ПЈЕСНИЧКИ ПОРТРЕТ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,343
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
ПЈЕСНИЧКИ ПОРТРЕТ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА
Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из разних области књижевности.


Алекса Шантић један од најпознатијих пјесника новије српске лирике. Рођен је 27. маја 1868 године у Мостару, граду у срцу Херцеговине, где је провео највећи део свог живота.Његов отац је рано умро па је старање над њим прузео стриц.Живео је у трговачкој породици у којој нису имали разумевања за његов таленат, па се, после завршетка трговачке школе у Трсту и Љубљани враћа у родни Мостар. У његовом пјесничком стасовању највише удјела су имали српски пјесници: Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних најважнији утицај је имао Хајнрих Хајне, кога је преводио. Своју највећу пјесничку зрелост Шантић достиже између 1905. и 1910. године када су настале његове најлепше пјесме. Био је један од оснивача културног листа "Зора" као и председник српског пјевачког друштва "Гусле". Ту је упознао и дружио се са познатим пјесницима тог доба: Светозар Ћоровић, Јован Дучић и Осман Дикића.
Познати пјесник је умро 2.фебруара 1924.године у родном Мостару, од тада неизлечиве болести, туберколозе.
Шантићево место у развоју наше поезије
Шантић је прави пјесник, јаке инспирације.Несумњив таленат, уноси уморну малокрвност наших плачних сладуњавих дана хладан дах младачке крепчине и мужевног заноса. Дивље снаге и питоме доброте, он је сасвим здрав и тако искрен да његови стихови као ниједни морају сачињавати једно идеално задовољство критичког проповједника искрености. Основни утисак његова дела јесте осјећање нечега топлог, нечега што хоће да живи у пуноћи, да се креће у слободи, да се бори. Смисао његове патриотске поезије је проповедање срдачности, неустрашивости: не плаћамо, боримо се - то је читаво њено опште значење изражено у сувој краткоћа једне фразе.Шантићев пјеснички опис је веома обиман и у исти мах неуједначен. Према сведочанству Владимира Ћоровић, он је писао брзо и лако и како се, са изузетком неколико сасвим неуспешних приповједачких покушаја у духу закашњеле романтике, изражавали, искључиво у стиху, број његових пјесама пење се на стотине. Упутивши се у књижевност веома млад, без озбиљног образовања, без развијеног критичког чула и литерарног укуса, Шантић је споро развијао његово пјевање све тамо до првих година нашег века, осим у ретким изузецима, остало је без значајних поетских домета, у знаку лутања разноврсних утицаја . Пресудан подстицај усмјерење мостарског пјесника у правцу значајнијег и дубљег стваралачког подухвата збива се 1901. године, када Богдан Поповић, у "Српском књижевном гласнику", даје критичку анализу и оцену Шантићеве треће збирке "песама". Поповић је наводио бројне примере Шантићевих огрјешења стилског и логичког карактера која су, по њему, била карактеристична и за Шантићеву Пјесничку збирку, а, добрим делом, и за српску поезију тога доба уопште. Ова Поповићева критика, испуњена претежно набрајањем негативних примјера, није, међутим, остала дужна ни у назнаци природе Шантићевог пјесничког талента и његовог израза "у облику лијепих и звучних стихова какве лепе слике", у "њежно пробраним живописним појединостима", у "тихој емоције ", у" музици стиха и слика "појединих пјесама, као и у две најбоље пјесме те збирке у целини: Остајте овде и Моја комшиница. Оштра у оцјени Шантићевог дотадашњег пјевања, критика Богдана Поповића, и поред извјесних крутост па и неких промашених уопштавања, у многоме је "отворила очи" пјесника и подстакла га да још преданије тражи свој пут, у складу са природом и могућностима својих пјесничких предиспозиција. Она га је, истина, болно погодила и зачудила, али нагнала да преиспита самокритичније оно што је дотад писао и да, поносан, покуша у поезији досегнути дубље и више. Велики број пјесама што их је и касније писао носиће, истина, и даље знаке непродубљеног стиховања, али ће, углавном између 1904. и 1912. Године, Шантић у читавом низу пјесама изразити особеност свог талента и њима достићи једно од најистакнутијих мјеста у српској поезији тог доба. Године 1908. Јован Скерлић прогласиће га за једног од обновитеља Родољубиве српске лирике, а Богдан Поповић у своју "Антологију новије српске лирике" (1911. Године) уврстиће једанаест, односно, у друго издање (1912. Године) дванаест Шантићевих пјесама. После тога времена, међутим, линија Шантићевог поетског замаха, осим у ретким пропламсајима, показује већ видне знакове опадања. Опака болест узима све више маха (боловао је од табеса - болести нервног система), а страдања у рату његово опште стање убрзано погоршавају. О томе да се Шантић у почетном периоду свога пјевања јако много угледао на поезију других: Бранка Радичевић, понеђе Јакшића, а нарочито на Змаја и Војислава Илића, сагласни су сви они који су се на те почетке освртали. Исто тако су сагласни да је на његово љубавне пјесме утицала и епска поезија, а донекле и Крањчевић Родољубива лирика. В. Ђурић је тачно приметио да је Шантић у својим пјесмама "звао у бој, на жртве, у поход против зла - звао, соколио и преклињао тако упорно, страшно и лепо као народни певач у епској песми и Његош у Горски вијенца" и да је знао да "воскресење не бива без смрти", како је некад говорио Његош, али није подвукао колико је опште осјећање живота и поезије, изражено у делу црногорског владике, као врхунски израз поимања и етике нашег патријархалног живота, улазио у основе Шантићевог животног погледа и природу његове поезије. Шта се, пак, страних поетских узора тиче, ту на првом месту долази, свакако, Хајне, чију поезију је Шантић преводио готово у читавом свом стваралачко веку. "Осетио га је", како каже П. Слијепчевић,


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
02:06 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Poruke u ovoj temi
ПЈЕСНИЧКИ ПОРТРЕТ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА - VS1 - 04-07-2010 02:06 PM

Skoči na forum: