<![CDATA[Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski - Spoljno trgovinsko i carinsko poznavanje robom]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/ Sun, 14 Jun 2026 19:39:37 +0000 MyBB <![CDATA[Mleko 2]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-mleko-2 Thu, 07 Feb 2013 16:14:11 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-mleko-2
Mleko je najčešći naziv za tečnost bele boje koju proizvode mlečne zlezde ženki sisara a koja se koristi u ishrani. Mleko pruža glavni izvor ishrane mladunčadi sisara pre nego što mogu da vare različitiju hranu.

O mleku se može govoriti uopšteno, ne vodeći računa o njegovom poreklu, primeni u ishrani čoveka i nezavisno od njegove vrednosti kao sirovine za mlekarsku industriju. U tom slučaju govori se o mleku u širem smislu reči. Pored tog opšteg postoji i drugi pojam – mleko u užem smislu reči. Pod njim se, obično, podrazumeva mleko koje potiče samo od jedne odredjene vrste sisara, a koje ima dominantni značaj u ishrani ljudi u nekom području.

Pod mlekom u širem smislu reči se podrazumeva tečnost bele boje, specifičnog ukusa i mirisa, koju izlučuje mlečna žlezda izvesno vreme posle partusa sisara i koja služi za ishranu mladunaca.

Sadržaj

1. Uvod ……………………..1
2. Teorijski deo
2.1. Bioloska vrednost i nutritivni znacaj mleka …....4
2.2. Fizicke osobine mleka ……………………….6
2.3. Pasterizacija mleka ……………………………..9
2.4. Sterilizovano mleko ...…………………10
2.5. Proizvodi na bazi mleka ...……………..13
2.6. Kravlje mleko ……………..……..15
3. Zakljucak ………………………………….17
4. Literatura ………………….18
]]>
Mleko je najčešći naziv za tečnost bele boje koju proizvode mlečne zlezde ženki sisara a koja se koristi u ishrani. Mleko pruža glavni izvor ishrane mladunčadi sisara pre nego što mogu da vare različitiju hranu.

O mleku se može govoriti uopšteno, ne vodeći računa o njegovom poreklu, primeni u ishrani čoveka i nezavisno od njegove vrednosti kao sirovine za mlekarsku industriju. U tom slučaju govori se o mleku u širem smislu reči. Pored tog opšteg postoji i drugi pojam – mleko u užem smislu reči. Pod njim se, obično, podrazumeva mleko koje potiče samo od jedne odredjene vrste sisara, a koje ima dominantni značaj u ishrani ljudi u nekom području.

Pod mlekom u širem smislu reči se podrazumeva tečnost bele boje, specifičnog ukusa i mirisa, koju izlučuje mlečna žlezda izvesno vreme posle partusa sisara i koja služi za ishranu mladunaca.

Sadržaj

1. Uvod ……………………..1
2. Teorijski deo
2.1. Bioloska vrednost i nutritivni znacaj mleka …....4
2.2. Fizicke osobine mleka ……………………….6
2.3. Pasterizacija mleka ……………………………..9
2.4. Sterilizovano mleko ...…………………10
2.5. Proizvodi na bazi mleka ...……………..13
2.6. Kravlje mleko ……………..……..15
3. Zakljucak ………………………………….17
4. Literatura ………………….18
]]> <![CDATA[Transportno tržiste]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-transportno-tr%C5%BEiste Thu, 07 Feb 2013 16:09:05 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-transportno-tr%C5%BEiste УВОД – Појам и карактеристике транспортног тржишта

Саобраћајно тржиште, као уосталом и тржиште било ког другог производа, опредељују његови основни конститивни елементи: производ (саобраћајна-транспортна услуга), простор, време, понуда и тражња. У литератури се термини транспортно и саобраћајно тржиште користе као синоними. Саобраћајно тржиште има битне специфичности у односу на тржишта других производа и услуга.

Специфичности овог тржишта опредељене су већим бројем елемената и фактора, од којих су свакако најзначајнији:

• карактеристике и специфичности транспортне услуге као производа,
• карактеристике и специфичности тражње за превозом,
• карактеристике и специфичности транспортне понуде,
• специфичности успостављања међусобних односа и равнотеже између понуде и тражње транспортних услуга.

Садржај

УВОД – Појам и карактеристике транспортног тржишта 3
1 Транспорт 5
2 Карактеристике и специфичности транспортне услуге 6
2.1 Карактеристике и специфичности тражње за транспортним услугама 7
2.2 Карактеристике и специфичности транспортне понуде 10
3 Транспортна осигурања робе 11
ЗАКЉУЧАК 15
ЛИТЕРАТУРА 17
]]> УВОД – Појам и карактеристике транспортног тржишта

Саобраћајно тржиште, као уосталом и тржиште било ког другог производа, опредељују његови основни конститивни елементи: производ (саобраћајна-транспортна услуга), простор, време, понуда и тражња. У литератури се термини транспортно и саобраћајно тржиште користе као синоними. Саобраћајно тржиште има битне специфичности у односу на тржишта других производа и услуга.

Специфичности овог тржишта опредељене су већим бројем елемената и фактора, од којих су свакако најзначајнији:

• карактеристике и специфичности транспортне услуге као производа,
• карактеристике и специфичности тражње за превозом,
• карактеристике и специфичности транспортне понуде,
• специфичности успостављања међусобних односа и равнотеже између понуде и тражње транспортних услуга.

Садржај

УВОД – Појам и карактеристике транспортног тржишта 3
1 Транспорт 5
2 Карактеристике и специфичности транспортне услуге 6
2.1 Карактеристике и специфичности тражње за транспортним услугама 7
2.2 Карактеристике и специфичности транспортне понуде 10
3 Транспортна осигурања робе 11
ЗАКЉУЧАК 15
ЛИТЕРАТУРА 17
]]> <![CDATA[Granicna vrednost funkcije]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-granicna-vrednost-funkcije--10037 Wed, 01 Sep 2010 22:45:25 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-granicna-vrednost-funkcije--10037 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


DEFINICIJA I OSNOVNE OSOBINE

Da bismo motivisali definiciju graniˇcne vrednosti funkcija, dajemo dva primera.

Posmatrajmo funkciju x →f(x) = sin x
x

Funkcija f je definisana za svako x ≠ 0. Šta se dešava sa vrednostima f(x) kada se x neograničeno približava nuli? Crtanjem grafika posmatrane funkcije uz pomoć računara, za x ∈ (−4, 4), dobijamo sliku 1.

Sa slike stičemo utisak da, ako bi se posmatrač kretao duž grafika funkcije tako da mu se x-koordinata neograničeno približava nuli, njegova y-koordinata bi se neograničeno približavala jedinici. Kaže se da je limes ove funkcije kad x → 0 (kad x teži nuli) jednak 1.

Na slici 1b prikazan je crtež funkcije y = sin 1/x koja takodje nije definisana za x = 0. Ako bi se posmatrač kretao po grafiku ove funkcije tako da mu se x-koordinata približava nuli, njegova y-koordinata bi beskonačno mnogo puta opisivala sve vrednosti izmedju −1 i 1. U ovom slučaju, kažemo da f(x) nema limes, ili da divergira, kad x → 0.

Važno je odmah primetiti da limes, odnosno nepostojanje limesa ne zavisi od same vrednosti funkcije u tački u kojoj se traži limes. U stvari, u oba prethodna primera, funkcija nije definisana u x = 0, ali ako bismo je definisali na potpuno proizvoljan način (recimo, f(0) = 0, ili f(0) = −10), u prvom slučaju limes bi i dalje bio jednak 1, a u drugom ne bi postojao. Takodje, limes ne zavisi od vrednosti funkcije daleko od tačke u kojoj se traži limes. Prema tome: ...

SADRŽAJ

UVOD 3
1 DEFINICIJA I OSNOVNE OSOBINE 4
2 GRANIČNA VREDNOST FUNKCIJE U TAČKI 9
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


DEFINICIJA I OSNOVNE OSOBINE

Da bismo motivisali definiciju graniˇcne vrednosti funkcija, dajemo dva primera.

Posmatrajmo funkciju x →f(x) = sin x
x

Funkcija f je definisana za svako x ≠ 0. Šta se dešava sa vrednostima f(x) kada se x neograničeno približava nuli? Crtanjem grafika posmatrane funkcije uz pomoć računara, za x ∈ (−4, 4), dobijamo sliku 1.

Sa slike stičemo utisak da, ako bi se posmatrač kretao duž grafika funkcije tako da mu se x-koordinata neograničeno približava nuli, njegova y-koordinata bi se neograničeno približavala jedinici. Kaže se da je limes ove funkcije kad x → 0 (kad x teži nuli) jednak 1.

Na slici 1b prikazan je crtež funkcije y = sin 1/x koja takodje nije definisana za x = 0. Ako bi se posmatrač kretao po grafiku ove funkcije tako da mu se x-koordinata približava nuli, njegova y-koordinata bi beskonačno mnogo puta opisivala sve vrednosti izmedju −1 i 1. U ovom slučaju, kažemo da f(x) nema limes, ili da divergira, kad x → 0.

Važno je odmah primetiti da limes, odnosno nepostojanje limesa ne zavisi od same vrednosti funkcije u tački u kojoj se traži limes. U stvari, u oba prethodna primera, funkcija nije definisana u x = 0, ali ako bismo je definisali na potpuno proizvoljan način (recimo, f(0) = 0, ili f(0) = −10), u prvom slučaju limes bi i dalje bio jednak 1, a u drugom ne bi postojao. Takodje, limes ne zavisi od vrednosti funkcije daleko od tačke u kojoj se traži limes. Prema tome: ...

SADRŽAJ

UVOD 3
1 DEFINICIJA I OSNOVNE OSOBINE 4
2 GRANIČNA VREDNOST FUNKCIJE U TAČKI 9
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12

]]> <![CDATA[Metodologija carina]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-metodologija-carina Sat, 12 Jun 2010 12:35:43 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-metodologija-carina Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

Carina predstavlja obavezu uvoznika – izvoznika da, u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu, plati propisanu sumu novca u korist države. Carina predstavlja vrstu posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da poveća državni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se razvija.

Carine predstvljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite domaćeg tržišta. U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa ne može da se menja od slučaja do slučaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike.

Osnovna podela carina, po kriterijumu kretanja robe u odnosu na nacionalno tržište, je na uvozne, izvozne i tranzitne carine.Podela carina prema cilju primene je na zaštitne, fiskalne, prohibativne i retorzivne. Takođe, carine mogu biti autonomne i ugovorne (konvencionalne).


Pojam carine i robne razmene

Carina predstavlja dažbinu koja se naplaćuje, najčešće, na uvoznu robu u vidu novčanog iznosa, a po utvrđenim carinskim stopama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina na robu koja sa izvozi iz zemlje, npr. u Indiji na žitarice u cilju prehranjivanja domaćeg stanovništva.

Pojam carine

Pojam carine i uloga carina je zaštita domaće proizvodnje, a sekundarna uloga fiskalni efekat koji ona ispoljava pri punjenju budžeta određene države.
Carine koje se najčešće javljaju su:
1. Po pravcu kretanja:
o uvozne
o izvozne
o provozne (tranzitne)
2. Po svrsi carine:

a) fiskalne (finansijske) i zaštitne (ekonomske) – fiskalna se uvodi radi povećanja prihoda države, tako npr., ako bi neka severno-evropska država uvela carinu na juzno voce, to bi predstavljalo fiskalnu carinu jer ne bi imala zaštitni karakter po domaću proizvodnju. Međutim, naplata carine na robe koje se trenutno u zemlji ne proizvode, ali se u skoroj budućnosti očekuje proizvodnja, predstavljala bi zaštitnu carinu. Zaštitna carina se uvodi u cilju zaštite domaće proizvodnje od inostrane konkurencije.

b) Socijalno-politička carina – uvodi se iz socijalnih i političkih razloga, i tu se radi mahom o izvoznoj carini na određene proizvode, npr. životne namirnice.

3. Po načinu obračuna:

a) carine prema vrednosti robe – robu manje vrednosti manje tereti u odnosu na vredniju i skuplju robu.
b) specifične carine – obračunavaju se po jedinici mere, npr. po komadu, litru, metru, kilogramu i sl.
c) kombinovane (mešovite) carine – predstavljaju vid kombinacije prethodne dve.


]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

Carina predstavlja obavezu uvoznika – izvoznika da, u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu, plati propisanu sumu novca u korist države. Carina predstavlja vrstu posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da poveća državni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se razvija.

Carine predstvljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite domaćeg tržišta. U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa ne može da se menja od slučaja do slučaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike.

Osnovna podela carina, po kriterijumu kretanja robe u odnosu na nacionalno tržište, je na uvozne, izvozne i tranzitne carine.Podela carina prema cilju primene je na zaštitne, fiskalne, prohibativne i retorzivne. Takođe, carine mogu biti autonomne i ugovorne (konvencionalne).


Pojam carine i robne razmene

Carina predstavlja dažbinu koja se naplaćuje, najčešće, na uvoznu robu u vidu novčanog iznosa, a po utvrđenim carinskim stopama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina na robu koja sa izvozi iz zemlje, npr. u Indiji na žitarice u cilju prehranjivanja domaćeg stanovništva.

Pojam carine

Pojam carine i uloga carina je zaštita domaće proizvodnje, a sekundarna uloga fiskalni efekat koji ona ispoljava pri punjenju budžeta određene države.
Carine koje se najčešće javljaju su:
1. Po pravcu kretanja:
o uvozne
o izvozne
o provozne (tranzitne)
2. Po svrsi carine:

a) fiskalne (finansijske) i zaštitne (ekonomske) – fiskalna se uvodi radi povećanja prihoda države, tako npr., ako bi neka severno-evropska država uvela carinu na juzno voce, to bi predstavljalo fiskalnu carinu jer ne bi imala zaštitni karakter po domaću proizvodnju. Međutim, naplata carine na robe koje se trenutno u zemlji ne proizvode, ali se u skoroj budućnosti očekuje proizvodnja, predstavljala bi zaštitnu carinu. Zaštitna carina se uvodi u cilju zaštite domaće proizvodnje od inostrane konkurencije.

b) Socijalno-politička carina – uvodi se iz socijalnih i političkih razloga, i tu se radi mahom o izvoznoj carini na određene proizvode, npr. životne namirnice.

3. Po načinu obračuna:

a) carine prema vrednosti robe – robu manje vrednosti manje tereti u odnosu na vredniju i skuplju robu.
b) specifične carine – obračunavaju se po jedinici mere, npr. po komadu, litru, metru, kilogramu i sl.
c) kombinovane (mešovite) carine – predstavljaju vid kombinacije prethodne dve.


]]>