КРИВИЧНО ДЕЛО РАЗБОЈНИЧКА КРАЂА И РАЗБОЈНИШТВО

С А Д Р Ж А Ј :

1. Увод .... 2
2. Кривична дела против имовине .... 3
3. Разбојничка крађа члан 205. Кривичног Законика Републике Србије...4
3.1. Радња извршења ……………………………………………………. 4
4. Разбојништво члан 206. Кривичног Законика Републике Србије.5
4.1 Радња извршења ……………………………………………………...5
5. Учиниоци, жртве и објекти напада кривичог дела разбојничка крађа
и разбојништво..7
5.1. Учиниоци …………………………………………………………….7
5.2. Објекат напада ……………………………………………………….7
6. Разлике и сличности између разбојничке крађе и разбојништва.. 8
7. Појавни облици разбојништва... 8
7.1.Разбојништво учињено сачекивањем жртве на путу 8
7.2.Разбојништво учињено упознавањем и зближавањем са жртвом.... 9
7.3.Разбојништво учињено улажењем у куће и станове 9
7.4.Разбојништво учињено сачекивањем поштара и инкасаната. 9
7.5.Разбојништво учињено оружаним нападима на банке, поште и
друге финансијске институције.... 9
7.6.Организовани разбојнички напади на финансијске институције... 10
8. Фингирање разбојништва 10
9. Улога полиције у превенцији кривичног дела разбојничка крађа и разбојништво11
10. Закључак..13


1.УВОД


Разбојништво и разбојничка крађа представљају два посебна кривична дела, кја су систематизована у поглављу о кривичним делима против имовине у Кривичном законику Републике Србије који је донет 29. септембра 2005. године, а који је почео да се примењује од 1. јануара 2006. године.
Кривична дела против имовине спадају у класична кривична дела. То су заправо најкласичнији деликти јер је кривичноправна заштита власништва дата већ у време настанка државе и права, па се због тога ови деликти убрајају у најстарија и најпримитивнија кривична дела. Имовински криминалитет познавали су и ссанкционисали стари грци, асирци, египћани, Римско право, Душанов законик као и данашње модерно законодавство.
Кривична дела имовинског криминалитета су веома распрострањена и према неким проценама у свету и код нас чине 50% укупне масе криминалитета. 1
У структури општег, класичног криминалитета у нашој земљи према свим статистичким показатељима доминирају кривична дела против имовине. Међу кривичним делима против имовине нарочито се у последње време истичу дела код којих се путем насиља прибавља или задржава противправна имовинска корист за себе или другог. То су у првом реду разбојничка крађа и разбојништво, као и тежи облици ових кривичних дела против имовине. 2
Карактеристике већине кривичних дела против имовине јесте да се она врше у намери да се извршењем прибави противправна имовинска корист. Али код мањег броја кривичних дела та намера не постоји ( код кривичног дела одузимања туђе ствари), а код неких ипак постоји такозвана крађа употребе где се дело врши само зато да би се ствар употребила ( одузимање возила тј. туђег саобраћајног средства). Поред других подела једна од најчешћих јесте подела кривичних дела против имовине према објекту радње на кривична дела код којих је тај објкат туђа покретна ствар и кривична дела чији је објекат радње имовинска права и интереси.3

Кривична дела против имовине посебно карактерише:
• Масовност и стална тенденција апсолутног и релативног пораста. Овај проценат код нас је годинама, с осцилацијама и извесним стагнацијама износио 10 % годишње;
• Манифестованост – уочљивост деликта и анонимност учинилаца;
• Рецидивизам – повратништво и професионализација све већег броја криминалаца;
• Специјализација у начину извршења и верзирања за једну врсту кривичних дела;
• Организованост учинилаца у организацијске облике група или банди;
• Динамичност и прилагодљивост друштвеним условима. 4




________________________________________________________________________________​_____________________________________
1 Ковачевић, В.; Методика истраживања имовинских деликата, Нови Сад 2003., страна 25.
2 Јовашевић,Д.;Часопис безбедност“Тежи облици разбојништва и разбојничке крађе“–2/2005,Београд 2005.,стр. 247
3 Стојановић, З., Перић, О.; Кривично право – посебни део, Београд 2007., страна 137.
4 Милашевић, С.; Кривично право – посебни део, Нови Сад 2007., страна 128.
2. Кривична дела против имовине


По Кривичном законику Републике Србије од 6. октобра 2005. године, Службени гласник број 85 / 2005 у групу кривичних дела против имовине спадају следећа дела:

 Члан 203. КЗРС – Крађа;
 Члан 204. КЗРС – Тешка крађа;
 Члан 205. КЗРС – Разбојничка крађа;
 Члан 206. КЗРС – Разбојништво;
 Члан 207. КЗРС – Утаја;
 Члан 208. КЗРС – Превара;
 Члан 209. КЗРС – Неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности;
 Члан 210. КЗРС – Ситна крађа, утаја и превара;
 Члан 211. КЗРС – Одузимање туђе ствари;
 Члан 212. КЗРС – Уништење и оштећење туђе ствари;
 Члан 213. КЗРС – Неовлашћено коришћење туђег возила;
 Члан 214. КЗРС – Изнуда;
 Члан 215. КЗРС – Уцена;
 Члан 216. КЗРС – Злоупотреба поверења;
 Члан 217. КЗРС – Зеленаштво;
 Члан 218. КЗРС – Противправно заузимање земљишта;
 Члан 219. КЗРС – Противправно усељење;
 Члан 220. КЗРС – Оштећење туђих права;
 Члан 221. КЗРС – Прикривање;
 Члан 222. КЗРС – Гоњење у случају када је учинилац у блиском односу са оштећеним. 5


Као што се види из приложеног група кривичних дела против имовине састоји се из двадесет различитих кривичних дела која свака за себе имају посебна обележја и карактеристике по чему се разликују једно од другог и што је разлог постојања већег броја ових дела прописаних у Кривичном законику Републике Србије. Свако кривично дело из ове групе се разликује по начину самог извршења дела, начин на који је дело учињено, предмети, оружја или оруђа која су том приликом коришћена и друга средства као и број лица која су то дело извршила.

У наставку овог рада ћу вас ближе и детаљније упознати и увести у чари кривичног дела разбојништва и разбојничке крађе из члана 205. и 206. Кривичног законика Републике Србије.





______________________________________________________________________________
5 Кривични законик Републике Србије; Службени гласник број 85 / 2005, Београд, 2005. године.

3. Разбојничка крађа члан 205. Кривичног законика Републике Србије

1.Ко је на делу крађе ( кривично дело крађа је прописано у члану 203. Кривичног законика Републике Србије ) затечен, у намери да украдену ствар задржи, употреби силу против неког лица или претњу да ће непосредно напасти на живот или тело, казниће се затвором од једне до десет година.
2.Ако вредност украдених ствари прелази износ од 1 500 000 динара, учинилац че се казнити затвором од две до дванаест година.
3.Ако је дело из става 1. до 3. овог члана учињено од старне више лица или је неком лицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година. 6

Кривично дело разбојничке крађе представља сложено кривично дело, састављено из кривичног дела крађе и кривичног дела принуде па стога садржи елементе та два крвична дела.

