ЛЕЧЕЊЕ ДУШЕВНИХ ПОРЕМЕЋАЈА

[align=justify]НОРМАЛНО И НЕНОРМАЛНО ПОНАШАЊЕ
Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из психологије.

Често се каже да неко понашање одступа од нормалног и да је нека
личност ненормална. Међутим, веома је тешко повући оштру границу између нормалног и ненормалног понашања. Људи у неким ситуацијама показују понашање које, када би се често јављало може се означити ненормалним понашањем. То разграничење нормалног од ненормалног понашања отежава и то што постоје разлике у схватању, у разним културним заједницама, шта представља нормално,а шта представља ненормално.


Критеријуми нормалности

Постоје два мерила која се користе за разликовање нормалног од ненормалног понашања:

1. Одступање од уобичајених облика понашања. Међутим тешко је прихватљиво да је нешто ненормално и болесно само на основу тога што се разликује од уобичајеног понашања.
2. Утврђивања постојања или непостојања одређених особина. Нормалну особу карактеришу интелектуална, социјална и емоционална зрелост. Интелектуалну зрелост подразумева правилно оцењивање своје средине и себе самог, критичност у расуђивању и релативна самосталност у доношењу одлука. Социјалну зрелост обухвата постојање интересовања за друштвене проблеме, способност за сарадњу са другима, толерантност у односима и склад између личних и друштвених интереса. Емоционалну зрелост представљају различите особине личности као што су реалистичност у оцењивању својих способности и могућности, способност да се са другим особама успоставе ситуацији примерени емоционални односи, одсуство претеране агресивности и анксиозности. Важне карактеристике нормалног су још и жеља и воља за животом и настојање да се одређени друштвено прихваћени циљеви и вредности остваре.

Ако су трајно присутне особине супротне наведеним, сматра се знацима ненормалног понашања. Повремена појава тих карактеристика не представља доказ поремећености. Тек повећани степен изражености и учесталости њиховог јављања значи да постоји душевни поремећај.

Психичке тешкоће и поремећаји

Психичке тешкоће

Сваки човек током живота решава многе проблеме, долази у недоумицу како да поступи у одређеној ситуацији (на пример: које занимање да изабере), доживљава неуспехе који га обесхрабрују (у школи, на послу, у друштвеном односима), реагује на поједине ситуације на начин који му не помаже да неки проблем савлада, него му то још више отежава (показује агресивно понашање или неоправдани страх). У оваквим ситуацијама јављају се психичке тешкоће, али оне су обично повремене и човек је у стању да их савлада, сопственим напором или уз помоћ других.


Душевни поремећаји

О поремећајима говоримо само онда ако појединац за дуже време или трајно показује понашање које не можемо сматрати нормалним. Душевних поремећаја има различитих врста. Можемо их разликовати по степену поремећености и по карактеристичним начинима понашања. Постоје две велике групе менталних поремећаја:

1. Лаки душевни поремећаји, који се називају неурозе или психонеурозе.
2. Тежи душевни поремећаји, који се називају психозе или душевне болести.

Често се као о трећој врсти поремећаја говори о карактеристичним поремећајима, а у оквиру њих о психопатијама.


НЕУРОЗЕ


Карактеристике неуротских стања

Према процентима неких стручњака код више од петине становништва великих градова присутни су поремећаји о којима се може говорити као о неурозама.

Неузрозе су блажи поремећај при којима је за одређено време смањена способност сналажења у појединим ситуацијама и прилагођавања људима. Неурозе не доводе до прекида контакта са људима и до немогућности обављања редовних послова. Неуротичари (особе које пате од неуроза) обично тачно оцењују да имају тешкоће у односима са људима као и у обављању разних послова. За главне карактеристике неуротског стања стручњаци наводе осећање тескобе (неодређеног страха, стрепње или анксиозност), мању фрустрациону толеранцију (смањену отпорност да рационално реагују у тешкоћама) и систематско коришћење одређених одбрамбених механзаама. За неуротичне особе каректеристично је и 1) осећање несигурности, 2) нереалистичко понашање у одређеним ситуацијама и реаговање на начин који не одговара ситуацији и 3) да показују испољавање различитих облика понашања и различитих симптома, који се као трајни не срећу код нормалних особа.

Врсте неуроза

Према доминацији врста неуротских симптома разликују се поједине врсте неуроза. Најчешће се спомињу четири врсте: фобије, анксиозна неуроза, опсесивно-компулсивна неуроза и хистерија.


Фобије

Фобија је интензиван и нерационалан страх од одређених предмета и ситуација. Карактеристично је да се неке ситуације или објекти избегавају или се подносе са страхом. Фобична анксиозност се не разликује субјективно, физиолошки и у испољавању других типова анксиозности и може варирати у јачини од благе непријатности до ужаса. Особа може да фокусира своју пажњу на појединачне симптоме као што је осећај да ће се онесвестити што је често повезано са страхом од смрти, губитка контроле или лудила. Анксиозност се не отклања са знањем да други људи не гледају на ту ситуацију као опасну или претећу. Већина фобичних поремећаја, осим социјалних фобија чешћа је код жена.

Фобична анксиозност често коегзистира са депресијом. Неке депресивне епизоде праћене су повремено фобичном анксиознишћу, а депресивно расположење често прати неке фобије, нарочито агорафобију (страх од изласка на улицу). Чест је и страх од затвореног простора – клаустофобија.


Агорафобија

Агорафобија представља страх од отвореног простора (гужву и јавна места). Већина ових особа су жене, а почетак је обично у раном одраслом добу. Депресивни и опсесивни симптоми и социјалне фобије могу такође бити присутни. Агорафобија често постаје хронична. Може се стећи класичним условљавањем. Уколико нака особа изненада доживи непријатне телесне симптоме, као што су малаксалост, дрхтавица, чини им се да ће пасти у несвест, или да ће добити срчани удар, на улици или у самопослузи, може да развије страх од улице или самопослуге.