Конфликт и MEUNARODNIOT мир и безбедност за безбедност

REPUBLIKA MAKEDONIJA
UNIVERZITET SV “KLIMENT OHRIDSKI”
POLICISKA AKADEMIJA








SEMINARSKA RABOTA



TEMA:

KONFLIKTITE I MEĐUNARODNIOT MIR I BEZBEDNOST



PREDMET:


OSNOVI NA BEZBEDNOST I BEZBEDNOSEN SISTEM NA REPUBLIKA MAKEDONIJA












Izrabotil:
Profesor:
Vonreden student
Stanković Miroslav
Doc. D-r. Lidija Georgieva broj na indeks:
271/04
Asistent:

M-r. Zlate Dimovski



Voved:


Apsolutna bezbednost denes e nevozmožna. Ottuka i konstatacijata deka nacionalnata bezbednost e relativna kategorija što osobeno se potencira vo odnos na nejzinata međuzavisnost so međunarodnata zaednica. Dominira stavot deka sekoja zagrozenost na bezbednosta vo edno podračje mnogu brzo se reflektira vo različen oblik i so različen intenzitet vo sosednite podračja, a vo nekoi situacii i nap oširokata međunarodna zaednica.
Odnapred iznesenoto proizleguva deka vo novo sozdadenite uslovi na međunarodnata zaednica nastana sostojba vo koja što e neophodno da se uskladuvaat zaedničkite nacionalni bezbednosni interesi. Središno telo koe će dejstvuva na planot na začuvuvanjeto na međunarodniot mir i bezbednost će bidat Obedinetite nacii čii tela se ovlasteni da primenuvaat širok dijapazon na instrumenti za kontroliranje i razrešuvanje na konfliktite među državite, vklučuvajći ja preventivnata diplomatija, mirotvorstvoto, čuvanjeto na mirot, gradenjeto na mirot, razoružuvanjeto, pa se do sankcii i prisila kon mirot.




Sodržina:


