Predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem se obezbjeđuje ostvarivanje prava svakog djeteta da se uključi u institucionalizovan oblik vaspitno-obrazovnog rada, zadovoljavanje razvojnih potreba dece, potreba porodice i društva. Prema Zakonu o obrazovanju i vaspitanju, obrazovanje i vaspitanje ima za cilj da obezbijedi mogućnost za svestrani razvoj pojedinca, bez obzira na pol, životno doba, socijalno i kulturno porijeklo, nacionalnu i vjersku pripadnost, tjelesnu i psihičku konstituciju. Predškolsko obrazovanje ima poseban značaj u životu svakog djeteta, ono podstiče socijalizaciju-interakciju sa vršnjacima, emocionalni i kognitivni razvoj djeteta, razvijanje odgovornosti i osjećaja za potrebe drugih, dok u okviru predškolskih aktivnosti djeca stiču nove spoznaje o okolini i svijetu oko sebe kroz igru i učenje, koji su dopuna procesu vaspitanja i najljepši način da otpočne proces obrazovanja djeteta .

U ovom radu ćemo analizirati evaluaciju, tojest izvještaj o kvalitetu JPU "Ljubica Popović" - Podgorica. Ustanova je (kao Dječji vrtić) osnovana je 20. 05. 1959. godine od strane tadašnjeg Narodnog odbora Opštine Titograd i registrovana kod mjesnog nadležnog ( privrednog) suda pod imenom istovjetnim sadašnjem, sa sjedištem u ul. Vučedolska. U sljedećoj fazi institucionalnog razvoja Ustanova se 25. 12. 1973. godine formira i registruje kao Organizacija udruženog rada, saglasno tadašnjem Zakonu o udruženom radu, sa sjedištem u ul. Đura Salaja.

1 UVOD 3
2 Kvalitet upravljanja i rukovođenja ustanovom 4
3 Etos ustanove 6
4 Kvalitet kadrovskih, materijalnih, tehničkih i bezbjednosnih uslova rada ustanove 6
5 Podrška koju ustanova pruža djeci 7
6 Saradnja sa roditeljima, drugim ustanovama i lokalnom zajednicom 8
7 Postignuća znanja i vještina 10
8 ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12

Говор је звучна, људска комуникација обликована ритмом реченица, речи и слогова; језичка манифестација којом располаже само човек, али и начин постојања личности у комуникацији са другима; представља важно средство у споразумевању међу људима, помоћу кога се осећања, мисли и хтења изражавају звучним симболима, који имају одређено значење. Веома важна област дечјег развоја на коју могу утицати вишеструки фактори је управо говор.

Говор се постепено развија усвајањем језика из говорне средине детета, мењајући однос детета према околини. Говор омогућава успостављање контакта са животном средином убрзавајући његов когнитивни развој и регулишући понашање детета. Интересовање за феномен дечјег говора није новијег датума, бављење овим аспектом развоја у фокусу је стручњака из различитих области, који препознају значај адекватног говорно-језичког развоја у целокупном функционисању појединца.

1 УВОД 3
2 Говорно-језички поремећаји код деце и важност ране детекције 4
2.1 Узроци говорно-језичких поремећаја 6
2.2 Рад са децом са говорним поремећајем 10
3 Циљеви и задаци говорних вежби 11
4 ЗАКЉУЧАК 14
ЛИТЕРАТУРА 16

Sadržaj rada, njegov predmet i vrsta istraživanja određuju okvir naučnih metoda. Osnovne metode naučnog mišljenja i istraživanja su: analitičke osnovne metode i sintetičke osnovne metode. "Pored ovih, u naučnom istraživanju vrlo su značajne opštenaučne metode u društvenim naukama (hipotetičko-deduktivna metoda, statistička opštenaučna metoda, opštenaučna metoda modelovanja, aksiomatska metoda, analitičko-deduktivna metoda i komparativna metoda)".

Problem (predmet) ovog rada biće jedna od metoda naučnog istraživanja. Reč je o metodi analize. Razlog odabira pomenute metoda naučnog istraživanja za obradu i sam značaj teme, leži u činjenici da kod ovakvog tipa analiza odnosno metode, u kome kategorije nisu formalno i nedvosmisleno određene, kompjuter je nemoćan za potrebe i označavanja delova teksta koji pripadaju nekoj od zadatih kategorija.

UVOD 3
Metod analize 4
1 Pojam i karakteristike metode analize 4
2 Istraživanje 5
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10

Комуникација представља једну од најстаријих активности. Без обзира на то, не постоји јединствена дефиниција комуникације. Теоретичари Денс и Ларсон набројали су чак 126 различитих дефиниција комуникације, од којих неке воде читаоца у различитим, па чак некад и у супротним правцима. Ипак, могуће је уочити да се код већине теоретичара комуникологије овај појам дефинише као процес којим пошиљалац неким каналом упућује поруку примаоцу.

Постоји мноштво модела комуникације који објашњавају процес преношења поруке са пошиљаоца на примаоца. Најпознатији су модели које је формулисао Вилбур Шрам и који показују како се комуникација приказивала као интерактивни процес између пошиљаоца и примаоца. Успешна комуникација се реализује у пољу “заједничког искуства”.

УВОД 1
1 Комуникација деце кроз игру 3
1.1 Улога игре у развоју комуникације код деце 7
1.2 Дефинисање појма игре 8
1.3 Значај комуникације у дечјој игри 12
ЗАКЉУЧАК 15
ЛИТЕРАТУРА 16

Centralno načelo konstruktivizma je princip da je pojedinac taj koji pokušava da da značenje, odnosno da konstruiše komplikovani vrtlog događaja i ideja u kojem se nalazi, da reorganizuje i restruktuira svoje iskustvo. Konstruktivizam zagovara mišljenje da se znanje ne može podučavati i prenositi, ono se isključivo može učiti ili konstruisati, jer ono predstavlja nešto što učenici sami grade. Konstruktivizam podržava i obuhvata autonomiju u ljudskom ponašanju, u stavovima, motivaciji i self konceptu. Rezultat toga je da konstruktivizam promoviše samousmereno učenje kao neophodni uslov koji vodi stvaranju autonomnog učenika.

U skladu sa konstruktivističkom teorijom, transmisija jezičkih znakova sama po sebi ne pruža garanciju da će ih učenici korektno interpretirati. Oni sami treba da otkriju i pronađu način kako da tumače te znakove, što predstavlja subjektivan proces konstruisanja znanja. Konstruktivizam u nastavu uvodi raznovrsnu nastavnu praksu. Generalno, to podrazumeva da se učenici ohrabruju da koriste aktivne tehnike (kao što su eksperiment i rešavanje stvarnih problema) kako bi kreirali znanje, te da razmišljaju i razgovaraju o tome što rade i kako se njihovo razumevanje menja.

1 UVOD 3
2 Konstruktivizam – konceptualno određenje 4
3 Konstruktivističko mišljenje i diskurzivna psihologija 6
4 Osnove konstruktivističke filozofije 9
4.1 Radikalni konstruktivizam 10
4.2 Socijalni konstruktivizam 11
4.3 Konstruktivistička paradigma 12
5 Konsrtuktivizam kao osnova postmoderne didaktike 13
5.1 Ograničenja konstruktivističkog modela 17
5.2 Implikacije na nastavu i školsko učenje 19
6 ZAKLJUČAK 21
LITERATURA 24

Знања о значају физичког вежбања усвојена у раном детињтву, као и усвајање навике редовног физичког вежбања, значајно доприносе квалитету здравља током детињства и представљају основу за здраве навике живота. Стицање навика редовног физичког вежбања код ученика, примарни је циљ васпитно-образовног подручја физичког васпитања. Различити фактори, у различитој мери, одлучују да ли ће деца формирати навике физичког вежбања.

У млађим разредима основне школе редовно физичко вежбање, занимљиви и мотивационо организовани часови физичке културе, умногоме могу децу подстаћи на самостално вежбање, док у старијим разредима ученици систематски стичу знања о елементима различитих спортова. Добро организована настава физичке културе, може у извесној мери и надоместити недостатак кретања и вежбања код оне деце која се не баве физичким активностима код куће.
Битна претпоставка сваког успешног наставног процеса јесте његова претходна осмишљеност и припремљеност.

1. УВОД 2
2. Квартално планирање 3
3. ЛИТЕРАТУРА 7

Stalno inoviranje (menjanje) razredne nastave, u okviru nje i nastave prirode i društva, osnovnu funkciju ima namjeru da doprinese što efikasnijem i bolјem ostvarivanju zadataka vaspitanja i obrazovanja. Najviše će u svom radu uspeti oni nastavnici koji ne očekuju da inovacije (promene) neko od njih zahteva spolјa, da im ih nameće. Oni sami moraju biti inicijatori i nosioci inovacija u nastavi njihovog pripremanja, programiranja, uvođenja u praksu, praćenja toka inovacija i vrednovanja dobijanih rezultata.

Pošto inovacije moraju postati način i stil rada nastavnika u školi, pošto je odgovornost u tome vrlo velika, onda svaki nastavnik mora biti osposoblјen za izvođenje inovacija i upotrebu inovativnih modela rada u nastavi pojedinih nastavnih predmeta. To znači da oni treba da poseduju sasvim određena teorijska znanja i praktičnu osposoblјenost za programiranje, uvođenje u nastavnu praksu, praćenje i vrednovanje inovativnog modela rada. Ta osposoblјenost podrazumeva ne samo poznavanje sadržaja, tj. znanja iz stručne oblasti u kojoj se vrši inoviranje primenom inovativnog modela rada, već i sasvim određena metodička znanja.

1 UVOD 3
2 Inovacije u nastavi prirode i društva 4
2.1 Programirani model rada u nastavi prirode i društva 5
2.2 Problemski model nastavnog rada 6
2.3 Egzemplarni model 7
3 Nastava sa zadacima različitih nivoa složenosti 9
3.1 Nastava različitih nivoa složenosti 10
3.2 Struktura i tok časa 12
4 Nastavnik kao faktor individualizacije nastave 13
5 ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 21

Proces motivacije je složeniji nego što većina ljudi veruje jer ljudi imaju različite potrebe, postavljaju različite ciljeve kako bi zadovoljili potrebe i preduzimaju različite akcije da bi ostvarili ciljeve. Pogrešno je pretpostaviti da postoji jedan pristup motivaciji koji se uklapa u sve situacije. Najveći problem zdravstvenog menadžmenta je spajanje potrebnog sa ponašanjem koje se nagrađuje. Iako veliki, ovaj problem se, najčešće, ne rešava.

Nagrađivanje za rad može biti materijalno i moralno. Prema tome, i motivaciju možemo podeliti na materijalnu i moralnu. Međutim, očigledno je da se, pre ili kasnije, moralni motivi u svesti zaposlenih u zdravstvu pretvaraju u materijalne, pa samim tim, materijalni motivatori imaju neuporedivo veću snagu motivisanja. Moralni motivi mogu se nazvati i kolektivnim motivima, a materijalni - ličnim.

1 TEORETSKI DEO RADA 3
2 Hipoteza rada 5
3 Cilj rada 6
4 Naučne metode 7
5 ISTRAŽIVAČKI DEO RADA 7
5.1 Cilj istraživanja 7
5.2 Metod istraživanja 8
5.3 Uzorak istraživanja 8
5.4 Obrada podataka i diskusija 8
5.5 Naučni doprinos rada 8
6 Okvirni spisak literature 9

Потреба за образовањем је постала универзална и опћеприхваћена чињеница. Образовање је некад било доступно привилегованом и малом броју људи. Развој писмености и употреба писма и технике која га је могла репродуковати допринели су институционализовању школског система и његовој доступности већем броју грађана.

