SEMINARSKI MATURSKI I DIPLOMSKI RADOVI

seminarski
Pitanja i Odgovori:
Kako do gotovih radova!
Izrada novih radova!

Kontakt:
maturskiradovi.net@gmail.com +381611100105 (slati isključivo SMS poruke)

Bavimo se izradom materijala (seminarski, maturski, maturalni, diplomski, master i magistarski radovi) po Vašoj želji. Okupili smo ozbiljan i dokazan tim saradnika usavršen za izradu radova iz: ekonomije, bankarstvo, istorija, geografija, informacioni sistemi, računarske mreže, hardver, inteligencija, turizam, menadžment, fizika, informatika, biologija .  Gotovi radovi ovde...
Da li ste zadovoljni kvalitetom i brzinom naše usluge?
 
Bajka o ribaru i ribici – A. S. Puškin PDF Print E-mail

O piscu

Aleksandar Sergejević Puškin (1799-1837) potiče iz najstarije, ali osiromašene, plemićke porodice Rusije. Majka mu je potomak Abrama Petrovica Hanibala, Abisinca, koga su kao osmogodisnjeg dečaka ugrabili sa afričke obale i poklonili caru Petru Velikom. Zahvaljujući bogatoj očevoj biblioteci stekao je solidno obrazovanje;od stranih vaspitača je naučio francuski jezik koji je lako govorio kao i ruski jezik;od stare dadilje je vrlo rano naučio izvorni ruski narodni jezik, koji će uvesti kasnije, kao pesnik, u rusku književnost.

Rano je počeo da piše. Već u prvoj objavljenoj pjesmi "Drugu stihotvorcu" (1814) Puškin će opredeliti svoj životni put: "I znaj, moja sudbina je određena, ja liru biram. " Simpatisao je socijalne pokrete, bio na strani dekabrista, pisao političke epigrame na račun cara Aleksandra. Prognan je na jug Rusije, na Kavkaz i u Besarabiju gde je proveo cetiri godine. Te godine je posvetio pisanju poema Cigani i Kavkaski zarobljenik i poceo pisati roman u stihu Evgenije Onjegin. Car Nikolaj 1 je pokušao da veže Puškina za dvor postavljanjem za cenzora. Ali to nije moglo da smiri slobodoljubljivog Puškina. Otpušten je iz službe i prognan u Mihajlovsko, selo svojih roditelja. Poslednje godine života Puškin će provesti u Petrogradu. Izgubio je život u dvoboju braneći čast svoje žene, 1837 godine. Književno delo Puškinovo raznovrsno je i bogato. Pisao je lirsku poeziju(rodoljubljivu, anakreontsku, elegicnu, ode, epigrame) poeme, drame, pripovetke, romane.                          

 Bajke kao čudesno blago

   Bajke i mitovi od davnina postoje, ali je ipak nereseno pitanje njihovog istorijskog porekla. Svi narodi sveta, oni koji su izumrli u davnoj proslosti, i oni koji i danas žive, oni najrazvijeniji, i oni najzaostaliji - poznaju bajke.  Uvek su tu: dobri i zli, pametni i glupi, lukavi i naivni, muskarac kao heroj, osvajac vrač, (koji svoja natprirodna svojstva koristi i u dobre i u loše svrhe), žena, kao majka, sestra, ljubavnica, koja naravno donosi spas muškarcu ili ga omađija kao vestica. Motivi su takođe isti: beskrajna avanturistička putovanja u potrazi za blagom, zarobljenom princezom. .

Pojam vremena nedostaje, vek jedan ne predstavlja nikakvu posebnost, junaci su uvek aktivni, a njegov uspeh je uglavnom preobražaj.

Na jednoj ravni imamo susrete kraljeva, veštica, prosjaka, đavola, umrlih, zivotinja biljaka. . . Zadaci, teskoce, opasnosti koje su mu suprostavljene, služe kao mogućnosti i u susretu sa njima, njegova sudbina postaje nesto određeno i bitno.

Idući smelo svojim putem, junak i ne znajući pomaže drugima, ali i obrnuto, pomažuci drugima, dostiže sopstvene ciljeve.

Bajke, danas zaista imaju ogromnu ulogu u terapiji i primenjuju se ne samo kod ''neurotične dece'' (predst. jedan od sastavnih delova slozene i ciljane terapije), vec sve vise i po psihij. klinikama. No, one imaju čudesnu moć koja nije do kraja istražena i u tom smislu je potrebno detaljnije i sveobuhvatnije sagledati i ispitati sve njihove terapeutske uticaje na ljudsku psihu.

NJihova ''isceliteljska magija'' dolazi do izražaja onoga momenta kada započinje aktivno emocionalno identifikovanje sa događajima junaka i tada se budi sopstvena proslost koja podstice elementarnu volju za životom, prilagođavanje svetu i ono najpotrebnije (naročito duševno poremećenim), neophodno osećanje zbrinutosti u svetu događaja.

Svi mi povremeno osećamo potrebu za ovakvim svetom čarolija, imaginacije, svetom čudesa i likova iz ''snova'' u koji možemo da smestimo sopstvene konflikte, želje, nadanja, potebe za zaštitom.

''Oplemenjivanje čitave čovekove licnosti ublažavanjem jaza između njegovog svesnog i nesvesnog principa, upoznavanje i pomirenje našeg Ja sa haosom, ali paradoksalno i harmonijom našeg nesvesnog bića- postiže se uživljavanjem u mitove i bajke. ''

 Bajka o Ribaru i ribici

Bajka je nastala pod uticajem ruskog naroda, ova bajka je u virtuoznim stihovima velikog pesnika, dbila posebno umetničko ruho. Ovo delo A. S. Puškina sadrži nekoliko različitih tema i priča.

 Bajka počinje kao i svaka tipična bajka nije prostorno ni vremenski određena.  . Glavni junaci ove bajke su starac, baka i zlatna ribica. Radnja se dešava na moru. Starac se bavio ribolovom a baka je prela mreže. Jednog dana starac je uhvatio zlatnu ribicu koja ga je ljudskim glasom zamolila da ga pusti a ona će mu zauzvrat ispuniti koju god hoće želju. Starac začuđen time da riba govori pusti ribu, po povratku kući starac je sve to rekao svojoj babi. Baka ga je izgrdila i rekla mu da se vrati i da trazi od ribice korito, starac se vratio do obale dozvao ribicu, i rekao joj da se baka grdi da ona želi novo korito. Ona mu je rekla da se vrati kući da će mu želja biti ispunjena. Kada se vartio kući želja mu je bila ispunjena , ali starica opet nije bila zadovoljna i tražila je da opet dozove ribicu i da traži novu kuću.

Starac je opet dozvao ribicu i ona mu je opet rekla da se vrati kući da će naći novu kuću. Starac je kada se vartio kući nije našao svoju trošnu kolibicu već je našao veliku kuću ali tada starica zatraži da bude vlastelinka, starac se opet vrati ka obali i zatraži od ribice da njegova starica postane vlastelinka.

Starica je postala vlastelinka, ali ni to joj nije bilo dovoljno. Starica je tražila sada da bude carica, uzalud ju je starac ubeđivao da je to mnogo i nema držanje starice i da će joj se celo carstvo smejati i da nema držanje carice , ona ga je oterala da opet traži zlatnu ribicu i da traži da njena želja bude opet ispunjena. Ribica je opet ispunila starcu želju a kada se starac vratio starica je naredila da ga straža iz dvora izbaci.

Posle nekog vremena carica je tražila od straže da ga opet dovedu i tada mu zapovedila da joj je dosadilo da bude carica i da sada želi da bude carica mora i da želi da je zlatna ribica lično služi , ribica je rekla da će to biti ispunjeno i da se on vrati. Kada se vartio starica je sedela ispred trošne kolibe i plela mreže.

Puškin je Bajku o ribaru i ribici završio kažnjavanjem pohlepne starice preobrazivši je ponovo od carice u siromašnu seljanku. Svaki umetnički tekst , međutim samo je relativno završen i uvek postoji mogućnost da se on nastavi . Za to je ovaj Puškinov tekst samo ilustrativana primer . Sigurno je da mašta većine čitalaca ne staje tamo gde je pesnik stavio tačku pri pisanju bajke. Starac nalazi staricu u oklolnostima u kojima je živela pre hvatanja zlatne ribice;

I gle ! Pred njim kolibica stara,

A na pragu snuždila se baka

I pred njome raspuklo korito .


Kao i u mnogim drugim bajkama i ovaj nalazimo motiv zlatne ribice , koju srećemo i bajkama drugih pisaca . Skoro u svakoj bajci postoji motiv čarobnog predmeta , predmeta koji ispunjava želje. Čitajući ovu bajku, na trenutke poželimo i da mi posedujemo zlatnu ribicu, koja će nam ispunjavati želje.

Pohlepnost starice navodi nas da osećamo prezir prema pohlepnosti ali tar svi mi nismo na kei način pohlepni uvek bi želeli više i više. Ali život se sastoji od malih stvari i baš te male stvari čine život lepim . Nisu nam potrebne ni velike kuće niti carska titula sve što je potrebno je mir.

 Starica je na kraju baje bila kažnjena za svoju pohlepnost i tako je pravda zadovoljena . Starica je kažnjena ( u bajci drugačije nije ni moglo biti ) ali bi je deca možda zbog okrutnosti i pohlepe kaznila strože nego što je učinio ovaj pesnik.

Posmatranjem teksta ove bajke primećujem da je strarac išao pet puta kod zlatne ribice. Pri svakom susretu on ponavlja reči starice i time doprinosi posebnoj vrednosti ove bajke. Time utvrđujemo da se neki stihovi ponavljaju pet puta, neki četri puta.

U ovoj bajci gotovo da nema zla , zlo se može nazvati samo starica koja je pohlepna ali nema bitnih odlika bajke čudovišta, carevića. . možda jer je ovo umetnička bajka.

 

Zaključak

Iz svega se može zaključiti da su gradaciski elementi, vrlo važan element ove bajke u stihovima sa obzirom na to da prikazuju društvene odnose koji vladaju u imaginarnom svetu bajke, koji je ipak temelj na pravim društvenim odnosima stvarnog srednjovekovnog ruskog društva.

Tu su elementi nacionalne kulture, i imali su i funkciju obrazovanja dece o svojoj tradiciji i prošlosti, ali su i služili u psihološkoj karakterizaciji likova bajke- kako starice koja je izvor gradacije tako i starca i ribice koji svako na svoj način reaguju na staričine zahteve. Stoga gradaciju ne treba shvatiti samo kao stilsku figuru dela već kao delove koji su puni značenja .

Njegova pozija je ujedinila mnoga dela, mnoge izvore ruske narodne književnosti i vrativši ih svetu u novom preobraženom obliku, odredila dalji sjajan put ruske literature. Svojom razvijenom svešću o pozivu pesnika, svojim humanističkim idejama naprednim pogledima i kreativnim snagama rođenog genija na svet Puškin je izvanredna ličnost ne samo ruske književnosti već i svetske.


Literatura

·    Bajke, A. S. Puškin (1996 ) ITP Zmaj , Novi Sad.

·    Enciklopedija književnosti, ( 1984 ) Nolit, Beograd.

 

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar

busy
 
seminarski