reformata od 1988 godina pretstavuva dramatičen presvrt vo ovaa sfera. Za razlika od porano, koga kvalifikacijata "berzanski broker" (agent de change) se davala samo na fizički lica koi po nivnoto naznačuvanje stanuvale vladini funkcioneri, po 1988 godina brokerskata profesija stanuva "slobodna profesija", a kvalifikacijata berzanski broker se dodeluva samo na pravni lica organizirani vo forma na trgovsko društvo. Za razlika od porano, koga členovi na berzata možele da bidat samo onie fizički lica što ministerot za ekonomija i finansii prethodno gi naznačil za agents de change, denes berzanskoto členstvo e dostapno samo na trgovski društva, što po steknuvanjeto soodvetna licenca steknuvaat kvalifikacija "berzansko društvo" (societe de Bourse). Veće tradicionalniot termin agent de change isčeznuva od zakonskite tekstovi i denes postoi samo vo učebnicite za trgovsko pravo.
Trgovskite društva što sakaat da steknat svojstvo na berzansko društvo (societe de Bourse) moraat da steknat licenca (dozvola) za angažiranje vo sferata na hartiite od vrednost. Ovaa licenca ja izdava posebno telo narečeno "Sovet na berzite za hartii od vrednost" ili nakratko, Berzanski sovet (Conseil des Bourses de Valeurs), što će go razgleduvame pokasno. Ovoj Sovet so svoi posebni propisi gi utvrduva uslovite vo pogled na visinata na osnovnata glavnica potrebna za steknuvanje odreden tip licenca, no i nekoi dopolnitelni uslovi što berzanskoto društvo mora da gi ispolnuva vo sekoe vreme po steknuvanjeto na licencata. Ovie dopolnitelni uslovi vsušnost pretstavuvaat tnr. "razumni indeksi" što licenciranoto berzansko društvo mora da gi ispolnuva vo sekoe vreme, a se odnesuvaat na "pokrienosta na rizikot" (indeksot se temeli na soodnosot na vkupnata pasiva i vkupnata aktiva), "rasporedenosta ili izloženosta na rizik" (način na izbegnuvanje preterani rizici so eden edinstven izdavač ili klient) i na "likvidnosta" (indeks so koj se utvrduva pokrienosta na kratkoročnite obvrski so likviden imot, to est so imot što e pretvoren ili lesno može da se pretvori vo pari).
Licenciranite berzanski društva možat da dejstvuvaat vo tri oblasti: trguvanje so hartiite od vrednost, kliring i saldiranje i čuvanje na vrednosnite hartii (odnosno dejstvuvanje vo svojstvo na depozitarna institucija). Prvite dve oblasti se rezervirani samo za licenciranite societes de Bourse i tie vo ovie dve oblasti poseduvaat zakonski rezerviran monopol, dodeka tretata oblast e dostapna na poširok krug subjekti.
Pod "trguvanje so hartiite od vrednost" se podrazbiraat i dilerskite (trguvanje vo svoe ime i za svoja smetka) i brokerskite aktivnosti (trguvanje za tuđo ime i za tuđa smetka ili trguvanje vo svoe ime, no za tuđa smetka). Koga berzanskoto društvo dejstvuva vo svojstvo na berzanski posrednik (broker) toa gi izvršuva kupovnite ili prodažnite nalozi na svoite klienti. Vo Francija, nalozite za kupuvanje ili prodavanje na vrednosni hartii, klientot može da gi dade direktno na nekoe berzansko društvo ili na nekoja banka, štedna banka, osiguritelno društvo ili druga kreditna ili finansiska institucija. No izvršuvanjeto na nalozite na berzata pretstavuva monopol samo na berzanskite društva, to est bankite i drugite kreditni ili finansiski institucii moraat da go prosledat primeniot nalog do nekoe postojno berzansko društvo za izvršuvanje i tie samite ne možat da go realiziraat primeniot nalog na berzite.
Pod "kliring i saldiranje" se tretira dejnosta na izvršuvanje na sklučenite berzanski transakcii, odnosno obezbeduvanje na hartijata od vrednost za kupuvačot i na cenata za prodavačot. Konečno, kako "čuvanje" se podrazbira čuvanje na vrednosnite hartii što klientot gi deponiral kaj za toa licenciranoto berzansko društvo. Taka deponiranite hartii od vrednost, berzanskite društva se obvrzani da gi deponiraat (čuvaat) na svoite posebni "tekovni smetki", što moraat da gi poseduvaat kaj centralniot francuski depozitar, tnr. SICOVAM (Societe Interprofessionnelle pour la Compensation des Valeurs Mobilieres). SICOVAM e posebno javno-pravno lice nastanato po ukinuvanjeto na prethodno postojnata klirinška institucija C.C.D.V.T. ili Caisse Centrale de Depots et de Virements de Titres. Sekoe berzansko društvo što saka da se zanimava so čuvanje na vrednosnite hartii za svoite klienti e obvrzano da otvori posebna tekovna smetka kaj centralniot depozitar, na svoe ime. Vrednosnite hartii što klientite gi deponiraat kaj berzanskite društva, tie se obvrzani da gi deponiraat vo SICOVAM, taka što pri sklučuvanjeto na berzanskite transakcii hartiite od vrednost samo se prefrlaat od edna na druga smetka so prosta knigovodstvena operacija, bez realno fizičko dviženje ili manipulacija so hartijata.
Od 1 januari 1992 godina, berzanskite društva možat da se specijaliziraat vo edna ili poveće od trite navedeni dejnosti. Berzanskoto društvo može da se specijalizira samo za edna dejnost, no istovremeno može da stekne licenca i za site tri dejnosti. Site berzanski društva što steknale "licenca za trguvanje so hartiite od vrednost" moraat da dadat soodveten udel, odnosno da otkupat odreden broj akcii vo Societe des Bourses Francaises ili SBF (za koe će govorime pokasno), a berzanskite društva što steknale "licenca za čuvanje na vrednosnite hartii" moraat da kupat odreden broj akcii vo SICOVAM.
Ponovite pazarni reformi isto taka gi eliminirale prečkite, što porano prilično cvrsto ja odvojuvale brokerskata profesija od drugite finansiski i investicioni dejnosti. Taka denes kako členovi ili akcioneri na licenciranite berzanskite društva možat da se pojavat banki, osiguritelni kompanii, finansiski institucii, pa duri i industriski i trgovski kompanii, što prethodno bilo sosema nevozmožno, zaradi posebniot javno-praven status na agents de change.
Bez ogled na dejnosta za koja se licencirani, berzanskite društva možat da se zanimavaat i so odreden broj drugi sporedni dejnosti, povrzani so vrednosnite hartii. Taka berzanskite društva možat samite da gi primaat na depozit hartiite od vrednost što ne kotiraat na berzata i vo ime na svojot klient da realiziraat odredeni prava inkorporirani vo hartijata (pr. da ja naplatuvaat dividendata, da go koristat pravoto na prvenstvo i sl.). Berzanskite društva, isto taka, možat da upravuvaat so imotot na privatnite investitori ili institucii, samite da osnovaat i da upravuvaat so investicioni fondovi, pa duri da baraat za sebe ili za svoite subsidijari status na "maison de titres" soglasno odredbite na francuskiot Zakon za bankarstvo od 1984 godina.
Spored starata regulativna ramka site naznačeni agents de change zaedno sočinuvale posebno združenie ili kompanija, narečena Združenie na berzanskite brokeri na Francija (Compagnie des Agents de Change de France). Ova združenie na site francuski berzanski brokeri na svoite redovni godišni sobranija izbiralo posebno upravno telo na Združenieto, narečeno Pretstavnička ili Sindikalna komora (Chambre syndicale), što ja sočinuvale pretsedatel, potpretsedatel i šest člena. Dva dopolnitelni člena vo Komorata naznačuval ministerot za finansii (eden od redovite na upravnite odbori na kompaniite čii vrednosni hartii bile primeni na oficijalnite berzanski listi i eden od redovite na profesionalniot personal na Združenieto). Mandatot na site izbrani lica iznesuval tri godini.
