<![CDATA[Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski - carina i porezi]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/ Thu, 18 Jun 2026 13:21:05 +0000 MyBB <![CDATA[Carine - Pojam i vrste carina]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-carine-pojam-i-vrste-carina Fri, 20 Jul 2012 16:02:19 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-carine-pojam-i-vrste-carina Увод

Примарна улога царина је заштита домаће производње, а секундарна улога фискални ефекат који она испољава при пуњењу буџета одређене државе.
Царине и царински систем сваке државе, па и Србије, имају велики значај при отвореној међународној робној размени. Царина, у сваком царинском систему, поготову код младих привреда у развоју, мора да омогући и разуман увоз, али да и инструменти царина и институти царинског система омогуће и поспеше извозне токове привреда у транзицији и развоју. То се, уосталом, са правом, очекује и од наших царина и царинског система Србије.

Царињење робе, као најважнији институт царинског система, представља саму суштину царинског поступка. Да би се тачно регулисали односи подносиоца царинске декларације као странке у поступку и царинарнице као органа који спроводи поступак, одговарајућим одредбама Царинског закона и пратећим прописима донетим на основу тог Закона дефинисане су фазе поступка царињења и детаљно прописан и разрађен редослед радњи, обавеза и права учесника у царинском поступку.

С А Д Р Ж А Ј

УВОД...................2
ЦАРИНА....... 3
1.1. Настанак царина........... 4
2. ЦИЉЕВИ ЦАРИНСКЕ ПОЛИТИКЕ..... 6
3. ВРСТЕ ЦАРИНА.................. 7
а) ПРЕМА ПРАВЦУ КРЕТАЊА РОБЕ............. 7
Б) ПРЕМА НАЧИНУ ОБРАЧУНАВАЊА......... 7
Ц) ЦАРИНЕ ПРЕМА НАЧИНУ УВОЂЕЊА........ 8
Д) ЦАРИНЕ ПРЕМА ВИСИНИ ОПТЕРЕЋЕЊА ИЗ
ОДРЕЂЕНЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ.......... 8
Е) ЦАРИНЕ ПРЕМА ЊИХОВОЈ ОСНОВНОЈ ЕКОНОМСКОЈ ФУНКЦИЈИ... 9
4. УЛОГА ЦАРИНА У ПОРЕСКОМ И ПРИВРЕДНОМ СИСТЕМУ.......... 9
5. ЕЛЕМЕНТИ ЦАРИНЕ...............10
1) Царинска декларација .........10
2) Царински органи ................ 11
3) Царинска лежарина .........12
4) Складишни депозит..................12
5) Царинска складишта .............. 12
6) Царинска граница................... 12
7) Царинска слободна зона .......... 12
ЗАКЉУЧАК...................15
ЛИТЕРАТУРА...........18
]]> Увод

Примарна улога царина је заштита домаће производње, а секундарна улога фискални ефекат који она испољава при пуњењу буџета одређене државе.
Царине и царински систем сваке државе, па и Србије, имају велики значај при отвореној међународној робној размени. Царина, у сваком царинском систему, поготову код младих привреда у развоју, мора да омогући и разуман увоз, али да и инструменти царина и институти царинског система омогуће и поспеше извозне токове привреда у транзицији и развоју. То се, уосталом, са правом, очекује и од наших царина и царинског система Србије.

Царињење робе, као најважнији институт царинског система, представља саму суштину царинског поступка. Да би се тачно регулисали односи подносиоца царинске декларације као странке у поступку и царинарнице као органа који спроводи поступак, одговарајућим одредбама Царинског закона и пратећим прописима донетим на основу тог Закона дефинисане су фазе поступка царињења и детаљно прописан и разрађен редослед радњи, обавеза и права учесника у царинском поступку.

С А Д Р Ж А Ј

УВОД...................2
ЦАРИНА....... 3
1.1. Настанак царина........... 4
2. ЦИЉЕВИ ЦАРИНСКЕ ПОЛИТИКЕ..... 6
3. ВРСТЕ ЦАРИНА.................. 7
а) ПРЕМА ПРАВЦУ КРЕТАЊА РОБЕ............. 7
Б) ПРЕМА НАЧИНУ ОБРАЧУНАВАЊА......... 7
Ц) ЦАРИНЕ ПРЕМА НАЧИНУ УВОЂЕЊА........ 8
Д) ЦАРИНЕ ПРЕМА ВИСИНИ ОПТЕРЕЋЕЊА ИЗ
ОДРЕЂЕНЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ.......... 8
Е) ЦАРИНЕ ПРЕМА ЊИХОВОЈ ОСНОВНОЈ ЕКОНОМСКОЈ ФУНКЦИЈИ... 9
4. УЛОГА ЦАРИНА У ПОРЕСКОМ И ПРИВРЕДНОМ СИСТЕМУ.......... 9
5. ЕЛЕМЕНТИ ЦАРИНЕ...............10
1) Царинска декларација .........10
2) Царински органи ................ 11
3) Царинска лежарина .........12
4) Складишни депозит..................12
5) Царинска складишта .............. 12
6) Царинска граница................... 12
7) Царинска слободна зона .......... 12
ЗАКЉУЧАК...................15
ЛИТЕРАТУРА...........18
]]> <![CDATA[Carine]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-carine Fri, 20 Jul 2012 15:58:52 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-carine UVOD

Ne može se sa sigurnošću tvrditi kada je u istoriji čovečanstva započelo ubiranje carine. Pretpostavka je da carina postoji otkad i trgovina. Tako se ubirala u Starom Kraljevstvu Egipta još u vremenu od 2700. do 2200. godine pre Hrista, mada ona nije bila neophodan deo administracije. Naime kako je skoro sva trgovina bila u rukama države, nije bilo potrebe da se organizuje sistem radi ubiranja neznatnih prihoda. U doba Hamubarija i Salamon, radi korišćenja puteva, mostova, luka i drugih javnih objekata, carine se naplaćivao od građana kao javni prihod.

Carine je ubirala država ali počesto puta i gradovi. U Kini se u vremenu od 11. do 7. veka pre Hrista carina ubirala kao jedan od ukupno devet raznih poreza, taksa i drugih davanja u državni budžet. Poreze i carine u antičkoj Grčkoj u malim gradovima-državama ubirali su utjerivači koje je država unajmljivala. Stopa carine bila je relativno niska, svega 2% vrednosti uvoznika i to najčešće stranaca. Sistem je bio blag i od strane uvoznika nije bilo razloga za zloupotrebu. U kasnijem periodu, u doba kraljeva, ovom se izvoru prihoda pridavao veći značaj te se i sistem u tom pravcu promenio, tako da su unajmitelj prava na ubiranje nametanja imali jako velike ovlasti, koristeći fizičku prisilu čak povrjeđujući privatnost domova.

Sadržaj

1 UVOD 3
1.1 Carine 5
1.2 Postupak uvoza robe 7
1.3 Delatnost carinske uprave 10
1.4 Zakon o carinskoj tarifi Republike Srbije 13
2 ZAKLJUČAK 15
3 LITERATURA 16
]]> UVOD

Ne može se sa sigurnošću tvrditi kada je u istoriji čovečanstva započelo ubiranje carine. Pretpostavka je da carina postoji otkad i trgovina. Tako se ubirala u Starom Kraljevstvu Egipta još u vremenu od 2700. do 2200. godine pre Hrista, mada ona nije bila neophodan deo administracije. Naime kako je skoro sva trgovina bila u rukama države, nije bilo potrebe da se organizuje sistem radi ubiranja neznatnih prihoda. U doba Hamubarija i Salamon, radi korišćenja puteva, mostova, luka i drugih javnih objekata, carine se naplaćivao od građana kao javni prihod.

Carine je ubirala država ali počesto puta i gradovi. U Kini se u vremenu od 11. do 7. veka pre Hrista carina ubirala kao jedan od ukupno devet raznih poreza, taksa i drugih davanja u državni budžet. Poreze i carine u antičkoj Grčkoj u malim gradovima-državama ubirali su utjerivači koje je država unajmljivala. Stopa carine bila je relativno niska, svega 2% vrednosti uvoznika i to najčešće stranaca. Sistem je bio blag i od strane uvoznika nije bilo razloga za zloupotrebu. U kasnijem periodu, u doba kraljeva, ovom se izvoru prihoda pridavao veći značaj te se i sistem u tom pravcu promenio, tako da su unajmitelj prava na ubiranje nametanja imali jako velike ovlasti, koristeći fizičku prisilu čak povrjeđujući privatnost domova.

Sadržaj

1 UVOD 3
1.1 Carine 5
1.2 Postupak uvoza robe 7
1.3 Delatnost carinske uprave 10
1.4 Zakon o carinskoj tarifi Republike Srbije 13
2 ZAKLJUČAK 15
3 LITERATURA 16
]]> <![CDATA[Postupak carinjenja uvozne robe]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-postupak-carinjenja-uvozne-robe Fri, 20 Jul 2012 15:57:23 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-postupak-carinjenja-uvozne-robe UVOD

Počeci carinske službe u Srbiji datiraju od maja meseca 1804. godine, kada je Karađorđe Petrovic na Ostruznici kod Beograda ustanovio carinarnicu (đumrukanu) sa skelom. Prihod od ove carinarnice išao je komandantu topčiderske vojske koji ga je koristio za plaćanje vojnih potreba obezbeđivanih iz Srema. U septembru 1805. godine otvaraju se novi carinski prelazi: zabreški, šabački i mitrovački, a u decembru iste godine poslati su carinici na nove prelaze dunavske i moravske. Znači, carina kao instrument naplate za uvoz, izvoz i prevoz robe poznata je još od osnivanja države i sa njom je u neraskidivoj vezi do današneg dana. Jedan od pionira carinske službe kod nas bio je i Vuk Sefanović Karadžić. On je u proleće 1811. godine postavljen za upravnika carinarnice u Kladovu.

Prema podacima sa kojima raspolažemo, carina je bila jedna od prvih državnih službi uspostavljenih u Srbiji posle Drugog srpskog ustanka. Dana 21. decembra 1833. godine (2. januara 1834. godine po novom kalendaru), beogradski vezir u prisustvu turske vojske, lično je predao beogradsku carinarnicu knezu Milošu Obrenoviću. Posle predaje srpskoj strani ove najveće carinarnice, prevedena je na srpski jezik cela turska đumrućka (carinska) tarifa, po kojoj su se naplacivale carinske takse i ostale dažbine.

Sadržaj

UVOD 1
1 Carinska obaveza 5
1.1 Harmonizacija carinskog sistema Srbije sa sistemom Evropske Unije i svetske trgovinske organizacije 5
1.2 Carinski sistem Srbije 7
2 Postupak carinjenja uvozne robe 7
2.1 Postupak sa robom po prelasku carinske linije 7
2.2 Pregled robe 8
2.2.1 Deklaracija o carinskoj vrednosti robe 10
2.3 Podnošenje JCI i drugih propisnih isprava 13
3 Postupak carinjenja uvozne robe na primeru 15
3.1 Procedura uvoza polovnih automobila 15
3.2 Dokumenta potrebna za uvoz i izvoz automobila 17
3.2.1 Trgovačka dokumenta 18
3.2.2 Transportna dokumenta 19
3.3 Uredba Vlade Srbije o uvozu motornih vozila 21
ZAKLJUČAK 24
LITERATURA 25
]]> UVOD

Počeci carinske službe u Srbiji datiraju od maja meseca 1804. godine, kada je Karađorđe Petrovic na Ostruznici kod Beograda ustanovio carinarnicu (đumrukanu) sa skelom. Prihod od ove carinarnice išao je komandantu topčiderske vojske koji ga je koristio za plaćanje vojnih potreba obezbeđivanih iz Srema. U septembru 1805. godine otvaraju se novi carinski prelazi: zabreški, šabački i mitrovački, a u decembru iste godine poslati su carinici na nove prelaze dunavske i moravske. Znači, carina kao instrument naplate za uvoz, izvoz i prevoz robe poznata je još od osnivanja države i sa njom je u neraskidivoj vezi do današneg dana. Jedan od pionira carinske službe kod nas bio je i Vuk Sefanović Karadžić. On je u proleće 1811. godine postavljen za upravnika carinarnice u Kladovu.

Prema podacima sa kojima raspolažemo, carina je bila jedna od prvih državnih službi uspostavljenih u Srbiji posle Drugog srpskog ustanka. Dana 21. decembra 1833. godine (2. januara 1834. godine po novom kalendaru), beogradski vezir u prisustvu turske vojske, lično je predao beogradsku carinarnicu knezu Milošu Obrenoviću. Posle predaje srpskoj strani ove najveće carinarnice, prevedena je na srpski jezik cela turska đumrućka (carinska) tarifa, po kojoj su se naplacivale carinske takse i ostale dažbine.

Sadržaj

UVOD 1
1 Carinska obaveza 5
1.1 Harmonizacija carinskog sistema Srbije sa sistemom Evropske Unije i svetske trgovinske organizacije 5
1.2 Carinski sistem Srbije 7
2 Postupak carinjenja uvozne robe 7
2.1 Postupak sa robom po prelasku carinske linije 7
2.2 Pregled robe 8
2.2.1 Deklaracija o carinskoj vrednosti robe 10
2.3 Podnošenje JCI i drugih propisnih isprava 13
3 Postupak carinjenja uvozne robe na primeru 15
3.1 Procedura uvoza polovnih automobila 15
3.2 Dokumenta potrebna za uvoz i izvoz automobila 17
3.2.1 Trgovačka dokumenta 18
3.2.2 Transportna dokumenta 19
3.3 Uredba Vlade Srbije o uvozu motornih vozila 21
ZAKLJUČAK 24
LITERATURA 25
]]> <![CDATA[Usklađivanje poreske politike Srbije sa poreskom politikom Evropske Unije]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-uskla%C4%91ivanje-poreske-politike-srbije-sa-poreskom-politikom-evropske-unije Fri, 20 Jul 2012 15:55:51 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-uskla%C4%91ivanje-poreske-politike-srbije-sa-poreskom-politikom-evropske-unije UVOD

Evropska unija se sastoji od različitih država koje su u velikoj meri usaglasile svoje ekonomsko zakonodavstvo stvaranjem jednog tržišta ali da tržište još nije jedinstveno u pravom značenju ove reči i da upravo usaglašavanje poreskih politika predstoji kao naredni veliki korak integracije. Dvadeset sedam država koje ulaze u Evropsku uniju, koja predstavlja nadnacionalnu i političko-ekonomsku zajednicu su: Austrija, Belgija, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Slovenija, Slovačka, Španija, Švedska, Velika Britanija, Rumunija i Bugarska. Značaj poreske harmonizacije u zemljama EU potvrđuje i činjenica da dosadašnji nedostatak poreskog usaglašavanja predstavlja jednu od glavnih slabosti EU .To se trenutno ogleda u velikoj ekonomskoj krizi pojedinih država članica EU, zatim se odražava i na krizu monetarne unije, tako da jedna od budućih i važnih mera u EU mora da se odnosi na jačanje usaglašavanja poreskih politika u Evropskoj uniji.

Poreska harmonizacija polazi od toga da porezi mogu da budu uzrok različitih ekonomskih i društvenih poremećaja, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom tržištu, koji se mogu ukloniti ili umanjiti samo njihovim usklađivanjem.

Sadržaj

UVOD 1
1.1 Poreska politike EU 2
1.1.1 Struktura poreskih prihoda u EU 4
1.2 Usklađivanje poreske politike Srbije sa poreskom politikom EU 7
1.2.1 Komparativna analiza PDV-a u Srbiji i zemljama EU 9
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 14
]]> UVOD

Evropska unija se sastoji od različitih država koje su u velikoj meri usaglasile svoje ekonomsko zakonodavstvo stvaranjem jednog tržišta ali da tržište još nije jedinstveno u pravom značenju ove reči i da upravo usaglašavanje poreskih politika predstoji kao naredni veliki korak integracije. Dvadeset sedam država koje ulaze u Evropsku uniju, koja predstavlja nadnacionalnu i političko-ekonomsku zajednicu su: Austrija, Belgija, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Slovenija, Slovačka, Španija, Švedska, Velika Britanija, Rumunija i Bugarska. Značaj poreske harmonizacije u zemljama EU potvrđuje i činjenica da dosadašnji nedostatak poreskog usaglašavanja predstavlja jednu od glavnih slabosti EU .To se trenutno ogleda u velikoj ekonomskoj krizi pojedinih država članica EU, zatim se odražava i na krizu monetarne unije, tako da jedna od budućih i važnih mera u EU mora da se odnosi na jačanje usaglašavanja poreskih politika u Evropskoj uniji.

Poreska harmonizacija polazi od toga da porezi mogu da budu uzrok različitih ekonomskih i društvenih poremećaja, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom tržištu, koji se mogu ukloniti ili umanjiti samo njihovim usklađivanjem.

Sadržaj

UVOD 1
1.1 Poreska politike EU 2
1.1.1 Struktura poreskih prihoda u EU 4
1.2 Usklađivanje poreske politike Srbije sa poreskom politikom EU 7
1.2.1 Komparativna analiza PDV-a u Srbiji i zemljama EU 9
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 14
]]> <![CDATA[Carinski postupak u drumskom saobraćaju]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-carinski-postupak-u-drumskom-saobra%C4%87aju Sat, 30 Jul 2011 10:51:22 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-carinski-postupak-u-drumskom-saobra%C4%87aju Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Приликом преласка границе наше земље путник је дужан да царинском службенику пријави, а на његов захтев и покаже све предмете које носи. Лични пртљаг и предмети за личну употребу као и употребу чланова породице пријављују се усмено (осим када царински службеник изричито тражи да се пријављивање обави писмено). Изузетак су предмети који се приврмено уносе, односно износе и који се, по правилу, пријављују писмено. Поред предмета личног пртљага путници могу да унесу, односно изнесу робу која је намењена потребама домаћинства, потребама чланова њихове породице, а која није комерцијалног карактера. Лични пртљаг путника чине сви предмети које путник носи са собом, а служе му док је на путовању, нпр. одећа, обућа, предмети за одржавање личне хигијене, намирнице и други предмети за личну употребу. Количина ових предмета зависи од сврхе путовања, пола, занимања путника, годишњег доба и других околности у вези с путовањем и задржавањем путника у нашој земљи или иностранству. Као предмети личног пртљага сматрају се и литар жестоког алкохолног пића, 1 парфем, 1 тоалетна вода, 200 комада цигарета или одговарајућа количина дуванских прерађевина, као и лекови за личну употребу у уобичајеној количини. Путници који улазе у Србију или из ње излазе могу носити оне количине лекова које су им потребне за личну употребу или за животиње које путују с' њима, највише до 6 месеци, зависно од природе болести. Путници који прелазе границу Србије могу поседовати лекове који садрже опојне дроге који су им неопходни за личну употребу, с' тим да количину и назив тих лекова пријаве органу царинске службе. Лекови који садрже опојне дроге, а намењени су указивању прве помоћи у превозним средствима намењеним медјународном саобраћају, не сматрају се увозом или транзитом, ако у исправи о регистрацији превозног средства постоји одобрење за поседовање одређене врсте и количине тих лекова, које је издао надлежни орган земље припадности. Робу коју путник уноси из иностранства, царини гранична царинарница у скраћеном или редовном царинском поступку. Специфичност царињења у скраћеном поступку је поједностављена форма и релативно кратко задржавање на граничном прелазу до окончања поступка.Овај начин царињења могућ је када укупна вредност робе намењене за личне потребе и потребе домаћинства не прелази 3.000 евра. Уколико је вредност те робе већа, путник се упућује на редован поступак царињења. Укупне дажбине које се плаћају у скраћеном поступку износе око 33% од вредности робе. О извршеном царињењу робе путнику се издаје Обрачун увозних дажбина за робу коју путници са собом носе (Образац бр. 6). Ствари које путник није пријавио до тренутка када га је царински службеник позвао да их покаже, сматрају се непријављеним. Напријављене ствари привремено се одузимају до завршетка одговарајућег поступка. . .

С А Д Р Ж А Ј

УВОД 3
1 Послови и задаци царинске службе 4
1.1 Смештај царинске робе 4
1.2 Појам царинског поступка 8
2 Царинске исправе у друмском саобрацају 18
2.1 Складишница 18
2.2 Товарни лист 19
ЗАКЉУЧАК 25
ЛИТЕРАТУРА 26

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Приликом преласка границе наше земље путник је дужан да царинском службенику пријави, а на његов захтев и покаже све предмете које носи. Лични пртљаг и предмети за личну употребу као и употребу чланова породице пријављују се усмено (осим када царински службеник изричито тражи да се пријављивање обави писмено). Изузетак су предмети који се приврмено уносе, односно износе и који се, по правилу, пријављују писмено. Поред предмета личног пртљага путници могу да унесу, односно изнесу робу која је намењена потребама домаћинства, потребама чланова њихове породице, а која није комерцијалног карактера. Лични пртљаг путника чине сви предмети које путник носи са собом, а служе му док је на путовању, нпр. одећа, обућа, предмети за одржавање личне хигијене, намирнице и други предмети за личну употребу. Количина ових предмета зависи од сврхе путовања, пола, занимања путника, годишњег доба и других околности у вези с путовањем и задржавањем путника у нашој земљи или иностранству. Као предмети личног пртљага сматрају се и литар жестоког алкохолног пића, 1 парфем, 1 тоалетна вода, 200 комада цигарета или одговарајућа количина дуванских прерађевина, као и лекови за личну употребу у уобичајеној количини. Путници који улазе у Србију или из ње излазе могу носити оне количине лекова које су им потребне за личну употребу или за животиње које путују с' њима, највише до 6 месеци, зависно од природе болести. Путници који прелазе границу Србије могу поседовати лекове који садрже опојне дроге који су им неопходни за личну употребу, с' тим да количину и назив тих лекова пријаве органу царинске службе. Лекови који садрже опојне дроге, а намењени су указивању прве помоћи у превозним средствима намењеним медјународном саобраћају, не сматрају се увозом или транзитом, ако у исправи о регистрацији превозног средства постоји одобрење за поседовање одређене врсте и количине тих лекова, које је издао надлежни орган земље припадности. Робу коју путник уноси из иностранства, царини гранична царинарница у скраћеном или редовном царинском поступку. Специфичност царињења у скраћеном поступку је поједностављена форма и релативно кратко задржавање на граничном прелазу до окончања поступка.Овај начин царињења могућ је када укупна вредност робе намењене за личне потребе и потребе домаћинства не прелази 3.000 евра. Уколико је вредност те робе већа, путник се упућује на редован поступак царињења. Укупне дажбине које се плаћају у скраћеном поступку износе око 33% од вредности робе. О извршеном царињењу робе путнику се издаје Обрачун увозних дажбина за робу коју путници са собом носе (Образац бр. 6). Ствари које путник није пријавио до тренутка када га је царински службеник позвао да их покаже, сматрају се непријављеним. Напријављене ствари привремено се одузимају до завршетка одговарајућег поступка. . .

