Piridin je aromatično heterociklično jedinjenje azota (šestočlani prsten). Fizičke karakteristike piridina prikazane su u Tabeli 1. Nema izomera. Piridin je toksična supstanca, potencijalno kancerogena. Piridin ima veliku primenu u hemijskoj industriji kao rastvarač (polaran, aprotičan, baznih osobina) i kao reagens. Ako se inhalira, može izazvati iritacije i vrtoglavicu, a na duži period dijareju, anoreksiju, umor i depresiju.

1 UVOD 2
1.1 PIRIDIN 2
1.2 2-METILPIRIDIN i 3-METILPIRIDIN 5
2 DOBIJANJE 6
3 HEMIJSKA REAKTIVNOST 7
4 DERIVATI I PRIMENA 8
5 LITERATURA 10

Mozak je sačinjen od ćelija koje su specijalizovane za primanje, stvaranje i rasprostiranje informacija o telu i njegovom okruženju. Takve informacije moraju biti obrađene unutar nekoliko milisekundi, ali mogu biti i uskladištene kao sećanja koja traju godinama. Neuroni centralnog i perifernog nervnog sistema obavljaju pomenute funkcije stvaranjem složenih i naizmeničnih električnih impulsa i hemijskih signala. Ovo poglavlje je koncentrisano na opis tih impulsa i signala, kao i na način njihovog stvaranja i prenošenja.

Na kraju poglavlja dobićemo odgovor na pitanje kako električni impuls, nazvan akcioni potencijal, omogućava informacijama da putuju duž aksona nervne ćelije. Takođe će nam biti jasno kako se signali - i električni i hemijski - stvaraju u predelu sinaptičkih veza među neuronima. Sinapse dozvoljavaju prenos informacija spajanjem neurona u neuronsko kolo od kog zavisi fukcija neurona. Konačno, opisuju se složeni biohemijski signalni procesi koji se odigravaju u neuronima. Usvajanje ovih osnovnih znanja o nervnoj signalizaciji pruža osnovu za razumevanje promenljivosti mozga kroz iskustvo i upoznavanje sa višim kognitivnim funkcijama koje su obrađene u ostatku knjige .

Uvod 3
1 Akcioni potencijal 4
1.1 Jonska osnova akcionih potencijala 5
1.2 Jonske struje kroz memebrane nervnih ćelija 6
1.3 Rekonstrukcija akcionog potencijala 6
2 Dalekosežna signalizacija posredovana akcionim potencijalima 8
2.1 Refraktarni period 9
2.2 Povećanje brzine propagacije 9
3 Zbirni akcioni potencijal 10
Zaključak 11
Literatura 12

Amini su organski derivati amonijaka. Mogu se izvesti zamjenom njegovih vodonikovih atoma alkil-grupama (istim ili razlicitim). Prema broju zamjenjenih vodonikovih atoma dijele se na:
• primarne (R−NH2),
• sekundarne (R2NH) i
• tercijane amine (R3N).

AROMATIČNI AMINI 4
Nomenklatura amina 4
Nalaženje i dobijanje amina 5
Dobijanje primarnih aromatičnih amina 6
Osobine amina 7
Najvazniji aromatični amini 8
Anilin 8
Reakcije anilina 9
Toluidin 10
Difenil-amin 11
Trifenil-amin 11
Metil-anilin 11
Dimetil-anilin 11
LITERATURA 12

Bojni otrovi su vrsta hemijskog oružja sastavljenog od jedinjenja, najčešće organskih, koja svojim otrovnim dejstvom onesposobljavaju ili uništavaju ljude, životinje i bilje i kontaminiraju zemljište i razne objekte (Hemijski rat).

Istorija.
Do Prvog svetskog rata kao borbena otrovna sredstva najpre su upotrebljavani prirodni otrovi. U starom i srednjem veku su vrhovi strela i projektili drugog bacačkog oružja ponekad natapani u ekstrakte otrovnih biljaka — kao sto su velebilje (l. atropa belladonna), jedic (1. aconitum napellus), morski luk (1. urginea maritima), bunika (1. hyoscyamus niger ), ili u kadaverin (ekstrakt leseva) i zmijski otrov.
Od veštačkih otrova upotrebljavana su jedinjenja arsena, žive, zatim zagušljivi dimovi od sumpora, životinjskih papaka, kože, paperja. Pored zapaljivog, grčka vatra je imala i zagušljivo dejstvo, a grčki prašak za kijanje, kojim su branioci tvrdjava ometali napadača za vrijeme priprema za juriš na tvrdjavu, dobijan je od samlevenog osušenog otrovnog bilja. Od XVI do kraja XIX v., uporedo sa razvojem hemije, javlja se niz novih otrovnih materija, ali nisu posebno pripremani, mada je bilo više predloga za njihovu primenu.

UVOD .2
1. BOJNI OTROVI .2
2. OSOBINE BOJNIH OTROVA .3
3. HEMIJSKI SASTAV I STRUKTURA.............7
4. PODELA BOJNIH OTROVA 10
5. POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA 1999 GODONE 12
6. ZAKLJUČAK..........................14
7. LITERATURA..........................15

Plazma membrana predstavlja selektivno propustljivu barijeru između ćelije i njenog okruženja. Selektivna propustljivost membrane omogućava ćeliji preciznu kontrolu i održavanje njenog sadržaja, time što obezbeđuje esencijalnim molekulima, poput različitih jona, vode, glukoze, aminokiselina i lipida, ulazak u ćeliju, zatim zadržavanje intermedijera ćelijskog metabolizma u ćeliji i konačno, efikasno eliminisanje produkata metabolizma iz ćelije. Ukratko, selektivna permeabilnost plazma membrane odgovorna je za regulaciju zapremine ćelije i unutarćelijskog sastava, što predstavlja jednu od najznačajnijih funkcija ćelijske membrane.

Lipidna barijera i transportni proteini ćelijske membrane se sastoji gotovo isključivo od lipidnog dvosloja sa velikim brojem molekula proteina koji plutaju u lipidima a brojni proteini penetriraju celu širinu lipidnog dvosloja (od jedne do druge strane lipidnog dvosloja).
Lipidni dvosloj se ne mesa ni sa ekstracelularnom niti sa intracelularnom tečnošću. Shodno tome, on obrazuje barijeru za kretanje mo¬lekula vode i hidrosolubilnih supstanci između odeljaka ekstracelularne i intracelularne tečnosti. Međutim, mali broj supstanci može penetrirati lipidni dvosloj i može bilo ulaziti, bilo napuštati ćeliju, prolazeći direktno kroz samu lipidnu supstancu.

Uvod 3
1 Difuzija 7
1.1 Difuzija kroz ćelijsku membranu 7
1.2 Prosta difuzija 7
1.3 Prosta difuzija kroz lipidni dvosloj 8
1.3.1 Difuzija liposolubilnih supstanci 8
1.3.2 Transport vode i ostalih molekula nerastvorljivih u lipidima. 8
1.3.3 Prosta difuzija kroz proteinske kanale i »gating«-kontrola ovih kanala 10
1.3.4 Selektivna permeabilnost različitih proteinsklh kanala. 10
1.3.5 Kontrola proteinskih kanala. 11
1.3.6 Otvaranje i zatvaranje vrata proteinskih kanala. 12
1.4 Olakšana difuzija ili pasivni transport 12
1.4.1 Olakšana (facilitirana) difuzija 13
2 Faktori koji menjaju neto brzinu difuzije 15
2.1.1 Difuzioni koeficijent 15
2.1.2 Uticaj elektricnog potencijala na difuziju jona. 16
2.1.3 Uticaj razlike pritiska. 16
3 Osmoza kroz selektivno propustljive membrane – neto difuzija vode 17
3.1.1 Osmotski pritisak 17
3.1.2 „Osmolalnost“ - osmol. 18
3.1.3 Odnos osmolalnosti i osmotskog pritiska 19
4 Difuzija versus aktivni transport. 20
4.1 Primarni aktivni transport i sekundarni aktivni transport 20
4.1.1 Primarni aktivni transport 20
4.2 Energetika aktivnog transporta 22
4.2.1 Sekundarni aktivni transport 22
4.3 Aktivan transport kroz celularne slojeve 25
4.4 Endocitoza i egzocitoza 26
4.4.1 Endocitoza 26
4.4.2 Egzocitoza 27
5 Membranski potencijali izazvani difuzijom 28
5.1 Merenje membranskog potencijala 30
5.2 Ćelijska membrana kao električni kondenzator 31
Zaključak 33
Literatura 35

U ovom istraživačkom radu opisana su četiri kemijska elementa, zlato, srebro, bakar i rontgenij. Naravno prva tri elementa poznata su još od davnina dok je zadnji nedavno otkriven i o njemu nema još uvije literature za istraživanje, osim samo par rečenica koje se mogu naći na internetu. Rad prati prva pojavljivanja zlata, srebra i bakra u povijesti i dokaze o njihovoj postojanosti u davnoj prošlosti.

