Defo Danijel engl.pisac; rodjen 1660. u Londonu, u .26.iv.1731. u Moroofieldsu.  Isprva trgovac,pada pod stečaj,zatim novinar ,publicist, tajni agent, romansijer.D. je objavio velik broj pamfleta,eseja,projekta o najrazličitijim temama počevši od reforme odgoja I škola od međunarodne politike I skloništa za idiote. Robinzon kruso ubraja se među klasična dela svetske literature..D. se inspirao putopsom Woodesa Rogersa Krstarenje oko svijeta(1712),gde je opisana pustolovina škot.mornara Aleksandra Selkira koji je godinama živio usamljen na pustom otoku Juan-Fernandez.
 
ROBINZON KRUSO:

Defoeov Rrbinson nije junak nadljudske snage kome sve uspijeva brzo  i lako.Onje običan čovek. Vrlo teško podnosi samoću. Strah mu je stalni pratilac. Uprkos povoljnoj klimi otoka,nismo sigurni da bi ostao na životuda nije donio s nasukanog broda puške I barut, šaku žita i druge stvari. Povest njegova uspjeha je duga priča o mnogobrojnim napornim i  tegobnim neuspjelim pokušajima.Robinzonpuno razmišlja, menja odluke, mesecima radi naporno na nečemu što će se katkad na kraju izjaloviti. Tako je neprestano pokušavao,služeći se samo sekirom, izraditi veliki čamac kojim bi mogao otploviti s otoka. Uložio je u taj posao mesece I mesece mukotrpnograda. Nije uspio,ali je pokazaones lomljivu ustrajnost,prkos,odlučnost da pobjegne s otoka,kao I nemir i  strast za plovidbom.živeći više od 27 godina na pustom otoku,pokazao se kao uspješan ratar,vešt stočar, od nužde majstor svih zanata,ali sve te duge godine mirovanjana jednome mestu samo su još ojačale njegovu večnu želju za putovanjima I izazovima.Takav Robinsonje običan čovek koji u vrlo teškim uvetima života dokazuje svoju ljudsku veličinu.
 
PETKO:

Bio je lijep momak,dobro građen,ravnih I čvrstih ruku I nogu, ne prekrupan, visok,skladan, star oko 26 godina. Crte lica mu ne odavaju ni okrutnost ni divljinu, nego jedino neku istinsku muževnost. Kosa mu je bila duga I crna,i  nije bila kovrčasta poput vune. Čelo I visiko I široko. Iz očiju mu seva neka velika živahnost I bistrina.Boja kože ne crna,nego smeđožuta,ali ne onakve ružne,suviše žute, odvratne kakva je u Brazilaca ili Virgijanaca I drugih američkih domorodaca,nego više svijetla mrkomaslinasta,na neki način privlačna,samo je to teško opisati.Lice okruglo I puno, nos malen,n e spljoštenkao u crnaca. Usta lijepo oblikovana.usne tanke, a zubi krasni, pravilni I bijeli poputpoput bjelkosti. Robinzonga je nazvao Petko, prema imenu dana kada ga je spasio, za uspomenu na taj dan.

 
VREME RADNJE:1659-1686

 
MESTO RADNJE:Pust ostrvo u Tihom oceanu

 TEMA:

Borba usamljenog čoveka protiv prirode I simbolična drama osvajanja prvih rudimenata civilizacije.

ROBINZON  je jednoga jutra opazio na obali pet kanua.Iz njih su izlazili divljaci.Robinzonih je primetio otprilike trideset,i video kako plešu oko vatre.Primetio je dvojicu kako izlaze iz kanua,  jedan se odmah onesvestio,a drugi je počeo bježati.Trojica divljaka su krenuli za njim.Preplivao je uski zaljev i  došao do Robinsona.On ga je pokušao dozvati znakovima ruku što je bolje mogao, ali mu se divljak prebliži samo za nekoliko koraka.Toje napravio još jednom pa mu je tek onda divljak prišao. Robinzonje naciljao drugoga divljaka,a njegov divljak zatraži da mu Robinzonda mačetu. On mu je dao,a divljak je odmah krenuo na drugoga I jednim zamahom mu osekao glavu. Robinzonje naredio divljadu da pokupi leševe, što je on I učinio.Zatim mu je naredio da da otiđe spavati. Odlučio ga je zvati Petko na uspomenu na dan kada ga je spasio.Učio ga je govoriti I jesti.Robinzonmu je dao odeče , a Petko je bio sretan I rekao mu je da je hodao gol od svoga rođenja.Robinsonu je život postao lakšim jer je dobio nekoga s kim može pričati I što više nije usamljen.

