Банкарски систем

Банкарски систем је један од подсистема укупног привредног система. Наука о банкарству је првенствено макроекономска категорија која истражује укупност економских, монетарних и финансијских односа ''којима је основни циљ повећање материјалних снага друштва, убрзање привредног развоја и остваривање привредних односа у привреди и друштву.
Банка је привредни организам који се у свом пословању користи туђим средствима. Њена улога је у снабдевању привреде новчаним средствима и обављању трансакција са новцем и хартијама од вредности, као и вршењу других послова у вези са новцем. Значи, банка је институција чија је основна делатност делатност узимање и давање кредита и поседовање у новчаним трансакцијама.

Основна улога банке у њеном пословању је да:

1. обавља тржишну алокацију новца и новчаног капитала,
2. прима новчане депозите и обезбеђује ликвидност комитената,
3. организује платни промет и механизам клиринга,
4. пружа саветовање услуга у широком распону (банкарски колсантинг).


Појам и субјекти банкарских послова
Банкарско пословање је привредна делатност чији је основни предмет пословања промет новца.
Банкарски послови се закључују између банкарских организација у вези са прометом новца и услуга са новцем.
Банкарско пословање обављају банке и друге финансијске организације – субјекти банкарског пословања.

Постоје пословне банке и централна банка НБС.
Банкарско пословање је уређено Законом о банкама и другим финансијским организацијама, или општим правним режимом који је важећи за привредне субјекте (Закон о привредним друштвима).
Банке се оснивају као акционарска друштва која морају имати минимум два оснивача, између којих се ствара уговор у оснивању, којим се утврђује износ оснивачког капитала и друга питања везана за пословање и рад банке, затим се врши упис у привредни регистар, а поред тога банке морају да поднесу захтев код НБС за дозволу за рад.

Банкарски послови су:
- депозитни;
- кредитни;
- девизни, девизновалутни и мењачки послови;
- емисиони послови;
- депо – послови;
- посао са ефектима;
- гаранцијски послови;
- послови платног промета.

За своје обавезе банка одговара целокупном својом имовином а ти оснивачи одговарају за обавезе банке само до висине свог уложеног капитала. Оснивачки капитал мора бити најмање 10.000.000 евра у новчаном и неновчаном облику, што утврђује процењивач.

Кредитни банкарски посао је нераздвојив од банкарства. Сав новац који банка одобри у виду кредита је ризичан, у смислу да га дужник неће вратити или да то неће учинити на време. Анализираћемо везу између кредитног ризика и АЛМ, при том морамо имати на уму да кредитни ризик није ограничен само на ризик да дужник неће моћи да у потпуности поврати средства. Ту је и ризик да се повраћај дуга одгоди- што изазива проблеме у токовима готовине и ствара и несигурност да се повраћај дуга репрограмира- то се може односити на одлагање враћање дуга или на делимични отпис дуга или промену типа одобреног кредита. Уопштено говорећи, управљање кредитним ризиком полази од следећа три принципа: селекције, лимитације и деверсификације. Први захтев односи се на пажљив избор дужника. Зато је неопходно имати систем ограничења. Свака банка ће имати своја ограничења, али свака ће прецизно дефинисати максимални износ кредита који може одобрити једном дужнику или групи повезаних дужника, једном сектору или једној врсти економске активности. Може се рећи да, што је банка више у могућности да кредитира различите врсте дужника, различите економске гране и различита географска подручја, то је мања вероватноћа да ће бити изложена озбиљним кредитним проблемима.