Балада хасанагиница

Матурски, семинарски и дипломски трудови.

Балада ,,Хасанагиница”

,,Хасанагиница” је једна од најлепших епско-лирских песама. Спада у баладе. Први ју је пронашао и забележеио италијански путописац Алберто Фортис и објавио у својој књизи путописних записа ,,Пут до Далмације” 1774.године у Венецији. Због своје уметничке лепоте, преведена је на више језика. На енглески језик превео ју је Валтер Скот, на немачки чувени песник Гете, на француски Проспер Мериме, а на руски језик Пушкин.
Ову песму баладом чини то што њена радња интензивно тече, догађаји се брзо смењују и условљавају трагичну судбину Хасанагинице. Сваки од тих догађаја постаје битан за Хасанагиницу, јер сваки доноси психички потрес, бол и патњу, који избија у први план. Тако се непрестано преплићу епско и лирско, до краја песме.
Вук Стефановић Караџић је у своју прву ,,Пјеснарицу” унео властиту редакцију Фортисове ,,Хасанагинице”. Она представља велико одступање од оригинала и у њој стоји: ,,Њему посла свилене хаљине.” Чак ни сам Вук није био задовољан својом прерадом и трудио се да ,,Хасанагиницу” нађе живу у народу. Пошто не успева да је пронађе одустаје од своје прве редакције, дајући предност Фортисовој верзији . Међутим, велики број Вукових измена има своје место у коначној редакцији ,,Хасанагинице”. Вуку су сметала спорна места, али није успео да пронађе права решења за њих. Заправо, у коначној верзији остало је спорно место у облику ,,убошке хаљине”. Много година касније појавила се и Миклошичева верзија, тј. ,,сплитски рукопис” за који је Миклошич доказао да је послужио као основа Фортисовој ферзији.
Ватрослав Јагић уочио је да стихови 80-84 Миклошичеве верзије представљају извесне проблеме у тумчењу и анализи песме. Јагић се посебно задржао на изразу ,,uboscu aglinu”.
Мајка дарује децу поклонима према узрасту, јер их све види , осим најмлађег. Пошто се оно још увек налази у бешици, мајка му шаље дарове на уобичајен начин, који је задржан све до данас...