Čekovi

Sadržaj

Uvod .............................................................................................................................. 3
Pojam i uloga čeka ......................................................................................................... 4
Razlike između čeka i menice ....................................................................................... 5
Vrste čeka ...................................................................................................................... 6
Vrste čeka prema načinu određivanja imaoca čeka ...................................................... 6
Vrste čeka prema nameni ............................................................................................. 7
Zaključak ...................................................................................................................... 9





Uvod

Ček kao hartija od vrednosti se kod nas dosta uspešno u praksi kao sredstvo plaćanja, ali i danas i pored savremenih načina plaćanja koji zamenjuju ček kao što su pre svega kreditne kartice, ček opstaje.
Limitirani bankarski ček koji se kod nas najviše koristi ostaje u upotrebi, ali će njegova naplata biti nešto drugačija kada svi trgovci budu imali fiskalne kase i kada počne primena poreza na dodatu vrednost.
“Ček se ukida” mogli smo da čujemo nekoliko puta ove godine, vest koja kod potrošača izaziva strah i paniku. Veći deo naših građana svoj skromni standard popravlja tako što u nekom od mini marketa robu pazari na odloženo plaćanje. Sem za bakaluk, čekovi dobro dođu i za druge potrepštine, školski pribor, odeću i obuću: uglavnom se se kupuju na tri rate. Stoga bi za većinu potrošača ukidanje čarobne hartije bilo udar na standard, jer to parče papira je čuvar krhkog socijalnog mira. Ipak, limitirani banakarski ček se neće ukinuti, ali će banke svoje komitente sve više inspirisati da plaćaju karticama, kako je to danas uobičajeno ne samo u zemljama Evropske unije, već i u većini onih koje prolaze tranziciju.Do promena u upotrebi limitiranog čeka doći će kada svi prometnici koje zakon obavezuje uvedu fiskalne kase. - Limitirani ček koji većina jedino i poznaje, ostaće u upotrebi. To odgovara bankarima, njihovim komitentima i svim drugim učesnicima u prometu.
Ovaj način plaćanja poznaju sve zemlje. U Francuskoj se, recimo, 36 odsto prometa obavlja tim putem. Plaćanje čekovima je veoma popularno i u SAD, mada su u toj zemlji kartice i “izmišljene” i ušle u masovniju upotrebu, pedesetih godina prošlog veka. Kod nas ova materija nije regulisana zakonom, ali, ako se zna koliko se čekovi na odloženo plaćanje dugo koriste, to je svakako odavno trebalo učiniti. Naši propisi predviđaju da se ček upotrebljen u mestu gde je i izdat naplaćuje u roku od osam dana, a u ako se radi o dva različita grada, onda je to 15 dana. Zato bi svi koji kupuju robu na kredit uz pomoć čekova trebalo da insistiraju da na njima ispune datume dospeća plaćanja. Tada im se ne bi dogodilo da trgovci sve naplate odjednom.





Pojam i uloga čeka


Ček je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac, transant daje bezuslovni nalog nekom licu, trasatu da korisniku čeka, remitentu isplati određenu svotu novca iz trasantovog pokrića kod trasata.

U našem pravnom sistemu trasat kod čeka može da bude samo bankarska organizacija, nasuprot menici kod koje trasat može da bude bilo koje fizičko ili pravno lice.
Ček je slično menici potekao odnosno razvio se u ranoj srednjevekovnoj trgovačkoj praksi pojedinih razvijenih zemalja kao što su: Italija, Holandija i Belgija.Čekovno pravo se počelo znatnije razvijati u XVIII veku kada su i doneti prvi propisi iz ove oblasti.Za ček najveću važnost za njegov razvoj imaju tri Ženevske konvencije iz 1931. godine kojima je unificirano čekovno pravo.Te konvencije su:Konvencija o jedinstvenom čekovnom zakonu, Konvencija o sukobu zakona o čeku i Konvencija o regulisanju pisanja teksta kod čeka.Kod nas je u skladu sa tim Ženevskim konvencijama čekovno pravo regulisano Zakonom o čeku.

Po svojoj pravnoj prirodi ček je veoma sličan menici, a to znači da spada u grupu poslova koji nastaju jednostranom izjavom volje.Opšta načela i principi meničnog prava primenjuje se i na ček ako to nije u suprotnosti sa specifičnostima čeka.Na osnovu toga najveći broj pravnih pravila i instituta meničnog prava javlja se i u čekovnom pravu, ili se primenjuju na shodan način kao što su: čekovna načela, čekovni elementi i jedan deo bitnoh elemenata čeka i slično.

Ček je strogo formalna hartija od vrednosti, tako da određena isprava, da bi se smatrala čekom mora sadržavati sve zakonom propisane sastojke i da bude označena kao ček.

Prema zakonu o čeku bitni elementi svakog čeka su:

• onačenje da je ta pismena isprava ček

• bzuslovni nalog za isplatu određene svote novca iz trasantovog pokrića kod trasata

• ime lica koje treba da isplati ček to jeste ime trasata

• msto plaćanja čeka

• datum i mesto izdavanja čeka
• potpis lica koje je izdalo ček, to jeste potpis trasanta

Za razliku od menice za ček nisu bitni elementi ime remidenta, jer ček može da bude i na donosioca.Takođe za ček nije bitna i dospelost čeka, jer ček uvek dospeva po višenju.

Pismena isprava koja ne sadrži sve bitne elemente prema zakonu ne moe se smatrati čekom.Ovo se ne odnosi na bitne predpostavljene čekovne elemente.Bitna pravila o meničnim radnjama uglavnom se primenjuju kada se radi o čekovima uz određene specifičnosti.




Razlike između čeka i menice


Iako je ček kao hartija od vrednost i srodan menici postoje određene razlike izmešu čeka i menice:

• Ček je sredstvo plaćanja, a menica je pre svega kreditno sredstvo, odnosno sredstvo obezbeđenja potraživana.

• Ček se uvek trasira na neku banku, ako je plativ u zemlji a menica može biti i na drugo lice kao trasata

• Izdavalac čeka mora imati pokriće za njegovo plaćanje u trenutku izdavanja čeka, a menica mora biti pokrivena u trenutku njene dospelosti.Trasant koji izda ček bez pokrića, dužan je da imaoca kredita u potpunosti obavesti.Pored toga, izdavanje čeka bez pokrića u našem pravu predstavlja krivično delo.

• Ček uvek dospeva po viđenju, a menica može dospevati i u nekim drugim rokovima i na drugačiji način.Otuda se ne smatra čekom isprava u kojoj bi njena dospelost bila označena drugačije nego po viđenju.

• Po zakonom utvrđenim propisima, ček može biti opozvan, dok opoziv menice ne postoji.

• Cirkulacija čeka po pravilu je kratka, dok je cirkulacija menice relativno duža.

• Kod čeka postoje izvesne razlike kod čekovnih radnji.Na primer: kod čeka ne postoji akceptiranje pošto bi to bilo u suprotnosti sa bitnijim i obaveznim postojanjem pokrića u trenutku izdavanja čeka.Pošto ne postoji čekovna radnja akceptiranja onda i nepostoji prezentacija na akcept, nema intervencije zbog neakceptiranja, nema protesta zbog neakceptiranja ili protesta zbog nedatiranja akcepta, nema akcepta kao glavnog dužnika i tome slično.
• Za razliku od menice, isplata čeka se najčešće vrši u gotovom novcu.Ovo je razumljivo zato što je kod čeka uvek trasat bankarska organizacija.

• Pošto ček glasi na donosioca, svako umnožavanje čeka bi u suštini značilo izdavanje novih čekova.Zato u našem pravu je zabranjeno umnožavanje čekova za razliku od menice, koja se često umnožava.



Vrste čeka


Podela čeka na pojedine vrste zasniva se na dva glavna kriterijuma.To su način određivanja imaoca prava iz čeka, korisnika i namena čeka.



Vrsta čeka prema načinu određivanja imaoca čeka



Po načinu određivanja čeka ček može da glasi na ime, po naredbi i na donosioca.

Ček koji glasi na ime je ček u kome je imalac prava iz čeka itričito poimenično određen u samom čeku.Upravo zato što glasi na ime ovakva vrsta čeka ima otežanu cirkulaciju.U uporednom pravu postoje režimi u kojima se ček na ime prenosi građansko – pravnom cesijom, ustupanjem a ima i sistem u kojima prenos čeka izdatog na ime nije uopšte dozvoljen.

Ček po naredbi ovlašćuje korisnika da naredi isplatu čeka nekom drugom licu.Ček po naredbi se prenosi indasementom.

Ček na donosioca je ček čiji je korisnik svako lice koje ima ček i koje ga podnosi na naplatu.Ček na donosioca prenosi si prostom predajom, iz ruke u ruke.Ček na ime koji sadrži i značenje “ili donosiocu”, alternativni ček, vredi kao ček na donosioca.Ček može vredeti na ime ili po naredbi samog trasanta, ali ne vredi ček na donosioca u kome su trasant i trasat isto lice.

Po poslovnom praksi su najčešći alternativni čekovi koji sadrže ime remitenta, ali isto tako i klauzulu da trasat može da isplati čekovni iznos i donosiocu toga čeka.Ovo je neka vrsta mešovite hartije od vrednosti, jer alternativni ček može da glasi na ime i može istovremeno da bude ček na ime i ček na donosioca.Alternativni ček se može preneti prostom tradicijom i onda kada sadrži ime renitenta.Alternativni ček se takođe može istovremeno prenositi cesijom i indosamentom.