<![CDATA[Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

<![CDATA[Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski - Trpeza]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/ Wed, 17 Jun 2026 14:29:54 +0000 MyBB <![CDATA[Pijane kobasice]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-pijane-kobasice Thu, 24 May 2012 10:15:39 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-pijane-kobasice

Potrebno je:

500 grama srpskih kobasica, 6 glavica crnog luka, 1 čaša piva, 1 ljuta papričica, ulje za prženje, so, biber, začin C

Priprema:

Srpske kobasice rasecite uzduž i propržite ih na ulju. Pre toga ih možete oljuštiti. Izvadite ih iz masnoće, pa na njoj propržite očišćen i sitno iseckan luk.

Pobiberite kobasice, posolite ih i pospite začinom C. Iseckajte papričicu i dodajte kobasice.

Sve prelijte pivom, stavite u zagrejanu rernu i pecite oko 15 minuta na umerenoj temperaturi.

Prijatno]]>

Potrebno je:

500 grama srpskih kobasica, 6 glavica crnog luka, 1 čaša piva, 1 ljuta papričica, ulje za prženje, so, biber, začin C

Priprema:

Srpske kobasice rasecite uzduž i propržite ih na ulju. Pre toga ih možete oljuštiti. Izvadite ih iz masnoće, pa na njoj propržite očišćen i sitno iseckan luk.

Pobiberite kobasice, posolite ih i pospite začinom C. Iseckajte papričicu i dodajte kobasice.

Sve prelijte pivom, stavite u zagrejanu rernu i pecite oko 15 minuta na umerenoj temperaturi.

Prijatno]]> <![CDATA[Svinjetina u aromatičnom sosu]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-svinjetina-u-aromati%C4%8Dnom-sosu Thu, 24 May 2012 10:14:16 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-svinjetina-u-aromati%C4%8Dnom-sosu

Potrebno je:

(za 4 osobe)

4 svinjske šnicle, 150 g zelenih maslina bez koštica, 3 dl belog vina, 4 kašike maslinovog ulja, 2 kašike timijana, kašičica šećera, so i biber po ukusu.

Priprema:

Šnicle začinite solju i biberom, pospite ih sa obe strane sa malo šećera. Zagrejte ulje i na njemu pržite šnicle u tiganju sa nelepljivom podlogom nekoliko minuta sa obe strane. Pri kraju smanjite temperaturu na minimum, sipajte vino, dodajte masline i timijan. Poklopite tiganj i krčkajte oko 15 minuta. Servirajte toplo.

Prijatno]]>

Potrebno je:

(za 4 osobe)

4 svinjske šnicle, 150 g zelenih maslina bez koštica, 3 dl belog vina, 4 kašike maslinovog ulja, 2 kašike timijana, kašičica šećera, so i biber po ukusu.

Priprema:

Šnicle začinite solju i biberom, pospite ih sa obe strane sa malo šećera. Zagrejte ulje i na njemu pržite šnicle u tiganju sa nelepljivom podlogom nekoliko minuta sa obe strane. Pri kraju smanjite temperaturu na minimum, sipajte vino, dodajte masline i timijan. Poklopite tiganj i krčkajte oko 15 minuta. Servirajte toplo.

Prijatno]]> <![CDATA[Riblji paketići]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-riblji-paketi%C4%87i Thu, 24 May 2012 10:07:17 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-riblji-paketi%C4%87i

Potrebno je:

(za 4 osobe)

8 ribljih fileta, 100 g očišćenih i smrznutih škampa, 1 paradajz, 1 čen belog luka, 2 manje glavice luka, 1 jaje, 100 g svežeg đumbira, limun, 100 g prezli, nekoliko listova zelene salate, malo brašna, maslinovo ulje i so.

Priprema:

Škampe odmrznite, isperite i iseckajte. Dodajte seckani beli i crni luk, paradajz i kašiku oljuštenog i struganog đumbira. Dobijenu masu posolite i pobiberite. Riblje filete operite, osušite, položite na radnu površinu i na sredinu svakog fileta stavite malo pripremljene smese. Filete urolajte i pažljivo zatvorite čačkalicama.

Svaku rolnicu prvo uvaljajte u brašno, a zatim potopite u umućeno jaje i na kraju uvaljajte u prezle.

Ovako pripremljene paketiće pržite u vrelom ulju sa svih strana tako da porumene.

Pržene paketiće od ribe ređajte na papir da bi upio višak ulja, pa rasporedite na poslužavnik obložen listovima zelene salate i ukrasite kriškama limuna.

Prijatno]]>

Potrebno je:

(za 4 osobe)

8 ribljih fileta, 100 g očišćenih i smrznutih škampa, 1 paradajz, 1 čen belog luka, 2 manje glavice luka, 1 jaje, 100 g svežeg đumbira, limun, 100 g prezli, nekoliko listova zelene salate, malo brašna, maslinovo ulje i so.

Priprema:

Škampe odmrznite, isperite i iseckajte. Dodajte seckani beli i crni luk, paradajz i kašiku oljuštenog i struganog đumbira. Dobijenu masu posolite i pobiberite. Riblje filete operite, osušite, položite na radnu površinu i na sredinu svakog fileta stavite malo pripremljene smese. Filete urolajte i pažljivo zatvorite čačkalicama.

