|
 Beleška o piscu: Kami, Albert (Mondovi, Alžir, 07.11.1913 - Villeblevin, 04. 01. 1960), francuski romanopisac, dramatičar i esejist. Dobitnik nobelove nagrade za književnost 1957. godine. Za Drugoga svetska rata sudeluje u pokretu Otpora. 1945. postaje glavni urednik lista “Le Combat”. Od 1947. posvečuje se isključivo književnosti. Poginuo u automobilskoj nesreći. Čitav Kamiov opus temelji se na ideji apsurdnosti ljudske sudbine. Kamia muči pitanje: kako pomiriti čovekovu čežnju za večnošću i efemernost njegove egzistencije? Pokušavajući da riješi tu antinomiju, Kami nalazi izlaz u Revoltu, koji životu daje sadržaj i veličinu. Apsurdnosti svijeta Kami suprostavlja stvaralački akt koji tu apsurdnost poriče (“stvarati znači dvaput živeti”). Kami ističe poguboan utjecaj grada na modernu civilizaciju koja je izgubila dodir s prirodom, sa čistoćom krajolika; umorna i neurotična, ne poznaje mir sijeste, vedrinu duha, blagost večeri. Modernog čovekova naziva hldnim, ciničnim monstrumom. Nasuprot svijetu današnjice evocira primer stare Grčke, koja je “u svemu znala naći pravu meru”. Ateist s dušom kršćanina. Kami želi da se spase moralne i duhovne vrijednosti čoveka: one za njega predstavljaju jedini smisao u apsurdnosti života. Likovi Kamievog Stranca jesu Mersaulte, kao glavni junak romana, Raymond, najbolji prijatelj Mersaultea, njegova mama, Celeste, vlasnica restauranta u kjem se Mersaulte hrani... Radnja romana događa se u Alžiru. Glavni junak je mali nameštnik Mersaulte, mladić s banalnim životom bezbroja malih, beznačajnih ljudi. Roman, pisan u prvom licu, započinje jednostavnom konstatacijom: “Danas je majka umrla.” Od te prve jednostavne rečenice u romanu svi događaji deluju tako na glavnog junaka - oni najglavniji, presudni, kao i svakodnevni. Upravo je ta beznačajna svakodnevnost i ispunila prvi dio ove ispovedi. Mir i ravnodušnost kojim Mersaulte putuje na pokop majke, mir koji u njemu učestvuje, produžuje se do posljednjeg retka knjige. U njegovu životu nema potresa. Imati prijatelja, devojku, izlaziti s njima, ljubiti - to je okvir njegova života, okvir koji ispunjava iz dana u dan na isti način. Jedan događaj odednom unosi promenu u taj život. Za uobičajnog izleta u okolicu grada Alžira s prijateljem i devojkama, dolazi do sukoba sa koji je za Mersaultea bio presudan. On i njegov prijateljem Raymond potukli su se s dvojicom Arapina. Najgore je prošao Raymond kojeg je Arapin ranio nožem. Kad su se strasti smirile i činilo se da je sve zaboravljeno dolazi do preokreta. Mesaulte pištoljem ubia tog Arapina. Drugi dio romana odvija se u zatvoru bez ikakvih događaja, osim ispitivanja i suđenja, on sadrži osećanja i misli Kamiova junaka, koji ne može dati nikakvo objašnjenje za svoj postupak; isto tako ne može pronaći nijedan razlog pokajanja, ni želi da se spasi. Smrt na koju je osuđen prima potpuno ravnodušno, uveren da je, napokon, sve svejedno, da nema vrijednosti zbog kojih bi bilo trebalo poduzeti. Užasavanje koje izaziva svojom otvorenom ravnodušnošću očito je užasavanje koje čovek pokazuje pred otkrićem besmislenosti, apsurda svog postojanja. Mersaulte ide miran u smrt uveren da ona nije ni u ćemu gora od života ni gora, ni besmislenija, uveren da je ona apsolutni kraj. Kamiov Stranac jest roman s poprilično uskom usmerenošću, jednostavan je u svijetu punom nedokučivosti i ravnodušnosti, događaji koji se nižu nemaju opravdanja, nemaju smisla, svi su događaji apsurdni, kao što je primer sukob Raymonda i Mersaultea s dvojicom Arapina. Upravo u tom sukobu Kami želi prikazati unutarnje napetosti, nelagode, osećaje kriznih situacija. Kami to prikazuje Mersaulteovim razmišljanjem u tim trenicima. Stranc se razlikuje od drugih suvremenih romana i po tematici koja ne govori o politici, o ratu, o gospodarskim i kulturno-psihološkim razlozima, već govori o nećem posve drugom, govori o privatnim stvarima, zgodama i nezgodama jednog mladića, Mersaultea.
Ako Vam se svideo tekst podelite ga sa drugarima, Hvala :)
 |
...
RSS link na komentare
Odlicno uradjeno. Svakome ce dosta pomoci.
-motiv sunca -bezizlazne situacije sudjenja
Kami je takodje izdao komentar na Mit o Sizifu a vezano za Stranca
jedan od motiva apsurda se ogleda u sudjenju Mersou (njemu se sudi a on se nista ne pita; sudi mu se za ponasanje na sahrani majke a zlocin ubijanja Arapina se skoro i ne spominje)
-motiv sunca koji negativno utice na Mersoa,kod ubistva- "to je bilo isto ono sunce kao na sahrani majke"...
- U Kamijevom komentaru na Mit o Sizifu on kaze da Sizifa trebamo zamisliti kao srecnog.
Sizif je dobio kaznu za koju su bogovi smatrali da je najgora moguca,guranje kamena uz liticu vjecno(svaki put kad se popne na vrh litice kamen se spusti i tako u krug)
ali Sizifa mozemo vidjeti i kroz covjeka koji svaki dan ide na posao od ponedjeljka do petka,radi na istim zadacima i onda o5 isto od ponedjeljka
nekim danima idemo radosni na posao a nekim sa mukom
tako i Sizif moze jednog dana gurati kamen sa osmjehom na licu a ne uvjek sa bolom
kazna prestaje da bude kazna kada nadjemo srecu u onome sto radimo
Merso dozivljava zivot kao nistavan prolazan i besmislen,tu nista ne mjenjaju ni odnosi sa drugima(Marijina ljubav,prijatelji),Merso se "sam predao",nije stupao u odnosi sam sa sobom zato je on tragican