поимот на граѓанските права seminarski

UNIVERZITET ,,GOCE DELČEV,, ŠTIP
PRAVEN FAKULTET KOČANI



SEMINARSKA RABOTA PO PREDMETOT:
GRAЃANSKO PRAVO




TEMA:
POIM NA GRAЃANSKOTO PRAVO



PROFESOR: IZRABOTIL:


2008 godina

SODRŽINA:

1. VOVED
2. METOD NA GRAЃANSKOTO PRAVO
3. EDNAKVOST NA STRANITE
4. OTSTAPUVANJE OD EDNAKVOSTA KAKO PRINCIP
5. ZAKLUČOK
6. KORISTENA LITERATURA



VOVED

Građanskoto pravo e sistem na normi, tradicionalno poznati kako imotni odnosi koi nastanuvaat među fizičkite lica, od edna strana i među fizičkite i pravnite lica od druga strana.
Osnoven kriterium za opredeluvanje na poimot građansko pravo e predmetot na izučuvanjeto na građanskoto pravo i metodot na ureduvanje na opštestvenite odnosi koi go sočinuvaat građanskoto pravo, kako objektivno pravo.
Predmet na ureduvanje na stvarnoto, obligacionoto i naslednoto pravo se opštestvenite odnosi koi imaat imoten karakter, ili so drugi zborovi opštestvenite odnosi koi predizvikuvaat t.n. imotni efekti, odnosno se izrazlivi vo pari.
Metodot na ureduvanje na opštestvenite odnosi od imoten karakter, vo civilnata doktrina, se narekuva građanskopraven metod na ureduvanje. Toj gi pretstavuva temelite na zgradata narečena građansko pravo, zatoa što gradbata na taa zgrada se vrši vrz osnova na principite narečeni građanskopraven metod. Stanuva zbor za principite na slobodna inicijativa, ednakvost, prenoslivost i imotna sankcija.
No poradi dinamikata na građanskopravnite odnosi doađa do izvesno relativiziranje na apsolutnosta na četirite osnovni principi na građanskopravniot metod na ureduvanje na opštestvenite odnosi. Korekturata pritoa se vrši so pomoš na dopolnitelni principi propišani od strana na objektivnoto građansko pravo (stvarnoto, obligacionoto i naslednoto). Stanuva zbor za principite: pravičnost, pravna sigurnost, sovesnost i česnost i drugi, koi dokolku sudiite gi primenat vo rešavanjeto na građanskite predmeti doveduvaat do otstapuvanje na apsolutnosta na nekoj od četirite osnovni principi na građanskopravniot metod.
Ovie otstapuvanja predvideni vo objektivnoto građansko pravo ne go doveduvaat vo prašanje postoenjeto na građanskopravniot metod na ureduvanje, t.e. metodot na koordinacija na stranite vo ovie opštestveni odnosi. Negovoto postoenje pretstavuva osnovno svrzivno tkivo na stvarnoto, obligacionoto i naslednoto pravo kako semejstvo od pravni granki narečeno građansko pravo. Predmetot i metodot na građanskoto pravo pretstavuvaat edna nerazdelna celina, nerazdelno edinstvo. Dokolku među niv se vospostavi harmonija, ureduvanjeto će bide adekvatno i funkcioniranjeto na pravoto uspešno.

Metod na građanskoto pravo

Poimot metod označuva primena na odredeni principi nasočeni kon postignuvanje na odredeni celi. Zbirot na tie principi pretstavuva osnova na koja se gradi sistemot na građanskoto pravo. Metodot e "pat kon nešto", toa e "otkrivanje na onie formi vo koi se manifestiraat sodržinite", toa e "svesna formulacija na bitnata sodržina na opštestvenite odnosi". Ako predmetot kažuva što se regulira, metodot kažuva kako se regulira.
Metodot pretstavuva sinteza na site osobini što go karakteriziraat građanskoto pravo. Metodot vo celina ima za funkcija da sozdade takvo pravo koe će obezbedi normalno funkcioniranje na građanskopravniot promet kako predmet na ureduvanje. Odnosno toj treba da obezbedi pravilno postavuvanje na ulogata na građanskoto pravo kako regulator na prometot.
Građanskopravniot metod e poznat kako metod na koordinacija. Toj se zasnova vrz četiri osnovni principi i toa:
- princip na slobodna inicijativa;
- princip na ednakvost na stranite;
- princip na prenoslivost; i
- princip na imotna sankcija.
Isto taka pokraj ovie osnovni principi postojat i nekoi sporedni kako što se: pravednost, pravna sigurnost, sovesnost, zabrana na zloupotreba na pravoto i dr. koi služat za celosno ureduvanje na građanskopravnite odnosi. Pokraj niv postojat i drugi principi koi imaat možebi ušte potesno podračje na primena, kakvi što se principot na javnost, legalitet, formalitet i dr.
Iako site ovie principi se pravila za reguliranje na odnosite od građansko-praven karakter vrz osnova na koi nastanuvaat normite na građanskoto pravo, za sekoj od niv postojat i različni otstapuvanja.


