Омбудсман

Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из права.

Заштита права грађана у одговорности је државе. Државна је одговорна да преко њених службеника и институција обезбеди свим грађанима правну заштиту и заштиту њихових основних права. Сви службеници државе морају овом послу да приступе предано и професионално. Међутим, у пракси то није увек тако. Дешава се да велики број грађана буде преварено на овај или онај начин од стране државних институција или неког њеног сегмента. Од ранијих дана постоје механизми да ову појаву спрече. Омбудсман је орган који је успостављен Уговором из Мастрихта. Именује га Европски Парламент. Овај орган прима жалбе од сваког грађанина Уније или сваког физичког или правног лица које има статутарно седиште у некој држави чланици, а које се односи на случајеве лоше управе у раду комунитарних органа или тела, са изузетком Суда правде и Првостепеног суда у вршењу њихових функција. Лице именовано за Омбудсман за време трајања мандата не може обављати било коју другу, плаћену или неплаћену професионалну делатности. Лице које се именује мора бити квалификовано за вршење најсложенијих правних Начела омбудсмана

Основни принцип од којег омбудсман полази у процењивању правилности или неправилности, тј. исправности или неисправности је принцип законитости. Полазну тачку за ревизоре при оцењивању рада и пословања предузећа представљају законски и други прописи и на њима засноване упуте, директиве, смернице, правилници и статути. Уколико за оцену рада и пословања предузећа не постоје никакви специјални прописи, упуте, смернице или директиве, примењују се принципи уобичајене добре праксе или принцип вредног и доброг економисања. Неопходно је испитати да ли је примењен основни принцип пословања, а то је принцип рационалности и принцип економичности.

С обзиром да је омбудсман накнадно испитивање, потребно је проверити документацију о поједином пословном догађају, тј. важно је уважити принцип документованог поверења. Да би се избегла субјективност ревизора, потребно је проверити основаност и тачност разних достављања. Избор методе омбудсмана је од великог значаја, мада, којом год методом да се служимо, свака од њих мора да се базира на одговарајућој документацији. Методе омбудсмана се могу поделити на генералне и специјалне. Генералне методе су индуктивне и дедуктивне, на основу којих ревизор долази до потребног закључка о објекту омбудсмана, који је алтернативан, односно изриче да ли је нешто учињено исправно или неисправно, правилно или неправилно. Приликом пословно-економских истраживања своје место је нашла и скпериментална метода, јер је пракса показала да се и експериментом могу постићи знатни резултати у ревизорској науци, с обзиром да је и сам акт омбудсмана у суштини експеримент који показује већи или мањи успех. На подручју омбудсмана је управо и неопходно богато искуство, а њега нема без експеримента.

Полазећи од интензитета омбудсмана, методе интензитета се деле на формалне и материјалне. Формалном ревизијом се испитује: да ли постоји законска сагласност, да ли се пословање предузећа одвија по постојећим правилима, да ли постоји рачунска сагласност имовинског стања и успеха предузећа с једне стране и рачуноводства са друге стране, као и у самом рачуноводству. Материјална омбудсман је интензивније испитивање од формалне, она дубље и свестраније улази у испитивање конкретне материје. У том смислу, ревизор ће проверавати да ли стање средстава и њихових извора као и промене над тим средствима и са њима постигнути резултати одговарају стању које исказује рачуноводство и остала евиденција.

Свака канцеларија омбудсмана треба да има Повељу организације или Општа начела који су одобрени од стране управе и артикулисани као принципи по којима се омбудсман понаша у тој организацији у сагласности са МУО Стандардима за практично поступање.

Пре примене било ког Омбудсмановог програма, та организација треба да обучи све своје саставне делове о природи и домену програма, укључујући и о самој улози Омбудсмана унутар организације као и о Стандардима за практично поступање који ће одређивати активности канцеларије. Свака јединица која је установљена као део организације Канцеларије Омбудсмана треба да има Повељу која обезбеђује да ће Омбудсман функционисати у сагласности са Стандардима за практично поступање уз поштовање суштинских вредности независности, непристрасности/неутралности, поверљивости и неформалности. Поменути Стандарди за практично поступање одређују начин на који Омбудсман прима притужбе, ради да решавању случајева, и препоручује општа организациона побољшања. Та Повеља такође специфицира домен рада Омбудсмана, ограничења Омбудсмановог овлашћења, као и квалификације које треба да има Омбудсман.