Vo uslovi na Studenata vojna konfliktite stanaa edna od najseriozno analiziranite temi vo međunarodnite odnosi, a osobeno relacijata mir-konflikt-vojna i toa najčesto se lociraše vo odnosite pomeđu golemite blokovski sili koi voglavnom ja vodea bitkata na vooružuvanje, trkata vo vooružuvanjeto i primena na drugi sretstva i metodi za dominacija. Vo ovoj period se smetaše deka mirot i bezbednosta se najmnogu zagrozeni od vojnite dodeka na konfliktite pomeđu državite koi vo toa vreme bea mnogubrojni ne im se davaše takva težina.
Postojat brojni definicii na poimot vojna. Edna od niv e deka golem vooružn konflikt e sprotistavenost i nekompaktibilnost vo odnosite pomeđu vladata i teritorijata, zaradi koi se upotrebuva vooružena sila pomeđu dve sprotistaveni strain, od koi edna e vlada na država i rezultira so barem iljada žrtvi sekoja godina kako posledica na borbi.
Odnapred iznesenoto može da se konstatira deka zakanite za mirot i bezbednosta se prošireni i kon konfliktite čii posledici zazemaat centralno mesto pri opredeluvanjeto na prioritetite na zakanite.
Toa se čini od slednive pričini:
-nasilnite konflikti od različen vid će dominiraat i vo narednite godini i dekadi poradi brojni nerazrešeni sostojbi mađu državite;
-nevozmožna e hegemonija i dominacija na nitu edna od golemite sili nad ostanatiot svet, bidejći sekoj od niv će se sooči so zoni na relativna stabilnost opkruženi so sveri na hronična nestabilnost i nasilstvo;
-rizikot od globalna svetska vojna sepak nemože da se otfrli, a se poveć će se soočuvame so lokalni vojni, civilni vojni, vostanički konflikti kako verska i religiozna vojna koi se narekuvaat IV svetska vojna;
-vo zavisnost od ostrinata i težinata na konfliktot vo idnina isto taka e možno primena na nuklearno oružje da se upotrebuva i vo lokalnite i vnatrešnite konflikti;
-nepostoi edinstvena institucija ili entitet koj nemože da ja podnese odgovornosta za globalnoto tvorenje na mirot. Isto taka nepostoi edinstvena strategija što bi bila primenliva za tvorenje na mirot za site konflikti;
-naprotiv tvorenjeto na mirot odnosno negovoto održuvanje će bide pokrieno od široka sfera na entiteti počnuvajći od Obidinetite nacii, odredeni državi i regionalni organizacii, nevladini organizacii, pa duri i od poedinci.
Pokraj toa će bidat neophodni širok spektar na tehnički sretstva i pomagala za spravuvanje so kompleksnosta na konfliktot.
Do završuvanjeto na studenata vojna vo međunarodnoto pravo preovladuvaa negativni sfaćanja koi bezbednosta i konfliktite gi ograničuvaa samo na dva vida konflikti i toa:
-opšta vojna među silite;
-intervencii na super silite vo Tretiot svet.
Denes međunarodnata zaednica se soočuva so mnogu poširok spektar na zakani po mirot koi proizleguvaat od sovremenite konfliktni sostojbi vo međunarodnata zaednica.
Pred da gi razgledame vidovite na konfliktite bi sakal da go definiram konfliktot kako postojana sodržina na socialnoto egzistiranje na različni nivoa. Toj e fenomen kon koj poedinecot i različnite socijalni grupi gradat i zazemaat soodveten stav. Toa e fenomen koj što niz razdvižuvanje i akcija predizvikuva opštestveni promeni. Definirajći go konfliktot kako pozitiven pristap istiot go definiraat kako kreativen element vo odnosite među luđeto, a kako takov našite opštestveni vrednosti za pravičnost, bezbednost, za ličen prosperitet konfliktot e korisen, bidejći opštestvoto go razdvižuva kon obezbeduvanje za blagosostojba na site.
Nasproti ovoj pozitiven pristap kon konfliktot kaj nekoi avtori se zabeležuva zagriženost koga pri spravuvanjeto so nego, mesto natprevaruvački duh se pristapuva kon negovo razrešuvanje na destruktiven način, vklučuvajći go i nasilstvoto.
Odnapred iznesenite sprotistaveni razmisluvanja može da se zakluči deka konfliktot pretstavuva sostojba vo koja najmalku dvajca akteri ili nivni pretstavnici se obiduvaat da gi ostvarat svoite sprotistaveni celi, so onevozmožuvanje direktno ili indirektno, na sposobnosta na protivnikot za dejstvuvanje. Vsušnost konfliktot pretstavuva dinamičen process sostaven od fazi na iniciranje, eskalacija, kontrolirano održuvanje, stivnuvanje i razrešuvanje. Znači ova e situacija vo koja što najmalku dvajca avtori se obiduvaat da gi ostvarat svoite sprotistaveni celi so fizička prinuda ili so uništuvanje na sopstvenosta i vrednosnite simboli eden na drug sakajći da go eliminiraat sprotivniot.
Denes međunarodnata zaednica se soočuva so mnogu poširok spektar na vrsti na konflikti, a najčesti se:
-regionalni konfliti pomeđu lokalnite rivali ili pomeđu rastečkite sili od tretiot svet so edna ili poveće sili. Tuka spađaat osobeno novosozdadenite državi po raspadot na Sovetskiot sojuz i Jugoslavija koi se razdvoija bez demokratska procedura i vzaemna volja;
-vojni za rasapolaganje so vitalni resursi kako što se voda, energija, mineralni resursi, nafta i drugi bogatstva. Kontrolata na diplomatskite resursi e uslov za zadržuvanje na moćta i dominacijata na golemite sili koi ostvaruvaat ogromni profite. Gubenjeto na istite e gubenjnje na moćtan a tie državi. Tipičen primer se agresijata na Amerika vrz Avganistan i Irak i pretenjeto na Iran i Sirija za dominacija vrz bogatite nafteni izvori.
-separistički i nacionalistički konflikti vo koi pod plaštot na subordiniranite etnički grupi se teži kon sozdavanje na sopstveni državi. Moram da naglasam deka golemite sili so cel da gi porazat režimite što ne im se po volja da ja koristat ovaa okolnost za najlesno raspađanje na istite. Tipičen primer e Irak (momentalno vladeat golemi etnički nemiri, Čečenija- za odvojuvanje od Rusija, Kosovo za odvojuvanje od Srbija)i drugi separatistički dviženja;
-iredentistički dviženja koi imaat za cel da gi odvojat teritoriite od drugi zemji koi se naseleni so ist narod i da gi priklučat kon svoite zemji. Primer e Kašmir koj se naođa teritorijalno pod Indija, a narodot e od Pakistantsko poteklo. Pakistan so Indija vodi dolgi borbi bidejći smeta deka toa e negova teritorija;
-etnička i religiozna borba za moć opfaćajći konflikti vo državata vo odnos na pristap do teritorija, rabota fondovi za pomoš i drugi državni resursi. Etničkite i religioznite konflikti se so najgolema žeština i najčesto završuvaat so vojna do kolku međunarodnata zaednica preventivno ne deluva kon smiruvanje na sostojbite. Ovie konflikti do skoro najmnogu bea prisutni na afričkiot kntinent kade što granicite na državite za vreme na neokolonijalizmot ne se postaveni vrz etničkata osnova na naselenieto tuku geografski;
-revolucionerni i fundamentalistički borbi koi se ideološki motivirani so namera da vospostavat odreden red, socijalen system vo državata po pat na primena na sila. Ovie dviženja bez osobeno prisutni vo polovinata na devetnaesetiot vek kade od strana na Golemite sili se diktiraa sistemi po nivni želbi. Ovie revolucionerni dviženja se osobeno prisutni vo siromašnite zemji, kade poradi nedostig na elementarni uslovi za život, lesno se pokrenuvaat masite sozdavajći konflikti koi najčesto završuvaat so vojna;
-prodemokratski i antikolonijalni borbi vo čija osnova e napor na narodite koi se smetaat za nepočituvani i kolonijalni, eksploatirani za vospostavuvanje sopstvena sloboda i demokratija. Denes vo svetot nepostoi kolonijalizam, no globalizacijata na noviot svetski poredok, kade skonomskata moć i ponatamu e vo racete na golemite i bogatite zemji e preduslov za sozdavanje na socijalni konflikti koi povremeno se javuvaat vo Latino amerikanskite zemji i vo nekoi drugi siromašni regioni i zemji.
Odnapred iznesenoto može da se konstatira deka konfliktot pretstavuva postojana sodržina vo međunarodnite odnosi. Konfliktot će postoi i ponatamu i će prodolži da pretstavuva postojan predizvik za nacionalnata i međunarodnata bezbednost i izvor na nestabilnost. Od tie pričini konfliktot kako zakana za mirot i bezbednosta mora da se svati i analizira od poveće aspekti, a osobeno:
Prvo- kako poencijal koj predizvikuva ranlivost na sekoja država bidejći proizleguva od nejzinata vnatrešna struktuiranost i potencijalite za manifestiranje na nasilen konflikt. Navremenoto razrešuvanje na protivrečnostite koi vladeat vo državata bilo da se ekonomski, etnički, kulturni i slično e preduslov da ne doađa do vakvi konflikti;
Vtoro-kako potencijalno zagrozuvanje na nacionalnata bezbednost vo slučaevi koga vooruženiot konflikt e vo forma na nadvorešna zakana, taka narečeni regionalni konflikti. Denes vo golemata međuzavisnost na državite sekoj vnatrešen konflikt može mnogu lesno da se prelie i vrz sosednite zemji;
Treto-kako međunaroden konflikt koj pretstavuva predizvik za međunarodniot mir, tipičen primer za ova e međunarodniot terorizam koj po svojata sila i žeština pretstavuva najgolema zakana za svetskiot mir, poradi koe svetot se poveće se obedinuva vo prezemanjeto na merki za negovo eliminiranje.
Vo bilo koj od napred navedenite oblici da se manifestira konfliktot, toj sekogaš ima zaednički karakteristiki, a osobeno ako sekogaš producira odnosi koi se nepovolni za mirot i bezbednbosta.
Vo zavisnost od intenzitetot na konfliktot istiot može da se podeli na vnatrešen i međunaroden konflikt. Taka na primer vooruženite konflikti vo Evropa vo devedesetite godini od dvaesetiot vek proizleguvaat prvenstveno od vnatrešnata sfera, otkolku od sudirot pomeđu državite. Iako vrz takvata sostojba vlijaea i odredeni međunarodni krugovi.
Završuvanjeto na Studenata vojna, odnosno raspadot na Sovetskiot sojuz, Češka i Jugoslavija vo devedesetite godini od minatiot vek doprinesoa da se zgolemat vooruženite konflikti od 47 vo 1989 godina na 66 vo 1992 godina. Od januari 1990 godina do dekemvri 1996 godina evidentirani se 98 voeni konflikti so vkupna brojka od pet ipol milioni žrtvi od koi 75% se civili. Spored podatocite na Stokholmskiot institute od avgust 2001 godina pokažuva deka se registrirani 24 golemi vooruženi konflikti vo međunarodnata zaednica od koi samo eden e međunaroden.
Što se odnesuva do pričinite za vooruženite konflikti, opštestvenite nauki sušte daleku da gi približat svoite stavovi do zazemanje na zaednički stav i doađanje do pravi preventivni merki za nivno eliminiranje. No, skoro site trgnuvaat od procenkata deka pričinite za vooruženite konflikti se mnogustrani, međuzavisni i promenlivi.
Vo teorijata na međunarodniot konflikt postoi soglasnost pomeđu teoretičarite deka nema edinstvena pričina za vooružen konflikt. Vo objasnuvanjeto na zadninata na ovie konflikti najčesto se naveduva spregata pomeđu ekonomskata sostojba i političkata sostojba koi se neednakvi, poradi koe doađa do kršenje na čovekovite prava što doveduva do pričini za konflikt.
Po ekonomskite konflikti kako najčesto se spomnuvaat i etničkite konflikti, koi se osobeno prisutni po završuvanjeto na Studenata vojna. Etničkite sostojbi može da se kaže deka ne se pričina za sozdavanje na konflikti, mađutoa etničkata pripadnost na pogolemiot del na naselenieto vo odredena sredina e dobar osnov za etno-politička mobilizacija za ostvaruvanje na drugi politički celi, ova denes e najprisutno vo međunarodnata zaednica i mnogu često se koristi od odredeni krugovi za ostvaruvanje na dominacija nad odredeni državi i regioni.
Isto taka pri objasnuvanjeto na pričinite za konfliktite golem broj na istražuvači smetaat deka političkite i socijalnite procesi pri konfliktite se različni spored kombinaciite na istražuvanjeto, poradi koe smetaat deka konfliktite i pokraj faktot što se javuvaat na socijalni nivoa (od Interpol-individualno do međunarodno) nikogaš ne manifestiraat zaednički karakteristiki za da se izvede edinstvena konstatacija. Ottuka se zazemaat stavovi za konfliktot kako fenomen, koj po svojot oblik, pričini i intenzitet se razlikuva od ostanatite. Međutoa preovladuva zaednički stav deka međunarodnite i vnatrešnite konflikti se tolku povrzani što vo praktikata e rečisi nevozmožno da se razdvojat. Toa e pričina što međunarodnata zaednica za sekoj konflikt reagira i bara što pobrzo negovo razrešuvanje.
Imajći gi predvid različnite nivoa na analiza na konfliktite i kaj vnatrešniot i kaj međunarodniot konflikt možat da se izdvojat tri povrzani komponenti, a toa se:
-knfliktna sostojba;
-konfliktno odnesuvanje;
-konfliktni stavovi i procesi.
Za konfliktna sostojba se misli za onaa sostojba vo koja dva ili poveće socijalni entiteti ili “strain” čuvstvuva deka zasemaat vzaemno nekompaktibilni celi vrz odredena sostojba, odnosno prašanje zazemajći sprotivni pozicii.
Konfliktnite stavovi se odnesuvaat na psihološkata sostojba (na zaedničkite stavovi, emocii, ocenki, percepcii i drugo) koi proizleguvaat od vklučuvanjeto vo konfliktnata sostojba.
Konfliktno odnesuvanje pretstavuva akcija koja ednata strana vo koja bilo sostojba na konfliktot ja nasočuva kon sprotivnata strana so namera protivnikot da se otkaže ili da gi modificira svoite celi.
Napred navedenite komponenti iako se bazični tie ne se statični tuku se dinamični, odnosno vo svojata bit se razvivaat vo nekolku fazi, a osobeno ima:
-začetok na konflitot;
-latenten konflikt;
-manifestiran konflikt.
Od samata definicija proizleguva deka vo početnata faza na konfliktot sprotivnite stavovi što stranite gi prezemaat ne se vidlivi i prepoznatlivi. Prepoznavanjeto na konfliktnata sostojba kako i prepoznavanjeto na celite što dvete strain gi pritežavaat ja opredeluvaat fazata na latentniot konflikt. Vo ovaa faza može da se prepoznae i pretpostavi kakvi merki stranite će prezemat za ostvaruvanje na svoite celi.
Manifesten konflikt e sostojba vo koja stranite ja sproveduvaat svojata strategija za ostvaruvanje na svoite celi, neisklučuvajći ja možnosta za upotreba na nasilstvo. Ovaa faza najčesto se definira kako kriza koja preti da eskalira vo konflikt od pogolemi razmeri.