Историчари су забележили да је образовање у својој модерној форми путем организоване наставе у посебно изграђеним школским зградама отпочело у 19. веку, да би данас постало обавезујуће и веома развијено у већини земаља. Мали је број оних који су неписмени и они који нису прошли кроз формални односно институционални систем образовања.

УВОД 1
1.1 Друштвени значај образовања 2
1.2 Неједнакост могућности за образовање 9
ЗАКЉУЧАК 12
ЛИТЕРАТУРА 13

Prije no što počnemo razmatrati i analizirati ulogu odgoja u školi potrebno je da se osvrnemo na pitanje što je to odgoj i koje su njegove odlike. Odgoj je proces formiranja čovjeka, izgrađivanja i oblikovanja ljudskog bića sa svim njegovim tjelesnim, intelektualnim, moralnim, estetskim i radnim osobinama. On ima svoje opće, univerzalno, povijesno i individualno značenje. Podjednako je vrijedan u društvenom i u individualnom životu svakog pojedinca, jer omogućuje ljudsko oblikovanje svakog čovjeka, kao što je tjekom povijesti omogućio razvitak ljudskog društva.

Odgoj je složeni proces u kome djeluju brojni činitelji, primjenjuju se različite metode i postupci, u skladu sa spoznatim zakonitostima, prihvaćenom svrhom i zadaćama. Uzimajući u obzir sve te elemente možemo ga odrediti kao svrhoviti proces u kome se očituje jedinstvo odgojnog cilja i zadataka, načela i metoda, što u planski stvarenom odgojnom djelovanju, uz aktivno i skladno sudjelovanje brojnih odgojnih činitelja, teži prema izgrađivanju potpune ljuske osobnosti.

1.Uvod ............... 4
2.Glavni dio ...... 7
3.Konkretizacija odgoja zasnovana na školskoj tradiciji ......7
4.Konkretizacija odgoja zasnovana na području ljudske djelatnosti ... 8
5.Konkretizacija odgoja zasnovana na odgojnim vrijednostima ....... 8
6.Mjesto cilja i zadataka odgoja u odgojnoj djelatnosti ..... ......9
7.Dijalektika odgojnog procesa ...........9
8.Tjelesni odgoj ..............10
9.Intelektualni odgoj ....................11
10.Moralni odgoj ..............12
11.Estetski odgoj ..............13
12.Radni odgoj ...................14
13.Odgoj u školama kroz povijest ..........15
14.Spartanski odgoj ..........16
15.Atenski odgoj ......................16
16.Odgoj u Aristotelskim školama.............17
17. Odgoj u starom Rimu............17
18. Odgoj u školama u srednjem vijeku..........18
19. Reprisivne i permisivne mjere u odgoju djece mlađe školske dobi ...18
20. Odgoj u Alternativnim školama...............22
21. Završni dio.........................23
22. Sažetak............25
23. Literatura..................26

Ljudski jezik, kao način sporazumevanja, ima socijalnu prirodu - jezik je “sistem društveno-uslovlјenih znakova čija je osnovna funkcija komuniciranje i uopštavanje” , dok govor nastaje u okviru jezika kao njegov oživlјeni dio. Govor je “individualna realizacija jezika koja je uvek drugačija i zavisi od uzrasta, psihičke konstitucije, kulturnog nivoa i drugih komponenti svakog čoveka ponaosob i u svakoj prilici posebno”. Govor je jedan od determinišućih činilaca opšteg razvoja djeteta; posebno je provokativno pitanje društvenog uticaja na razvoj govora i, odatle, praktičnih implikacija na vaspitno-obrazovni proces. Govor je temelј vještine početne pismenosti - čitanja i pisanja. Receptivni jezik se odnosi na jezik koji dijete prima slušajući (ili čitajući), dok je ekspresivni jezik onaj kojim se dijete služi kada govori (piše).

Na rođenju dijete ima potencijale za govorni razvoj - prvi dječji krik je znak djetetovih govornih potencijala. Prva faza razvoja govora je prelingvistička, pregovorna, prvih par mjeseci po rođenju obeleženo je djetetovim vokalizovanjem - kada se oglašava izgovorajući glasove, vokale, što je dokaz da dijete može da progovori ma kojim jezikom. Iskustvo sa jednim (maternjim) jezikom ubrzo uslovlјava da dijete izgovara samo one vokale koje čuje u svojoj sredini.

1 UVOD 3
2 Ciljevi aktivnosti za razvoj govora 4
3 Tipovi aktivnosti 5
4 ZAKLJUČAK 8
LITERATURA 8

Дечије стваралаштво се одређује као способност играња мисаоним елементима. Сматра се да је стваралаштво омогућено радозналошћу која се уочава у игри, из које се у току развоја диференцирају многе активности, посебно уметничке. Отуда се дечије стваралаштво може дефинисати и као игра медијумима који се налазе у разним врстама уметности, што се разликује по својим мотивима и функцији од уметничких активности одраслих, иако нема битније разлике у примењеним техникама.

Окренуто првенствено процесу, а не резултату своје стваралачке активности, у напору да реформулише и изрази сопствени однос према свету који га окружује, однос према другим људима и самом себи, чинећи то на један сасвим неконвенционалан, и, у извесној мери егоцентричан начин, дете се у том погледу разликује од одраслог уметника који свесно тежи продукту преко кога преноси своја осећања и замисли на друге. Док процес одраслог ствараоца пролази кроз доста одређене етапе, од замисли, трагања за путевима неког остварења, избора међу њима, све до коначног остварења и оцене онога што је урађено, дете, нарочитo млађе, испрва бива обузето самим процесом руковања неким материјалом, а замисао као и одлука о томе шта рад представља, може да буде донесена на крају или да сасвим изостане.

1 УВОД 3
2 Језичко стваралаштво деце 5
3 Подстицање језичког стваралаштва 6
3.1 Говорне игре 7
3.2 Стваралаштво засновано на литерарним текстовима 11
4 ЗАКЉУЧАК 12
ЛИТЕРАТУРА 14

Polazak deteta u prvi razred je ozbiljna provera ne samo deteta već i roditelja, provera da li su roditelji pravilno vaspitali svoje dete, jesu li ga dobro pripremili za školu. Polazak u školu može biti za pojedino dete jako stresno. Količina stresa i vreme potrebno da se dete prilagodi u novoj sredini može se smanjiti ako roditelji adekvatno pripreme dete. Ukoliko dete polazi u vrtić neophodna je saradnja roditelja i predškolskih radnika kako bi se olakšao prelaz deteta iz vrtića u školu.

Polazak u školu vrlo je značajan doživljaj za dete. O prvom utisku deteta i škole zavisi uspešnost njegovog celog daljnjeg školovanja, pa se može smatrati i presudnim trenutkom za celi život deteta. Polaskom deteta u školu, krug oko njega se širi i u njegovoj aktivnosti igra više nije osnovna, učenje postaje njegova osnovna aktivnost. Dete će napredovati u školi i lepo će se osećati u društvu svojih vršnjaka ako kod deteta formiramo pozitivan odnos prema školi, obvezama koje ga čekaju, učitelju, prijateljima.

UVOD 1
1 Priprema dece za polazak u školu 2
1.1 Uloga i značaj vaspitača u pripremi dece za polazak u školu 6
1.2 Kazne i nagrade kao put ka spremnosti za polazak u školu 7
1.3 Uticaj vaspitača na dečiji razvoj i ponašanje 9
1.4 Uticaj vaspitača na formiranje dečije ličnosti kao uslov na spremnost za polazak u školu 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 14

Говор, а посебно његово својство да преноси значења током социјалне интеракције, обезбеђује почетну структуру за когнитивну активност деце. Социјални контекст даје снажну подршку вербалном и когнитивном развоју на предшколском узрасту. Партнер у комуникацији треба да обезбеди, кроз више различитих прилика, заједнички контекст, "значењски дијалог" зависан од детета, који има сврху подупирања у интеракцији и напредовања детета од посматрача до равноправног учесника, који може да иницира и усмерава комуникацију.

Што се подстицања развоја говора тиче Виготски сматра да је задатак васпитача "да деци отвори свет уметности речи" и делује у Зони наредног развоја. Подстицање вештине комуникације је процес који обухвата социјалне, лингвистичке и когнитивне вештине. Васпитачи су, чини се, најпозванији и најстручнији за обављање овог сложеног задатка. Вршњачка комуникација је, по природи ствари, сматрана другоразредном - још увек низак едукативни ниво, недостатак искуства, као и говор који је тек у развоју, нису гаранти који обезбеђују деловање у Зони наредног развоја.

1 УВОД 3
2 Развој комуникацијских способности детета 4
3 Компетенције васпитача у служби унапређивања дечије комуникације 7
4 ЗАКЉУЧАК 13
ЛИТЕРАТУРА 15

Васпитање je процес планског и систематског усавршавања сензомоторних, интелектуалних, емоционалних, моралних и духовних својстава и способности детета, али и одраслог. Као облик социјализације, васпитање је усмерено на уобличавање понашања у социјално пожељном смеру. Овај процес може бити индивидуалан и групни. Према свом предмету, васпитање може бити:

- физичко,
- интелектуално,
- морално,
- естетско или религијско.

Читава атмосфера у вртићу зависи од саме личности васпитача. Уколико се ради о крутом и нервозном васпитачу, јавиће се велика нетрпељивост међу децом као и напетост. Межутим уколико је васпитач весео, раздраган, деца ће то оберучке прихватити и следиће његово понашање Ако је понашање васпитача недоследно и хировито, такво ће бити и понашање деце. Дакле, можемо констатовати да одређене активности које су јављају код деце умногоме зависе од васпитача.

Увод 3
1.Шта представља васпитање? 4
2.Васпитно-образовне методе 5
3.Утицаj васпитача на дечје понашање 7
4.Улога васпитача у процесу васпитања 10
5.Kазне и награде као облици контроле над дететом и његовим васпитањем 11
6.Дечја самосталност-њен развој 13
Литература 14
Закључак 15

Oštećenje sluha, posebno njegov najteži vid - rana teška gluvoća - predstavlja takav oblik senzorne ometenosti koji ostavlja multiple posljedice u opštem razvoju djeteta. Gluva beba dolazi na svet sa istim psihološkim potencijalnom i potrebama kao i beba koja čuje, ali od tog trenutka pa nadalje njeno iskustvo je drugačije i formira se drugim sredstvima. Njeno iskustvo osiromašeno je za čitavu dimenziju koju donose zvuci a posebno ljudski glas i govor.

Gluva beba ne čuje svoj ni majčin glas, smeh, plač, majčino tepanje, pevušenje i govor koji predstavlja najsavršenije i najmoćnije sredstvo komunikacije. Gluvo dijete ne čuje šumove koje proizvode spostveni pokreti, hod, pljeskanje ruke o ruku, kašljanje i zvukove koje stvara telo u dodiru sa predmetima i ljudima, a koje ima važnu ulogu u formiranju slike o sebi i sopstvenom identitetu, kao i u poimanju sveta oko sebe. Gluvom djetetu je onemogućeno verbalno izražavanje spostvenih potreba i ideja, kao što mu je otežano i razumijevanje potreba, ideja, namera i postupaka drugih ljudi.

UVOD 3
1 Razvojne karakteristike djece oštećenog sluha 4
2 Inkluzija i integracija djece sa posebnim potrebama u obrazovanju 5
3 Djeca oštećenoh sluha u redovnoj školi 10
4 Razvoj komunikativnih sposobnosti djece oštećenog sluha u školi i vrtiću 13
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17

Obrazovanje i vaspitanje, kao dve strane jedinstvenog procesa edukacije, značajni su faktori koji opredelјuju budućnost mladih lјudi. Škola je druga porodica koja u velikoj meri formira karakter deteta. Iz tog razloga biti uspešan nastavnik je najvažnija, obavezna i nimalo laka uloga.

Komunikacija koja dovodi do uzajamnog zadovoljstva i razumevanja je komunikacija u kojoj strane slušaju i uvažavaju jedna drugu. Proces konstruktivne komunikacije podrazumeva neetiketiranje, sposobnost empatije, jasno izražavanje svojih potreba i zahteva, sposobnost aktivnog slušanja i veštine konstruktivnog rešavanja konflikata. Konstruktivno rešavanje sukoba, zahteva od odraslog da svoj autoritet zasniva na uzajamnom slušanju, uvažavanju i saradnji, umesto na sili i nametanju svog rešenja kao jedino mogućeg. Participacija je dobar put ka pregovaranju i dogovaranju, umesto nametanju koje se obično shvata kao jedini mogući put za rešavanje sukoba.

1 UVOD 3
2 Upravljanje u školi 4
3 Nastavnik geografije i savremena škola 5
3.1 Nastavnik geografije i inovacije u školi 7
3.2 Kvalitet nastave i stvaranje uspešne škole 9
4 ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17

Dječja igra je borba protiv ispraznosti društvenog života. (…)
Sve buduće sklonosti ili nadarenosti obično progovaraju već u dječjim igrama.
Miroslav Krleža

U uvodnim stranicama ovog istraživačkog rada bit će objašnjeno kroz koje faze razvoja dijete prolazi. Sam naslov rada kaže o čemu je riječ o obitelji kao važnom faktoru koji utiče na psihosocijalni razvoj, ali meni je vrlo važno već na početku naglasiti da je sam proces razvoja i na psihičkom i socijalnom planu usko vezan i za druge faze razvoja, na to mislim na tjelesni i intelektualni razvoj. Ako je dijete nije dostiglo određenu ljestvicu razvoja na intelektualnom ili tjelesnom razvoju, ono će kaskati u razvoju na socioemocionalnom planu.

Tako da je u diplomskom radu osim što su opisane karakteristike socioemocionalnog razvoja, opisane su i karakteristike tjelesnog i intelektualnog razvoja i utjecaj obitelji na holistički razvoj djeteta.Emocionalni razvoj je najvažnija komponenta u formiranju ličnosti.
Odgoj djeteta počinje u obitelji. Početna socijalizacija, razvoj i učenje započinje u roditeljskom domu. Od angažmana roditelja kao odgojitelja ovisit će cjelokupno formiranje i kasnije ponašanje djece. Obitelj kao prva odgojna sredina utječe na dijete i u predškolskom i školskom periodu odrastanja, te svojim pogreškama i propustima može učiniti mnogo štete u odgoju. Propusti u najranijem periodu života za dijete su nenadoknadivi.