Sindikalnata komora imala disciplinski ovlastuvanja vrz členovite na Združenieto i negoviot administrativen personal, gi pretstavuvala interesite na berzanskite brokeri pred vladata i zakonot, podgotvuvala različni studii i mislenja za Berzanskata komisija, gi objavuvala oficijalnite ceni na site francuski berzi i upravuvala so solidarnite fondovi na berzanskite brokeri.
Novata regulativna ramka se potpira na četiri osnovni stolba. Pokraj berzanskite društva, kako osnovni edinici na novata organizaciona struktura, sega se pojavuvaat i "Sovet na berzite na hartii od vrednost" (Conseil des Bourses de Valeurs - CBV), što nie nakratko će go narečeme "Berzanski sovet", "Društvoto na francuskite berzi" (Societe des Bourses Francaises - SBF) i "Francuskoto združenie na berzanskite društva" (Association Francaise des Societes de Bourse - AFSB). Pred da gi opišeme nakratko, ušte ednaš potsetuvame deka denešnata berzanska organizacija e rečisi celosno centralizirana i celata struktura, barem na profesionalno nivo e predvodena od strana na Pariskata berza na hartii od vrednost.
"Sovetot na berzite na hartii od vrednost" ili "Berzanskiot sovet" (Conseil des Bourses de Valeurs) pretstavuva nadzorno i regulatorno telo što gi utvrduva pravilata za funkcioniranjeto na berzanskite društva i na samiot pazar na hartii od vrednost i spored svoite nadležnosti donekade potsetuva na prethodno postojnata Sindikalna komora, iako sosema normalno sega e vo prašanje nešto sosema poinakvo. Berzanskiot sovet go sočinuvaat dvanaeset člena. Deset člena izbiraat berzanskite društva - členki na berzata, a dva člena naznačuva ministerot za finansii, i toa po eden od redovite na upravnite odbori na kompaniite čii hartii od vrednost kotiraat na berzanskite listi i od redovite na vrabotenite lica vo berzanskite društva (societes de bourse). Taka izbraniot Berzanski sovet od svoite redovi go izbira svojot pretsedatel, a interesite na francuskata vlada vo Berzanskiot sovet gi zastapuva poseben vladin komesar kogo go naznačuva ministerot za finansii.
Berzanskiot sovet gi utvrduva pravilata so koi se reguliraat site operacii na pazarot na hartiite od vrednost. Pravilata se sobrani vo edna brošura što se narekuva "Opšti pravila na Berzanskiot sovet" (Reglement General du Conseil des Bourses de Valeurs). Pravilata natamu se detaliziraat so tnr. Opšti odluki ili upatstva na Berzanskiot sovet (Decisions Generales). Pred da stapat vo sila, Pravilata i upatstvata moraat da bidat odobreni od strana na francuskiot minister za finansii, koj od svoja strana, pred da go dade svoeto odobrenie mora da dobie prethodna soglasnost od Berzanskata komisija (Commission des Operations de Bourse) i od nacionalnata banka (Banljue de France).
Berzanskiot sovet gi utvrduva uslovite za steknuvanje licenci so koi se steknuva kvalifikacijata "berzansko društvo" (što avtomatski vodi kon členstvo na berzata), uslovite za priem na hartiite od vrednost na postojnite berzanski pazari, uslovite za suspenzija i otstranuvanje na hartiite od berzanskite listi, uslovite za javnite ponudi za prezemanje na kompaniite i utvrduva posebni profesionalni kodeksi za odnesuvanjeto na berzanskite društva, na nivnite supsidijari, kako i na členovite na nivnite upravni odbori, na nivnite menadžeri i vrabotenite lica. Berzanskiot sovet isto taka e nadležen za vodenje na disciplinski postapki, a sankciite i ovde se dvižat vo krugot predupreduvanje, javna opomena, suspenzija od členstvoto i isklučuvanje od členstvoto, to est suspenzija i povlekuvanje na dadenata licenca.
"Društvoto na francuskite berzi" (Societe des Bourses Francaises) poznato kako "SBF- Pariska berza" ili najednostavno kako Pariska berza poseduva status na specijalizirana finansiska institucija čii akcioneri se berzanskite društva-členki na Berzata, no i bankite i osiguritelnite kompanii. Društvoto na francuskite berzi e zadolženo da gi izvršuva odlukite na Berzanskiot sovet, no i da vrši nadzor vrz sistemot za trguvanje, celosno da gi obezbeduva potrebnite uslugi vo vrska so emisijata i kotiranjeto na hartiite od vrednost, da gi obezbeduva i objavuva site informacii potrebni na investitorite i javnosta voopšto i da dejstvuva kako klirinška institucija za transakciite sklučeni među berzanskite društva-členki na Berzata, so što faktički garantira deka vo momentot odreden za izvršuvanje na sklučenite transakcii taa gi obezbeduva potrebnite hartii ili parični sredstva za likvidacija na tie transakcii. Za taa cel, Berzanskiot sovet utvrduva pravila po koi se upravuvaat posebnite "solidarni garantni fondovi" sozdadeni so vlogovi na berzanskite društva-členki na berzata za zaštita na interesite na investitorite i na pazarot. So ovie fondovi se garantira i isporakata na kupenata vrednosna hartija i cenata što treba da se plati na nejziniot prodavač.
Soglasno ovlastuvanjata delegirani od strana na Berzanskiot sovet, Pariskata berza e ovlastena privremeno da go suspendira trguvanjeto so koja bilo hartija od vrednost i da ja vodi i nadgleduva celata procedura vo vrska so prezemanjata na kompaniite. Pokraj ova, Pariskata berza rakovodi so sekojdnevnoto upravuvanje so postojnite pazari na hartii od vrednost.
"Francuskoto združenie na berzanskite društva" (Association Francaise des Societes de Bourse) e profesionalno združenie na berzanskite društva (societes de Bourse) što gi zastapuva interesite na berzanskite členki i na Pariskata berza pred francuskite vlasti, pred vlastite na Evropskata unija i pred drugite organi i tela zadolženi za regulacija na pazarite so hartii od vrednost vo svetot. Vo toa svojstvo, Francuskoto združenie dejstvuva kako profesionalen sovetnik (konsultant) na berzanskite društva, pred se za danočni i drugi pravni prašanja. Ako so toa se soglasat involviranite strani, ova Združenie može da se pojavi kako arbiter vo sporovi među berzanskite društva ili vo sporovi među berzanskite društva i treti lica.



II. PRIEM NA HARTIITE OD VREDNOST NA BERZATA

Hartiite od vrednost vo Francija možat da bidat primeni na eden od trite postojni berzanski pazari: na "Oficijalniot pazar" (Marche Officiel), na "Vtoriot pazar" (Second Marche) ili na tnr. "Horse-Cote" ("Tret berzanski pazar"). Osven vrednosnite hartii izdadeni po povod nekoj francuski državen zaem, što avtomatski se primaat na oficijalnata berzanska lista, ostanatite hartii od vrednost pominuvaat niz formalna procedura za priem što postoi kaj priemot na oficijalnata lista ili na vtoriot pazar. So vrednosnite hartii na tretiot pazar (horse-cote) se trguva bez formalen priem i bez postoenje na nekoi posebni preduslovi.
Baranjeto za priem na oficijalniot brzanski pazar (Marche Officiel) izdavačot na hartijata go dostavuva do Berzanskiot sovet (Conseil des Bourses de Valeurs) preku svoj ovlasten zastapnik (eden ili poveće) naznačen da ja sledi celata procedura okolu priemot. Najčesto kako ovlasten zastapnik se pojavuva nekoja francuska banka, odnosno institucija što spored Zakonot za bankarstvo od 1984 godina poseduva status na "finansiski posrednik". Baranjeto se dostavuva vo pismena forma zaedno so po dva primeroka od edna cela niza pridružni dokumenti što globalno se delat na: opšta dokumentacija, ekonomska i finansiska dokumentacija i pravna dokumentacija. Priloženata dokumentacija natamu se razlikuva spored vidot na hartijata od vrednost i spored toa dali se raboti za hartii što za prv pat se primaat na oficijalnata lista ili za priem na dopolnitelni emisii na veće primeni hartii od vrednost.
Najnapred će ja razgledame dokumentacijata što se priložuva so baranjeto za priem na kompaniskite akcii što za prv pat se primaat na oficijalnata lista. Vo vakov slučaj, kako "opšta dokumentacija", kon baranjeto se priložuva primerok na kompaniskiot statut na izdavačot, nacrt-prospekt za hartijata od vrednost, opis na site promeni na osnovnata glavnica od inkorporacijata na izdavačot do momentot na dostavuvanjeto na baranjeto, lista na členovite na upravniot odbor, na členovite na eventualno postojniot nadzoren odbor, kako i lista na na menadžerite i na glavnite izvršni funkcioneri vo kompanijata-izdavač so naveduvanje na nivnite dopolnitelni obvrski i angažmani nadvor od kompanijata, poseben dokument vo koj se naveduva emisionata cena na akciite (nominalnata vrednost i tekovno plateniot del), potvrda za utvrduvanje na pravniot status na hartijata kako negocijabilen instrument, specifikacija na periodite vo koi se isplaća dividendata i dosega platenite iznosi, zaedno so visinata na danočnata stapka i dozvoleniot danočen kredit (avoir fiscal), lista na akcioneri što poseduvaat nad 5% od kompaniskata osnovna glavnica, so specificiranje na brojot na akciite što sekoj od niv gi poseduva, lista na institucii što se odgovorni za pružanje različni uslugi vo vrska so akciite itn.
"Ekonomskata i finansiskata dokumentacija" što se priložuva so podnesenoto baranje e prilično obemna i detalno opišana vo edno upatstvo na Berzanskiot sovet. Vo glavni crti se raboti za opis na industriskite i trgovskite aktivnosti na kompanijata-izdavač, zaedno so nejzinata istorija od momentot na inkorporacijata do momentot na dostavuvanjeto na baranjeto, postojnata organizaciona struktura (supsidijari i sl.), različni statistiki vo vrska so strukturata na vrabotenite, opis na site dejnosti pooddellno i opis na pozicijata na kompanijata izdavač vo odnos na domašnata i stranskata konkurencija, godišni smetki (bilans na sostojbata i bilans na uspehot) za poslednite pet godini, so natamošni posebni izveštai za site primeni ili dadeni krediti i garancii, za načinot na raspredelbata na profitot, za danočnite opteretuvanja i za idnite izgledi na samata kompanija i na nejzinite osnovni dejnosti. Vo princip se raboti za mnogu detalizirani smetki i izveštai što se izrabotuvaat soglasno različni važečki zakoni i propisi što go reguliraat kompaniskoto smetkovodstvo (Zakon od 3 januari 1985, Zakon br. 70-1322 od 31 dekemvri 1970, Zakon br. 84-578 od 9 juli 1984, Zakon br. 73-1196 od 27 dekemvri 1973, Dekret od 17 fevruari 1986, Dekret br. 59-126 od 7 januari 1959, Dekret br. 67-693 od 17 avgust 1967 itn.).
"Pravnata dokumentacija" što se priložuva so baranjeto ja sočinuvaat kompaniskiot dogovor za združuvanje ili statutot, notarski zavereni zapisnici na osnovačkioto sobranie i na site godišni generalni sobranija na akcionerite, kako i zavereni zapisnici za site generalni sobranija na koi se doneseni odluki za emisija na hartii od vrednost ili za izbor na upravniot odbor, notarski zavereni zapisnici od site vonredni generalni sobranija na koi e donesena kakva bilo odluka vo vrska so osnovnata glavnica ili izdadenite hartii od vrednost i ako kompanijata izdavač bila involvirana vo spojuvanja, podelbi, prezemanja, prenosi na celiot ili del od imotot, primerok na relevantnite dogovori i notarski zaverena kopija od zapisnikot na generalnite sobranija na koi se raspravalo po niv.
Pokraj navedenata dokumentacija, podnositelot na baranjeto dostavuva posebni izjavi vo pismena forma so koi se obvrzuva deka vo slučaj na priem na negovata hartija od vrednost na oficijalnata berzanska lista toj na Berzanskiot sovet će mu gi dostavuva zapisnicite od site redovni i vonredni generalni sobranija na akcionerite, deka će go izvestuva za site izmeni na kompaniskiot statut, za site odluki što se vo vrska so hartiite od vrednost, za site nastani što vlijaat vrz imotot na kompanijata, nejzinata finansiska pozicija ili dejnosta, a što verojatno bi možele bitno da vlijaat vrz berzanskata cena na primenite hartii od vrednost, deka će mu gi dostavuva site javni oglasi i soopštenija i deka će bara soglasnost od Berzanskiot sovet za site idni emisii vo koi se involvirani nekoi prioritetni prava. Podnositelot na baranjeto, isto taka prezema obvrska deka će gi počituva site propisi doneseni od strana na Berzanskata komisija (Commission des Operations de Bourse - COB) nasočeni kon zaštita na zaštedite na investitorite i kon pravilnoto i navremeno informiranje na javnosta. Vo samoto baranje, podnositelot go naveduva i berzanskoto društvo-člen na Berzata što toj go naznačuva za specijalist, odnosno centralizator (l'agent specialste) vo vrska so negovite hartii od vrednost.
Po priemot na podnesenoto baranje, Berzanskiot sovet eden primerok od "dosieto" dostavuva do Berzanskata komisija (COB), a sopstveniot primerok na dosieto go dostavuva do Pariskata berza "na razgleduvanje", so toa što Berzanskiot sovet vo sekoe vreme i po svoja diskrecija e ovlasten da bara dopolnitelni informacii od podnositelot na baranjeto.
Berzanskiot sovet go izvestuva podnositelot za svojata odluka vo vrska so baranjeto vo maksimalen rok od šest meseci ili, ako bile pobarani dopolnitelni informacii, vo maksimalen rok od šest meseci po priemot na tie dopolnitelni informacii. Ako Berzanskiot sovet vo utvrdeniot rok ne donese nikakva odluka se smeta deka podnesenoto baranje e odbieno. Priemot na hartijata od vrednost se objavuva vo forma na oficijalna izjava na Berzanskiot sovet vo koja se utvrduvaat pazarot na koj e primena hartijata, uslovite pod koi će se trguva so nea, denot na prvata kotacija i procedurata pri nejzinoto pretstavuvanje. Vo načelo, pri priemot na nekoja hartija od vrednost, Berzanskiot sovet samiot gi utvrduva uslovite za trguvanje i za utvrduvanje na berzanskata cena na novoprimenite vrednosni hartii.
Kompaniskite akcii se primaat na oficijalniot pazar ako, najdocna na denot na prvata kotacija, barem 25% od kompaniskata osnovna glavnica ja poseduva "javnosta". Ovoj uslov može da bide zanemaren ako za toa postoi izrečna odluka na Berzanskiot sovet. Vakviot isklučok će bide odobren ako vo momentot na prvata kotacija javnosta poseduva najmalku 600 000 akcii, pod uslov kompaniskata glavnica da ne bide pomala od trieset milioni francuski franci (za oficijalnite listi na regionalnite berzi ovoj uslov e 200 000 akcii i minimalna osnovna glavnica od deset miliona franci). Kako akcii što gi poseduva "javnosta" se smetaat i slobodno prenoslivite akcii što gi poseduvaat vrabotenite vo kompanijata izdavač, no od poimot "javnost" se isklučeni členovite na upravniot i nadzorniot odbor na kompanijata, kompaniskite menadžeri i site akcioneri što poseduvaat nad 5% od osnovnata glavnica na kompanijata. Denominacijata na hartiite od vrednost za koi se bara priem na oficijalnata lista ne smee da bide utvrdena pod deset francuski franci.
Kompanijata izdavač mora da postoi najmalku pet godini i da objavila godišni smetki za prethodnite tri smetkovodstveni godini. Hartiite za koi se bara priemot moraat da davaat isti prava na site nivni imateli (ako se od ist vid), a nivnoto raspolaganje ne smee da bide ograničeno so prethodna soglasnost na nekoe lice ili organ. Kompaniskiot statut može da predviduva dvojni glasački prava za odredeni lica, no vršenjeto na ovie prava ne smee da trae podolgo od četiri godini. Baranjeto za priem mora da se odnesuva na site izdadeni hartii od ist vid, a vo načelo, izdavačot se obvrzuva deka će bara priem za site dopolnitelni emisii na primenite hartii od vrednost ili za drugi slični hartii.
Koga go razgleduva baranjeto, Berzanskiot sovet go verifikuva kontinuitetot na kompaniskiot praven status od momentot na inkorporacijata, legalitetot na emisijata i negocijabilnosta na hartiite od vrednost. Vo princip, ako se ispolneti site propišani uslovi, Berzanskiot sovet go odobruva priemot, no ako smeta deka toa e vo najdobar interes na pazarot ili na investitorite, Berzanskiot sovet, bez ogled na ispolnetite uslovi, može da go obuslovi priemot so ispolnuvanje na nekoi dopolnitelni uslovi (po negova diskrecija) ili da ne dozvoli priem na relevantnite hartii od vrednost.
Dokumentacijata što se dostavuva za priem na dopolnitelnite emisii na izdavačot čii hartii od vrednost veće kotiraat na oficijalnata berzanska lista e slična na navedenata, iako so mnogu pomalku detali. Ist e slučajot i kaj priemot na obvrznicite i drugite dolžnički hartii od vrednost, so toa što ovde se bara tri godišno postoenje na kompanijata izdavač i nominalna vrednost na obvrznicite od najmalku sto milioni francuski franci (ili najmalku dvaeset iljadi izdadeni obvrznici).
"Vtoriot pazar" na Pariskata berza (Second Marche), osnovan na 1 fevruari 1983 godina, pred se e namenet za vrednosnite hartii izdadeni od strana na "srednite pretprijatija" i do izvesen stepen e pofleksibilen pazar. Priemot na hartiite od vrednost na vtoriot pazar isto taka pretpostavuva formalna postapka za priem, a nadležen za priemot i ovoj pat e Berzanskiot sovet. Izdavačot na hartijata od vrednost, preku svojot ovlasten zastapnik (so status na "finansiski posrednik") dostavuva pismeno baranje do Berzanskiot sovet, koj po baranjeto rešava vo sosema ista postapka kako i kaj priemot na oficijalnata lista. Kompanijata izdavač mora da postoi najmalku dve godini, no po izrečna odluka na Berzanskiot sovet ovoj uslov može da bide zanemaren. Priemot na vtoriot pazar pretpostavuva najmalku 10% od osnovnata glavnica na izdavačot da se naođa vo racete na "javnosta" ili ovoj procent da bide ispolnet kako rezultat na navedeniot priem.
Podnositelot na baranjeto ovde posebno se obvrzuva deka po priemot na negovata hartija od vrednost na vtoriot pazar, vo maksimalen rok od tri godini će se soobrazi so smetkovodstvenite i revizorskite pravila i standardi što gi utvrduva Berzanskata komisija (COB). Po eventualniot priem na hartijata i po istekot na navedeniot tri godišen rok, se održuva zaednički sostanok na pretstavnicite na Pariskata berza, odnosno na Društvoto na francuskite berzi (Societe des Bourses Francaises), na izdavačot na hartijata od vrednost i na negovite posrednici (finansiskiot posrednik što bil odgovoren za priemot na vtoriot pazar i liceto naznačeno za berzanski centralizator, odnosno specijalist). Na ovoj zaednički sostanok se razgleduva kvalitetot na informaciite što bile obezbedeni za investitorite vo izminatiot period, soobrazenosta so propišanite smetkovodstveni i revizorski standardi i proceduri, procentot što go poseduva "javnosta" i "goleminata na pazarot za relevantnata hartija od vrednost". Goleminata na pazarot vo ovoj slučaj se utvrduva vrz osnova na dva kriteriuma: frekfencijata na kotiranjeto i trgovskiot volumen. Zavisno od rezultatite na ovoj sostanok, Pariskata berza može da mu preporača na Berzanskiot sovet tri solucii: hartijata da ostane na vtoriot pazar, da se prefrli na oficijalnata lista ili da se prefrli na horse-cote, no pod uslov toa da go saka izdavačot na hartijata i da bidat ispolneti ostanatite relevantni uslovi.
Berzanskiot sovet e ovlasten na oficijalniot i na vtoriot pazar na Berzata da prima odredeni hartii edž officio, bez ogled na toa što nivniot izdavač voopšto ne podnel baranje za priem. Vo vakvi situacii, glavno se raboti za hartii od vrednost što imaat isti karakteristiki kako i hartiite što veće kotiraat na oficijalniot ili na vtoriot pazar. Iako vakvite slučai se retki, možnosta za edž officio priem na Berzata e postojna i utvrdena so berzanskite pravila.
Hartiite od vrednost što ne kotiraat na oficijalniot ili na vtoriot pazar možat da se prodavaat i kupuvaat na tnr. tret pazar ili Horse-cote. Na ovoj pazar ne postoi formalna procedura za priem, tuku prvata transakcija so dadenata hartija od vrednost mora da bide sklučena na inicijativa na nekoe berzansko društvo-člen na Pariskata berza (što primer primilo nekakov nalog za taa hartija). Obično nekolku dena pred prvata kotacija, relevantniot berzanski člen ja objavuva početnata kupovna ili prodažna cena za dadenata hartija od vrednost i ovoj pazar vo načelo pretstavuva francuski over the counter pazar so postoenje na market makers.
Inicijalnoto kotiranje ili pretstavuvanjeto na hartijata od vrednost (to est utvrduvanjeto na prvata cena za hartijata) na oficijalniot i na vtoriot pazar se sproveduva spored posebna postapka što ja utvrduva Pariskata berza vo dogovor so izdavačot na hartijata i so negovite posrednici. Berzanskiot sovet so posebna oficijalna izjava go objavuva denot utvrden za pretstavuvanje na hartijata na berzata i postapkata što će se sledi pri inicijalnoto utvrduvanje na cenata. Ako hartijata od vrednost na berzanskite listi e primena edž officio, ovaa procedura ja utvrduva Berzanskiot sovet.
Za pretstavuvanje na hartijata od vrednost na Berzata (to est za inicijalnoto kotiranje ili utvrduvanjeto na inicijalnata cena) postojat tri možni proceduri: "procedura na obično pretstavuvanje" (procedure ordinaire d'introduction), "aukciona procedura" (procedure de mise en vente) i "procedura na javna ponuda za prodažba" (procedure d'offre publiljue de vente).
Kaj "procedurata na obično pretstavuvanje" (procedure ordinaire d'introduction) prvata kotacija, to est prvata cena za hartijata od vrednost se utvrduva soglasno redovnite i voobičaenite postapki za trguvanje i kotacija na pazarot ili vo pazarnata grupa vo koja e primena taa hartija od vrednost. Najčesto ovaa postapka se primenuva pri spojuvanjata na kompaniite čii hartii od vrednost veće kotiraat na oficijalniot ili na vtoriot pazar i pri prenesuvanjeto na edna hartija od vrednost od vtoriot na oficijalniot pazar ili od tretiot na oficijalniot ili na vtoriot pazar.
Koga ovaa postapka se primenuva na hartii od vrednost primeni na vtoriot berzanski pazar (Second Marche) Berzanskiot sovet može da odredi odreden broj hartii od vrednost da se deponiraat kaj berzanskoto društvo odgovorno za inicijalnoto kotiranje, to est odredeno kako specijalist ili centralizator na taa hartija od vrednost.
Kaj "aukcionata procedura" (procedure de mise en vente), vo oficijalnoto soopštenie na Berzanskiot sovet što se objavuva najmalku edna nedela pred pretstavuvanjeto na hartijata, se naveduva brojot na hartiite od vrednost što na denot na pretstavuvanjeto će bidat dostapni za kupuvanje na pazarot i "minimalnata prodažna cena" pod koja hartijata nema da se prodava.
Kaj ovaa postapka, Pariskata berza se javuva kako centralizator na nalozite samo za prvata kotacija. Imeno Berzata gi centralizira site pristignati kupovni nalozi i ja utvrduva inicijalnata cena za relevantnata hartija od vrednost. Pri toa, Berzata gi prifaća samo onie nalozi što imaat utvrdeni ceni nad "minimalnata prodažna cena", to est taa prifaća samo ograničeni ili limitirani nalozi (primer ne i nalozi "po pazarna cena" ili "po najpovolna cena") čija cena e popovolna od minimalnata. No Berzata može da ne gi primi nalozite što utvrduvaat cena što e "nerazumno pogolema" od utvrdeniot minimum. Berzata može da gi podeli hartiite od vrednost na nekolku lota i da gi raspredeli lotovite na prifatenite kupovni nalozi pri što će utvrdi skala na prioriteti spored visinata na ponudenata cena. Vo vakov slučaj, ako toa go baraat uslovite na pazarot, orginalnite nalozi možat da bidat reducirani (vo količinata na baranite hartii).
Prvata utvrdena cena (prvata kotacija) pri pretstavuvanjeto na hartijata od vrednost na Berzata e cenata po koja e izvršen posledniot nalog. Prvata kotacija e fiksna, to est ne postojat različni prodažni i kupovni ceni, a nerealiziranite kupovni nalozi što ne sodržat klauzula za rokot na nivnata validnost se smetaat za polnovažni se do istekot na posledniot den od tekovniot kalendarski mesec, osven ako ne bidat prethodno povlečeni od nivniot principal.
Kaj "procedurata na javna ponuda za prodažba" (procedure d'offre publiljue de vente), oficijalnoto soopštenie na Berzanskiot sovet što se objavuva edna nedela pred pretstavuvanjeto na hartijata gi sodrži brojot na hartiite od vrednost što će bidat dostapni za kupuvanje na Berzata na denot na pretstavuvanjeto i edna "fiksna cena" po koja će se prodavaat tie hartii od vrednost. Za razlika od prethodnata postapka, vo koja potencijalnite kupuvači možat da nudat povisoki ceni od minimalno utvrdenata, ovde se fiksira edna cena po koja hartijata se prodava i ne postojat nikakvi drugi varijacii.
Na denot utvrden za pretstavuvanje na hartijata, Pariskata berza gi centralizira site pristignati kupovni nalozi, dostaveni preku berzanskite društva-členki, i gi izvršuva samo onie nalozi vo koi e utvrdena cena identična na "fiksnata cena" objavena vo soopštenieto na Berzanskiot sovet. Ako se ispolneti potrebnite uslovi, taa cena će ja pretstavuva i prvata kotacija za hartijata od vrednost.
Na baranje na posrednikot odgovoren za pretstavuvanjeto na vrednosnata hartija, Pariskata berza može da odredi pri pretstavuvanjeto da se izvede edna posebna varijanta na javna ponuda za prodažba, narečena "javna ponuda so nominalni kupovni ponudi". Vo vakov slučaj, sekoj potencijalen kupuvač može da dostavi samo eden kupoven nalog prenesen samo preku edno berzansko društvo-člen na Pariskata berza. Vo oficijalnoto soopštenie što se objavuva pred denot utvrden za pretstavuvanje se utvrduvaat uslovite na kupovnite nalozi, posebno vo vrska so identitetot i adresite na potencijalnite kupuvači, identifikacija na posrednikot zadolžen za priem na nalozite i sl. Po toa, Pariskata berza sostavuva izjava za prifatenite nalozi i gi raspredeluva slobodnite hartii od vrednost među site prifateni principali, pri što ili im raspredeluva podednakva količina na hartii od vrednost ili im dava preferencijalen tretman na malite nalozi.
Bez ogled na toa koja procedura bila izbrana za pretstavuvanjeto na hartijata od vrednost, Pariskata berza može da pobara od potencijalnite kupuvači što gi dostavile svoite nalozi da deponiraat odredena suma vo vid na obezbeduvanje. Ovaa suma obično se utvrduva kako procent od iznosot na nalogot. Od druga strana, ako Berzata, imajći go predvid brojot na pristignatite kupovni nalozi, smeta deka pravilata na izbranata procedura za pretstavuvanje na hartijata možat da dovedat do kotiranje na cena što "abnormalno ja nadminuva cenata na ponudata (pretpostavenata prva prodažna cena) ili do preterana redukcija na pristignatite kupovni nalozi, taa može da go odloži pretstavuvanjeto na hartijata. Vo vakov slučaj, Berzanskiot sovet objavuva posebno oficijalno soopštenie vo koe go naveduva datumot na idnoto pretstavuvanje, a site pristignati nalozi togaš moraat da bidat obnoveni ili će se smeta deka se poništeni.
Ovie postapki za inicijalnoto kotiranje se primenuvaat samo na oficijalniot i na vtoriot pazar. Na Hors cote pazarot, prvata kotacija e obvrska na berzanskoto društvo po čija inicijativa se trguva so relevantnata hartija.
Na krajot, će gi razgledame i pravilata za "simnuvanje" na vrednosnite hartii od berzanskite listi. Na baranje na izdavačot na vrednosnata hartija ili po sopstvena inicijativa (to est, po prethodno dostaveniot i prifateniot izveštaj na Pariskata berza), Berzanskiot sovet može da reši da simne odredena hartija od vrednost od oficijalnata lista ili od vtoriot pazar. Ovaa odluka se dostavuva do Berzanskata komisija i ako taa ne se sprotistavi, se dostavuva do izdavačot na hartijata. Isklučuvanjeto se objavuva vo oficijalniot vesnik na Pariskata berza (Bulletin Officiel de la Cote) i objavenoto soopštenie go sodrži datumot od koga odlukata stapuva na sila.
Koga hartijata od vrednost se isklučuva od oficijalnata lista po inicijativa na Berzanskiot sovet, toj ja donesuva svojata odluka imajći predvid nekolku faktora. Među navedenite faktori, Berzanskiot sovet glavno gi ima predvid: prosečniot dneven obem na trguvanje so hartijata izrazen vo franci i vo količina, zaedno so brojot na denovite vo godinata koga voopšto ne se trguvalo so relevantnata hartija, isplatata na dividendite vo poslednite tri danočni godini, procentot što go poseduva "javnosta", ispolnuvanjeto na obvrskite vo vrska so objavuvanjeto na propišanite informacii i počituvanjeto na berzanskite pravila od strana na izdavačot. Za site ovie relevantni faktori, Berzanskiot sovet utvrduva posebni kriteriumi za procenka i standardi što ne smeat da bidat povredeni, odnosno čija povreda vodi kon isklučuvanje od oficijalnata berzanska lista. Voobičaeno ovie standardi se razlikuvaat zavsno od toa dali hartijata kotira na Pariskata berza (kade što se postrogi) ili na nekoja od regionalnite berzi vo Francija. Ovie kriteriumi i standardi, Berzanskiot sovet od vreme na vreme gi menuva i site izmeni se objavuvaat.