Zaklučok:

Odnapred iznesenoto proizleguva deka sekoj konflikt vo osnova e destruktiven, turbolenten i pridružen so primena na visok stepen na nasilstvo koe dokolku navreme ne se eliminira preku prezemanje na preventivni merki za celosna eliminacija na pričinite što gi produciraat možer da prerasne vo vooružen sukob čii posledici se nepredvidlivi i neprocenlivi po životot na luđeto i državata.
Od tie pričini so Ustavot, krivičniot zakon i zakonot za vnatrešni raboti propišani se system na merki i aktivnosti na državnite organi koi treba da bdeat nad bezbednosta na državata i da gi sprečat site aktivnosti koi vodat do konflikti. Na ovoj plan i međunarodnata zaednica izgradi i gi usovršuva metodite i sredstvata za prevencija, odnosno eliminiranje na uslovite koi gi produciraat istite preku organite na Obedinetite nacii koi vospostavuvaat institucii koi gi sledat sostojbite i predlagaat merki za nivno eliminiranje, kako što e toa slučaj so nuklearnoto vooružuvanje, međunarodniot terorizam, trgovija so nuklearen otpad i drugo, a vo taa smisla ovie institucii gi opremuva so najsovremeni sofisticirani sretstva.

Literatura:

-Tvorenje na mirot od prof. d-r. Lidija Georgieva;
-Osnovi bezbednosti od prof. d-r. LJubomir Staić;
======================================
дипломски трудови, семинарски работи, дипломски, семинарски, оставајќи работа, дипломирањето, дипломска работа, семинарски работи, читања, maturalna акција, maturalni работа, оставајќи работа, дипломиран работа, работа maturalni, MA, maturalni, управување, дипломски, семинарски, магистерски тези , банкарство, менаџмент

diplomski trudovi, seminarski raboti, diplomski, seminarski, ostavajќi rabota, diplomiranjeto, diplomska rabota, seminarski raboti, čitanja, maturalna akcija, maturalni rabota, ostavajќi rabota, diplomiran rabota, rabota maturalni, MA, maturalni, upravuvanje, diplomski, seminarski, magisterski tezi , bankarstvo, menadžment