Čulni organi

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Dzemala Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 8,280
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Čulni organi
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije , ekologije i hemije.

Čula kod ljudi i životinja predstavljaju kognitivni način opažanja ili percepcije sebe i svoje okoline. Pojednostavljeno jedno čulo predstavlja sposobnost jedne osobe da opazi vanjsko draženje ili stimulaciju. Trenutno ne postoji usaglašena definicija među neurolozima šta je tačno jedno čulo tako da tačan broj čula nije usaglašen. Prema Aristotelovoj definiciji postavljenoj 3. vijeku p.n.e. postoji pet čula:dodir, miris, okus, sluh i vid.

Čovek je taj koji je uspeo da na osnovu čula postane ono što jeste. Gotovo je nezamisliv život bez jednog od njih. Čovek ima mogućost da kvalitativno razlikuje komponente bilo koje sredine. Iz tog razloga veliki broj informacija biće sporedan (periferan) za konkretno težište interesovanja. Pojedinac može, u izvesnoj meri, da vrši selekciju informacija, ali se on sa druge strane uvek bavi njihovom celinom. Iako veliki broj tih sporednih informacija ne dospeva do svesti, kasnije njihov uticaj može biti važan. Iako se u opažanju sredine javlja delovanje i uticaj jednog čula na drugo, naše trenutno opažanje je pod uticajem samo jednog čula. Neki snažni stimulus može specifično da uobliči viđenje neke sredine, ali za većinu ljudi, sredina emituje razne informacije koje se prenose istovremeno preko svih čula.

ČULO VIDA
Oko

Čulom vida čovek prima više od 80 % utisaka iz spoljašnje sredine.Oko je organ koji sadrži fotoreceptore, čulne celije koje primaju svetlosne draži. To omogućava viđenje. Oči su parni organi čula vida i nalaze se u sklopu lica. Čine ih pomoćni i glavni delovi. Pomoćni delovi su: obrve, trepavice, očni kapci, suzne žlezde, vežnjača i očni mišići. Obrve sprečavaju slivanje znoja sa čela u oči. Očni kapci štite oko od različitih uticaja. Oni su spolja pokriveni kožom, a unutra su obloženi sluzokožom. Na njihovom sloju se nalaze trepavice. Suzne žlezde luče sluz. Smeštene su u spoljnim gornjim uglovima očnih duplji. Suze spiraju prednju površinu očne jabučice i slivaju se u unutrašnji ugao otvora kapaka, odakle suzno-nosnim kanalom dospevaju u nosnu duplju. Očni mišići pokreću očne jabučice u svim pravcima, i to obe u istom smeru istovremeno. Ima ih šest pari. Njihovom rad kontrolišu moždani nervi.
Glavni delovi oka su:očna jabučica, očni nerv i centar čula vida. Očna jabučica je smeštena u očnoj duplji i u njoj se nalaze čulne ćelije, prijemnici svetlosnih draži. Očni nerv prenosi svetlosne nadražaje u centar za vid koji se nalazi u potiljačnom delu mozga. U njemu nastaje osećaj vida. Očna jabučica je složene gradje....

ČULO SLUHA
Uho
Uho je osetljiv i nezamjenjiv instrument, koji igra važnu ulogu u radu organizma. Naše uši su odgovorne za raspoznavanje i sakupljanje zvukova i prenosa zvučnog signala u mozak.
Uho sadrži približno četiri hiljade pora i nekoliko hiljada živčanih završetka. Živci se protežu po celom telu, povezujući organe, kosti i mišiće. Uz pomoć živaca po telu se raznosi suptilna životna energija. U uhu se nalaze polukružni kanali, utriculus i succulus - glavni organi, odgovorni za ravnotežu i orijentaciju. Postoji tri polukružna kanala: dva određuju vertikalna kretanja tela, kao što su pad i skakanje, a treći horizontalna, na primer, okretanje. Utriculus šalje u mozak informaciju o kretanju i detektira početak i kraj kretanja.
Uloga uha kao organa čula sluha nije samo da registruje zvuke, već i da ih lokalizuje (uloga u orijentaciji). Uvo može registrovati lokaciju odakle zvuk dolazi. Uvo koje je okrenuto izvoru zvuka registruje zvuk ranije od onog na suprotnoj strani, odnosno čuje ga glasnije. Ove razlike u čujnosti se prerađuju u mozgu i dobijaju se informacije o lokaciji sa koje dolazi zvuk. Međutim za određivanje tačne lokacije zvuka čoveku nije dovoljno samo čulo sluha, već i čulo vida. Kod drugih životinja, npr. slepih miševa i delfina, dovoljno je samo čulo sluha da bi tačno registrovali izvor. Oni zapravo vide zvukom. Ove životinje emituju ultrazvučne signale, koji se odbijaju od okolnih objekata. Odbijene signale registruju vrlo osetljivim čulom sluha. Na slušnom principu rade sonari i radari.....

ČULO MIRISA
Čulo mirisa je istovremeno veoma jednostavno i veoma kompleksno čulo. Naime, ono je jednostavno jer je u procesu detekcije mirisa uključen jedan manji broj ćelija, njih oko 10^7. Ove ćelije smeštene su pri vrhu nazalne šupljine, u gornjem delu nosne sluzokože, na površini od svega oko 5 cm2 (kod mačaka ta površina iznosi čak oko 25 cm2). One su dalje povezane sinapsama (veze pomoću kojih ćelije nervnog sistema signaliraju jedna drugoj) sa korom velikog mozga.

Ćelije čula mirisa na svojoj površini imaju tzv. receptore (kompleks protein-lipid), kompleksne tvorevine koje direktno stupaju u interakciju sa mirisnim molekulima. Kada molekul udahnutog mirisa dospe do receptorskog kompleksa, on svojim 3D oblikom i raspodelom elektronske gustine dovodi do konformacionih promena molekula receptorskog proteina. Ova promena oblika receptorskog proteina dovodi do pokretanja niza biohemijskih procesa, pri čemu se stvara nervni impuls. Osećaj mirisa nastaje kada nervni impuls nervnim vlaknima stigne do mozga. Tačan način (mehanizam) na koji receptorske ćelije interaguju sa mirisnim molekulima još uvek je nedovoljno ispitan i relativno malo poznat, ali postoje izvesne korelacije između strukture (oblika) molekula i osećaja mirisa koje izaziva....

ČULO UKUSA
Jezik

Jezik (kao dio probavnog sustava) je mišić koji se nalazi na dnu usne šupljine a služi za prevrtanje hrane (dok je zubi žvaču), gutanje, ukus i govor. Jezik ima svoj prednji i zadnji deo. Prednji je ovaj slobodni koji nam služi za govor, okretanje hrane, sisanje... Zadnji deo zovemo korenom jezika. Ako dodirujemo ovaj prednji deo jezika, nema nikakvih posledica, ali ako dotaknemo zadnji, refleksno dobijemo nagon za povraćanje. Takva pojava uzrokovana je inervacijskim područjima jezika....

SADRŽAJ:

1. UVOD 4
2. ČULO VIDA 5
2.1 Oko 5
2.1.1 Beonjača 5
2.1.2 Staklasto telo 6
2.1.3 Rožnjača 7
2.1.4 Zenica 7
2.1.5 Beonjača 7
2.1.6 Mrežnjača 7
2.1.7 Žuta mrlja 8
2.2 Bolesti oka 8
3. ČULO SLUHA 9
3.1 Uho 9
3.1.1 Ušna školjka 10
3.1.2 Srednje uho 11
3.1.3 Unutrašnje uho 11
4. BOLESTI UHA 11
4.1 Labirintitis 11
4.2 Otoskleroza 12
5. ČULO MIRISA 13
5.1 Građa nosa 13
6. BOLESTI ČULA MIRISA 15
6.1 Tumori 15
6.2 Ostale bolesti 15
7. ČULO UKUSA 16
7.1 Jezik 16
7.2 Funkcije jezika 16
8. BOLEST ČULA UKUSA 17
8.1 Angularni heilitis (cheilits angularis) 17
8.2 Eksfolijativni glositis (Glossitis exfoliativa areata) 17
8.3 Palatitis protetica (Palatitis protetica) 17
8.4 Oralna kandidijaza (Candidiasis) 18
9. ČULO DODIRA 18
9.1 Čulni organi kože 18
9.2 Receptori dodira 18
9.2.1 Telesni receptori dodira 18
9.2.2 Energetski receptori dodira 19
9.3 Receptori bola 19
9.3.1 Telesni receptori bola 19
9.3.2 Energetski receptori bola 19
9.4 Receptori za temperature 19
9.4.1 Telesni receptori temperature 19
10. BOLESTI ČULA DODIRA 20
11. ZAKLJUČAK 21
12. LITERATURA 22
13. Web literature 22
14. Popis slika 22


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
16-05-2010 07:33 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Ženski polni organi Maja 0 1,672 09-03-2012 12:26 AM
zadnja poruka: Maja

Skoči na forum: