Петар Томац - Косовска битка

Ово је једина војна студија о Боју на Косову.

За објашњење српског пораза на Косову, није потребна издаја. На Косову су се сударила два опречна политичка организма: српски, већ расточен унутрашњим супротностима, без јединствене државне мисли, и други, турски, млад и полетан, који је у борбу могао увести све снаге државе...

Муратова погибија, ма колико је извори наглашавали као средишњи догађај битке, није нимало утицала на њен ток. Нигде се не види да је обесхрабрила Турке или осмелила Србе. Османска снага није била у личности владаоца него у систему. На Косову, прикривши Муратов удес мудро и вешто, како каже Дука - његова се околина обезбедила од изненађења. Битка је за Турке упркос смрти владаоца и врховног команданта текла по плану.

Петар Томац, војни историцар, позабавио се у својој књизи Косовска битка и односом снага српске и турске војске. По његовом прорачуну, у бици је уцествовало 25.000 војника на страни Кнеза Лазара и 40.000 војника којима је командовао турски султан Мурат...

Није много вероватно да је Лазар при крајњем напрезању могао дићи са својих поседа више људи но што је прикупио Дечански 1330. године против Бугара и Византинаца. Имам при томе у виду да је његова територија била мања и да се становништво није могло знатно повећати, с обзиром на катастрофалне епидемије куге које су харале у међувремену. Дакле, свега око 15.000. По истом мерилу Вук Бранковић је могао прикупити око 5000. Влатко Вуковић није довео висе од 5000, с обзиром на то да је Твртко био ангажован у рату са Мађарима...
__________________________________________

Петар Томац (Сушак, 1899 – Београд, 1973) био је југословенски историчар и официр војске Краљевине Југославије и Југословенске народне армије.

Од ране младости био је опредељен за војну службу. Након завршетка Војне академије постао је генералштабни официр Војске Краљевине Југославије. Током војне службе у Краљевини Југославији стигао је до чина пуковника. Након слома војске Краљевине Југославије у Априлском рату прикључио се домобранима независне државе Хрватске.

Народноослободилачкој војсци се прикључио јула 1944. године. Ту је обављао важне дужности начелника штаба дивизије, начелника обавештајног одељења армије и начелника обавештајног одељења Главног штаба Хрватске. Након Другог светског рата био је начелник катедре војне историје Више војне академије ЈНА, начелник одељења у Војноисторијском институту и заменик главног уредника Војне енциклопедије. Пензионисан је 1959. у чину генерал-мајора.