Uvod................3
1. Teorijski dio istraživanja................4
1.1. Širi problem istraživanja...........4
1.3. Uži problem istraživanja.................4
1.3. Terminološka razgraničenja...................4
2. Metodologija istraživanja......................6
2.1. Predmet istraživanja.....................6
2.2. Cilj istraživanja.............................6
2.3. Zadaci istraživanja.........................6
2.4.1. Metoda teorijske anallize.....................7
2.4.2. Deskriptivna analiza...............7
2.4.3. Komparativna analiza.................8
3. Rezultati istraživanja............9
3.1. Tjelesni razvoj djeteta.................9
3.2. Emocionalni razvoj djeteta.................9
3.3. Socijalni razvoj djeteta.............10
3.4. Intelektualni razvoj djeteta......................10
4. Obitelj kao faktor poticanja djeteta u razvoju...............12
4.1. Attacment parenting..........................13
4.2. Tipovi roditeljstva.............................14
4.3. Značaj ranog iskustva na razvoj djeteta................16
4.3.1. Razvoj sinapsi-više iskustva, više veza..............17
4.4. Stimulativna obiteljska klima.................19
4.5. Deprivirajuća sredina................20
4.6. Prekomjerna stimulacija...............22
4.7. Kako roditelji pomažu djeci da ovladaju osjećajima.......23
4.8. Obiteljske krize..................25
4.8.1. Rastava i razvod..........26
4.8.2. Ovisnost i roditeljsko ponašanje...........27
4.8.3 Tjelesno kažnjavanje djece........28
4.8.4. Dijete i hospitalizacija................29
4.8.5. Smrt u obitelji....................29
4.8.6. Zanemarena djeca...............30
4.9. Kako roditelji pridonose djetetovom socijalnom sazrijevanju.......31
Zaključak.................33
Literatura................34

Dolazak deteta u školu, uvek je obeležen kao radostan trenutak. To je momenat u kome ono shvata da polako ulazi u svet odraslih i da počinje prirpema za ozbiljno i odgovorno ponašanje prema učenju. Dani kada je matematika bila bauk i smatrana teškom naukom, koju razumeju samo odabrani, odavo su iza nas. Već više decenija, matematika je, bar u mađim razredima osnovne škole jedan od omiljenih predmeta. Deca vole brojeve, vole da računaju, raduju se svakom tačno urađenom zadatku. Napredak civilizacije, sigurno je doprineo takvom prihvatanju matematike, ali i razvoj metodike kao postupaka i načina predavanja.

Sabiranje, oduzimanje i prvi pojmovi o geometriji su nastavni sadržaji koji se obrađuju u prvom razredu. Svakako da nastavnik planira sadržaje prema datom planu i programu, ciljevima i zadacima koje želi da ostvari, ali polazna tačka jesu i predznanja koja deca imaju. Predznanja deca stiču u svakodnevnom životu, u proodici, ali važan faktor, poslednjih nekoliko godina jeste i obavezno predškolsko vaspitanje, koje se na primeren način bavi početnim matematičkim pojmovima.

UVOD 3
1. Ciljevi i zadaci početne nastave matematike 4
2. Nastavne metode, sredstva i oblici rada 6
3. Predznanja učenika 8
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16

Матерњи језик је онај језик који дете прво научи или језик који дете најбоље зна и користи, односно језик с којим се особа идентификује и језик којим говори мајка. Са становишта науке о језику, говорећи о критеријумима одређења матерњег језика, он представља језик на којем мислимо, сањамо и рачунамо, будући да све те функције спадају у ону врсту која се усваја у првом језику, па се и даље раде на том језику. Језици нису само безазлена средства комуникације, већ они представљају симболе народа и њихових култура.

Сваки језик вредно је и драгоцено обележје културне припадности, културног понашања и идентитета. Кад етнокултурна заједница изгуби свој језик, настају пукотине у социокултурној интеграцији неколико генерација, нестају кохезија, природни ток и креативност, сигурност идентитета (без обзира на политичку свест о идентитету), као и смисао за колективне вредности заједнице и њених припадника. Највећи губитак се очитује у културном стваралаштву, које не само да је могло да обогати вишејезичну и вишекултурну заједницу, већ и искуство целог човечанства. Сви ти губици се могу преживети, али се осиромашује квалитет живота.

1 УВОД 3
2 Матерњи језик као основа националног и културног идентитета 4
3 Теорије о усвајању и учвршћивању матерњег језика 6
4 Улога васпитача у неговању матерњег језика – пример вишејезичних заједница 9
5 ЗАКЉУЧАК 12
ЛИТЕРАТУРА 14