 Ova mi se priča svidela jer je Robinzon dobio nekoga s kim može pričati, i jer više nije sam na ostrvu.
 
Drugo izdanje :

Opis glavnog lika:

Snalažljivost: “Ta bezizlaznost probudi moju snalažljivost. Imali smo na brodu nekoliko doknadnih jarbola, dva ili tri drvena balvana i jedan ili dva gornja jarbola.”

Ne sviđa mi se njegov postupak s životinjama na otoku: “ … ali sam vidio mnoštvo ptica, samo nisam znao kakvih; a kad sam ih ubio, nisam znao koje su za jelo, a koje nisu. Vraćajući se ubio sam nekakvu veliku pticu što sam je vidio kako sjedi na drvetu pokraj velike šume. Prvim hicem što sam ga opalio među njih ubio sam kozu kraj koje je stajalo jare i sisalo je.”

Muka, rad, strpljivost, marljivost neke su od stvari što ih je morao prihvatiti:“ Trebalo mi je puna četrdeset i dva dana da napravim dasku za dugačku policu što mi je trebala u spilji, a dva bi tesara, sa svojim oruđem i pilama, od istog drveta u pola dana izrezali šest.”

Vanjski opis (opis njegova lica): “Što se tiče moga lica, ono doista nije bilo toliko pocrnjelo koliko bi se očekivalo kod čovjeka koji uopće ne pazi na nj. Bradu sam jednom pustio da raste, pa mi je bila duga oko četvrt metra. Međutim kako sam imao dovoljno škara i britava, dosta sam je kratko podrezivao, a dlake na gornjoj usnici dotjerao sam tako da sam imao velike muslimanske brkove.”

Kolebljivost prema divljacima: “Pitao sam se također koliko su se ti ljudi ogriješili o mene, i kakvo pravo imam ja da se uplićem u svađu o onoj krvi što je oni prolijevaju među sobom.”

Opis Petka (vrlo slikovit): “Bio je to pristao, lijep momak, savršeno građen, ravnih, dugačkih nogu. Nije bio prekrupan, ali je bio visok i skladan, a po mome mišljenju oko dvadeset i šest godina star. Izraz lica mu je bio vrlo dobroćudan, u njemu nije bilo ništa divlje i neprijazno. U njemu kao da je bilo nešto muževno, ali je u isto vrijeme u izrazu njegova lica bila neka mekoća i blagost Europljanina, pogotovu kad bi se nasmiješio. Kosu je imao crnu i dugačku, i nije bila kovrčasta kao vuna. Čelo mu je bilo visoko i široko, a oči su mu sijevale živahnošću i oštrinom. Boja njegove kože nije bila sasvim crna, ali vrlo zagasita, a ipak ne onako ružno žuta i odbojno tamna kao kod Brazilijanca … nego nekako jasna, sivkastosmeđa. Lice mu je bilo okruglo i puno, nos malen, ali ne plosnat kao u crnca, lijepa usta i tanke usne, a zubi su mu bili pravilni i bijeli poput bjelokosti.”

Usporedba filma i knjige: Film je uvelike skraćena verzija knjige. U njemu se sve događa iznimno brzo, dok je u knjizi vrlo temeljito opisano, no ipak mislim da je to u redu jer za temeljito opisivanje u filmu  trebali bi sati i sati. Film ima i dosta neugodnih prizora što uništava čar cijele priče. Knjiga mi je bila mnogo zanimljivija i uživao sam u čitanju; imam samo jednu zamjerku, a to je uzastopno ponavljanje npr. “… kao što sam već rekao.”

Najviše me se dojmila ova rečenica: “Katkad bih sam sebe pitao zašto sudbina tako temeljito uništava svoja stvorenja i čini ih tako strašno nesretnima, napuštenima i bespomoćnima, tako potpuno bijednima da bi jedva bilo razumno biti zahvalan za takv život.”  Potresla me je tragičnost te misli.

 

Robinzon Kruso (Robinson Crusoe)

Robinson je rođen u Engleskoj, u malom mestu na obali mora. Kao dečak svakog dana je gledao brodove i vesele mornare kako iz njih iskrcavaju robu. Razmišljao je o tome odakle je ta roba došla i kakav i koliki put je prešla. Maštao je da kad poraste postane mornar i da svojim brodom oplovi ceo svet. Jednog dana njegovi snovi postali su stvarnost. Bez znanja svojih roditelja ukrcao se sa svojim prijateljem na brod i krenuo u nepoznato. Bio je mlad, radoznao i pun avanturističkog duha.

Već posle prve plovidbe i nevremena koje je zahvatilo brod, Robinson je izgubio želju da bude mornar. Želeo je da se odmah vrati svojoj kući, ali u povratku nije imao sreće. Brod na kome je plovio kući zarobili su gusari. Neke mornare su ubili, neke bacili morskim psima, a Robinsona su uzeli u ropstvo.  Plovidba sa gusarima završila se brodolomom. Brod je potonuo, a Robinzon se probudio na pustom ostrvu. Bio je sam. Samo on i priroda oko njega. Tada je počela njegova borba sa prirodom i samim sobom,  borba za preživljavanje.  Prvo je našao skrovište. Bila je to  malu pećinu na vrhu brežuljka. Ispočetka jeo je kukuruz i pio vodu koju je nalazio u blizini, a kad mu je to dosadilo odlučio je da krene u istraživanje ostrva. Shvatio je da mu mnoge stvari mogu biti korisne, samo da treba da iskoristi svoje znanje i veštinu. Bio je strpljiv, vredan i pun samopouzdanja. Verovao je u sebe i svoju snalažljivost. Od lišća je napravio odeću i obuću, od drveća luk i strele, a od kamena oštre noževe.  Užrenu lavu koju je izbacio vulkan koristio je kao vatru, a od osušenih komada pravio je cigle i posuđe. Napravio je peć, sto i stolice, a bušenjem drveta ugledavši iskrice shvatio je na koji način može uvek upaliti vatru. Svakim danom Robinzon je sve više napredovao. Stvorio je svoj mali svet i činilo mu se da mu ništa ne nedostaje osim društva i razgovora sa nekim. Jednog dana sreća mu se osmehnula i njegovoj samoći došao je kraj. Iz ruku opasnih ljudoždera spasao je mladog divljaka.  Odveo ga je u svoju pećinu i dao mu ime Petko. Učio ga je engleski jezik i prenosio mu svoja znanja i veštine. Postali su dobri prijatelji. Živeli su zajedno i sve su delili. Petko se divio Robinzovonoj pameti, hrabrosti i dobroti. Bio mu je zahvalan i odan. Kad je na ostrvo stigao brod nisu se razdvojili, već su zajedno su krenuli za Englesku gde su nastavili svoj zajednički život.

Živeći na pustom ostrvu Robinzon je iz naivnog dečaka izrastao u veoma snalažljivog i odgovornog čoveka.  Shvatio je da mladi ljudi uvek treba da slušaju savete starijih, da novac i bogastvo ništa ne vrede i da su neka male i beznačajne stvari koje te okružuju ponekad najvrednije.  Uvideo je da u svemu dobrom i lošem uvek postoji i dobro i loše i  da ljudi tek kad izgube nešto shvate koliko je to istinski vredelo.

Poruka
Nikada ne vidimo pravo stanje u kome smo, sem kao suprotnost nečemu gorem, niti cenimo vrednost onoga u čemu živimo, dok ga ne izgubimo.

 

Ime

Email

Naslov

Komentar

smanji | povećaj

Dodaj komentar