С А Д Р Ж А Ј

УВОД 3
1 Послови и задаци царинске службе 4
1.1 Смештај царинске робе 4
1.2 Појам царинског поступка 8
2 Царинске исправе у друмском саобрацају 18
2.1 Складишница 18
2.2 Товарни лист 19
ЗАКЉУЧАК 25
ЛИТЕРАТУРА 26

]]> <![CDATA[Carine - Financijsko pravo i financijske znanosti]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-carine-financijsko-pravo-i-financijske-znanosti Fri, 06 May 2011 18:17:43 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-carine-financijsko-pravo-i-financijske-znanosti Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kompletan rad možete pogledati i/ili preuzeti iz Priloga potpuno besplatno
Tim sajta www.MaturskiRadovi.Net , Tim koji misli na vas
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kompletan rad možete pogledati i/ili preuzeti iz Priloga potpuno besplatno
Tim sajta www.MaturskiRadovi.Net , Tim koji misli na vas
]]> <![CDATA[Javne finansije - Porezi]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-javne-finansije-porezi Fri, 15 Apr 2011 12:49:19 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-javne-finansije-porezi Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


9. Poglavlje

Porez na dohodak fizičkih lica

Vrste poreza na dohodak fizičkih lica
- Porez na dohodak fizičkih lica spada u najznačajnije i najsloženije oblike javnih prihoda.

- Veoma je izdašan, bilansno predvidiv i pogodan za realizaciju fiskalnih i ekstrafiskalnih ciljeva.

- Postoje tri koncepta oporezivanja dohotka na fizička lica:
1. cedularni;
2. sintetički (globalni) i
3. mešoviti sistem.

Cedularni vs sintetički koncept Cedularni koncept
Svaki prihod oporezuje odvojeno, primenom posebnog poreza.
Poreske stope su proporcionalne. Analitički (parcijalni) i objektni (realni) porezi. Kako nije poznata ukupna ekonomska snaga poreskog obveznika, niti visina poreskog opterećenja, ovaj koncept nije pogodan za ostvarivanje ekstrafiskalnih ciljeva.
Nije široko zastupljen u praksi. Sintetički (globalni) koncept
Svi prihodi se oporezuju jednim sveobuhvatnim porezom.
Poreska stopa je progresivna.
Subjektni (personalni) porez, pogodan za ostvarivanje ekstrafiskalnih ciljeva. Široko se primenjuje u praksi.

Mešoviti sistem oporezivanja:

- U osnovi je cedularno oporezivanje na koji se nadovezuje komplementarni porez na ukupan prihod koji se plaća na kraju godine ako se ostvare ukupni prihodi preko nekog zakonom određenog iznosa.

- Cedularno oporezivanje se vrši proporcionalnim stopama, a na iznos preko zakonom utvrđenog iznosa se primenjuju progresivne poreske stope.

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


9. Poglavlje

Porez na dohodak fizičkih lica

Vrste poreza na dohodak fizičkih lica
- Porez na dohodak fizičkih lica spada u najznačajnije i najsloženije oblike javnih prihoda.

- Veoma je izdašan, bilansno predvidiv i pogodan za realizaciju fiskalnih i ekstrafiskalnih ciljeva.

- Postoje tri koncepta oporezivanja dohotka na fizička lica:
1. cedularni;
2. sintetički (globalni) i
3. mešoviti sistem.

Cedularni vs sintetički koncept Cedularni koncept
Svaki prihod oporezuje odvojeno, primenom posebnog poreza.
Poreske stope su proporcionalne. Analitički (parcijalni) i objektni (realni) porezi. Kako nije poznata ukupna ekonomska snaga poreskog obveznika, niti visina poreskog opterećenja, ovaj koncept nije pogodan za ostvarivanje ekstrafiskalnih ciljeva.
Nije široko zastupljen u praksi. Sintetički (globalni) koncept
Svi prihodi se oporezuju jednim sveobuhvatnim porezom.
Poreska stopa je progresivna.
Subjektni (personalni) porez, pogodan za ostvarivanje ekstrafiskalnih ciljeva. Široko se primenjuje u praksi.

Mešoviti sistem oporezivanja:

- U osnovi je cedularno oporezivanje na koji se nadovezuje komplementarni porez na ukupan prihod koji se plaća na kraju godine ako se ostvare ukupni prihodi preko nekog zakonom određenog iznosa.

- Cedularno oporezivanje se vrši proporcionalnim stopama, a na iznos preko zakonom utvrđenog iznosa se primenjuju progresivne poreske stope.

]]> <![CDATA[Carine i carinske tarife - Carine]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-carine-i-carinske-tarife-carine Fri, 15 Apr 2011 12:47:00 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-carine-i-carinske-tarife-carine Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


POJAM I ZNAČAJ CARINA

Carina predstavlja pristojbu koja se naplaćuje, najčešće, na uvoznu robu u vidu novčanog iznosa, a po utvrđenim carinskim stopama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina na robu koja sa izvozi iz zemlje, npr. u Indiji na žitarice u cilju prehranjivanja domaćeg stanovništva. Carine i carinski sistem svake države imaju veliki značaj pri otvorenoj međunarodnoj robnoj razmjeni. Iz tih razloga, a posebno iz razloga bržeg uključivanja privrede neke zemlje u međunarodne robne tokove, bitno je da carina i carinski sistem te države, budu suvremeni sa nizom usvojenih međunarodnih rješenja koje imaju razvijene države...

VRSTA CARINA

Carine možemo podijeliti prema pet (5) kriterija :
1. Po pravcu kretanja:
a) uvozne
b) izvozne
c) provozne (tranzitne)

2. Po svrsi carine:
a) Fiskalne (finansijske) i zaštitne (ekonomske) - fiskalna se uvodi radi povećanja prihoda države, tako npr., ako bi neka sjeverno-europska država uvela carinu na južno voće, to bi predstavljalo fiskalnu carinu jer ne bi imala zaštitni karakter po domaću proizvodnju. Međutim, naplata carine na robe koje se trenutno u zemlji ne proizvode, ali se u skoroj budućnosti očekuje proizvodnja, predstavljala bi zaštitnu carinu. Zaštitna carina se uvodi u cilju zaštite domaće proizvodnje od inostrane konkurencije.
b) Socijalno-politička carina - uvodi se iz socijalnih i političkih razloga, i tu se radi mahom o izvoznoj carini na određene proizvode, npr. životne namirnice. . .



SADRŽAJ

SADRŽAJ 2
1. POJAM I ZNAČAJ CARINA 3
2. VRSTA CARINA 4
3. CARINSKI POSTUPCI 5
3.1 Stavljanje robe u slobodan promet 5
3.2 Tranzit 7
3.3 Carinsko skladištenje 7
3.4 Uvoz 8
3.5 Izvoz 8
4. EFEKTI CARINA 9
5. CARINSKA POLITIKA 10
6. CARINSKE TARIFE (KVOTE) 12
6.1 Vrste (podjele) Carinskih tarifa 12
6.2 Zakon o carinskoj tarifi i njegovi sastavni delovi 13
6.3 Osnovna pravila i napomene u Carinskoj tarifi, Komentarska objašnjenja i uvjerenja o svrstavanju robe u Carinskoj tarifi 14
7. ZAKLJUČAK 16
8. LITERATURA 17

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


POJAM I ZNAČAJ CARINA

Carina predstavlja pristojbu koja se naplaćuje, najčešće, na uvoznu robu u vidu novčanog iznosa, a po utvrđenim carinskim stopama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina na robu koja sa izvozi iz zemlje, npr. u Indiji na žitarice u cilju prehranjivanja domaćeg stanovništva. Carine i carinski sistem svake države imaju veliki značaj pri otvorenoj međunarodnoj robnoj razmjeni. Iz tih razloga, a posebno iz razloga bržeg uključivanja privrede neke zemlje u međunarodne robne tokove, bitno je da carina i carinski sistem te države, budu suvremeni sa nizom usvojenih međunarodnih rješenja koje imaju razvijene države...

VRSTA CARINA

Carine možemo podijeliti prema pet (5) kriterija :
1. Po pravcu kretanja:
a) uvozne
b) izvozne
c) provozne (tranzitne)

2. Po svrsi carine:
a) Fiskalne (finansijske) i zaštitne (ekonomske) - fiskalna se uvodi radi povećanja prihoda države, tako npr., ako bi neka sjeverno-europska država uvela carinu na južno voće, to bi predstavljalo fiskalnu carinu jer ne bi imala zaštitni karakter po domaću proizvodnju. Međutim, naplata carine na robe koje se trenutno u zemlji ne proizvode, ali se u skoroj budućnosti očekuje proizvodnja, predstavljala bi zaštitnu carinu. Zaštitna carina se uvodi u cilju zaštite domaće proizvodnje od inostrane konkurencije.
b) Socijalno-politička carina - uvodi se iz socijalnih i političkih razloga, i tu se radi mahom o izvoznoj carini na određene proizvode, npr. životne namirnice. . .



SADRŽAJ

SADRŽAJ 2
1. POJAM I ZNAČAJ CARINA 3
2. VRSTA CARINA 4
3. CARINSKI POSTUPCI 5
3.1 Stavljanje robe u slobodan promet 5
3.2 Tranzit 7
3.3 Carinsko skladištenje 7
3.4 Uvoz 8
3.5 Izvoz 8
4. EFEKTI CARINA 9
5. CARINSKA POLITIKA 10
6. CARINSKE TARIFE (KVOTE) 12
6.1 Vrste (podjele) Carinskih tarifa 12
6.2 Zakon o carinskoj tarifi i njegovi sastavni delovi 13
6.3 Osnovna pravila i napomene u Carinskoj tarifi, Komentarska objašnjenja i uvjerenja o svrstavanju robe u Carinskoj tarifi 14
7. ZAKLJUČAK 16
8. LITERATURA 17

]]> <![CDATA[Porez na automate za zabavne igre - hr]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-porez-na-automate-za-zabavne-igre-hr Thu, 31 Mar 2011 02:24:22 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-porez-na-automate-za-zabavne-igre-hr Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Porezi su obvezna davanja koja bez izravne i trenutačne protuusluge država uzima od osoba i poduzeća da bi prikupljenim novcem financirala javne rashode. Drugim riječima, svi moramo plaćati dio svojih prihoda državi da bi nam ona zauzvrat osigurala javne usluge kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, javna sigurnost, briga za starije i siromašne članove društva i sl. U toj definiciji važne su dvije stvari: porezi su obvezna davanja, a za plaćene poreze nema trenutačne izravne protuusluge.

• Odrednica da su porezi obvezna davanja znači da jednom kad dospiju na naplatu trebaju biti i uplaćeni državi. U suprotnome država može prisilom (sudovima, policijom) ostvariti svoje pravo. Zato neki poreze nazivaju prisilnim iznuđivanjem.

• Važno je i to da pojedinac za plaćeni porez ne dobiva izravnu protuuslugu, tj. ako u svibnju platite 1.000 kuna poreza, ne znači da ćete se u tome mjesecu smjeti koristiti uslugama bolnice, škole ili policije do iznosa od 1.000 kuna i nakon toga će vam te usluge biti uskraćene. Jednako tako, ako u tome mjesecu iskoristite 700 kuna usluga, država vam neće vratiti 300 kuna poreza. Porezima nije unaprijed određena njihova namjena ni količina usluge koju ćete zauzvrat dobiti.

