ПОНУДА И ТРАЖЊА КАО ОСНОВНИ ЧИНИОЦИ ТРЖИШТА

Од тога да ли ће се продати односно купити већа или мања количина робе и услуга зависи од многобројних фактора тржишне привреде, кој се као синтеза јављају у дејству односа понуде и тражње. Међу најважније такве факторе можемо поменути: 1) тржишне цене, 2) количина робе која се нуди на продају, 3) потребе људи - потрошача, 4) укус потрошача, 5) доходак – куповна моћ потрошача, 6) очекивања о даљем кретању производње робе, 7) очекивања о даљем кретању цена те робе, 8) очекивања о кретању друштвених и индивидуалних потреба, 9) узраст, 10) средина у којој људи зиве, 11) друствени, класни полозај потрошаца итд...

Темељне компоненте понуде су обим и структура робе произведених материјалних добара и услуга намењених продаји по одређеној вредности, односно цени. Обим и структура понуде зависе од обима и структуре друштвене производње која је одређена степеном развитка производних снага које се изражавају у развоју производне технике, умешности произвођача, организације рада, продуктивности рада уопште, продукционих односа итд... Понуду представљају продавци са количинама и структуром робе коју нуде купцима по оређеној вредности, цена. Цена и понуда се налазе у односима управне сразмере; повећање цена повећава понуду, смањење цена смањује понуду.
Тражњом подразумевамо укупну количину робе или услуга одговарајућег квалитета и асортимана, коју купци желе и расположивим новчаним средствима на одређеном месту да купе. Велики број научника посветио је пажњу дефинисању тражње као што су: Адам Смит, Давид Рикардо, Алфред Маршал, Карл Маркс, и други. С’тим у вез и настале су различите дефиниције, од најједноставнијих до веома комплексних. Од једноставних дефиниција тражња се дефинише као „друштвена потреба“ , или „количина робе која се тражи“ итд. Тражњу је Алфред Маршал посматрао као одређени функционални однос између количина робе која се нуди и цене те робе. „У колико је већа количина једне ствари које једно лице има, утолико ће, при непромењеним условима ( тј. куповној снази новца и количини новца којим располаже ) бит и нижа цена коју ће он за нешто мало више ( количине ) те ствари, или другим речима, његова маргинална цена тражње за ту ствар опада“*34. За анализу тражње морају се увек имати у виду пет основних елемената који опредељују њен интензитет, а то су: количина робе, квалитет, асортиман, и расположива новчана средства. Без комплексног анализирања ових елемената немогуће је сагледавати реалну тражњу и о њој мериторно расправљати.

На основу захтева људи за материјалним добрима формира се тражња коју они троше ради задовољавања својих потреба. Између понуде и тражње треба да постоји равнотежа, без које је немогуће одржавати стабилност привређивања једне земље. Појава великих диспропорција између понуде и тражње изазива поремећаје у привреди, који, с’обзиром на интензитет, могу да имају облик кризе или рецесије. Равнотежа између понуде и тражње успоставља се на тржишту, и то под дејством закона вредности, који није увек у стању да одржи настале тенденције и на тај начин заустави појаву криза.
Опстанак човека могућ је једино ако се стално троше материјална добра и тиме задовољава своје потребе. Те потребе су разноврсне, па их је могуће посматрати са различитих аспеката. У ширем смислу постоје два вида потреба. Једне, које су везане за непосредно задовољавање потреба љиди и које се индетификују као личне потребе. Други вид потреба односи се на производну потрошњу, дакле за организацију самог процеса

производње. Све потребе на тржишту су организоване као тражња за материјалним добрима. Као купци, на страни тражње јављају се не само потрошачи него и произвођачи.
Потрбе људи нису увек исте, оне се стално мењају и углавном зависе од степена развитка производних снага, а затим од природних, географских и других услова. Усавршавање производње, промене друштвених односа мењају и услове живота, а са њима обим и структуру потреба. Човек данас има много веће потрбе него што је то било раније ( данас су ту електрични уређаји, ТВ апарати, компијутери, ДВД итд. )

Исто као што понуда може бити укупна и индивидуална, тако и тражњу можемо посматрати како са становништва националне привреде, односно укупне тражње, тако и са становнштва индивидуалних произвођача. Укупна тражња односи се на целокупну тражњу робе свих субјеката на тржишту у одређеном временском периоду. Индивидална тражња обухвата тражњу одређене количине робе од стране једног купца потрошача.

Појединачно и свака потреба истовремено не значи тражњу. За економску науку значајна је само тражња која се може реализовати, односно она тражња за коју су обезбеђена новчана средства, и она представља ефективну и платжено способну тражњу. Тражња за коју нису обезбеђена новчана средтва представља само потенцијалну тражњу. Између потенцијалне и платежно способне тражње увек постоји одређена разлика, јер је потенцијална по првилу већа од платежно способне тражње, што значи да један део потреба не може увек бити задовољен.
Обим и структураукупне ефективне тражње зависи од:
-обима и структуре укуоне друштвене производње,
-обима и структуре потреба друштва,
-природних услова и навика,
-кретања нивоа цена,
-структуре становништва,

---------------------------------------------------------------------
Основи економије . А.Марсхал, Принциплес оф Ецономицс, Лондон, 1920, стр.95