Štetni insekti i mere zaštite(biološke,hemijske i mehaničke)

SADRŽAJ

1 UVOD - 2 -
2 ŠTETNI INSEKTI - 3 -
2.1 Štetočine životnih namirnica - 3 -
2.1.1 Buba rus - 3 -
2.1.2 Crna bubašvaba - 3 -
2.1.3 Domaća muva - 4 -
2.1.4 Muve zunzare - 4 -
2.2 Štetočine u skladištima žita i brašna - 4 -
2.2.1 Žitni žižak - 4 -
2.2.2 Žitni kukuljičar - 5 -
2.2.3 Brašneni moljac - 5 -
2.3 Štetočine graška i pasulja - 5 -
2.3.1 Pasuljev žižak - 5 -
2.3.2 Graškov žižak - 6 -
2.4 Štetočine suvih šljiva - 6 -
2.4.1 Grinja suvih šljiva - 6 -
2.5 Štetni insekti koji sisaju krv - 6 -
2.5.1 Komarci - 6 -
2.5.2 Buva - 8 -
2.5.3 Krpelji - 9 -
2.5.4 Stenice - 10 -
2.5.5 Vaši - 10 -
2.6 Štetni insekti koji bodu - 11 -
2.6.1 Evropski stršljen - 11 -
2.6.2 Ose - 11 -
3 MERE ZAŠTITA PROTIV INSEKATA - 12 -
3.1 Mehaničke - 12 -
3.2 Hemijska - 13 -
3.2.1 Insekticidi - 13 -
3.3 Biološka - 14 -
4 ZAKLJUČAK - 16 -
5 LITERATURA - 17 -



UVOD

Pod pojmom dezinsekcija podrazumeva se regulacija populacije štetnih insekata (artropoda). Štetni insekti izazivaju zdravstvene poremećaje kod ljudi i domaćih životinja i nanose velike ekonomske štete.
Štetni insekti predstavljaju problem sa zdravstvenog aspekta, jer predstavljaju vektore (prenosioce ili prelazne domaćine) za veliki broj zaraznih bolesti ljudi i domaćih životinja. Da bi se lanac prenošenja zaraznih bolesti prekinuo, neophodno je sprovesti adekvatne mere dezinsekcije. Pri pojavi infektivnih bolesti dezinsekcija je zakonom regulisana.
Sa druge strane insekti izazivaju velike ekonomske štete. Procene Svetske zdravstvene organizacije su da artropode unište oko 1/3 namirnica koje se proizvedu u svetu godišnje.
Regulacija populacije artropoda se reguliše preventivnim (mere sprečavanja pojave insekata) i kurativnim merama (mere koje se primenjuju kada su se štetni insekti već naselili).
Preventivne mere – to su sve agrotehničke, građevinske i higijenske mere koje sprečavaju pojavu štetnih insekata stvarajući nepovoljne uslove za njihovo razmnožavanje.