Богородица Љевишка

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,344
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Богородица Љевишка
Матурски, семинарски и дипломски из архитектуе, историје и туризма.

Доба краља Милутина је време јаке византинизације српске државе која је најизраженија у културном погледу. Тај утицај највише се одразио на архитектуру и у потпуности је потиснуо романички утицај, и изразио се кроз стварање новог архитектонског стила. Српска црква имала је великог савезника у краљу Милутину што ће вероватно бити један од разлога његове обимне ктиторске делатности. Краљ Милутин је подигао и обновио више цркава него сви остали Немањићи заједно.
Призренска епископија помиње се од почетка XI века и претпоставља се да је при Богородици Љевишкој било средиште епископије, јер је ту постојала базилика. Ширењем српских територија неке епископије које су биле под влашћу охридске долазиле су под власт пећке партијаршије, што се десило и са призренском. Првобитна базилика је била тробродна са свим одликама византијске архитектуре. Базилика из XIII века је настала обновом у доба Стефана Првовенчаног и црквених реформи Саве. Данашњи изглед Богородица Љевишка добија у доба краља Милутина који је са обновом цркве отпочео 1306/7. године. Неколико оригиналних натписа сведочи о времену, ктитору и мајсторима, па тако натпис на источној страни цркве наводи као обновитеља Милутина а натпис из ексонартекса помиње протомајсторе Николу и Астрапу.
Нова грађевина је и даље базилика али добија изглед петобродне цркве уписаног крста са пет купола. Изнад ексонартекса налази се звоник висине двадесет метара. Фасаде су зидане редовима камена и опеке, уобичајено за византијску архитектуру тог доба.
Црква је осликана почетком XIV века и такође показује нове уметничке идеје. Петокуполне цркве омогућавале су развијени сликани програм, са бројним старозаветним и новозветним циклусима и личностима.

Византијски утицај на средњовековну Србију

Византијска архитектура је настала на подручју које се налази на територији Западног римског царства и везана је за Цариград и ако нема тачне демаркационе линије њеног одељивања од хришћанске уметности може се сматрати да је настала у почетку 5. века.
Најзначајнији споменици ране визанијске уметности се налазе у италијанској Равенни која је 402. г. била престоницом Западно-Римског царства, а за време цара Јустинијана ту је седиште византијске власти у Италији (535. г.). Црква Сан Витале у Равенни (526.-547.г.) има основу осмоугаоника изнад чијег средишњег дела је купола. Средишњи брод компликовано је повезан с бочним бродом и то низом полукружних ниша. Црква овакве основе са куполом преовладава у Православљу све од Јустинијана, као што на Западу преовладава базиликални тип цркве.
Једини очувани рано-византијски споменик у Хрватској је тробродна Еуфразијана или Еуфразијева базилика у Поречу из 5. века, са мозаицима из 6. века.
Црква Аја Софија (532.-537.) у Цариграду је најпознатија грађевина Византијске уметности. Основа је комбинација уздужне базилике и централног типа са куполом у средини. Тада највећу куполу на свету подупиру две полу-куполе и сферни (кружни) троуглови звани пандатифи. Купола је прошарана прозорима и светлуцавим мозаицима па се чини као да је без тежине. Извана је волумен затворен равним геометријским површинама, док је изнутра зид потпуно дематеријализован мермерним оплатама и мозаицима дајући му сликарски карактер. У каснијим раздобљима византијске архитектуре јавља се неколико типова цркава, смањују се велики јединствени простори (који су доминирали у златном добу), а вањска обрада волумена добија на важности гдје се јављају и орнаментални украси од опеке (нпр. Црква св. Луке у Фокиди, Грчка, или св. Пантелејмон код Скопља, Македонија).
Почетком X века потпуно ће се оформити типична грађевина Византије, то је црква у основи уписаног крста (истокраког) у основу квадрата. Куполе ће повећати свој тамбур (доњи оквир куполе) и на том високом тамбуру отворити ће се многи прозори и тако обасјати ту грађевину грађену потпуно без прозора на зиду.
Такав тип цркве је и црква Св. Марко у Венецији (1063.), иако није била под влашћу Византије, била је под директним уметничким утицајем. Она има основу грчког уписаног крста у основу квадрата и куполе изнад средишњег квадрата и сваког крака крста - одлике византске градње. Венецијанске куполе немају тамбур него су обложене дрвеним крововима. Унутрашњост је врло пространа и украшена мозаицима.
У 13. веку Цариград пада у руке крсташа и формира се латинско царство, што доводи до интензивнијег развоја уметничке делатности на периферији Византије као што је Македонија, Србија и Русија. У Србији настају цркве „Рашке школе“ у којој се осете утицаји романике. Док Црква Манастира


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
05:32 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: