Strug i glodalica

Strug je mašina za obradu materijala skidanjem strugotine (ili obrada materijala rezanjem) na kojoj se obrađuju radni predmeti kružnog poprečnog preseka.

Strugovi za drvo su slabiji od strugova za metal i na nekim modelima je moguće obrađivati predmet i dletom iz ruke.
Bolji strugovi mogu imati kopirajući mehanizam, mehanizam za pravljenje navoja, a najsavremeniji su programabilni strugovi (CNC, odnosno NU strugovi), na kojima je moguće programirati željeni oblik radnog predmeta koga će potom sami napraviti.

1.1. Pogon struga
Najprimitivniji strugovi su na nožni pogon. Na osovinu koja se okreće je namotana guma a radnik pritiskom pedale okreće osovinu u jednom pravcu. Pokretanjem osovine guma se zateže i kada se popusti pedala osovina se kreće u suprotnom pravcu tj. u nulti položaj. Takvi "nožni strugovi" i danas postoje po nekim zabačenim selima a na njima se prave kutije za čuvanje sira, slanici i slično, tj. sve ono što se kružnim kratnjem može obraditi. Interesantno je da su ti strugovi uvek od drveta.
Sledeći način pokretanja struga je bio Sistem centralne osovine. Danas strugovi imaju svoj pogonski elektromotor. Dimenzije strugova variraju od onih koji prave delove za časovnike pa do onih koji prave pogonske osovine za brodove.

1.2. Istorija
Prvi strugovi bili su poznati još u doba antike. Moguće da su već u 2. milenijumu p. n. e. postojali strugovi za obrađivanje drva i druge potrebe. Prvi radovi struga pronađeni su u 7. veku p. n. e. u Korneto, i Italiji, onomad etrurski grad. Po grčkoj mitologiji strug je izmislio legendarni Dedal, otac Ikara. U jednom egipatskom groblju iz 4. veka p. n. e. nađene su prve slike jednog struga. Rotacija struga dobijena je time što je jedan vukao po jednom koponcu, dok je drugi obrađivao komad sa alatkom.

Ovakav koncept struga ostao je manje više do srednjeg veka. U 13. veku konopac za rotaciju struga bio je vezan za jednu dasku, slično pedalu, vidi strugu sa nožnim pogonom, tako da je radnik, koji je obrađivao, sa korakom na dasku sam stvarao rotaciju struga.
Leonardo da Vinči je takođe izmislio jedan strug. Novina je bila jedan kotur preko kojeg je išao konopac i tako omogućivao jednu konstantu rotaciju struga. Iz 1480 potiču i prve slike jednog struga sa podrškom. Leonardo da Vinči koristio je i jednu drskalicu za alatku; da li je on to izmislio nije poznato.

Prvi strugovi sa mehaničkom podrškom nastali su sredinom 18. veka u Velikoj Britaniji (Jacques Besson, 1751). Strugovi su tad bili uglavnom od metala i imali su skoro sve karakteristike modernog struga. Prvi strugovi sposobni za mašinstvo, dakle za obrađivanje metala, nastale su verovatno u Sjedinjenim Američkim Državama krajem 18. veka (Sylvanin Brown, 1791). Ovo je doba početka industrijalizacije.

Najzad nastao je moderni konvencionalni strug početkom 19. veka (Henry Maudslay). Prvi takvi strugovi stižu na primer u Nemačku oko 1810. Strugovi su se kroz 19. vek dalje razvijali, da bi početkom 1950ih u SAD nastao prvi strug sa NU-vođenjem, tj. pola kompjutizirani. U 1970ima, takođe u SAD, nastaju takozvani CNC-strugovi, sad kompletno kompjuterizirani. To znači da radnik više ne radi klasične radove sa strugom, nego ih kontroliše sa kompjuterom.

2. Vrste strugova
Zajedničke osobine svih ovih vrsta strugova leži u tome što se predmet okreće, a nož vrši samo kretanje pomeranja. Ostaloi uslovi rada kao što su: način učvršćivanja predmeta i njegovo pomicanje, broj noževa upotrebljenih itsovremen u radu, njihovo učvršćivanje, način pogona njihovog pomeranja itd.

Vrste strugova mogu biti:
- Paralelni strugovi
- Revolverski strugovi
- Čeoni strugovi
- Karuselni strugovi
- Poluautomati i automati
- Strugovi za zasecanje
- Strugovi za kolenaste osovine.


2.1 Paralelni strugovi

Paralelni strugovi su u većini slučajeva univerzalni strugovi čija je karakteristika da predmet koji se obrađuje leži između šiljaka radnog vretena i konjica ili u čeljusnoj ploči se nož pomiče duž predmeta koji se obrađuje tj. paralelno sanjegovom osom po čemu su ovi strugovi i dobili ime. Naziv univerzalni strug dolazi od toga što se na ovim strugovima mogu obavljati skoro sve vrste strugarskih radova.
Među paralelne strugove ubrajamo tzv. Strugove visokog dejstva koji se naziv vrlo često susreće. To se strugovi koji se za vreme rada postižu veliki efekat kako u snazi, količini skinute strugotine tako i u tačnosti u grubom i finom radu.


Slika 1. Paralelni strugovi su u većini slučajeva univerzalni strugovi.

2.2 Revolverski strug

Karakteristika ovih strugova leži u tome što rade sa većim brojem alata raznog oblika koji u određeno vreme jedan za drugim koji u određeno vreme jedan za drugim dolaze na radno mesto kao što meci iz burenceta revolvera dolaze u cev. Po sličnosti kretanja ovi su strugovi i dobili svoj naziv. Za razliku od standardnih, univerzalnih paralelnih strugova, kod kojih se gubi dosta vremena u menjanju alata i njegovom njegovom podešavanju prema predmetu koji se obrađuje – revolverski strugovi imaju, bez obzira na standardni suport, naročite nosače alata preko kojih i dobijaju svoja kretanja pomeranja.


Slika 2. Revolverski strug.

2.3 Čeoni strugovi

Nemaju ni šiljak radnog vretena ni šiljka konjica. Predmet se postavlja i pričvršćuje na veliku čeličnu ploču (1) koja leži na masivnm radnom vretenu (2) a pogon dolazi preko stepenaste remenice (3) i zupčastog prenosa (4). Karakteristika ovih strugova leži u podeljenom podnožju struga čiji jedan deo predstavlja postolje radnog vretena (5) a drugo postolje suporta (6). Između ta dva dela nalazi se rupa širine (b) za prolaz čelične ploče i predmeta najvećeg prečnika. Suport sruga je potpuno odvojen a jedino njegova veza sa strugom leži u lancu (8) preko koga dolazi pogon pomeranja noža (9) čija se veličina reguliše pomoću ekscentra (10) i mehanizma (11) za pomeranje. Rad sa ovim strugovima, a naročito postavljanje učršćivanje na čeličnu ploču predstavlja dug i težak posao tese zbog toga i upotrebljavaju u specijalnim slučajevima.


Slika 3. Čeoni strug

SADRŽAJ



I STRUG ..3
1.1. Pogon struga ..3
1.2. Istorija ...3
2. Vrste strugova ...4
2.1 Paralelni strugovi ...4
2.2 Revolverski strug ...4
2.3 Čeoni strugovi ...5
2.4 Karuselni strugovi ...6
2.5 Poluautomatski i automatski strugovi ....6
2.6 Strugovi za zasecanje ..7
2.7 Strugovi za kolenaste osovine ..7
3 Podela strugova ..8

II GLODALICE ...9
1. Horizontalne glodalice ....9
2. Vertikalna glodalica ..10
3. Univerzalne glodalice ....12
4. Kopirne glodalice ...12
5. Eksploatacijske karakteristike ...13
6. SNAGA MAŠINE (GLODALICE) ....13

III LITERATURA ...14