Kažanoto se odnesuva i za vtoriot pazar, so toa što ovde kriteriumite i standardite se mnogu pofleksibilni. Na tretiot pazar ne postoi nekoja posebna procedura za otstranuvanje od berzanskata lista bidejći ovde takva i ne postoi. No na tretiot pazar se objavuvaat tnr. dnevni izveštai vo koi se naveduvaat hartiite od vrednost so koi se trguvalo vo izminatiot mesec i nivnite ceni. Sekoj prv den vo mesecot od ovie dnevni izveštai se brišat site hartii od vrednost za koi vo izminatiot mesec ne bila utvrdena nitu edna cena, to est hartiite so koi vo izminatiot mesec voopšto ne se trguvalo.






III. TRGUVANJE SO HARTIITE OD VREDNOST

Do voveduvanjeto na avtomatiziraniot sistem za trguvanje so hartiite od vrednost, trguvanjeto na francuskite berzi bilo mnogu slično so trguvanjeto na belgiskite berzi. Na Pariskata berza se trguvalo tradicionalno, na berzanskiot parket, pri što cenite na hartiite od vrednost se utvrduvale so pomoš na tri proceduri: "kotacija so glasno izvikuvanje" (cotation a la criee), "kotacija so kasier ili so dokumenti" (cotation par casier ili procedure ecrite) i "kotacija so kutija" (cotation par boite).
Kaj "kotacijata so glasno izvikuvanje" sobranite agents de change gi konfrontirale svoite kupovni i prodažni nalozi so glasno izvikuvanje prosledeno so davanje na tradicionalnite znaci so rakata (ako rakata bila vo horizontalna položba brokerot kupuval, ako bila vo vertikalna položba toj prodaval). Vo načelo, pred početokot na berzanskata sesija, pomošnicite na berzanskite brokeri gi naođale najpovolnite kontra-ponudi, a na početokot na sesijata se izvikuvale seušte nerealiziranite nalozi. Celata ovaa procedura ja nadgleduvalo edno posebno naznačeno lice, narečeno "coteur", opolnomošteno od strana na Sindikalnata komora, koe vo slučaj na debalans među postojnite kupovni i prodažni nalozi se obiduvalo da go izbalansira pazarot.
"Kotacijata so kasier" pretstavuvala posebna postapka vo koja cenite za hartiite od vrednost gi utvrduvale zadolženite "kasieri" (to est centralizatori ili specijalisti). Imeno na sekoj agent de change mu se raspredeluvale odreden broj hartii od vrednost, za koi toj bil naznačeniot centralizator. Pred započnuvanjeto na berzanskata sesija, site kupovni i prodažni nalozi za soodvetnata hartija od vrednost se dostavuvale kaj zadolženiot specijalist koj nastojuval da ja utvrdi početnata cena za hartijata, gi složuval pristignatite nalozi i eventualno pomagal da se uramnoteži ponudata so pobaruvačkata. Zavisno od pristignatite nalozi v tekot na berzanskata sesija, centralizatorot možel da utvrdi i vtora kotacija, različna od početnata. Ovaa procedura ušte se narekuva "procedura so dokumenti" zatoa što site nalozi po pismen pat se dostavuvaat kaj specijalistot koj ja vodi "javnata kniga na nalozite" za relevantnata hartija i ovde ne postoi procedura so glasno izvikuvanje, nitu "coteur". Posebno lice, ovlasteno od strana na Berzata go nadgleduvalo trguvanjeto, no ne učestvuvalo vo utvrduvanjeto na kotacijata. Za razlika od Briselskata berza, na koja specijalistite davaat samo početen predlog za utvrduvanje na cenata do ovlastenoto berzansko lice, koe potoa sproveduva javna aukcija, na Pariskata berza ovaa postapka se odvivala bez glasno izvikuvanje i aukcija.
"Kotacijata so kutija" bila sosema ista kako i "kotacijata so kasier" so edinstvena razlika što vo ovoj slučaj ulogata na specijalist bila dodelena na Sindikalnata komora. Ovoj vid na utvrduvanje na cenata bil prilično redok i se primenuval samo kaj nekoi hartii od vrednost. Kotacijata go dobila svoeto ime po kutijata (boite) vo koja berzanskite posrednici gi stavale svoite kupovni i prodažni nalozi pred početokot na berzanskata sesija.
Kompjuterizacijata na trguvanjeto na Pariskata berza dovela do prilično radikalni promeni i praktično do isčeznuvanje na tradicionalniot način na trguvanje i na utvrduvanje na berzanskite ceni. Najnapred bila napravena distinkcijata na hartii od vrednost so koi se trguvalo kontinuirano po različni ceni i hartii od vrednost za koi se utvrduvala samo edna cena vo tekot na berzanskata sesija. Nekade kon krajot na 1986 godina kompjuterizirano e samo konsekutivnoto trguvanje, dodeka tradicionalniot način na trguvanje bil zadržan za hartiite od vrednost za koi se utvrduvala samo edna cena dnevno. Konečno vo devedesettite godini doađa do celosna avtomatizacija na berzanskoto trguvanje i do podelba na vrednosnite hartii na tri "pazarni grupi" ili "klasi" za koi se utvrduvaat posebni avtomatizirani proceduri za utvrduvanje na nivnite berzanski ceni, za što će stane zbor pokasno.
Od druga strana, vo Francija tradicionalno se pravela podelbata na tnr. "keš pazar" (marche au comptant) i na "terminski pazar" (marche a terme). Od 24 oktomvri 1983 godina, terminot "terminski pazar" e zamenet so terminot "pazar so mesečno saldiranje ili so mesečna likvidacija na smetkite" (marche a reglement mensuel). Taka denes so hartiite od vrednost primeni na Pariskata berza može da se trguva na "keš pazarot" (marche au comptant) ili na posebni smetki na "pazarot so mesečno saldiranje" (reglement mensuel/RM), to est na ona što porano se narekuvalo terminski pazar. Keš transakciite se odnesuvaat na pomalku atraktivnite francuski i stranski kompaniski akcii, na rečisi site obvrznici na oficijalnata lista i na site hartii od vrednost primeni na vtoriot pazar i na hors cote (koi vo celost se keš pazari). So najatraktivnite francuski i stranski kompaniski akcii od oficijalnata lista se trguva na pazarot so mesečno saldiranje.
Nalozite što se dostavuvat na "keš pazarot" (marche au comptant) možat da se odnesuvaat na koja bilo količina na vrednosni hartii, pa duri i samo na edna hartija od vrednost. Ovde ne postojat utvrdeni lotovi (ljuotite de negociation), a transakciite so raspareni lotovi (rompu) se možni samo na ovoj pazar. Kupuvačite na keš pazarot moraat da bidat podgotveni vednaš da ja isplatat cenata za kupenata hartija, a hartijata mora da bide deponirana na smetkata na prodavačot, to est toj mora da raspolaga so hartijata vo momentot na sklučuvanjeto na transakcijata. Sprotivno na ova, na "pazarot so mesečno saldiranje na smetkite" (reglement mensuel) se trguva so celi lotovi (ljuotite de negociation) sostaveni od 5, 10, 25, 50 i 100 hartii od vrednost, što gi utvrduva Pariskata berza zavisno od goleminata na emisijata. Iako pri sklučuvanjeto na transakciite na ovoj pazar, dogovorot ja utvrduva i cenata i količinata što e kupena odnosno prodadena, realnoto izvršuvanje na dogovorot, to est naplatata na cenata i isporakata na hartijata od vrednost se vrši na krajot na "trgovskiot mesec". Tokmu zatoa "prodavačite" na ovoj pazar, vo momentot na sklučuvanjeto na transakcijata voopšto ne moraat da ja poseduvaat hartijata od vrednost što ja prodavaat, a "kupuvačite" voopšto ne mora da poseduvaat dovolen iznos na gotovina so koj će ja platat cenata za kupenata hartija od vrednost. Dozvoleniot kredit (margin call) kaj transakciite na ovoj pazar se utvrduva kako procent od vkupniot iznos na nivnite kupovni ili prodažni nalozi što zavisno od potrebite može da se koregira i toj obično se izrazuva kako 20% vo likviden imot, 25% vo državni obvrznici ili 40% vo drugi hartii od vrednost.