3.1. Радња извршења
Радња извршења се састоји у употреби силе или претње да ће се непосредно напасти на живот или тело у намери да се украдена ствар задржи. То значи да је потребно да је крађа већ извршена, то јест да је туђа покретна ствар одузета у намери да се њеним присвајањем себи или другом прибави противправна имовинска корист, па је извршилац затечен на делу крађе. Извршилац је затечен онда када се још налази на месту извршења или док односи украдену ствар, односно кад извршилац још није дошао у „ мирни посед“ украдене ствари. 7
Извршилац разбојничке крађе примењује силу или озбиљну претњу у односу на оно лице које га је затекло у вршењу крађе, али то не мора да буде власник ствари или лице у чијем се поседу та ствар пре извршења кривичног дела налазила. Сила или претња се употребљавају у намери да се украдена ствар задржи што значи да разбојничка крађа постоји у оном случају када учинилац није успео да задржи украдену ствар.
У погледу вредноси украдене ствари став је судске праксе и теорије да се разбојничка крађа може извршити и у погледу ствари које су предмет ситног дела крађе. 8
Извршилац код разбојничке крађе може бити само оно лице које је претходно извршило крађу. Наведено дело се може извршити само са умишљајем, а осим њега мора постојати да се украдена ствар задржи.
Став два овог кривичног дела је квалификован облик који постоји онда када вредност украдених ствари прелази износ од 1 500 000 динара. За овај квалификовани облик дела предвиђена је казна затвора од две до дванаест година.
У ставу три се подразумева најтежи облик разбојничке крађе, обај облик подразумева две квалификаторне околности: прва је када ово кривично дело изврши више лица ( најмање два лица ), а друга је када у току вршења овог кривичног дела долази до наношења тешких телесних повреда. Па због природе овог кривичног дела тешка телесна повреда се наноси у намери да се већ одузета ствар задржи а не да се одузме, што је случај код кривичног дела разбојништва. За најтежи облик овог кривичног дела прописаног у ставу три овог члана предвиђена је казна затвора од три до петнаест година.
______________________________________________________________________________
6 Кривични законик Републике Србије; Службени гласник број 85 / 2005, Београд, 2005. године.
7 Стојановић, З. Перић, О.; Кривично право – посебни део, Београд 2007., страна 147.
8 Јовашевић, Д.; Часопис безбедност – 2/2005, Београд 2005., страна 249.
4. Разбојништво члан 206. Кривичног законика Републике Србије

1. Ко употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист, казниће се затвором од две до десет година.
2. Ако вредност одузетих ствари прелази износ од 1 500 000 динара, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
3. Ако је дело из става један и два овог члана учињено од стране више лица или је неком лица са умишљајем нанесена тешка телесна повреда учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
4. Ако вредност украдених ствари из става један овог члана не прелази износ од 10000 динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист, учинилац ће се казнити затвором до три године.
5. За покушај дела из става 4. овог члана , казниће се. 9

Разбојништво је такође сложено кривично дело код кога се наалзе елементи кривичног дела крађе и кривичног дела принуде, као и код разбојничке крађе. Али се од ње разликује по томе што на првом месту долази примена принуде па тек онда узвршење саме крађе. Пошто поседује елеменат насиља разбојништво се убраја у насилнички криминалитет.

4.1. Радња извршења
Радња извршења овог кривичног дела сматра се одузимањем туђе покретне ствари употребом силе или претње. Сила мора бити управљена против неког лица пре свега власника ствари али може и према другом лицу. Претња је квалификована тј. прети се непосредно нападом на живот или тело лица. Уколико се прети да ће се касније напасти на живот или тело, или се прети неким другим злом неће постојати радња извршења кривичног дела разбојништва. И претња као и сила не мора бити нужно управљена према лицу од којег се одузима ствар. Може се претити и неком другом лицу код кога се ствар тренутно налази или лицу које је у блиским или родбинским односима са власником те би га та претња погодила. 10
Принуда мора да се врши употребом силе или претње да ће с е непосредно напасти на живот или тело. Под силом се подразумева употреба снаге која може бити телесна или механичка. Према интензитету силе сила може бити неодољива – vis apsoluta, или компулзивна - vis kompulsiva. Неодољива сила у потпуности физички савлађује неко лице, док компулзивна сила у извесном смислу више подразумева психичку присилу. Претња треба да је усмерена на спречавање слободе акције, слободе одлучивања и кретања и истовремено мора бити таква да је онај према коме је упућена озбиљно схвати, а опасност која се ставља у изглед претњом мора бити истовремена и непосредна. Употреба силе у циљу прекидања физичке везе између неког лица и ствари у намери присвајања, због слабијег интензитета силе ( у случају истргнућа ствари из руке ) неће бити кривичног дела разбојништва већ ће бити кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 3. Кривичног законика Републике Србије. 11
___________________________________________________________________________
9 Кривични законик Републике Србије; Службени гласник број 85 / 2005, Београд, 2005. године.
10 Јовашевић, Д.; Часопис безбедност – 2/2005, Београд 2005., страна 252.
11 Ковачевић, В.; Методика истраживања имовинских деликата, Нови Сад 2003., страна 71.

