ПОЈАМ И ВРСТЕ ДИВЉАЧИ

САДРЖАЈ:


ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА ЛОВНЕ ДИВЉАЧИ 3
ПОДЕЛА ЛОВНЕ ДИВЉАЧИ 4
УСЛОВИ ЗА ОПСТАНАК ДИВЉАЧИ 5
ЕКОЛОШКА СТРУКТУРА – ПОПУЛАЦИЈА ДИВЉАЧИ 6
БИОДИВЕРЗИТЕТ И ДИВЕРЗИТЕТ ДИВЉАЧИ 7
ЛОВЉЕЊЕ ДИВЉАЧИ 8
ЗАДАЦИ ПРИ ПЛАНИРАЊУ ОДСТРЕЛА 9
РЕГУЛИСАЊЕ БРОЈНОСТИ 9
ОДСТРЕЛ ПОЈЕДИНИХ ВРСТА 10
СРНА 10
ЈЕЛЕН 11
ЛОПАТАР 12
ДИВОКОЗА 12
ДИВЉА СВИЊА 13
МУФЛОН 13
ЗАКЉУЧАК 15
ЛИТЕРАТУРА 16



ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА ЛОВНЕ ДИВЉАЧИ



Под дивљачи се подразумевају оне животињске врсте које човек није успео припитомити нити гајити и користити на начин на који то чини са домаћим животињама. Она представља сложен скуп бројних и разноликих елемената и важну компоненту биотопа, биоценозе, и екосистема, као и целокупног биодиверзитета сваке земље.
То је национално богатство које се не може отуђити нити продати, већ само дати на управљање и коришћење одговарајућим организованим и стручним институција.
Слично укупном биодиверзитету, дивљачи као његова интегрална компонента,поседује бројне еколошке, развојне и друге вредности које се морају уважавати,одржавати, штитити, унапређивати и рационално користити.
У ширем смислу под појмом дивљач подразумевају се све дивље животиње у биосфери, на планети земљи.
У ужем смислу под појмом дивљач подразумевају се дивљи сисари и птице као добра од оштег интереса, и које су потенцијално предмет ловства, што је уређено позитивним законом о ловству.
Дивљач је значајан економски и основни ресурс ловства, што се економски ефектуира кроз ловно привређивање и посебно кроз ловни туризам.
У корпус ловне дивљачи, због различите бројности њених врста, популација и јединки у различитим подручјима, регионима и државама постоје и њене различите класификације. Са аспекта ловства значајна је класификација дивљачи према степену друштвене заштите (законом о ловству РС члан 3). ''Забрањено је да се ловом или на други начин уништи или угрози опстанак било које врсте дивљачи у природи.'' Тако се, према овом критеријуму у нашем важећем закону о ловству разликује:
1) Заштићена
2) Незаштићена дивљач
Заштићена дивљач се дели на:
1) Трајно заштићену дивљач (веома проређене врсте сисара и птица које има тако мали број да им прети истребљење), која се не сме прогањати, убијати (тровати, одстрељивати и сл.) при чему забрана лова на ову дивљач може бити трајна или привремена, што се одређује одговарајућим прописом.
2) Ловостајем заштићену дивљач, која се не сме прогањати, убијати и хватати за време парења, бременитости и лежања на јајима, односно док подмладак не одрасте.
Сходно закону о ловству заштитом дивљачи сматра се предузимање мера у циљу стварања услова за опстанак и развој популације одређене врсте дивљачи, као и за њено штићење од против законитог коришћења. Законом о ловству је забрањено намерно узнемиравање дивљачи. Закон исто тако прописује која је дивљач незаштићена. Незаштићену дивљач корисници ловишта могу ловити преко целе године.


ПОДЕЛА ЛОВНЕ ДИВЉАЧИ


1) Према положају дивљачи у простору на:
Дивљач високог лова
Дивљач ниског лова
2) Према улози дивљачи на:
Корисну
Штетну
3) Према односу у станишту на:
Крупну
Ситну
4) Према телесном покривачу на:
Длакаву
Пернату
Ову последњу поделу неки аутори сматрају најадекватнијом, јер је најближа научној подели дивљачи (сисари и птице), да практично задовољава ловце иако обухвата неке врсте животиња које су заштићене, те као такве немају практичног значаја у ловству (нпр. Орлови) или су изразито корисне па их не би требало ловити (нпр. Дрозд)
Доста је и прихваћена подела на крупну (Дивљач високог лова) и ситну (Дивљач ниског лова) а ове две групе се деле на подгрупе крупне и ситне длакаве односно крупне и ситне пернате дивљачи.
У крупну дивљач се сврставају оне животиње које су ређе, племенитије, атрактивније па и крупније, опасније и теже се лове. Према закону о ловству крупна дивљач се одстрељује из пушака са олученим цевима, метком са једним зрном. Ово је правило ловачке етике и начело витештва у ловству. На нашем простору егзистирају следеће врсте крупне дивљачи: јелен, муфлон, срна, дивокоза, дивља свиња, медвед, рис, орлови, лабудови, велики тетреб, мали тетреб и др. Што се тиче ситне дивљачи егзистирају: зец, дивља мачка, видра, дивља гуска, веверица, фазан, препелица, голубови, пух, гугутка, шумска шљука и др.
Ситна дивљач одстрељује се пушкама глатких цеви-метком пуњеним већим бројем ситних пројектила сферног облика (сачма).
Група ловне дивљачи које се негативно односе и наносе штету екосистему или привреди назива се предаторима или штеточинама. На нашим просторима у предаторе спадају следећи сисари: вук, лисица, јазавац и разни глодари односно птице грабљивице:орао, соко, јастреб,кобац и др. Поред назначених квалификација у ловачкој пракси среће се и географска подела дивљачи, где се као главни критеријум узима њена регионална припадност. Тако се говори о азијској, афричкој, северно-америчкој, аустралијској... и другој длаковој и пернатој дивљачи.