ОСНОВИ МЕТОДИКЕ ФУДБАЛА ЗА МЛАЂИ УЗРАСТ

Матурски, семинарски и дипломски радови из методике спорта.

Игра и спорт су саставни део живота људи различитих доба и друштвеног положаја, поготово деце и младежи.

Данас се све више тежи да се свако дете, развија не само у својим умним, чулним, друштвеним и духовним димензијама него и у психофизичким.

Место које спорт заузима у друштву има велику важност и утицај. Спорт представља опште људско добро. Он је један од најизразитијих облика човекове креативности. Љубав према спортском изразу људских способности, ужитак у ширењу граница људских могућности, спонтаност и интерес за људску драму што се одвија у спортском натицању, дају спорту посебан потенцијал, што је посебно важно за децу и младе. За њих су игра и спорт израз живота.

Спорт је људској природи “ прирођена “ активност. Он буди јак интерес и има снажну привлачност. То је велики одгојни потенцијал и одгојна снага. Спорт је изванредно одгојно средство. Он омогућава деци да развију своје хумане квалитете и промиче аутентичне људске вредности, а до тога се долази одгојем. Одгој за љубав, живот и заједништво чува нас од егоистичног затварања у сама себе и гради снажну препреку ширења дроге, алкохола и криминала који су у данашње време врло раширени.

Здрава, окретна, спретна и вешта деца могу лакше “ носити “ све недаће и тешкоће живота те могу лакше обављати своје радне и друштвене задатке. Задаци телесног одгоја темеље се на могућности подстицања физичког раста и развоја одгајаника, развоју психомоторичког система и опште функционалне способности организма. Овај задатак се остварује осмишљеним системом вежби, игара, стварању навика на здрав и хигијенски живот, исправним држањем тела. Одгајаник стече сазнање о општем физичком стању и ствара навику бављења телесним активностима.

О спорту постоје различите дефиниције, али данас би се могло рећи : “ Спорт је активност изнадпросечне умне и телесне ангажираности, чије ефекте остварујемо различитим облицима телесних вежби и активности према договореним правилима неке игре или извођења “. Спорт осим очувања здравља, те стварања радних и обрамбених способности има и значајну друштвену улогу. Та улога је усмерена на одгојно- образовне вредности и проверу тих вредности кроз успех играча, са сталном тежњом ка напретку. Утицај спорта на формирање особности је велик. Спорт делује на здравствену и морфолошко-функционалну особност детета, а затим и на вољно-моралну, те интелектуално-радну и естетску компоненту. Спорт захтева специјални режим живота уз велико одрицање и улагање напора телесне и психичке природе.

Било који спорт, било која телесна активност активира комплетни локомоторни систем пресудан за трансформацију енергије која је преко потребна за активност свих ћелија у организму, те се спорт и телесна активност могу третирати као одредница за складан развој свих дететових особина.

Велики је утицај телесног вежбања на очување и унапређивање здравља детета те на складан развој свих његових антрополошких важности.

Спорт и телесна активност, омогућавају ученицима стецање информација о чувању и унапређивању здравља појединца и здравља околине, што их оспособљава да прате и предузимају мере за развијање и побољшање особина, способности , знања и постигнућа.

Позитивну трансформацију, деца могу осетити као активни учесници у спорту и телесном вежбању. Због велике вредности спорта, врата спорта требала би бити отворена свима који се за спорт одлуче ( кроз изваннаставне, изваншколске спортске активности, спортске клубове и сл.). Осим што је један од примарних циљева бављења спортом постићи што боље, најбоље, врхунске резултате у изабраној грани спорта сматра се да спорт и бављење спортом мора имати за децу и друге поруке, а посебно оне које имају трајнију вредност, дакле и после активног бављења спортом, као нпр. развијање правилног односа према здрављу, стварање навика и вредности оријентације о томе што, како, колико и зашто треба вежбати.

Ево једног примера како се једна школа организовала за постизање ефективних тренинга младих фудбалера. Овај пример је идеалан да прикаже досадашња искуства, а и да нам прикаже како се треба организовати при раду са младим фудбалерима.

Све активности фудбалске школе усмерене су ка остварењу основног циља функционисања фудбалске школе.

1. Подела полазника (у току самог рада и тренажног процеса) је такав да омогућује оптималан рад са полазницима школе и поштовање њиховог сензитивног периода (у коме се деца у овом периоду налазе) за развој моторичких и функционалних способности. Приликом ране селекције посебну пажњу су посветили:

1.1. смислу за игру (развијање креативности и логичко одлучивање приликом појединих ситуација у игри),

1.2. осећају за лопту (природна мекоћа покрета у контакту са лоптом и специфична координација полазника академије),

1.3. психолошким особинама, као и целокупном морфолошком развоју детета кроз игру.

2. Спортски лекарски преглед је обавезан за часове фудбала који се спроводе на Факултету спорта и физичког васпитања. Ти прегледи се обављају периодично на 6 месеци. Поред провере здравственог статуса полазника школе, врше се и моторичка тестирања уз помоћ којих смо у стању да пратимо и развој деце на плану брзине, снаге, издржљивости, координације, гипкости, ...

3. У раду се инсистира на редовности долазака на часове фудбала. Једино доласцима и савладавањем унапред зацртаног програма обучавања, тренирања и васпитања, гарантују да ће сада полазник, а за коју годину искусни спортиста, моћи да „парира“ по фудбалском знању и највештијима и најспособнијима у фудбалској игри.