Из наведеног закључујемо да принуда претходиизвршењу крађе. Она је заправо средство за одузимање ствари и из тог разлога између крађе и принуде мора постојати међусобна повезаност. Између принуде и крађе не могу да постоје временски размак у дужем трајању. Принуда се предузима непосредно или за време одузимања ствари. Овде се заправо ради о две фазе једног континуираног деловања извршиоца у коме прва фаза принуде тек треба да омогући извршење друге фазе тј. крађе. Управо ове чињенице морају бити обухваћене умишљајем учиниоца. Учинилац наиме треба да је свестан да принуду употребљава да би управо помоћу ње одузео покретну ствар од другог и тиме извршио кривично дело.
Код покушаја кривичног дела потребно је да је предузета сила или претња која је управљена на одузимање туђе покретне ствари. За постојање покушаја овог кривичног дела довољно је да је учинилац започео са применом силе или претње уколико је његов умишљај био управљен на одузимање ствари. За постојање кривичног дела разбојништво неопходан је умишљај који обухвата свест да се употребом принуде одузима туђа покретна ствар. Као и код кривичног дела крађе мора бити оставрено као субјективно обележје и намера да се присвајањем туђе покретне ставри прибави противправна имовинска корист. 12
За став 1. кривичног дела разбојништва предвиђена је као што сам навео казна затвора у трајању од две до десет година, док у ставу 2. овог кривичног дела предвиђен је квалификовани облик који постоји када вредност опдузети ствари прелази износ од милион и петстотина хиљада динара ( 1 500 000 ). Казна затвора за квалификовано дело из става 2. је од три до петнаест година.
Најтежи облик извршења овог кривичног дела прописан је у ставу 3. и он подразумева две квалификаторне околности: прва квалификаторна околност постоји онда када кривично дело разбојништва ућињено од стране више лица, најмање два лица ( саизвршиоца ). Да би друга квалификаторна околност постојала морају бити испуњена два услова: први услов је да је тешка телесна повреда нанесена при извршењу разбојништва, док други услов је да у односу на први услов постоји умишљај извршиоца. Јер уколико би у односу на тешку телесну повреду постојао нехат, радило би се о стицају основног дела разбојништва и нехатне телесне повреде. За најтежи облик кривичног дела разбојништво прописана је казна затвора од три до петнаест година.
За наведено кривично дело прописан је и привилеговани облик у ставу четри. Наиме, криминалистико политичко оправдање за прописивање овог привилегованог облика разбојништва је сте чињеница да су у нашој пракси чести случајеви да се употребим силе или претње одузимају ствари мале вредности, те да су судови (због прописивања блаже казне) често такве случајеве квалификовали као кривично дело изнуде, иако су остварена битна обележја кривичног дела разбојништво. Дело се од основног разликује према вредности одузетих ствари, као и у намери учиниоца да прибави малу противправну имовинску корист.13 За привилеговани облик овог кривичног дела прописана је казна затвора до три године. Покушај привилегованог облика кривичног дела разбојништво је кажњив, као што је наведено у ставу пет овог члана.