Ednakvost na stranite

Pravnite subjekti vo građanskopravnite odnosi se ednakvi i ramnopravni. Niedna od stranite nema položba na nadredenost ili podredenost, bidejći građanskopravnite normi ne dozvoluvaat pogolema pravna vlast na edniot, za smetka na drugiot. Ako vo građanskopravnite odnosi kako edna od stranite se javi državata taa ima ednakva pravna položba so drugata strana, odnosno so poedinecot. Znači, građanskoto pravo gi ureduva odnosite pomeđu subjektite koi se ramnopravni među sebe. Izednačuvanjeto na subjektite, koe go pravat građansko pravnite normi, e samo pravno.
Ednakvosta ili ramnopravnosta na stranite ima poveće svoi aspekti. Toa pred se znači ednakvost vo pravata i obvrskite što proizleguvaat od odnosot. Vo princip ne može edna strana da ima poveće prava od drugata ili samo ednata strana da ima prava, a druga samo obvrski.
Obično ednakvosta se gleda i vo koordinacijata među stranite, vo ednakvite volji za razlika od subordinacijata vo javnoto pravo. Međutoa, koordinacijata e samo nadvorešen izraz na ednakvosta i taa poveće se odnesuva na inicijativata na stranite otkolku na samata ednakvost, iako ovie dve strani na odnosot se povrzani.
Ednakvosta, nataka, znači ednakvost vo primenata na pravilata na građanskoto pravo (stvarnoto, obligacionoto i naslednoto) na subjektite od odnosot. Ova znači deka subjektite vo građanskopravnite odnosi se tretiraat podednakvo. Taka, ako eden javno praven subjekt (na pr. opštinata) zakluči dogovor za nekakva usluga so eden zanaetčija, toj javno-praven subjekt će bide tretiran ednakvo kako i zanaetčijata, t.e. od odnosot će se javat ednakvi prava i obvrski za stranite.
Eden del od avtorite, kako na primer profesorkata Marija Pavlova, smetaat deka ednakvosta podrazbira i ednakvost na nivnite volji t.e. vo građanskopravnite odnosi " ne e možno ednata strana da i ja naloži svojata volja na drugata strana."
Principot na ednakvost gi vleče svoite koreni ušte od nastanokot na stokovo-paričnite (pazarnite) odnosi. Razmenata na stokite otsekogaš se odvivala na ekvivalentna osnova, vrz osnova na zakonot za vrednosta, koj e forma za ednakvost na pazarnite odnosi.
Ednakvosta ima svoja dlaboka opštestvena smisla, koja proizleguva od prirodata na odnosite što gi ureduva građanskoto pravo. Taa e neophoden uslov za neprečeno odvivanje na razmenata, odnosno na opštestvenata reprodukcija. Razmenata mora da se odviva na ekvivalentna osnova.
Imeno, stokovno-paričnite odnosi se baziraat vrz zakonot na vrednosta, a ovoj zakon e forma i merilo na ednakvosta (količestvo na opštestveno priznat trud vo forma na pari). Razmenata mora da se odviva vrz osnova na počituvanjeto na pravata i obvrski na učesnicite vo prometot. Mnogu avtori i zakonodavstva ovoj princip go smetaat kako osnoven i považen od drugite.
Principot na ednakvost naođa svoja primena vo stvarnopravnite, obligacionopravnite i naslednopravnite odnosi.
a) Vo stvarnopravnite odnosi ovoj princip se izrazuva vo ednakvosta na subjektite vo primenata na pravilata na građanskoto pravo. Taka, site sopstvenici imaat pravo svojata stvar da ja držat, celosno da ja koristat i so nea da raspolagaat po svoja volja. No, ne samo što tie se ednakvi tuku i obvrskata da se počituva vršenjeto na pravoto na sopstvenost na koj bilo nositel, se odnesuva na sekogo, t.e. sekoj e dolžen da go počituva vršenjeto na pravoto na sopstvenost na drugo lice, bez ogled dali vozdržuvač e fizičko ili pravno lice, državata ili lokalnata samouprava.
- " Sopstvenikot ima pravo svojata stvar da ja drži, celosno da ja koristi i da raspolaga so nea po svoja volja, dokolku toa ne e sprotivno na zakon ili na nekoe pravo na drugo lice."
- "Sekoj e dolžen da se vozdržuva od povredi na pravoto na sopstvenost"
Što se odnesuva do ednakvosta na pravata i obvrskite što proizleguvaat od stvarnopravniot odnos nevozmožno e da kažeme za niv (pravata i obvrskite) može da se stavi ravenka koja vrednosno bi gi izrazila. Vo nikoj slučaj ne bi moželo da se kaže deka ovlastuvanjata da se drži stvarta, celosno da se koristi i da se raspolaga so nea po svoja volja se vrednosno ednakvi kolku i obvrskata - sekoj da se vozdržuva od povredi na pravoto na sopstvenost na drugo lice.
Spored ova, vo sferata na stvarnopravnite odnosi principot na ednakvost treba da se sfati samo vo smisla na ednakvost na subjektite vo primena na pravilata na stvarnoto pravo.

b) Vo sferata na obligacionopravnite odnosi principot na ednakvost podrazbira: prvo-ednakvost na stranite vo obligacionite odnosi i vtoro-ednakvost vo vzaemnite davanja koi ja sočinuvaat sodržinata na obligacionopravnite odnosi.

Koga stranite vleguvaat vo eden obligacionen odnos tie se ednakvi nezvisno od toa dali se raboti za fizičko ili pravno lice, za državata ili za edinicite na lokalnata samouprava.

- " Učesnicite vo obligacionite odnosi se ramnopravni."

- " Vo zasnovuvanjeto na dvostrani dogovori, učesnicite trgnuvaat od načeloto na ednakva vrednost na zaemnite davanja.

Isto taka principot na ednakvost vo obligacionite odnosi se gleda vo vzaemnite davanja, koe nešto označuva deka vo dogovornite odnosi treba da važi zakonot na vrednosta t.e. vo zasnovuvanjeto na dvostranite dogovorni odnosi učesnicite trgnuvaat od načeloto na ednakva vrednost na vzaemnite davanja. Toa znači deka vo dogovornite odnosi, po pravilo, ne može ednata strana da ima samo prava, a drugata strana da ima samo obvrski. Takov primer imame kaj pričinuvanjeto na šteta kade što spored ovoj princip nadomestokot za pričinetata šteta trba da bide ednakov so pričinetata šteta.

- " Sudot zemajći gi predvid i okolnostite što nastapile po pričinuvanjeto na štetata, će dosudi nadomest vo iznosot koj e potreben materijalnata situacija na ošteteniot da se dovede vo onaa sostojba vo koja bi se naođala da nemalo štetno dejstvie ili propuštenje."

- " Koga vospostavuvanjeto na poranešnata sostojba ne e možno, ili koga sudot smeta deka ne e nužno toa da go stori odgovornoto lice, sudot će opredeli toa da mu isplati na ošteteniot soodvetna suma pari na ime nadomest na štetata."

v) Vo naslednopravnite odnosi principot na ednakvost označuva deka građanite pod isti uslovi (od ist nasleden red) se ednakvi vo nasleduvanjeto. Toa znači deka ako edniot od bračnite drugari počine, a ne ostavi testament, negoviot imot podednakvo se raspredeluva na bračniot drugar i na negovite deca koi se naslednici od prv nasleden red.

- " Građanite, pod isti uslovi, se ramnopravni vo nasleduvanjeto."

- " Ostavinata na umreniot ja nasleduvaat pred site negovite deca i negoviot bračen drugar.
Tie nasleduvaat ednakvi delovi."

Ednakvosta na stranite podrazbira i nivna ednakvost vo ostvaruvanjeto na građanskite prava (stvarnite, obligacionite i naslednite), kako i ednakvost vo nivnata zaštita pred sudovite od opšta nadležnost.

Otstapuvanja od ednakvosta kako princip

Vo građanskoto pravo ne važi sekogaš praviloto deka ednata strana ne može da ja obvrze drugata, da i nametne obvrska ili nešto da i zapoveda. Postojat isklučoci, odnosno postojat građanskopravni odnosi na subordinacija kade što ednata strana e nadmoćna, dobiva vlast nad drugata i može da i nareduva nešto na drugata, ednostrano da i go opredeli nejzinoto odnesuvanje (na pr. rabotodavecot na rabotnikot, poklonodavatelot na poklonoprimatelot i dr.), a ponekogaš e ovlastena i da ja sprovede svojata volja i pokraj protivenjeto na drugata (na pr. roditelot vo odnos na deteto, usvoitelot sprema usvoeniot, lice koe vrši samopomoš i dr.). Građanskopravnata norma vo takvi slučai gi odreduva samo granicite vo koi smee da se dviži nareduvanjeto i ednostranoto sproveduvanje na voljata.
Pravoto ne e pasiven izraz na ekonomskata stvarnost. Toa ima i svoja relativna samostojnost, odnosno igra i aktivna uloga, koja na ova podračje se ogleduva vo nekoi otstapuvanja od ednakvosta kako princip. Kako svesen izraz na ekonomskite potrebi, pravoto samostojno ja odreduva merkata i načinot na odrazuvanjeto na tie potrebi. Zatoa građanskopravnite propisi vo odredeni slučai ne ja počituvaat striktno ednakvosta kako princip. Toa ne e ni možno ni sekogaš potrebno, odnosno opravdano.
a) Vo stvarnopravnite odnosi:
Otstapuvanje od principot na ednakvost e načeloto za prioritet na pravata. Poznati se poveće slučai vo koi poveće nositeli na isti prava ili pravna moć imaat neednakvi ovlastuvanja, odnosno pravna položba. Taka na pr. koga vrz eden predmet pravo na hipoteka ustanovat poveće lica spored spomenatoto načelo na prioritet, pravoto prvenstveno će go ostvari onoj, t.e. onie hipotekarni doveriteli koi go zapišale porano pravoto.

- " Koga vrz ist založen predmet ima poveće zalozi, prvenstvoto vo namiruvanjeto zavisi od vremeto vo koe se zasnovani zalozite."
- " Ako graditelot e sovesen, a sopstvenikot na zemjišteto ne znael za izgradbata, vo slučaj koga vrednosta na gradežniot objekt i vrednosta na zemjišteto e približno ednakva, gradežniot objekt, odnosno gradežniot objekt i zemjišteto sudot će mu gi dosudi na sopstvenikot na zemjišteto ili na graditelot, vodejći smetka za nivnite potrebi, a posebno za nivnite stanbeni priliki."

b) Vo sferata na obligacionopravnite odnosi:

Ednakvosta kako princip ima ograničuvanje vo slučaite na dobrotvorni dogovori (podarok, usluga, zaem bez interes idr.). Vo ovie slučai voljata na stranite e, od posebni motivi, dviženjeto na vrednostite da bide ednostrano, taka što ednakvosta e voopšto isklučena.

- " So dogovorot za posluga se obvrzuva poslugodavačot da mu predade opredelen predmet na koristenje bez nadomest na poslugoprimačot na opredeleno ili neopredeleno vreme, a poslugoprimačot se obvrzuva toj predmet da mu go vrati po istekot na toa vreme."

- " So dogovorot za dar daruvačot se obvrzuva da mu prenese ili mu predava na daroprimačot vo sopstvenost opredelen predmet, ili mu otstapuva nekoe pravo, ili mu otpušta dolg, ili mu prezema dolg bez nadomest."

Vo oblasta na odgovornosta za šteti, za koja važi principot na ednakvost, izrazeno preku praviloto deka sekoj koj će ošteti nekogo treba da mu ja nadomesti polnata šteta, isto taka postojat otstapuvanja od spomenatiot princip. Glavnoto otstapuvanje odi vo pravec na namaluvanje na odgovornosta zavisno od razni okolnosti izrazeni vo osnova preku principot na pravičnost. Spored ovoj princip nadomestot može da se namali ako štetata e storena so nekoj poblag vid na vina, a celosnoto nadomestuvanje bi moželo da go osiromaši štetnikot, dodeka namalenoto nadomestuvanje ne mu pađa teško na ošteteniot.

- " Sudot, može vodejći smetka za materijalnata sostojba na ošteteniot, da go osudi odgovornoto lice da isplati pomal nadomest otkolku što iznesuva štetata, ako taa ne e pričineta ni namerno ni so krajno nevnimanie, a odgovornoto lice e vo slaba imotna sostojba, pa isplatata na celosniot nadomest bi go dovela vo skudnost."

- " Ako štetnikot pričinil šteta rabotejći nešto zaradi korist na ošteteniot, sudot može da opredeli pomal nadomest, vodejći smetka za grižlivosta što štetnikot ja pokažuva vo sopstvenite raboti."


v) Vo naslednopravnite odnosi:

Otstapuvanja od principot na ednakvost se poznati i vo oblasta na naslednoto pravo, kade što ima primena spomenatiot princip na pravičnost. Taka nasledniot zakon iako go proklamira principot na ednakvi prava na site naslednici, dozvoluva možnost sudot na oddelni naslednici da im go zgolemi ili namali delot, koj inaku bi im pripadnal.

- " Koga ima deca na ostavitelot koi ne poteknuvaat od brakot so nadživeaniot bračen drugar, a imotot na ovoj bračen drugar iznesuva poveće od delot što bi mu pripadnal pri delbata na ostavinata na ednakvi delovi, togaš na sekoe dete na ostavitelot mu pripađa dvapati pogolem del otkolku na bračniot drugar."

-" Koga roditelite koi nemaat nužni sredstva za život se povikani na nasledstvo so bračniot drugar na ostavitelot, sudot može, po nivno baranje, da odluči da nasledat i eden del od onoj del na ostavinata što bi trebalo spored zakonot da go nasledi bračniot drugar, a može da odluči roditelite da ja nasledat celata ostavina, ako e taa od tolku mala vrednost što so nejzinata delba roditelite bi zapadnale vo skudnost."

Znači principot na ednakvost kolku i da e fundamentalen, ne smee da se apsolutizira.
Otstapuvanjata od principot na ednakvost sekogaš se predvideni vo zakon i toa za stvarnopravnite odnosi vo Zakonot za sopstvenost i drugi stvarni prava-ZSIDSP, za obligacionopravnite odnosi vo Zakonot za obligacionite odnosi-ZOO, i za naslednopravnite odnosi vo Zakonot za nasleduvanjeto-ZN. Odnosno dali će ima otstapuvanja od principot na ednakvost, dokolku za toa postojat uslovi predvideni vo zakonot, odlučuva sudot. I pokraj mnogubrojnite otstapuvanja od principot na ednakvost, toj zaedno so principot na slobodna inicijativa e eden od považnite principi na građanskopravniot metod.


ZAKLUČOK:


Od gore navedenoto možeme da zaklučime deka graѓanskoto pravo e sistem na normi, tradicionalno poznati kako imotni odnosi koi nastanuvaat meѓu fizičkite i pravnite lica. Osnovniot predmet za opredeluvanje na poimot graѓansko pravo e predmetot na izvršuvanjeto na graѓanskoto pravo i metodot na ureduvanje na opštestvenite odnosi koi go sočinuvaat graѓanskoto pravo kako objektivno pravo. Za metodot na graѓanskoto pravo kako poim označuva primena na odredeni principi nasočeni kon postignuvanje na odredeni celi. Zbirot na tie principi e faktički osnovata na koja se gradi sistemot na graѓanskoto pravo. Metodot možeme da go definirame kako ,, pat kon nešto,, toa e otkrivanje na onie formi vo koi se se manifestiraat sodržinite znači toa pretstavuva svesna formulacija za bitnite sodržini na opštestvenite odnosi. Znači možem da zaklučime deka graѓanskoto pravo se zasnova na četiri osnovni principi i toa:
-princip na slobodna inicijativa
-princip na ednakvost na stranite
-princip na prenoslivist
- princip na imotna sankcija
Najveќe ќe se zadržime na vtoriot princip a toe e ednakvost na stranite. Znači site pravni subjekti vo graѓansko pravnite odnosi se ednakvi i ramnopravni. Toa pred se znači ednakvost vo pravata i obvrskite na dvete strani vo graѓansko pravnite odnosi. Ovde isto taka spaѓa i otstapuvanjeto na ednakvost na stranite. Znači kako vo graѓansko pravnite odnosi sekogaš po pravilo stranite se ednakvi no postojat i isklučoci koga edna od stranite ima pomoќna pozicija i e vo prednost od drugata strana i taa ima pravo da nareduva da bara da se izvrši nekoe delo i drugi oblici na nareduvanje.







KORISTENA LITERATURA:

Prof.D-r.ARSEN GRUPČE-GRAЃANSKO PRAVO - OPŠT DEL


========================================================
дипломски трудови, семинарски работи, дипломски, семинарски, оставајќи работа, дипломирањето, дипломска работа, семинарски работи, читања, maturalna акција, maturalni работа, оставајќи работа, дипломиран работа, работа maturalni, MA, maturalni, управување, дипломски, семинарски, магистерски тези , банкарство, менаџмент

diplomski trudovi, seminarski raboti, diplomski, seminarski, ostavajќi rabota, diplomiranjeto, diplomska rabota, seminarski raboti, čitanja, maturalna akcija, maturalni rabota, ostavajќi rabota, diplomiran rabota, rabota maturalni, MA, maturalni, upravuvanje, diplomski, seminarski, magisterski tezi , bankarstvo, menadžment