Zlato je kemijski element koji se oduvijek cijenio i služio za trgovinu, izradu dragocjenih predmeta, kako se društvo moderniziralo zlato je zadržalo svoju ulogu koju donosi iz davnih vremena, trgovanje i pravljenje ukrasa, ali se koristi i u medicini, stomatologiji, elektronici.
Srebro je element koji po svojim svojstvima prati zlato, i od njega se izgrađuju ukrasni predmeti, poznat je od davnina ali naprednijim istraživanjem otkrivena su i njegova ljekovita svojstva i korisna primjena u određenim granama industrije.

Uvod……………………..2
1. Kemijski elementi 11 grupe periodnog sustava…………3
1.1. Zlato……………………..5
1.1.1. Podrijetlo i nalazišta……………………..5
1.1.2. Zlato kroz stoljeća………………………….6
1.1.3. Svojstva i koristi od zlata………………..7
1.1.4. Količine zlata na Zemlji……………………..14
1.1.5. Glavni spojevi zlata………………….16
1.2.Srebro…………………………………17
1.2.1. Povijest i nalazišta srebra……………….17
1.2.2. Korist i svojstva srebra………………20
1.2.3. Glavni spojevi srebra…………………………..25
1.3. Bakar……………………………...26
1.3.1. Povijest bakra…………………26
1.3.2. Osobine bakra……………………28
1.3.3. Glavni spojevi bakra………….34
1.4. Rontgenij…………………………..35
Zaključak……………………………….36
Literatura……………………….37

Supozitorije su u širem smislu dozirani oblici lekova (Slika 1), koji se apliciraju preko nekoliko telesnih otvora: rektuma, vagine ili uretre. Sve tri vrste vodi Ph.Jug. IV. Najčešće su oblika zašiljenog valjka ili konusa. Kao podloge za izradu supozitorija najčešće se koriste: kakaov maslac, polietilenglikol hidrirana vegetabilna ulja i polusintetska jedinjenja.
U supozitorije spadaju: vagitorije, lekoviti štapići, lekoviti čepići.

Bacilli medicati (lekoviti štapići) su polučvrsti ili čvrsti farmaceutski preparati pomoću kojih se lekovi apliciraju u pojedine telesne šupline (mokraćni kanal, nos, spoljašnji ušni kanal). Neki se koriste za rane, a drugi za odstranjivanje patoloških izraslina sa kože.
Lekoviti štapići su valjkastog oblika, na jednom kraju zašiljeni. Tope se na telesnoj temperaturi dok su na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju.

1 SUPOZITORIJE OBLICI LEKOVA 2
2 SUPOZITORIJE SA ANALGETIČKIM I ANTIPIRETIČKIM DELOVANJEM 4
3 IZRADA SUPOZITORIJA 9
4 LITERATURA 11

Furfural (Furan-2-carbaldehyde, IUPAC) je organsko jedinjenje koje potiče od raznih poljoprivrednih nusproizvoda, uključujući i kukuruzne klipove, ovas, pšenične mekinje i piljevinu. Ime Furfural potiče od latinske reči furfur, što znači mekinje, misleći na svoj uobičajeni izvor.

Njegova hemijska formula je OC4H3CHO. To je bezbojna masna otropvna tečnost sa karakterističnim prijatnim mirisom, koji podseća na miris badema. Na vazduhu oksiduje i boja brzo prelazi u tamno žutu ili braon.

1 UVOD 1
2 DOBIJANJE 3
3 HEMIJSKA REAKTIVNOST 4
4 DERIVATI I PRIMENA 6
5 LITERATURA 8

Hormoni su prirodna, biološki aktivna organska jedinjenja koja se sintetšu u žlezdama sa unutrašnjim lučenjem (endokrine žlezde), i imaju osobinu da regulišu rad drugih organa i tkiva Pored endokrinih žlezda, hormone luče i pojedine ćelije (citohormoni) i još neka tkiva. U organizmu čoveka postoji osam žlezda sa unutrašnjim lučenjem: epifiza, hipofiza, štitna žlezda, paratireoidna žlezda, grudna žlezda (timus), pankreas, nadbubrežna žlezda i polne žlezde (testisi i jajnici). Sintezu hormona kontroliše CNS preko nervnih završetaka na samim žlezdama. Jedna endokrina žlezda reguliše metaboličke procese u drugoj žlezdi, i one sve zajedno sa CNS-om funkcionišu po principu povratne sprege (tzv.”feed back” mehanizam).

Hormoni mogu delovati u neposrednoj blizini mesta na kome nastaju, to su lokalni hormoni, a mogu se izlučivati u krvotok, tada dospevaju do svih organa i nazivaju se opšti hormoni. Takođe, dejstvo hormona može biti trenutno, dok je za dejstvo drugih potrebno nekoliko dana ili nedelja. Naziv hormoni potiče od grčke reči hormeo što znači potičem, nagonim, izazivam.

UVOD 1
1.1 Hormoni 2
1.1.1 Kortikosteroidi 2
1.1.2 Kateholamini 4
1.2 Polni hormoni 5
1.3 Regulacija ciklusa kod žene – odnos između ovarijskih hormona i gonadotropnih hormona 10
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12

Izohinolin (benzo[c]piridin, 2-benzanin) je hetociklično aromatično organsko jedinjenje, molekulske formule C9H7N (Slika 1). On je strukturni izomer hinolina (1-benzazin; 1-azanaftalen, benzopiridin). Izohinolin i hinolin su benzopiridini , koji se sastoje od benzenovog prstena kondenzovanog sa piridinskim prstenom. U širem smislu, termim izohinolin se koristi za imenovanje izohinolinskih derivata.

1 STRUKTURA 2
2 FIZIČKE OSOBINE 2
3 METODE DOBIJANJA 3
4 BIOLOŠKA AKTIVNOST 5
5 AKTIVNOST DERIVATA 6
6 PRIMENA 8

Čovek je neprekidno izložen zračenju, koje potiče od radionuklida iz životne sredine. Izvori su različiti, kao i vrste energije zračenja kojima je izložen. lako ih svojim čulima ne zapaža, raspolaže se sa pouzdanim tehnikama za izučavanje i merenje, što i omogućava uvid u prirodu procesa koji se odigravaju u ozračenim sredinama, kao i podatke o tome koliko je i kako čovek izložen zračenju. Kosmos je značajan izvor zračenja za ljude na Zemlji. Kosmičko zračenje je posledica elektromagnetnih talasa (i naelektrisanih čestica) koje potiče sa zvezda, ili su izbačeni velikim brzinama prilikom gigantskih eksplozija supernova. Dodatno ubrzanje dobijaju na putu kroz magnetna polja u kosmičkom prostranstvu koja deluju kao džinovski akceleratori.

Kosmičko zračenje je jonizujuće zračenje kao i zračenje koje emituju radioaktivne supstance, međutim, postoje razlike u pogledu energije i intenziteta ove dve vrste zračenja. Energija primarnog kosmičkog zračenja, onog koje se rađa u eksplozijama, visoka je i često ogromna: milijarde elektronvolti (eV), a u nekim slučajevima i od milijarde milijardi eV Energija radioaktivnog zračenja neke radioaktivne čestice je reda veličine milion elektronvolti. Sa intenzitetom jonizujućeg zračenja je suprotno: može da bude vrlo visoko za radioaktivne supstance, dok je intenzitet primarnog kosmičkog zračenja koje dospeva u normalnim uslovima na površinu Zemlje.

UVOD 3
1.1 Pojam zračenja 4
1.2 Radiološki efekti zračenja 6
1.3 Jonizujuće zračenje 7
1.3.1 Merenje zračenja 13
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17

Svrha koagulacije i flokulacije u tretmanu vode za piće je destabilizacija:
• Suspendovanih čestica (čestice mutnoće neoranskog porekla)
• Prirodnih organskih materija prisutnih u obliku koloida ili u rastvorenom obliku
• Organskih materija antropogenog porekla (pesticidi)
• Bakterija i algi
• U cilju obrazovanja većih flokula što pogoduje daljem tretmanu čestica bistrenjem ili filtracijom

1 REZIME 2
2 UVOD 2
2.1 MEHANIZAM KOAGULACIJE 4
2.2 DESTABILIZACIJA 4
3 TALOŽENJE 4
3.1 PRIMARNA SEDIMENTACIJA 5
3.2 EFIKASNOST TALOŽENJA 5
4 KOAGULACIJA I FLOKULACIJA 6
4.1 FAKTORI KOJI UTIČU NA PROCES KOAGULACIJE 6
4.2 FLOKULACIJA 6
4.3 SREDSTVA ZA BISTRENJE 9
5 ZAKLJUČAK 10
6 LITERATURA: 11

„Niti jedna tvar ne vraća se u ništavilo,
već se sve tvari raspadaju na svoje elemente.“
Lukrecije, De Rerum Natura, 50 pr. Krista

Kad slažemo imena ili simbole kemijskih elemenata abecednim redom ništa nećemo saznati o njihovim svojstvima, ali zato možemo lakše pronaći element. Ni slaganje elemenata po rastućem atomskom broju neće baš uvijek dati tablicu periodnog sustava. Periodni sustav organiziran je tako da su elementi poredani osim po rastućem atomskom broju i po njihovim kemijskim i fizikalnim svojstvima. Redovi su raspoređeni tako da se elementi sa sličnim svojstvima nađu u istom stupcu/skupini.

Uvod……………1
1. Lantanoidi…………………………2
1.1. Podjela lantanoida………..4
1.2. O svakom lantanoidu ponešto……4
1.3. Rasprostranjenost lantanoida i njihova primjena u industriji…13
1.4. Lantanoidi i okoliš…………………… 15
2. Aktinoidi……………………….16
2.1. Osobine aktinoida………………17
2.2. O svakom aktonoidu po nešto…….18
Zaključak……………………26
Literatura……………………27

Menadžment u medicini je proces kojim se planiraju, organizuju, usmjeravaju, kontrolišu i koordiniraju resursi i procedure, pomoću kojih se zadovoljavaju potrebe i potražnja za zdravstvenim i medicinskim uslugama. E-zdravstvo je savrijemeni alat za vkeću produktivnost, istovremeno je i sutrašnji instrument za preformiranje sistema zdravstvene zaštite i u isto vrijeme poštujući multi-kulturnu, multi-jezičnu i zdravstvenu zaštitnu tradiciju. Menadžment u medicini odnosno zdravstvu ima za cilj da u procesu pružanja usluga ostvari zadatak, kao jedna cjelina, kako bi se zadovoljile potrebe korisnika zdravstvenog sistema.

Predmet ovog rada jeste tema kojom se medicina bavi u svojoj teoriji i praksi. Reč je senzorima i biosenzorima. "Senzori prema svom nastanku i širokoj upotrebi pripadaju modernom dombu, kao i računari, internet, mobilna telefonija i sl. Oni su veći dio naše svakodnevnice i našli su skoro neprimjetno svoje mjesto u mnogobrojnim segmentima svakodnevnog života". Osnovni cilj rada jeste da prikaže i objasni pojam i funkcije ovih senzora, princip rada i osnovne vrste. Rad obuhvata sledeće teze:
- biosenzori;
- imunosenzori;
- fizički senzori;
- hemijski senzori;
- biohemijski senzori; i
- maseni senzori.

UVOD 3
1 Senzori i biosenzori 3
1.1 Biosenzori 3
1.2 Imunosenzori 4
1.3 Fizički senzori 6
1.4 Hemijski senzori 6
1.5 Biohemijski senzori 6
1.6 Maseni senzori 6
ZAKLJUČAK 7
LITERATURA 8

Nafta je jedan od najznačajnijih energetskih izvora. U odnosu na čvrsta goriva, hidro i nuklearnu energiju, nafta i prirodni gas su za energetske namjene u svjetskoj potrošnji zastupljeni sa 60% , i to dvije trećine nafta i jedna trećina prirodni gas. Osim toga, nafta i gas su i osnovne polazne sirovine za hemijsku industriju. Na bazi nafte i gasa sredinom XX vijeka se razvila petrohemijska industrija, koja obuhvata proizvodnju mnogih hemijskih proizvoda.

Istraživanje i eksploatacija nalazišta nafte započeti su u drugoj polovini XIX vijeka, a brži razvoj je usledio tek u XX vijeku. Nagli porast potrošnje nafte je tjesnoj vezi sa razvojem automobilskog, a zatim i avionskog saobraćaja. Zahvaljujući manjim triškovima proizvodnje i transporta, nafta je u mnogim područjima primjene potisnula do tada dominantnu sirovinu ugalj. Veoma mala cijena u prošlosti uticala je na masovno i često neracionalno korištenje nafte. Nova nalazišta nafte ne pronalaze se onim tempom koji to svjetske potrebe za energijom zahtjevaju. Zbog toga će i cijena nafte u budućnosti vjerovatno brže rasti. Procjene da će postojeće rezerve nafte u svijetu biti gotovo u potpunosti potrošene tokom sledećih sto godina, dovele su do djelimičnog vraćanja uglju čije su rezerve mnogo veće, kao i do ubrzanih istraživanja novih izvora energije.

1.0. UVOD.................. 5
2.0. PORIJEKLO NAFTE................ 6
3.0. HEMIJSKI SASTAV NAFTE........... 7
3.1. Aciklični ugljovodonici-alkani........ 7
3.2. Aciklični ugljovodonici-nafte............. 8
3.3. Aromatični ugljovodonici............ 8
3.4. Višeciklčni naftensko-aromatični ugljovodonici........... 9
3.4.1. Ostali sastojci nafte............................................. 9
4.0 . HEMIJSKA ANALIZA NAFTE................ 10
5.0 . FRAKCIONI SASTAV NAFTE........................... 10
5.1. Frakciona destilacija nafte.................... 10
6.0. FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA NAFTE.................. 11
7.0. KLASIFIKACIJA NAFTE................................... 13
8.0. PRERADA SIROVE NAFTE......................... 14
8.1. Primarna prerada sirove nafte........................ 16
8.1.1. Atmosferska destilacija....................................16
8.1.2. Vakuum destilacija.................................... 17
8.2. Sekundarna prerada sirove nafte.................... 17
8.2.1. Postupci razgradnje ugljovodonika........... 18
8.2.2. Postupci izgradnje ugjovodonika............... 19
8.2.3. Postupci konverzije ugljovodonika........... 19
8.2.4. Postupci ugradnje vodonika u ugljovodonike....... 20
9.0 . PROIZVODI IZ NAFTE............................. 21
9.1. Benzini................................................21
9.1.1. Prečišćvanje (rafinacija) benzina............... 21
9.1.2. Oktanski broj.................................. 22
9.1.3.Vrste benzina.............. 23
9.2. Dizel goriva................ 23
9.2.1. Vrste dizel goriva......... 24
9.3. Cetanski broj.......................... 24
9.3.1. Viskoznost.................... 24
10.0. ZEMNI GAS.................... 24
11.0. ZAKLJUČAK...................... 26
12.0. LITERATURA.................... 27

Alkoholi su jedinjenja koja imaju hidroksilnu (OH) grupu vezanu za ugljovodični niz. Mogu se smatrati derivatima vode, gdje je jedan atom vodonika zamjenjen alkil grupom.

Opšta formula zasićenih monohidroksilnih alkohola otvorenog niza je CnH2n +20. Prvi član homologog niza ima molekulsku formulu CH4 O.Sa ovom molekulskom formulom, poštujući pravila valence, moguća je samo jedna struktura.

1.Uvod .........1
2.Klasifikacija ......2
3.Pravila IUPAC nomenklature za alkohole ......3
3.1 Fizičke osobine ...........4
3.2 Dobijanje alkohola .......4
Zaključak ........10
Literatura .......11

Galvanotehnika, kao jedno od područja praktične primene elektrohemije, izučava procese elektrolize koji se primenjuju pri obradi površina metalnih ili ređe nemetalnih predmeta putem elektrolitičkog taloženja metala.
Pod pojmom galvanotehnika podrazumijevaju se galvanotehnički postupci za formiranje (tzv. galvanskih) slojeva od jednog metala na podlogama od drugog materijala, koji se izvode u elektrohemijskim reaktorima.
Galvanotehnika je postupak nanošenja metalnih prevlaka katodnom redukcijom metalnih jona, tj elektrolizom, a naziva se još i galvanizacija ili elektroprevlačenje.

Galvanizacija podrazumeva niklovanje, hromiranje, pozlatu ili mesingovanje plastičnih, metalnih, keramičkih (i drugih) površina a radi zaštite površina od atmosferskih uticaja ili samo radi dekoracije.

UVOD 3
METALNE PREVLAKE – GALVANIZACIJA 4
Galvanizacija 4
PRIPREMA POVRŠINE PLASTIKE ZA ELEKTROLITIČKU DEPOZICIJU 5
Elektropresvlačenje nemetalnih supstrata 6
Elektropresvlačenje supstrata od plastičnih ABS-masa 7
PRIMENA 8
EKOLOGIJA 9
LITERATURA 10

Ernest Raderford je rođen 30. avgusta 1871. godine u gradu Nelsonu na Novom Zelandu. Bio je poznati britanski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908. godine. Raderford je radio kao profesor na Univerzitetu u Montrealu. Bio je profesor fizike na Univerzitetu u Mančesteru od 1907, a od 1919. direktor Kevendiš labaratorije u Kembridzu. Godine 1903. izabran za člana, a u periodu od 1925. do 1930. i za predsednika Kraljevskog društva.

U početku se bavio proučavanjem radioaktivnih raspada. Prvi je uočio da se zračenje radijuma sastoji od tri vrste, koje je nazvao α-, β- i γ-zračenje. Zajedno sa Sodijem uveo je pojam vreme poluraspada i formulisao zakone radioaktivnog raspada. Proučavanjem raspadanja α-čestica na atomima Raderford je došao do zaključka da atom nije kompaktan delić materije, već se sastoji od pozitivnog jezgra (radijusa 10-12cm) i elektrona koji kruže oko njega.

UVOD 3
1 Raderfordov eksperiment i model atoma 4
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10

Voda je najprisutnija materija na planeti, jer u potpunosti sačinjava jednu od ukupno četiri velike zemaljske sfere – hidrosferu, a prisutna je u svakoj od preostale tri – atmosferi, litosferi i ekosferi.

Apsolutno je utvrđeno da je voda prisutna na Zemlji pre nego što se na njoj pojavio život i da su svi složeni hemijski procesi, koji su u osnovi razvoja i održavanja živih organizama, u potpunosti prilagođeni njenim specifičnim fizičko-hemijskim osobinama.

Voda u prirodi ima tako značajnu ulogu jer je ''običnost'' njenih osobina samo prividna. Kao hemijsko jedinjenje ona je, naime, potpuno jedinstvena. Izuzetno je stabilna, praktično univerzalni je rastvarač i snažan je izvor hemijske energije. Nemešljiva je sa većinom organskih materija, ali je snažno privlači najveći broj neorganskih materija, uključujući i međusobno privlačenje i asociranje njenih sopstvenih molekula. Čvrstina ovih veza čak je veća od veza između atoma nekih metala. Pri prelasku u čvrsto stanje, voda se širi umesto da se skuplja kao skoro sve druge materije. Zbog toga lakši led isplivava na površinu tečne vode i sprečava potpuno zamrzavanje njene mase, omogućavajući tako opstanak čitavog akvatičnog života. Voda takođe apsorbuje, odnosno oslobađa više toplotne energije pri promeni agregatnog stanja nego većina drugih supstanci, pa predstavlja veoma pogodan medijum za prenos toplote. Po mnogim fizičkim i hemijskim osobinama, kao što je već pomenuto, na primer po temperaturi mržnjenja i ključanja, voda je neobična i predstavlja izuzetak od pravila. Njeni molekuli su izuzetno stabilni, pa je potrebna ogromna energija za njihovo razlaganje, tako je sve do pre 200 godina voda smatrana elementom a ne jedinjenjem.

UVOD 2
1 FIZIČKA SVOJSTVA VODE 3
1.1 Svojstva vode 5
1.2 Uticaj hemijskih i fizičkih agenasa na kvalitet vode 6
1.3 Gustina vode i leda 8
1.4 Električne osobine vode 9
2 FIZIČKA SVOJSTVA VAZDUHA 10
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15

Nafta je složena smeša različitih jedinjenja, uglavnom ugljovodonika: alkana, cikloalkana i aromatičnih ugljovodonika. Sastav nafte se menja od nalazišta do nalazišta. Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona. U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle, nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre u prabitumen, a onda u naftu. S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki), nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama litosfere u dnu Indijskog okeana.

Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice. Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se bušenja danas izvode mašinama.
Predmet ovog rada biće frakciona destilacija nafte. Osnovni cilj rada jeste da prikaže i objasni odvijanje pomenutog procesa.

UVOD 3
1 Frakciona destilacija nafte 3
ZAKLJUČAK 6
LITERATURA 7