Na denot utvrden za saldiranje na smetkite operatorite koi ne uspeale da gi zatvorat svoite pozicii, to est koi ne se vo sostojba da gi isporačaat hartiite od vrednost što gi prodale ili da ja platat cenata za hartiite što gi kupile možat "da ja prefrlat (prenesat)" svojata pozicija vo sledniot smetkovodstven period preku eden poseben pazar što se organizira ednaš mesečno. Na ovoj tnr. "zarazen pazar" (contango market) se utvrduvaat stapkite po koi kupuvačite možat da pozajmat pari, a prodavačite da gi pozajmat hartiite od vrednost što im se potrebni za da gi izvršat svoite obvrski kako prodavači ili kupuvači vo transakciite što veće gi sklučile. Bez ogled na toa što so vakvoto pozajmuvanje tie možat da gi ispolnat svoite dostasani obvrski, nivnata negativna ("minus") pozicija i natamu ostanuva i taa se prenesuva vo sledniot smetkovodstven period, so taa razlika što sega kupuvačite i prodavačite im dolžat na drugi lica, što obično se "profesionalni pozajmuvači".
Sekoj klient koj dostavuva kupoven ili prodažen nalog treba da naznači na koj pazar treba da bide izvršen negoviot nalog. Klientot može da bara izvršuvanje na keš pazarot samo ako vo momentot na davanjeto na nalogot poseduva dovolno gotovi pari za kupuvanje ili gi poseduva hartiite od vrednost što gi prodava. Site nalozi što se odnesuvaat na raspareni lotovi, to est site nalozi što se odnesuvaat na količini na vrednosni hartii pomali od eden lot utvrden za taa hartija zadolžitelno se izvršuvaat na keš pazarot.
Nalozite što se dostavuvaat na Berzata moraat da sodržat specifični informacii vo vrska so periodot na nivnata validnost i so cenata po koja tie treba da bidat izvršeni. Klientot vo načelo treba da fiksira eden datum po koj negoviot seušte neizvršen nalog toj će go smeta za ništoven. Ako klientot ne utvrdi vakov rok za validnost na nalogot, nalogot se smeta za validen do negovoto izrečno otpovikuvanje ("a revocation"). Za hartiite od vrednost so koi se trguva na keš pazarot, vakvite "nalozi a revocation" ostanuvaat validni do istekot na posledniot den od mesecot vo koj nalogot e dostaven na Berzata, a na pazarot so mesečno saldiranje do sledniot den za saldiranje na smetkite.
Klientite isto taka vo svojot nalog moraat da specificiraat dali se raboti za ograničen nalog (ordre a cours limite) ili za nalog "po pazarna cena" (au pridž du marche). Site nalozi "po pazarna cena" dostaveni na Berzata pred nejzinoto otvaranje se izvršuvaat po početnata berzanska cena za relevantnata hartija od vrednost, a ako se dostaveni vo tekot na berzanskata sesija se izvršuvaat po najdobrata cena dostapna vo momentot na pristignuvanjeto (au mieudž). Od druga strana, limitiranite ili ograničenite kupovni nalozi ja utvrduvaat maksimalnata, a ograničenite prodažni nalozi minimalnata cena.
Trguvanjeto na francuskite berzi se izveduva preku centraliziran i avtomatiziran pazar na koj cenite se utvrduvaat zavisno od pristignatite nalozi (tnr. order-driven market), što na Berzata se dostavuvaat preku berzanskite društva-členki na Berzata koi dejstvuvaat kako berzanski posrednici (brokeri). Iako cenite na hartiite od vrednost primer na NJujorškiot ili na Tokiskiot pazar isto taka se utvrduvaat zavisno od pristignatite nalozi, procesot na "složuvanje na nalozite" (matching process) na Pariskata berza ne e avtomatiziran na ist način kako i na ovie berzi. Na Pariskata berza transakciite se sklučuvaat preku poseben elektronski sistem za trguvanje narečen "CAC", to est preku terminalite što se instalirani vo prostoriite na firmite-členki povrzani so centralniot kompjuter na Pariskata berza. CAC sistemot proizleguva od tnr. generacija na CATS sistemi, za prv pat upotrebeni na Berzata na hartii od vrednost vo Toronto, i po svoite karakteristiki najmnogu se dobližuva do Tokiskiot CORES sistem za trguvanje.
Elektronskiot sistem go sočinuvaat četiri nezavisni, no međusebno povrzani pod-sistemi: centralno trguvanje "na žica" (ili vistinskiot CAC sistem), što od edna strana e povrzan so sistemot za elektronski prenos na nalozite, a od druga strana so kompjuteriziraniot sistem za distribucija na osnovnite pazarni podatoci i informacii i so berzanskiot klirinški sistem, narečen Relit.
Sekoe berzansko društvo - člen na Berzata slobodno go izbira načinot na dostavuvanje na nalozite do kompjuteriziraniot sistem. Nalozite na svoite klienti možat da gi dostavat direktno vo sistemot, preku svojot terminal od delovnite prostorii nadvor od Berzata ili da gi dostavat do terminalot vo Berzanskite prostorii od kade nalozite se prenesuvaat na parketot za izvršuvanje. Vo sekoj slučaj site nalozi završuvaat vo "elektronskata kniga na nalozite", a nalogot mora da bide dostaven od strana na berzansko društvo-člen na Berzata. Pristignatite nalozi sistemot avtomatski gi rangira spored cenovnite limiti, a vo ramkite na sekoj utvrden limit nalozite se rangiraat spored vremeto na pristignuvanje na Berzata.
Od 9.00 do 10.00 časot pazarot se naođa vo tnr. "faza pred otvaranje" koga nalozite samo se registriraat vo "centraliziranata kniga na nalozite". Vo ovaa faza ne se sklučuvaat transakcii. Vo 10.00 časot započnuva berzanskata sesija, to est pazarot se otvara. Zavisno od primenite ograničeni nalozi, centralniot kompjuter avtomatski ja presmetuva početnata cena za site hartii od vrednost po koja e možno "složuvanje" na najgolem broj kupovni i prodažni nalozi. Istovremeno, samiot sistem avtomatski gi transformira nalozite "po pazarna cena" vo ograničeni nalozi i gi izvršuva po utvrdenata početna cena. Site ograničeni kupovni nalozi so utvrdeni ceni povisoki od početnata i site prodažni nalozi so utvrdeni ceni poniski od početnata se izvršuvaat vo celost, dodeka ograničenite nalozi so utvrdena cena identična na početnata cena se izvršuvaat samo do stepenot do koj se dostapni kontra-nalozi potrebni za sklučuvanje na transakciite.
Od 10.00 do 17.00 časot se trguva kontinuirano i sekoj nov pristignat nalog vednaš avtomatski "se vrzuva"("se složuva") so eden ili poveće kontra-nalozi što veće postojat vo centraliziranata kniga na nalozite. Cenata po koja se sklučuva transakcijata e postojniot cenoven limit, a nalozite so identični cenovni limiti se izvršuvaat spored vremeto na pristignuvanjeto, so toa što prvo pristignatiot nalog ima prioritet pri izvršuvanjeto pred pokasno pristignatite nalozi.
Elektronskiot sistem, vo sekoe vreme, gi obezbeduva site neophodni podatoci i informacii kako brojot na hartiite so koi se trguvalo od otvoranjeto na Berzata, cenovnata razlika među poslednata utvrdena cena i poslednata cena od prethodniot den, vkupniot broj na dostaveni kupovni i prodažni nalozi, cenovnite limiti na kupovnite i prodažnite nalozi, cenite utvrdeni vo različni periodi na berzanskata sesija itn. Site ovie podatoci sistemot avtomatski gi prenesuva do site korisnici, koi vo sekoe vreme gi imaat na uvid pette posledni sklučeni transakcii (vreme, cena, broj na hartii od vrednost), zaedno so pette najpovolni kupovni i prodažni ceni.
Za da se obezbedi počituvanjeto na berzanskite pravila i na pazarniot profesionalen etički kodeks, berzanskite društva-členki na Pariskata berza vo momentot na vnesuvanjeto na nalogot vo elektronskiot sistem moraat da naznačat dali prenesuvaat nalog primen od sopstveniot klient ili trguvaat za sopstvena smetka i dali registriraniot nalog e del od tnr. "programsko trguvanje", to est dali berzanskoto društvo izveduva nekoja pazarna operacija ili strategija vo čija šema registriraniot nalog e samo mal segment.
Pariskata berza go kontrolira trguvanjeto na Berzata i taa e ovlastena privremeno da go suspendira trguvanjeto so koja bilo hartija od vrednost ili da utvrdi limiti za dnevno dozvolenite cenovni fluktuacii ako smeta deka toa e vo "najdobar interes za pazarot so dadenata hartija od vrednost". Za taa cel, na Pariskata berza vrednosnite hartii se grupiraat vo tri različni kategorii (tnr. "pazarni grupi") i sekoja kategorija ima svoe sopstveno vreme za trguvanje, maksimalno dozvoleni dnevni cenovni fluktuacii i posebno utvrdeni vremenski periodi za prekin ili pauza vo trguvanjeto. Ovaa klasifikacija na hartiite od vrednost se pravi nezavisno od toa na koj pazar kotira relevantnata hartija od vrednost, to est samoto grupiranje voopšto ne vlijae vrz "kotacioniot status" na hartijata od vrednost. Taka vo edna ista "pazarna grupa" možat da se najdat kompaniski akcii što kotiraat na oficijalniot, na vtoriot i na horse cote pazarot. Klasifikacijata po pazarni grupi ne vlijae nitu na trgovskite proceduri što se primenuvaat pri trguvanjeto so hartijata, to est klasifikacijata se vrši bez ogled na toa dali relevantnata hartija se pojavuva na keš pazarot ili na pazarot so mesečno saldiranje.
Po izvršenata klasifikacija site primeni hartii od vrednost se delat na tri klasi: "klasa 1", "klasa 2" i "klasa 3". Klasite 1 i 2 vo načelo nudat visoka ili prosečna likvidnost i so hartiite što pripađaat na ovie dve klasi se trguva kontinuirano vo tekot na celata berzanska sesija na kompjuteriziraniot pazaren sistem. Pristignatite nalozi čij predmet se hartiite od ovie dve grupi kontinuirano se "složuvaat" i izvršuvaat vo tekot na celata berzanska sesija. Likvidnosta na vrednosnite hartii od "klasata 3" e pomala od likvidnosta na prethodnite dve klasi i za ovoj tip hartii nalozite se dostavuvaat preku posebna kniga na nalozite što kontinuirano funkcionira (prima nalozi) od 9.00 do 16.00 časot, no "složuvanjeto" i izvršuvanjeto na nalozite se vrši samo dva pati vo tekot na berzanskata sesija (prviot pat vo 11.30 časot i povtorno, vtoriot pat vo 16.00 časot), pri što za složuvanjeto i za izvršuvanjeto na nalozite se primenuva procedurata voobičaena za utvrduvanjeto na početnata cena za onie hartii so koi kontinuirano se trguva vo tekot na celata sesija, što veće e opišana pogore.
Pariskata berza vnimatelno ja kontrolira likvidnosta na primenite hartii od vrednost, a utvrdenite pazarni grupi se ažuriraat i analiziraat na sekoi šest meseci.
So vrednosnite hartii od "klasata 1" se trguva sekoj raboten den na Berzata od 10.00 do 17.00 časot. Početnata cena za ovie hartii od vrednost može da se razlikuva od konečnata cena postignata prethodniot den za maksimalnite +10%, a vo tekot na celata berzanska sesija dozvolenite cenovni fluktuacii vo odnos na konečnata cena od prethodniot den se dvižat vo ramkite na maksimalnite -18,75% do maksimalnite +21,20%. Ako vo tekot na berzanskata sesija cenata za hartijata go dostigne dozvoleniot maksimum za cenovnite fluktuacii, trguvanjeto vednaš se prekinuva i se dava pauza od petnaeset minuti. Po odredeniot prekin vo trguvanjeto so odredena hartija od vrednost, prvata cena po prekinot može da se razlikuva od poslednata cena pred prekinot za maksimalnite + 5%, so toa što vo sekoj slučaj ne smeat da se probijat gore navedenite limiti ( -18,75% i +21,20% za celata berzanska sesija).
So vrednosnite hartii od "klasata 2" isto taka se trguva kontinuirano od 10.00 do 17.00 časot. Početnata cena za ovoj tip vrednosni hartii može da se razlikuva od konečnata cena postignata prethodniot den za maksimalnite + 5%, a vo tekot na celata berzanska sesija dozvolenite cenovni fluktuacii vo odnos na konečnata cena od prethodniot den se dvižat vo ramkite na maksimalnite -9,60% do maksimalnite +10,15%. Ako vo tekot na berzanskata sesija cenata za hartijata go dostigne dozvoleniot maksimum, trguvanjeto so relevantnata hartija vednaš se prekinuva i se dava pauza vo traenje od trieset minuti. Po odredeniot prekin vo trguvanjeto za odredena vrednosna hartija od ovaa klasa, prvata cena po prekinot može da se razlikuva od poslednata cena pred prekinot za maksimalnite + 2,5%, so toa što i ovde ne smeat da se pribijat utvrdenite dnevni limiti (-9,60% i +10,15%).
So vrednosnite hartii od "klasata 3" se trguva samo vo 11,30 i vo 16.00 časot. Početnata cena za ovie hartii od vrednost može da se razlikuva od poslednata cena postignata prethodniot den za maksimalnite +5%, so toa što cenata što će bide utvrdena vo 16.00 časot može da se razlikuva za dopolnitelni +5% od cenata utvrdena vo 11,30 časot. Za ovie hartii od vrednost ne se odreduva prekin vo trguvanjeto, bidejći metodot na kotiranjeto dozvoluva počituvanje na utvrdenite cenovni limiti.
Stranskite kompaniski akcii primeni na Pariskata berza se grupiraat ili vo "klasata 1" ili vo "klasata 3". So stranskite akciite raspredeleni vo "klasata 1" se trguva kontinuirano od 10.00 do 17.00 časot i za niv ne postojat utvrdeni limiti za dozvolenata cenovna fluktuacija, osven vo slučaj na preterani razliki vo cenata za relevantnata hartija na utvrdena na Pariskata berza i na "domašnata berza na hartijata", to est na berzata što se naođa vo zemjata vo koja e inkorporiran nejziniot izdavač. So stranskite kompaniski akcii klasifikuvani vo "klasata 3" isto taka se trguva od 10.00 do 17.00 časot, no ovoj tip akcii podležat na istite limiti za dozvolenite cenovni fluktuacii što važat i za francuskite hartii od vrednost raspredeleni vo ovaa klasa. Vo odredeni slučai, Pariskata berza može da dozvoli pogolemi cenovni fluktuacii, ako takvata merka e neophodna za da se odrazat cenovnite tendencii za relevantnata hartija od vrednost na stranskite berzi.
Spored novite berzanski pravila što stapile vo sila vo 1989 godina, berzanskite društva-členki na Pariskata berza, bankite i drugite finansiski posrednici možat da dejstvuvaat kako principali, to est da izdavaat nalozi vo svoe ime i za svoja smetka. Za vreme na berzanskata sesija vakvite nalozi se registriraat vo elektronskiot CAC sistem so pomoš na tnr. "vkrsteni nalozi", to est se registriraat kupovni i prodažni nalozi po ista cena i za ista količina vrednosni hartii i tie nalozi se "složuvaat" zaedno. Cenata na vakvite transakcii nužno se utvrduva vo ramkite na tekovnite pazarni tendencii vo vremeto n