Oporezivanje je zasada jedini poznati praktični način ubiranja sredstava za financiranje javnih rashoda za dobra i usluge kojima se svi koristimo. Čini se da su poreznici svugdje oko nas: porez na dohodak i doprinosi ustežu nam se izravno iz plaće, porez na dodanu vrijednost povećava cijenu robe koju kupujemo, porez na promet nekretnina plaćamo kada kupujemo stan, trošarinu kada automobil punimo benzinom ili kada popijemo pivo u kafiću. Gotovo svaku našu aktivnost vezanu za robu i usluge prati neka vrsta poreza. Kao što Benjamin Franklin kaže, na ovom svijetu ništa nije izvjesno osim poreza i smrti. No čini se da, usprkos našem negodovanju, mora biti tako. Porezi su cijena javnih dobara kojima se koristimo gotovo svakodnevno i vrlo se često i ne pitamo kolika je njihova cijena. Javna su dobra npr. javna zdravstvena zaštita, javno obrazovanje naše djece, javna sigurnost na našim ulicama, red u prometu, muzeji, parkovi, čisti zrak i sl. Da bi smo u svemu tome uživali, moramo plaćati poreze...


Sadržaj :

UVOD 3
1 Poreski sustav republike Hrvatske i Opći porezni zakon 5
2 Porez na automate za zabavne igre – Županijski porezi 7
2.1 Zakon o financiranju jedinica lokalne i područne samouprave 7
2.2 Porez na automate za zabavne igre 7
2.3 Pravilnik o uvjetima tehničke ispravnosti automata za zabavne igre 9
Porezni propisi 10
LITERATURA 11

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Porezi su obvezna davanja koja bez izravne i trenutačne protuusluge država uzima od osoba i poduzeća da bi prikupljenim novcem financirala javne rashode. Drugim riječima, svi moramo plaćati dio svojih prihoda državi da bi nam ona zauzvrat osigurala javne usluge kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, javna sigurnost, briga za starije i siromašne članove društva i sl. U toj definiciji važne su dvije stvari: porezi su obvezna davanja, a za plaćene poreze nema trenutačne izravne protuusluge.

• Odrednica da su porezi obvezna davanja znači da jednom kad dospiju na naplatu trebaju biti i uplaćeni državi. U suprotnome država može prisilom (sudovima, policijom) ostvariti svoje pravo. Zato neki poreze nazivaju prisilnim iznuđivanjem.

• Važno je i to da pojedinac za plaćeni porez ne dobiva izravnu protuuslugu, tj. ako u svibnju platite 1.000 kuna poreza, ne znači da ćete se u tome mjesecu smjeti koristiti uslugama bolnice, škole ili policije do iznosa od 1.000 kuna i nakon toga će vam te usluge biti uskraćene. Jednako tako, ako u tome mjesecu iskoristite 700 kuna usluga, država vam neće vratiti 300 kuna poreza. Porezima nije unaprijed određena njihova namjena ni količina usluge koju ćete zauzvrat dobiti.

Oporezivanje je zasada jedini poznati praktični način ubiranja sredstava za financiranje javnih rashoda za dobra i usluge kojima se svi koristimo. Čini se da su poreznici svugdje oko nas: porez na dohodak i doprinosi ustežu nam se izravno iz plaće, porez na dodanu vrijednost povećava cijenu robe koju kupujemo, porez na promet nekretnina plaćamo kada kupujemo stan, trošarinu kada automobil punimo benzinom ili kada popijemo pivo u kafiću. Gotovo svaku našu aktivnost vezanu za robu i usluge prati neka vrsta poreza. Kao što Benjamin Franklin kaže, na ovom svijetu ništa nije izvjesno osim poreza i smrti. No čini se da, usprkos našem negodovanju, mora biti tako. Porezi su cijena javnih dobara kojima se koristimo gotovo svakodnevno i vrlo se često i ne pitamo kolika je njihova cijena. Javna su dobra npr. javna zdravstvena zaštita, javno obrazovanje naše djece, javna sigurnost na našim ulicama, red u prometu, muzeji, parkovi, čisti zrak i sl. Da bi smo u svemu tome uživali, moramo plaćati poreze...


Sadržaj :

UVOD 3
1 Poreski sustav republike Hrvatske i Opći porezni zakon 5
2 Porez na automate za zabavne igre – Županijski porezi 7
2.1 Zakon o financiranju jedinica lokalne i područne samouprave 7
2.2 Porez na automate za zabavne igre 7
2.3 Pravilnik o uvjetima tehničke ispravnosti automata za zabavne igre 9
Porezni propisi 10
LITERATURA 11

]]> <![CDATA[Poreske olakšice pri kupovini prvog stana]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poreske-olak%C5%A1ice-pri-kupovini-prvog-stana Thu, 31 Mar 2011 02:23:14 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poreske-olak%C5%A1ice-pri-kupovini-prvog-stana Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Od uvođenja poreza na dodatu vrednost u Republici Srbiji (od 1.1.2005. godine) promet nepokretnosti uz naknadu oporezuje se PDV, a prenos nepokretnosti uz naknadu na koji se ne plaća PDV - porezom na prenos apsolutnih prava. Kako bi prvi stan uz poresku olakšicu mogli da steknu svi kupci prvih stanova (koji ispunjavaju propisane uslove), nezavisno od toga da li su se opredelili da kupe stan na čiji se prenos plaća PDV ili stan na čiji se prenos plaća porez na prenos apsolutnih prava, poreska olakšica kod kupovine prvog stana uređena je propisima kojima se uređuje PDV i propisima kojima se uređuje oporezivanje porezom na prenos apsolutnih prava, pri čemu se:

- PDV plati, a potom ostvaruje pravo na njegovu refundaciju,
- ostvaruje oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava (kada su ispunjeni propisani uslovi) pa ne dolazi do njegovog plaćanja.
Iako je od početka primene odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost kojima je uređeno poresko oslobođenje, odnosno pravo na refundaciju PDV, po osnovu kupovine prvog stana prošlo više od pet meseci, činjenica da je rešenje stambenog pitanja jedno od najvažnijih ciljeva i događaja u životu svakog čoveka, koje neizostavno prate i odgovarajuće poreske obaveze, razlog je što se u praksi i dalje pojavljuju određena pitanja u primeni zakonskih rešenja.Prodavac, kao poreski obveznik, pravo na oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava ostvaruje na prenos prava svojine na stanu kupcu prvog stana, ako su ispunjeni propisani uslovi, bilo da taj kupac kupuje stan kao celinu ili idealni deo stana, u kom slučaju obim prava na oslobođenje ostvaruje u odgovarajućoj srazmeri...

SADRŽAJ

UVOD - 2 -
1. BITNE ODREDBE IZ ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU - 5 -
1.1 Poreski obveznik - 5 -
1.2 Poreska osnovica - 6 -
1.3 Nastanak poreske obaveze - 6 -
1.4 Poreske stope - 6 -
1.5 Poreski krediti - 7 -
1.6 Porez na prenos apsolutnih prava - 7 -
2. REFUNDACIJA PDV-a KUPCIMA PRVOG STANA - 10 -
3. OSLOBAĐANJE OD POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA KUPCIMA PRVOG STANA - 12 -
3.1 Pravilnik o sadržini i obrascu izjave kupca stana da kupuje prvi stan za sebe, odnosno za sebe i određene članove njegovog porodičnog domaćinstva - 15 -
4. POJEDINE SPECIFIČNOSTI VEZANE ZA PORESKE OLAKŠICE KOD KUPOVINE PRVOG STANA - 17 -
ZAKLJUČAK - 22 -
LITERATURA - 23 -

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Od uvođenja poreza na dodatu vrednost u Republici Srbiji (od 1.1.2005. godine) promet nepokretnosti uz naknadu oporezuje se PDV, a prenos nepokretnosti uz naknadu na koji se ne plaća PDV - porezom na prenos apsolutnih prava. Kako bi prvi stan uz poresku olakšicu mogli da steknu svi kupci prvih stanova (koji ispunjavaju propisane uslove), nezavisno od toga da li su se opredelili da kupe stan na čiji se prenos plaća PDV ili stan na čiji se prenos plaća porez na prenos apsolutnih prava, poreska olakšica kod kupovine prvog stana uređena je propisima kojima se uređuje PDV i propisima kojima se uređuje oporezivanje porezom na prenos apsolutnih prava, pri čemu se:

- PDV plati, a potom ostvaruje pravo na njegovu refundaciju,
- ostvaruje oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava (kada su ispunjeni propisani uslovi) pa ne dolazi do njegovog plaćanja.
Iako je od početka primene odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost kojima je uređeno poresko oslobođenje, odnosno pravo na refundaciju PDV, po osnovu kupovine prvog stana prošlo više od pet meseci, činjenica da je rešenje stambenog pitanja jedno od najvažnijih ciljeva i događaja u životu svakog čoveka, koje neizostavno prate i odgovarajuće poreske obaveze, razlog je što se u praksi i dalje pojavljuju određena pitanja u primeni zakonskih rešenja.Prodavac, kao poreski obveznik, pravo na oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava ostvaruje na prenos prava svojine na stanu kupcu prvog stana, ako su ispunjeni propisani uslovi, bilo da taj kupac kupuje stan kao celinu ili idealni deo stana, u kom slučaju obim prava na oslobođenje ostvaruje u odgovarajućoj srazmeri...

SADRŽAJ

UVOD - 2 -
1. BITNE ODREDBE IZ ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU - 5 -
1.1 Poreski obveznik - 5 -
1.2 Poreska osnovica - 6 -
1.3 Nastanak poreske obaveze - 6 -
1.4 Poreske stope - 6 -
1.5 Poreski krediti - 7 -
1.6 Porez na prenos apsolutnih prava - 7 -
2. REFUNDACIJA PDV-a KUPCIMA PRVOG STANA - 10 -
3. OSLOBAĐANJE OD POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA KUPCIMA PRVOG STANA - 12 -
3.1 Pravilnik o sadržini i obrascu izjave kupca stana da kupuje prvi stan za sebe, odnosno za sebe i određene članove njegovog porodičnog domaćinstva - 15 -
4. POJEDINE SPECIFIČNOSTI VEZANE ZA PORESKE OLAKŠICE KOD KUPOVINE PRVOG STANA - 17 -
ZAKLJUČAK - 22 -
LITERATURA - 23 -

]]> <![CDATA[Oporezivanje 2]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-oporezivanje-2 Thu, 31 Mar 2011 02:21:58 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-oporezivanje-2 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


UVODNE NAPOMENE


U savremenom svetu kapitalizma privreda nikako ne bi mogla da opstane bez konstantnog uticaja države. Kada god proizvodnja upadne u krizu, država je tu da preduzme odgovarajuće mere koje će pružiti pomoć posrnuloj privredi i unaprediti.

Pored monetarne politike i politike cena i dohodaka, fiskalna politika predstavlja zasebnu grupu mera države u cilju regulisanja potrošnje, investicija i zaposlenosti. Zato i jeste njen drugi naziv aktivna budžetsko-poreska politika. To je zato što su joj osnovne ekonomske kategorije pre svih budžet a potom i porezi, kao osnovni prihodi države.

Postoji monogo vrsta poreza od kojih je neke lakše, a neke teže naplatiti. U manje razvijenim zemljama prevagu odnose oni koji se lakše prikupljaju, indirektni porezi, jer se vezuju za robe i usluge.

Sa druge strane, u razvijenim zemljama preovlađuju direktni porezi, vezani za lica i preduzeća. Iako se teže sakupljaju, oni mogu da čine čak i 90% ukupnih poreskih prihoda u razvijenim državama. Zbog toga je njihov uticaj na državni budžet neizmerno važan.


POREZI SU NAJVAŽNIJ IZVOR DRŽAVNIH PRIHODA.

PORESKI SISTEM

Pojam poreskog sistema

Poreski sistem se može difinisati kao sveukupnost poreskih oblika odnosno javnih prihoda. Pojavni oblici poreza su raznovrsni: porezi, takse, naknade i slično.

Kao opšte karakteristike poreza možemo definisati:

o u osnovi poreza leži prinuda;
o porez je davanje koje nema direktnu protiv naknadu;
o upotrebna svrha mu nije unapred određena i
o naplaćuje se u novcu a samo iznimno može i naturalno...
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


UVODNE NAPOMENE


U savremenom svetu kapitalizma privreda nikako ne bi mogla da opstane bez konstantnog uticaja države. Kada god proizvodnja upadne u krizu, država je tu da preduzme odgovarajuće mere koje će pružiti pomoć posrnuloj privredi i unaprediti.

Pored monetarne politike i politike cena i dohodaka, fiskalna politika predstavlja zasebnu grupu mera države u cilju regulisanja potrošnje, investicija i zaposlenosti. Zato i jeste njen drugi naziv aktivna budžetsko-poreska politika. To je zato što su joj osnovne ekonomske kategorije pre svih budžet a potom i porezi, kao osnovni prihodi države.

Postoji monogo vrsta poreza od kojih je neke lakše, a neke teže naplatiti. U manje razvijenim zemljama prevagu odnose oni koji se lakše prikupljaju, indirektni porezi, jer se vezuju za robe i usluge.

Sa druge strane, u razvijenim zemljama preovlađuju direktni porezi, vezani za lica i preduzeća. Iako se teže sakupljaju, oni mogu da čine čak i 90% ukupnih poreskih prihoda u razvijenim državama. Zbog toga je njihov uticaj na državni budžet neizmerno važan.


POREZI SU NAJVAŽNIJ IZVOR DRŽAVNIH PRIHODA.

PORESKI SISTEM

Pojam poreskog sistema

Poreski sistem se može difinisati kao sveukupnost poreskih oblika odnosno javnih prihoda. Pojavni oblici poreza su raznovrsni: porezi, takse, naknade i slično.

Kao opšte karakteristike poreza možemo definisati:

o u osnovi poreza leži prinuda;
o porez je davanje koje nema direktnu protiv naknadu;
o upotrebna svrha mu nije unapred određena i
o naplaćuje se u novcu a samo iznimno može i naturalno...
]]> <![CDATA[Javni prihodi - ij]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-javni-prihodi-ij Thu, 31 Mar 2011 02:20:27 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-javni-prihodi-ij Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


ЈАВНИ ПРИХОДИ
За извршавање својих задатака путем јавних расхода свака држава мора имати и одговарајуће приходе. Ови приходи имају неколико основних карактеристика:
1. Да су изражени у новцу
2. Једногодишњост прихода
3. Да трошење прихода не доводи у питање постојећу имовину
4. Да служе за подмирење трошкова који имају општи карактер
Држава приходе остварује у више видова као што су: порези, таксе, царине, доприноси, јавни зајмови, приходи државни органа и установа, приходи од државне имовине и права.
Ту се увијек ради о одвајању једног дијела доходка, привредних јединица и њиховог уступања бесплатно или на зајам држави, дакле о прерасподјели националног доходка.
Односи у производњи одређују изворе јавних прихода:
• У робовласничком друштвено-економском систему највећи дио прихода потиче од повријеђених народа.
• У феудализму основни извор прихода су обавезна давања сељака везана за земљу.
• У капитализму су то приходи од грађања, с тим да се појављују и приходи државних предузећа.
• У социјалистичком друштвеном уређењу приходи потичу из социјалистичке привреде, односно грађања који своје приходе остварују личним радом у предузећу или властитој дјелатности, као и из других извора од имовине или слично.
У оквиру свих прихода најчешће се појављују порези, доприноси, приходи од имовине, приходи од предузећа, царине и јавни зајмови.
Порези су основни вид јавних прихода иако данас имају облик доприноса....
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


ЈАВНИ ПРИХОДИ
За извршавање својих задатака путем јавних расхода свака држава мора имати и одговарајуће приходе. Ови приходи имају неколико основних карактеристика:
1. Да су изражени у новцу
2. Једногодишњост прихода
3. Да трошење прихода не доводи у питање постојећу имовину
4. Да служе за подмирење трошкова који имају општи карактер
Држава приходе остварује у више видова као што су: порези, таксе, царине, доприноси, јавни зајмови, приходи државни органа и установа, приходи од државне имовине и права.
Ту се увијек ради о одвајању једног дијела доходка, привредних јединица и њиховог уступања бесплатно или на зајам држави, дакле о прерасподјели националног доходка.
Односи у производњи одређују изворе јавних прихода:
• У робовласничком друштвено-економском систему највећи дио прихода потиче од повријеђених народа.
• У феудализму основни извор прихода су обавезна давања сељака везана за земљу.
• У капитализму су то приходи од грађања, с тим да се појављују и приходи државних предузећа.
• У социјалистичком друштвеном уређењу приходи потичу из социјалистичке привреде, односно грађања који своје приходе остварују личним радом у предузећу или властитој дјелатности, као и из других извора од имовине или слично.
У оквиру свих прихода најчешће се појављују порези, доприноси, приходи од имовине, приходи од предузећа, царине и јавни зајмови.
Порези су основни вид јавних прихода иако данас имају облик доприноса....
]]> <![CDATA[Imovinski porezi - hr]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-imovinski-porezi-hr Thu, 31 Mar 2011 02:18:56 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-imovinski-porezi-hr Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Oporezivanje imovine jedan je od najstarijih poreznih oblika iako je, s aspekta suvremene države, riječ o bagatelnom porezu. Usprkos tomu što na razini sustava ovaj porezni oblik ima malen udio u ukupnim poreznim prihodima, za poreznog obveznika pojedinca opterećenje je snažno i najčešće jednokratno. Imovina se redovito doživljava kao pokazatelj bogatstva i njezino oporezivanje može se pravdati načelom ekonomske snage prema kojemu bogatiji trebaju snositi i više poreza. Bogatiji ujedno imaju i veća očekivanja i koristi od javnih dobara i usluga što ih pruža zajednica pa u njezinu financiranju trebaju i sudjelovati u većem iznosu. Dublja analiza otvara više pitanja koja opravdanost ovih poreza dovode u pitanje: je li imovina doista pokazatelj bogatstva ili su to dohodak i dobit (iz kojih se ovaj porez u konačnici i plaća), kako tretirati „nevidljivu imovinu“ (ljudski kapital) i dolazi li u uvjetima postojanja poreza na imovinu do povećanja potražnje u odnosu prema štednji....

SADRŽAJ

1 UVOD - 2 -
2 KARAKTERISTIKE OPOREZIVANJA IMOVINE - 3 -
2.1 Teorijske osnove oporezivanja imovine - 3 -
3 OPOREZIVANJE IMOVINE U REPUBLICI HRVATSKOJ - 5 -
4 OPOREZIVANJE IMOVINE I STRUKTURA POREZNIH PRIHODA U REPUBLICI HRVATSKOJ - 6 -
5 OPOREZIVANJE NEKRETNINA U PRAKSI EUROPSKIH ZEMALJA - 8 -
6 ZAKLJUČAK - 9 -
7 LITERATURA - 10 -

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Oporezivanje imovine jedan je od najstarijih poreznih oblika iako je, s aspekta suvremene države, riječ o bagatelnom porezu. Usprkos tomu što na razini sustava ovaj porezni oblik ima malen udio u ukupnim poreznim prihodima, za poreznog obveznika pojedinca opterećenje je snažno i najčešće jednokratno. Imovina se redovito doživljava kao pokazatelj bogatstva i njezino oporezivanje može se pravdati načelom ekonomske snage prema kojemu bogatiji trebaju snositi i više poreza. Bogatiji ujedno imaju i veća očekivanja i koristi od javnih dobara i usluga što ih pruža zajednica pa u njezinu financiranju trebaju i sudjelovati u većem iznosu. Dublja analiza otvara više pitanja koja opravdanost ovih poreza dovode u pitanje: je li imovina doista pokazatelj bogatstva ili su to dohodak i dobit (iz kojih se ovaj porez u konačnici i plaća), kako tretirati „nevidljivu imovinu“ (ljudski kapital) i dolazi li u uvjetima postojanja poreza na imovinu do povećanja potražnje u odnosu prema štednji....

SADRŽAJ

1 UVOD - 2 -
2 KARAKTERISTIKE OPOREZIVANJA IMOVINE - 3 -
2.1 Teorijske osnove oporezivanja imovine - 3 -
3 OPOREZIVANJE IMOVINE U REPUBLICI HRVATSKOJ - 5 -
4 OPOREZIVANJE IMOVINE I STRUKTURA POREZNIH PRIHODA U REPUBLICI HRVATSKOJ - 6 -
5 OPOREZIVANJE NEKRETNINA U PRAKSI EUROPSKIH ZEMALJA - 8 -
6 ZAKLJUČAK - 9 -
7 LITERATURA - 10 -

]]> <![CDATA[Poreski prekršaj i njihova klasifikacija]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poreski-prekr%C5%A1aj-i-njihova-klasifikacija Sat, 22 Jan 2011 13:44:52 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poreski-prekr%C5%A1aj-i-njihova-klasifikacija Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


UVOD

Porezni je prekršaj povreda poreznog propisa koja je kao prekršaj propisana Zakonom i posebnim zakonima o pojedinim vrstama poreza. Prekršajni postupak u prvom stepenu vodi i rešenje o prekršaju donosi ovlašteni službenik nadležnoga poreznog tela. Ovlašćenog službenika za vođenje prekršajnog postupka i donošenje rešenja o prekršaju imenuje ministar finansija. O prizivu i žalbi na rešenje doneto u prvostepenskom prekršajnom postupku rešava nadležni prekršajni sud.
Ovaj rad će se osvrtati na sve aspekte i elemente poreskog prekršaja, njegove pojavne oblike i varijacije, prava i obaveze učesnika itd...

SADRŽAJ

1 UVOD - 2 -
2 POJAM PORESKOG SISTEMA - 3 -
3 POJAM PREKRŠAJA - 4 -
3.1 Elementi prekršaja - 4 -
3.2 Objekt i subjekt prekršaja - 5 -
4 PORESKI PREKRŠAJ - 6 -
4.1 Nepodnošenje poreske prijave, neobračunavanje i neplaćanje poreza - 6 -
4.2 Prijavljivanje manjih iznosa poreza - 7 -
4.3 Davanje netačnih podataka u poreskoj prijavi - 7 -
4.4 Drugi oblici poreskog prekršaja - 8 -
5 POKRETANJE PORESKO-PREKRŠAJNOG POSTUPKA - 9 -
5.1 Stranke u poreskom postupku - 10 -
5.2 Zastupanje - 11 -
6 POSTUPAK PO PRAVNOM LEKU - 12 -
6.1 Žalba na poresko rešenje - 12 -
6.2 Upravni spor - 12 -
6.3 Rešavanje drugostepenog poreskog organa po žalbi - 12 -
7 PRAVA I OBAVEZE PORESKIH OBVEZNIKA - 13 -
7.1 Prava poreskog obveznika - 13 -
7.2 Obaveze poreskog obveznika - 14 -
8 MERE ZA OTKLANJANJE UTVRĐENIH POVREDA ZAKONA I NEPRAVILNOSTI U PRIMENI PROPISA - 15 -
9 TERENSKA KONTROLA - 16 -
9.1 Otpočinjanje terenske kontrole - 16 -
9.2 Mesto terenske kontrole - 16 -
9.3 Vreme terenske kontrole - 16 -
9.4 Obaveza učestvovanja poreskog obveznika u postupku terenske kontrole - 17 -
9.5 Zapisnik - 17 -
10 OTKRIVANJE PORESKIH KRIVIČNIH DELA - 17 -
10.1 Poreska krivična dela - 18 -
10.2 Poreska policija i njena ovlašćenja - 18 -
10.3 Dostavljanje izveštaja Poreskoj policiji - 18 -
11 PONAVLJANJE PORESKOG POSTUPKA - 19 -
12 PRINUDNA NAPLATE POREZA - 20 -
12.1 Predmeti prinudne naplate - 20 -
12.2 Prava trećih lica - 20 -
12.3 Privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja - 21 -
12.4 Popis pokretnih i nepokretnih stvari stvari - 21 -
13 ZAKLJUČAK - 22 -
14 LITERATURA - 23 -]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


UVOD

Porezni je prekršaj povreda poreznog propisa koja je kao prekršaj propisana Zakonom i posebnim zakonima o pojedinim vrstama poreza. Prekršajni postupak u prvom stepenu vodi i rešenje o prekršaju donosi ovlašteni službenik nadležnoga poreznog tela. Ovlašćenog službenika za vođenje prekršajnog postupka i donošenje rešenja o prekršaju imenuje ministar finansija. O prizivu i žalbi na rešenje doneto u prvostepenskom prekršajnom postupku rešava nadležni prekršajni sud.
Ovaj rad će se osvrtati na sve aspekte i elemente poreskog prekršaja, njegove pojavne oblike i varijacije, prava i obaveze učesnika itd...

SADRŽAJ

1 UVOD - 2 -
2 POJAM PORESKOG SISTEMA - 3 -
3 POJAM PREKRŠAJA - 4 -
3.1 Elementi prekršaja - 4 -
3.2 Objekt i subjekt prekršaja - 5 -
4 PORESKI PREKRŠAJ - 6 -
4.1 Nepodnošenje poreske prijave, neobračunavanje i neplaćanje poreza - 6 -
4.2 Prijavljivanje manjih iznosa poreza - 7 -
4.3 Davanje netačnih podataka u poreskoj prijavi - 7 -
4.4 Drugi oblici poreskog prekršaja - 8 -
5 POKRETANJE PORESKO-PREKRŠAJNOG POSTUPKA - 9 -
5.1 Stranke u poreskom postupku - 10 -
5.2 Zastupanje - 11 -
6 POSTUPAK PO PRAVNOM LEKU - 12 -
6.1 Žalba na poresko rešenje - 12 -
6.2 Upravni spor - 12 -
6.3 Rešavanje drugostepenog poreskog organa po žalbi - 12 -
7 PRAVA I OBAVEZE PORESKIH OBVEZNIKA - 13 -
7.1 Prava poreskog obveznika - 13 -
7.2 Obaveze poreskog obveznika - 14 -
8 MERE ZA OTKLANJANJE UTVRĐENIH POVREDA ZAKONA I NEPRAVILNOSTI U PRIMENI PROPISA - 15 -
9 TERENSKA KONTROLA - 16 -
9.1 Otpočinjanje terenske kontrole - 16 -
9.2 Mesto terenske kontrole - 16 -
9.3 Vreme terenske kontrole - 16 -
9.4 Obaveza učestvovanja poreskog obveznika u postupku terenske kontrole - 17 -
9.5 Zapisnik - 17 -
10 OTKRIVANJE PORESKIH KRIVIČNIH DELA - 17 -
10.1 Poreska krivična dela - 18 -
10.2 Poreska policija i njena ovlašćenja - 18 -
10.3 Dostavljanje izveštaja Poreskoj policiji - 18 -
11 PONAVLJANJE PORESKOG POSTUPKA - 19 -
12 PRINUDNA NAPLATE POREZA - 20 -
12.1 Predmeti prinudne naplate - 20 -
12.2 Prava trećih lica - 20 -
12.3 Privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja - 21 -
12.4 Popis pokretnih i nepokretnih stvari stvari - 21 -
13 ZAKLJUČAK - 22 -
14 LITERATURA - 23 -]]> <![CDATA[Modeli dvostrukog oporezivanje Evropske Unije]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-modeli-dvostrukog-oporezivanje-evropske-unije Sat, 22 Jan 2011 13:43:13 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-modeli-dvostrukog-oporezivanje-evropske-unije Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Увод

Унутрашње тржиште Европске уније претпоставља испуњење “четири велике слободе” предвиђене Уговором о оснивању Европске економске заједнице (у дајем тексту: Уговор о оснивању), а то су: слобода кретања роба (која се остварује кроз елиминисање царина и такси), слобода кретања капитала (која подразумева слободу прекограничног вршења текућих плаћања), слобода кретања људи (која обухвата несметано кретање радника из једних у друге државе чланице, у циљу стицања запослења или успостављања властите делатности у другој држави чланици /нпр. отварање фирме или филијале већ постојеће фирме) и слобода кретања услуга (која претпоставља слободно кретање давалаца и корисника услуга из једних у друге државе чланице, ради вршења или уживања услуга)...

Двоструко опорезивање Европске Уније

Двоструко опорезивање настаје када се на исто опорезиво добро више пута плати порез, а може бити правно или економско. Двоструко опорезивање је правно ако је иста особа опорезована два пута за исти доходак у најмање две државе (или два ентитета исте савезне државе). Економско двоструко опорезивање настаје кад је прописано да предузеће треба платити порез на своју добит, а и његови акционари додатно требају платити порез на дивиденду исплаћену из те опорезоване добити...

Садржај

Увод - 3 -
1. Двоструко опорезивање Европске Уније - 3 -
1.1 Правно и економско двоструко опорезивање - 5 -
1.1.1 Правно двоструко опорезивање у ЕУ - 5 -
1.1.2 Економско двоструко опорезивање у ЕУ - 8 -
2. Хармонизација непосредних пореза у Европској Унији ради избегавања двоструког опорезивања - 11 -
2.1 Нојмарков извештај - 11 -
2.2 Рудингов извештај - 13 -
2.3 Директива о пореском третману дивиденди које филијала исплаћује матичној компанији - 13 -
2.4 Нацрт директиве о пореском третману камата и ауторских накнада - 15 -
3. Структура модела уговора о избегавању двоструког опорезивања ОЕЦД-а - 16 -
3.1 Избегавање двоструког опорезивања у прекограничном пословању - 18 -
3.2 Однос националног пореског права и билатералног уговора о избегавању двоструког опорезивања - 19 -
3.3 Однос билатералног уговора о избегавању и права Европске Уније - 20 -
4. Мере за спречавање сукоба пореских обвезника - 21 -
4.1 Унилатералне мере избегавања двоструког опорезивања - 21 -
4.1.1 Метода изузимања - 22 -
4.1.2 Метода урачунавања - 23 -
4.1.3 Метода паушалирања - 24 -
4.1.4 Метода одбитка - 24 -
4.2 Билатералне мере избегавања двоструког опорезивања - 24 -
4.3 Мултилатералне мере избегавања двоструког опорезивања - 25 -
Закључак - 26 -
Литература - 27 -

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Увод

Унутрашње тржиште Европске уније претпоставља испуњење “четири велике слободе” предвиђене Уговором о оснивању Европске економске заједнице (у дајем тексту: Уговор о оснивању), а то су: слобода кретања роба (која се остварује кроз елиминисање царина и такси), слобода кретања капитала (која подразумева слободу прекограничног вршења текућих плаћања), слобода кретања људи (која обухвата несметано кретање радника из једних у друге државе чланице, у циљу стицања запослења или успостављања властите делатности у другој држави чланици /нпр. отварање фирме или филијале већ постојеће фирме) и слобода кретања услуга (која претпоставља слободно кретање давалаца и корисника услуга из једних у друге државе чланице, ради вршења или уживања услуга)...

Двоструко опорезивање Европске Уније

Двоструко опорезивање настаје када се на исто опорезиво добро више пута плати порез, а може бити правно или економско. Двоструко опорезивање је правно ако је иста особа опорезована два пута за исти доходак у најмање две државе (или два ентитета исте савезне државе). Економско двоструко опорезивање настаје кад је прописано да предузеће треба платити порез на своју добит, а и његови акционари додатно требају платити порез на дивиденду исплаћену из те опорезоване добити...

Садржај

Увод - 3 -
1. Двоструко опорезивање Европске Уније - 3 -
1.1 Правно и економско двоструко опорезивање - 5 -
1.1.1 Правно двоструко опорезивање у ЕУ - 5 -
1.1.2 Економско двоструко опорезивање у ЕУ - 8 -
2. Хармонизација непосредних пореза у Европској Унији ради избегавања двоструког опорезивања - 11 -
2.1 Нојмарков извештај - 11 -
2.2 Рудингов извештај - 13 -
2.3 Директива о пореском третману дивиденди које филијала исплаћује матичној компанији - 13 -
2.4 Нацрт директиве о пореском третману камата и ауторских накнада - 15 -
3. Структура модела уговора о избегавању двоструког опорезивања ОЕЦД-а - 16 -
3.1 Избегавање двоструког опорезивања у прекограничном пословању - 18 -
3.2 Однос националног пореског права и билатералног уговора о избегавању двоструког опорезивања - 19 -
3.3 Однос билатералног уговора о избегавању и права Европске Уније - 20 -
4. Мере за спречавање сукоба пореских обвезника - 21 -
4.1 Унилатералне мере избегавања двоструког опорезивања - 21 -
4.1.1 Метода изузимања - 22 -
4.1.2 Метода урачунавања - 23 -
4.1.3 Метода паушалирања - 24 -
4.1.4 Метода одбитка - 24 -
4.2 Билатералне мере избегавања двоструког опорезивања - 24 -
4.3 Мултилатералне мере избегавања двоструког опорезивања - 25 -
Закључак - 26 -
Литература - 27 -

]]> <![CDATA[Uloga i značaj carina u eu - ij]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-uloga-i-zna%C4%8Daj-carina-u-eu-ij Thu, 09 Sep 2010 14:58:10 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-uloga-i-zna%C4%8Daj-carina-u-eu-ij Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


UVOD

Unutarnje tržište predstavlja srž današnje Evropske unije, a osnovno njegovo obilježje je ukidanje zapreka slobodnom kretanju roba, osoba, usluga i kapitala.Stvaranje unutarnjeg tržišta podrazumijeva ne samo liberalizaciju trgovine među državama članicama, već i liberalizaciju kretanja proizvodnih faktora: rada, kapitala i usluga. To za sobom povlači slobodan poslovni nastan osoba i trgovačkih društava na cijelom teritoriju država članica kako bi im se omogućilo obavljanje profesionalnih odnosno poslovnih djelatnosti. Jasno je stoga da je ključna riječ unutarnjeg tržišta upravo "sloboda".
Carinska politika jedan je od osnova Evropske unije. Ona je odigrala ključnu ulogu u stvaranju integriranog unutarnjeg tržišta i zajedničke ekonomske politke. Osnove carinske unije su odredbe Ugovora o EZ-u, Glave I - Sloboda kretanja robe(čl. 23-27) i Glave X - saradnja u području carina (čl. 135). Članom 23 utvrđeno je da će carinska unija obuhvatati ukupnu trgovinu robom, što prvenstveno uključuje zabranu carina i dažbina sa istim efektima na uvoz i izvoz robe među državama članicama Unije, kao i primjenu zajedničke carinske tarife na njihove trgovinske odnose s trećim državama. Pojam carinska unija podrazumijeva prostor na kojem ne postoje unutrašnje prepreke kretanju robe, a na robu koja ulazi izvana primjenjuju se zajednička pravila, carine i kvote. Treba naglasiti da je, u skladnu sa odredbama GATT-a i WTO-a, ta vrsta regionalnog trgovinskog sporazuma izuzeta od primjene načela "najpovlaštenije nacije" na nečlanice carinske unije.

POJAM CARINE

Carine spadaju u posredne - indirektne poreze i predstavljaju jedan od najznačajnijih instrumenata spoljno-trgovinske politike tj. razmjene. Naplaćuju se prilikom prelaska robe preko državne, odnosno carinske granice.
Njene osnovne karakteristike su da je to dadžbina, a koja po pravilu predstavlja trošak uvoznika. Ona je državni prihod ali i instrument zaštite domaće proizvodnje.

Ciljevi uvođenja carina mogu biti:

• fiskalni za punjenje budžeta države;
• ekonomski zaštita domaće proizvodnje, djelovanje na strukturu uvoza itd.
• socijalni pojeftinjenjem uvoza određenih proizvoda i sirovina može se djelovati na stimulisanje potrošnje i na zaposlenost.

Carina predstavlja dažbinu koja se naplaćuje, najčešće, na uvoznu robu u vidu novčanog iznosa, a po utvrđenim carinskim stopoama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina na robu koja sa izvozi iz zemlje, npr. u Indiji na žitarice u cilju prehranjivanja domaćeg stanovništva.
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


UVOD

Unutarnje tržište predstavlja srž današnje Evropske unije, a osnovno njegovo obilježje je ukidanje zapreka slobodnom kretanju roba, osoba, usluga i kapitala.Stvaranje unutarnjeg tržišta podrazumijeva ne samo liberalizaciju trgovine među državama članicama, već i liberalizaciju kretanja proizvodnih faktora: rada, kapitala i usluga. To za sobom povlači slobodan poslovni nastan osoba i trgovačkih društava na cijelom teritoriju država članica kako bi im se omogućilo obavljanje profesionalnih odnosno poslovnih djelatnosti. Jasno je stoga da je ključna riječ unutarnjeg tržišta upravo "sloboda".
Carinska politika jedan je od osnova Evropske unije. Ona je odigrala ključnu ulogu u stvaranju integriranog unutarnjeg tržišta i zajedničke ekonomske politke. Osnove carinske unije su odredbe Ugovora o EZ-u, Glave I - Sloboda kretanja robe(čl. 23-27) i Glave X - saradnja u području carina (čl. 135). Članom 23 utvrđeno je da će carinska unija obuhvatati ukupnu trgovinu robom, što prvenstveno uključuje zabranu carina i dažbina sa istim efektima na uvoz i izvoz robe među državama članicama Unije, kao i primjenu zajedničke carinske tarife na njihove trgovinske odnose s trećim državama. Pojam carinska unija podrazumijeva prostor na kojem ne postoje unutrašnje prepreke kretanju robe, a na robu koja ulazi izvana primjenjuju se zajednička pravila, carine i kvote. Treba naglasiti da je, u skladnu sa odredbama GATT-a i WTO-a, ta vrsta regionalnog trgovinskog sporazuma izuzeta od primjene načela "najpovlaštenije nacije" na nečlanice carinske unije.

POJAM CARINE

Carine spadaju u posredne - indirektne poreze i predstavljaju jedan od najznačajnijih instrumenata spoljno-trgovinske politike tj. razmjene. Naplaćuju se prilikom prelaska robe preko državne, odnosno carinske granice.
Njene osnovne karakteristike su da je to dadžbina, a koja po pravilu predstavlja trošak uvoznika. Ona je državni prihod ali i instrument zaštite domaće proizvodnje.

Ciljevi uvođenja carina mogu biti:

• fiskalni za punjenje budžeta države;
• ekonomski zaštita domaće proizvodnje, djelovanje na strukturu uvoza itd.
• socijalni pojeftinjenjem uvoza određenih proizvoda i sirovina može se djelovati na stimulisanje potrošnje i na zaposlenost.

Carina predstavlja dažbinu koja se naplaćuje, najčešće, na uvoznu robu u vidu novčanog iznosa, a po utvrđenim carinskim stopoama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina na robu koja sa izvozi iz zemlje, npr. u Indiji na žitarice u cilju prehranjivanja domaćeg stanovništva.
]]> <![CDATA[Prelazak sa sistema poreza na promet na sistem pdv – a i uticaj pdv – a na pro]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-prelazak-sa-sistema-poreza-na-promet-na-sistem-pdv-%E2%80%93-a-i-uticaj-pdv-%E2%80%93-a-na-pro Thu, 09 Sep 2010 14:56:37 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-prelazak-sa-sistema-poreza-na-promet-na-sistem-pdv-%E2%80%93-a-i-uticaj-pdv-%E2%80%93-a-na-pro

Sadržaj:

Uvod
Karakteristike i primjena sistema PDV (poreza na dodatu vrednost)
Prelazak sa sistema poreza na promet na sistem
PDV – a i uticaj PDV – a na proizvođače i na potrošače
Zaključak
Literatura 14[/algn]]]>

Sadržaj:

Uvod
Karakteristike i primjena sistema PDV (poreza na dodatu vrednost)
Prelazak sa sistema poreza na promet na sistem
PDV – a i uticaj PDV – a na proizvođače i na potrošače
Zaključak
Literatura 14[/algn]]]> <![CDATA[Porez na dodatu vrednost]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-porez-na-dodatu-vrednost Thu, 09 Sep 2010 14:54:41 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-porez-na-dodatu-vrednost Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

1 Uvod

Porez na dodatu vrednost (PDV) je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. Primenjuje se u preko 120 država sveta, a u nekim od njih se javlja i pod drugačijim nazivima - Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Novi Zeland i Singapur imaju tzv. goods and services tax (GST) (porez na dobra i usluge), dok je u Japanu poznat kao porez na konzumiranje. Porez na dodatu vrednost je indirektni porez, što znači da se ne prikuplja direktno od lica koje je porezni obveznik, već od lica koja se smatraju krajnjim potrošačima. S obzirom da je PDV zamišljen kao porez na konzumiranje, izvoz (koji se, po definiciji, konzumira vani) nije predmet oporezivanja. PDV je izumio francuski ekonomista Maurice Lauré (Moris Lore) 1954. godine. On je bio direktor francuske porezne službe koja je 10. aprila 1954. uvela taxe sur la valeur ajoutée (TVA). Ovaj porez je isprva uveden kao opterećenje za velike kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje prošireno na sve oblasti poslovanja. U Francuskoj je PDV najznačajniji izvor javnog finansiranja i procenjuje se da donosi oko 45% prihoda.

2 Karakteristike

Za njega treba reći da je neto svefazni porez. Svefazni jer se obračunava u svakoj fazi prometa dobara i usluga podložnih oporezivanju, a neto, jer se ne obračunava na ukupnu prodajnu vrednost u svakoj od faza, već samo na dodatu vrednost, nastalu u konkretnoj fazi. On u velikoj meri onemogućava različite oblike prevara, ali je i meta brojnih kritika zbog toga što je to regresivni porez. Sistem poreza na dodatu vrednost državi omogućava veće javne prihode, naročito u zemljama koje su u klasičnim sistemima imale mnogo problema sa prikupljanjem poreza. Mnogo je manja mogućnost različitih utaja, mada se na razvijenijim tržištima svi ovi efekti pomalo gube zbog mnogo širih mogućnosti za malverzacije. Kako je izvoz oslobođen plaćanja PDV-a, to je oblast za koju se najveći broj utaja i veže.

3 Kritike

Osnovna kritika je vezana za činjenicu da stvarni teret oporezivanja snose krajnji potrošači. Naročito su time pogođeni siromašniji slojevi društva. Iz tog razloga su u mnogim državama uvedene umanjene stope poreza na dodatu vrednost, negde čak i nulta stopa. Tim, nižim stopama su uglavnom obuhvaćene osnovne namirnice, lekovi, knjige, ortopedska pomagala i slično.

4 Porez na dodatu vrednost (PDV) u drugim zemljama


SADRŽAJ:

1 Uvod 2
2 Karakteristike 2
3 Kritike 3
4 Porez na dodatu vrednost (PDV) u drugim zemljama 3
4.1 PDV u Evropskoj Uniji 3
4.2 PDV u Sjedinjenim Američkim Državama 3
4.3 PDV u Bosni i Hercegovini 3
5 Porez na dodatu vrednost u Republici Srbiji 7
6 Porez na dodatu vrednost u Građevini 8
7 ZAKLJUČAK 26
8 LITERATURA 28]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

1 Uvod

Porez na dodatu vrednost (PDV) je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. Primenjuje se u preko 120 država sveta, a u nekim od njih se javlja i pod drugačijim nazivima - Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Novi Zeland i Singapur imaju tzv. goods and services tax (GST) (porez na dobra i usluge), dok je u Japanu poznat kao porez na konzumiranje. Porez na dodatu vrednost je indirektni porez, što znači da se ne prikuplja direktno od lica koje je porezni obveznik, već od lica koja se smatraju krajnjim potrošačima. S obzirom da je PDV zamišljen kao porez na konzumiranje, izvoz (koji se, po definiciji, konzumira vani) nije predmet oporezivanja. PDV je izumio francuski ekonomista Maurice Lauré (Moris Lore) 1954. godine. On je bio direktor francuske porezne službe koja je 10. aprila 1954. uvela taxe sur la valeur ajoutée (TVA). Ovaj porez je isprva uveden kao opterećenje za velike kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje prošireno na sve oblasti poslovanja. U Francuskoj je PDV najznačajniji izvor javnog finansiranja i procenjuje se da donosi oko 45% prihoda.

2 Karakteristike

Za njega treba reći da je neto svefazni porez. Svefazni jer se obračunava u svakoj fazi prometa dobara i usluga podložnih oporezivanju, a neto, jer se ne obračunava na ukupnu prodajnu vrednost u svakoj od faza, već samo na dodatu vrednost, nastalu u konkretnoj fazi. On u velikoj meri onemogućava različite oblike prevara, ali je i meta brojnih kritika zbog toga što je to regresivni porez. Sistem poreza na dodatu vrednost državi omogućava veće javne prihode, naročito u zemljama koje su u klasičnim sistemima imale mnogo problema sa prikupljanjem poreza. Mnogo je manja mogućnost različitih utaja, mada se na razvijenijim tržištima svi ovi efekti pomalo gube zbog mnogo širih mogućnosti za malverzacije. Kako je izvoz oslobođen plaćanja PDV-a, to je oblast za koju se najveći broj utaja i veže.

3 Kritike

Osnovna kritika je vezana za činjenicu da stvarni teret oporezivanja snose krajnji potrošači. Naročito su time pogođeni siromašniji slojevi društva. Iz tog razloga su u mnogim državama uvedene umanjene stope poreza na dodatu vrednost, negde čak i nulta stopa. Tim, nižim stopama su uglavnom obuhvaćene osnovne namirnice, lekovi, knjige, ortopedska pomagala i slično.

4 Porez na dodatu vrednost (PDV) u drugim zemljama


SADRŽAJ:

1 Uvod 2
2 Karakteristike 2
3 Kritike 3
4 Porez na dodatu vrednost (PDV) u drugim zemljama 3
4.1 PDV u Evropskoj Uniji 3
4.2 PDV u Sjedinjenim Američkim Državama 3
4.3 PDV u Bosni i Hercegovini 3
5 Porez na dodatu vrednost u Republici Srbiji 7
6 Porez na dodatu vrednost u Građevini 8
7 ZAKLJUČAK 26
8 LITERATURA 28]]> <![CDATA[Poreska terminologija1 - ij]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poreska-terminologija1-ij Thu, 09 Sep 2010 14:53:36 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poreska-terminologija1-ij Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


I UVOD

Tema našeg seminarskog rada je „Poreska terminologija". Da bi ušli u suštinu poreske materije moramo se služiti brojnim terminima i izrazima objektivne i subjektivne prirode; zbog toga je neophodno ukazati bar na one koji se sreću u fmansijskoj literaturi,zakonodavstvu i praksi. Sljedeća izlaganja,upravo, su posvećena tim terminima. U elementima oporezivanja su sadržani mnogobrojni stručno-tehnički nazivi koji su sistematizovani u dvije grupe. U prvu grupu ubrajamo lične elemente oporezivanja ili poreske termine subjektivnog karaktera:poreska vlast, poreski obveznik, poreski subjekt, poreski destinator, poreski jemac, poreski platac i poreski dužnik. Druga grupa obuhvata materijalne elemente oporezivanja ili poreske termine objektivne prirode: poreski objekat, poreski izvor, poreska sposobnost, poreska osnovica, poreska stopa, poreska lista, poreski katastar, razrez poreza, poreska tarifa, poreska opomena, poček poreza i prisilna naplata poreza.Naš zadatak je da na sto efikasniji,sto adekvatniji i sto bolji način prikazati i približiti poreske termine, kako nama samima tako i drugima.

II GLAVNI DIO

1.PORESKA TERMMOLOGIJA

Porez je najznačajniji fiskalni prihod koji stoji u mnoštvu pasivnih i aktivnih odnosa sa poreskim obveznicima."Porez je opšte,prinudno i bez protuusluge davanje državi u novcu,radi pokrića opštedrastvenih potreba, koje država utvrđuje prema ekonomskoj snazi obveznikakoji se nalaze pod njenom jurisdikcijom." Proces oporezivanja je složen, specifičan i posljedičan proces te se shodno tome porezi raščlanjuju na elemente oporezivanja.Elementi oporezivanja ili poreska terminologija obuhvataju sve stvari, osobe, pojave i radnje.


1.1 Lični elementi oporezivanja (subjektivni) su:

Poreska vlast su ovlašćeni organi koji zavode, naplačuju, kontrolišu, čuvaju i troše finansijska sredstva ubrana porezom, carinom, taksom i drugim dažbinama.To su skupštine opština (i gradova), npr. Pokrajina, republika i savezne države.]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


I UVOD

Tema našeg seminarskog rada je „Poreska terminologija". Da bi ušli u suštinu poreske materije moramo se služiti brojnim terminima i izrazima objektivne i subjektivne prirode; zbog toga je neophodno ukazati bar na one koji se sreću u fmansijskoj literaturi,zakonodavstvu i praksi. Sljedeća izlaganja,upravo, su posvećena tim terminima. U elementima oporezivanja su sadržani mnogobrojni stručno-tehnički nazivi koji su sistematizovani u dvije grupe. U prvu grupu ubrajamo lične elemente oporezivanja ili poreske termine subjektivnog karaktera:poreska vlast, poreski obveznik, poreski subjekt, poreski destinator, poreski jemac, poreski platac i poreski dužnik. Druga grupa obuhvata materijalne elemente oporezivanja ili poreske termine objektivne prirode: poreski objekat, poreski izvor, poreska sposobnost, poreska osnovica, poreska stopa, poreska lista, poreski katastar, razrez poreza, poreska tarifa, poreska opomena, poček poreza i prisilna naplata poreza.Naš zadatak je da na sto efikasniji,sto adekvatniji i sto bolji način prikazati i približiti poreske termine, kako nama samima tako i drugima.

II GLAVNI DIO

1.PORESKA TERMMOLOGIJA

Porez je najznačajniji fiskalni prihod koji stoji u mnoštvu pasivnih i aktivnih odnosa sa poreskim obveznicima."Porez je opšte,prinudno i bez protuusluge davanje državi u novcu,radi pokrića opštedrastvenih potreba, koje država utvrđuje prema ekonomskoj snazi obveznikakoji se nalaze pod njenom jurisdikcijom." Proces oporezivanja je složen, specifičan i posljedičan proces te se shodno tome porezi raščlanjuju na elemente oporezivanja.Elementi oporezivanja ili poreska terminologija obuhvataju sve stvari, osobe, pojave i radnje.


1.1 Lični elementi oporezivanja (subjektivni) su:

Poreska vlast su ovlašćeni organi koji zavode, naplačuju, kontrolišu, čuvaju i troše finansijska sredstva ubrana porezom, carinom, taksom i drugim dažbinama.To su skupštine opština (i gradova), npr. Pokrajina, republika i savezne države.]]> <![CDATA[Poreska terminologija - ij]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poreska-terminologija-ij Thu, 09 Sep 2010 14:52:43 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poreska-terminologija-ij Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


I-UVOD

Da bi razumjeli poresku materiju moramo se služiti brojnim terminima i izrazima objektivne i subjektivne prirode, zbog čega je neophodno ukazati na najznačajnije termine koji se susreću u finansijskoj literaturi, zakonodavstvu i praksi.Porez je njaznačajniji fiskalni prihod koji stoji u mnoštvu pasivnih i aktivnih odnosa sa poreskim obveznicima. Proces oporezivanja je složen, specifičan i posljedičan proces te se shodno tome porezi raščlanjuju na elemente oporezivanja. Elementi oporezivanja ili poreska terminologija obuhvataju sve stvari, osobe, pojave i radnje. U elementima oporezivanja su sadržani mnogobrojni stručno-tehnički nazivi, koji su sistematizovani u dvije grupe.U prvu grupu ubrajamo lične elemente oporezivanja: poreski obveznik, poreski subjekt, poreski destinator, poreski jemac, poreski platac i konačni poreski platac. Druga grupa obuhvata materijalne elemente oporezivanja: poreski objekat, poreski izvor, poreska sposobnost, poreska osnovica, poreska stopa, poreska lista, poreski katastar, razrez poreza, poreska tarifa, poreska opomena, početak poreza i prisilna naplata poreza.

II-PORESKA TERMINOLOGIJA

Poreski dužnik je pravno i fizičko lice koje je i poreskopravnim odnosu dužno da izvrši dugovanu radnju. Pod pojmom poreskog dužnika podrazumijevamo: poreskog obveznika, poreskog plataca, poreskog destinatora, poreskog jemca i lica koja se javljaju kao pasivni subjekti poresko upravnog odnosa. Poreski obveznik je pravno i fizičko lice koje je na osnovu poreskih zakona dužno da snosi poresku obvezu. Kao poreski obveznik fizičko lice može se pojaviti pojedinac ili grupa. Ako se pojavljuje kao pojedinac imamo individualno oporezivanje, ako je grupa (npr. domaćinstvo) vrši se cedularno oporezivanje. Poreski platac je pravna i fizička osoba koja u ime i za račun poreskog obveznika obračunava i plaća obračunati porez. Opravdanost razlikovanja poreskog obveznika od poreskog placa proizilazi iz sljedećih razloga: praktičnost obračunavanja poreza, manji broj službenika, niži troškovi obračunavanja i plaćanja poreza.Poreski destinator potiče od lat. riječi destinare, što znači odlučiti, namijeniti i odrediti. Poreski destinator je osoba koja snosi poreski teret i treba da plati porez iz svoje imovine, prihoda ili dohotka. Poreski jemac je lice koje odgovara za plaćanje poreskog duga poreskog obveznika. Poreska odgovornost može nastati po dva osnova: fakultativnim i zakonskom. Fakultativna osnova poreskog duga se javlja kod poreza na imovinu. Zakonom o porezu na imovinu preneseno je jemstvo, odnosno apsolutno pravo da poklonodavac garantuje za plaćanje poreza.
Poreska sposobnost je ekonomska mogućnost obveznika da odgovori svojoj poreskoj obvezi. Poreski izvor čini sve ono čime poreski obveznik raspolaže i iz čega može da plati porez (prihod, dohodak, imovina). Poreska tarifa predstavlja sistematizovani pregled poreskih objekata, odnosno osnovica i poreskih stopa. Poreska prijava predstavlja izvještaj poreskog obveznika nadležnom poreskom organu o avim činjenicama bitnim za utvrđivanje poreza.
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


I-UVOD

Da bi razumjeli poresku materiju moramo se služiti brojnim terminima i izrazima objektivne i subjektivne prirode, zbog čega je neophodno ukazati na najznačajnije termine koji se susreću u finansijskoj literaturi, zakonodavstvu i praksi.Porez je njaznačajniji fiskalni prihod koji stoji u mnoštvu pasivnih i aktivnih odnosa sa poreskim obveznicima. Proces oporezivanja je složen, specifičan i posljedičan proces te se shodno tome porezi raščlanjuju na elemente oporezivanja. Elementi oporezivanja ili poreska terminologija obuhvataju sve stvari, osobe, pojave i radnje. U elementima oporezivanja su sadržani mnogobrojni stručno-tehnički nazivi, koji su sistematizovani u dvije grupe.U prvu grupu ubrajamo lične elemente oporezivanja: poreski obveznik, poreski subjekt, poreski destinator, poreski jemac, poreski platac i konačni poreski platac. Druga grupa obuhvata materijalne elemente oporezivanja: poreski objekat, poreski izvor, poreska sposobnost, poreska osnovica, poreska stopa, poreska lista, poreski katastar, razrez poreza, poreska tarifa, poreska opomena, početak poreza i prisilna naplata poreza.

II-PORESKA TERMINOLOGIJA

Poreski dužnik je pravno i fizičko lice koje je i poreskopravnim odnosu dužno da izvrši dugovanu radnju. Pod pojmom poreskog dužnika podrazumijevamo: poreskog obveznika, poreskog plataca, poreskog destinatora, poreskog jemca i lica koja se javljaju kao pasivni subjekti poresko upravnog odnosa. Poreski obveznik je pravno i fizičko lice koje je na osnovu poreskih zakona dužno da snosi poresku obvezu. Kao poreski obveznik fizičko lice može se pojaviti pojedinac ili grupa. Ako se pojavljuje kao pojedinac imamo individualno oporezivanje, ako je grupa (npr. domaćinstvo) vrši se cedularno oporezivanje. Poreski platac je pravna i fizička osoba koja u ime i za račun poreskog obveznika obračunava i plaća obračunati porez. Opravdanost razlikovanja poreskog obveznika od poreskog placa proizilazi iz sljedećih razloga: praktičnost obračunavanja poreza, manji broj službenika, niži troškovi obračunavanja i plaćanja poreza.Poreski destinator potiče od lat. riječi destinare, što znači odlučiti, namijeniti i odrediti. Poreski destinator je osoba koja snosi poreski teret i treba da plati porez iz svoje imovine, prihoda ili dohotka. Poreski jemac je lice koje odgovara za plaćanje poreskog duga poreskog obveznika. Poreska odgovornost može nastati po dva osnova: fakultativnim i zakonskom. Fakultativna osnova poreskog duga se javlja kod poreza na imovinu. Zakonom o porezu na imovinu preneseno je jemstvo, odnosno apsolutno pravo da poklonodavac garantuje za plaćanje poreza.
Poreska sposobnost je ekonomska mogućnost obveznika da odgovori svojoj poreskoj obvezi. Poreski izvor čini sve ono čime poreski obveznik raspolaže i iz čega može da plati porez (prihod, dohodak, imovina). Poreska tarifa predstavlja sistematizovani pregled poreskih objekata, odnosno osnovica i poreskih stopa. Poreska prijava predstavlja izvještaj poreskog obveznika nadležnom poreskom organu o avim činjenicama bitnim za utvrđivanje poreza.
]]>