Svaku rolnicu prvo uvaljajte u brašno, a zatim potopite u umućeno jaje i na kraju uvaljajte u prezle.

Ovako pripremljene paketiće pržite u vrelom ulju sa svih strana tako da porumene.

Pržene paketiće od ribe ređajte na papir da bi upio višak ulja, pa rasporedite na poslužavnik obložen listovima zelene salate i ukrasite kriškama limuna.

Prijatno]]> <![CDATA[Oslić u belom vinu]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-osli%C4%87-u-belom-vinu Thu, 24 May 2012 10:05:44 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-osli%C4%87-u-belom-vinu

Potrebno je:

600 g fileta oslića, 3 vlašca, 30 g margarina, 2 limuna, 1 dl belog vina, so, biber, ulje

Priprema:

U vatrostalnu posudu staviti filete izdeljene na komadiće, posoliti, pobiberiti, preliti sokom od dva limuna pomešanim sa 2 kašike ulja.

Uključiti gril i peći osam minuta. Izvaditi iz pećnice i držati na toplom. Odvojeno propržiti iseckani vlasac na 30 g margarina, dodati belo vino, sok od pečenja fileta i prokuvati 3-4 minuta.

Posoliti, pobiberiti, preliti ribu sosom, posuti iseckanim peršunom i služiti.

Prijatno]]>

Potrebno je:

600 g fileta oslića, 3 vlašca, 30 g margarina, 2 limuna, 1 dl belog vina, so, biber, ulje

Priprema:

U vatrostalnu posudu staviti filete izdeljene na komadiće, posoliti, pobiberiti, preliti sokom od dva limuna pomešanim sa 2 kašike ulja.

Uključiti gril i peći osam minuta. Izvaditi iz pećnice i držati na toplom. Odvojeno propržiti iseckani vlasac na 30 g margarina, dodati belo vino, sok od pečenja fileta i prokuvati 3-4 minuta.

Posoliti, pobiberiti, preliti ribu sosom, posuti iseckanim peršunom i služiti.

Prijatno]]> <![CDATA[Losos na roštilju]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-losos-na-ro%C5%A1tilju Thu, 24 May 2012 10:03:21 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-losos-na-ro%C5%A1tilju

Potrebno je:

4 debela odreska lososa , 1 šolja istopljenog maslaca, 1 šolja pečurki, ½ šolje seckanog crnog luka , ½ struka praziluka, 1 struk peršunovog lista, ½ sveže crvene paprike, 2 šolje svežeg graška, ¼ korena celera, so

Priprema:

Odreske lososa posolite i ispecite na maslacu s obe strane. Crni luk, nasečene pečurke i praziluk izdinstajte dok ne omekšaju, pa dodajte sitno iseckanu papriku, celer, peršun i grašak. Dinstano povrće s pečurkama stavite na odreske, ukrasite kriškama limuna i servirajte sa salatom od krompira.

Prijatno]]>

Potrebno je:

4 debela odreska lososa , 1 šolja istopljenog maslaca, 1 šolja pečurki, ½ šolje seckanog crnog luka , ½ struka praziluka, 1 struk peršunovog lista, ½ sveže crvene paprike, 2 šolje svežeg graška, ¼ korena celera, so

Priprema:

Odreske lososa posolite i ispecite na maslacu s obe strane. Crni luk, nasečene pečurke i praziluk izdinstajte dok ne omekšaju, pa dodajte sitno iseckanu papriku, celer, peršun i grašak. Dinstano povrće s pečurkama stavite na odreske, ukrasite kriškama limuna i servirajte sa salatom od krompira.

Prijatno]]> <![CDATA[Dijete za devojčice?]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-dijete-za-devoj%C4%8Dice Mon, 22 Aug 2011 12:40:31 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-dijete-za-devoj%C4%8Dice
Skandalozno: Izdali priručnik dijeta za devojčice

Priručnik „Maggie Goes On A Diet“, čija prodaja kreće u oktobru, a koji je namenjen šestogodišnjim devojčicama, našao se na meti američkih roditelja i lekara. Ilustrovana knjiga "Maggie Goes On A Diet" govori o gojaznoj 14-godišnjakinji koja nakon gubitka suvišnih kilograma postaje školska fudbalska zvezda. Na naslovnoj strani se nalazi ilustracija punačke devojčice koja drži roze haljinu i gleda se u ogledalo, u kojem vidi svoj mršavi odraz.

[Slika: porodica_0.jpg]

'Knjiga govori o 14-godišnjakinji koja odluči da ode na dijetu jer je predebela i nesigurna u sebe, a na kraju se pretvori u devojčicu normalnog izgleda koja postaje fudbalska zvezda svoje škole. S vremenom i uz naporan rad Megi (Maggie) postaje sve samosvesnija i sigurnija, te razvija pozitivnu sliku o sebi', stoji u opisu knjige. Izdavač "Barnes & Noble" kaže da je knjiga namenjena deci od šest do 12 godina, dok je Amazon preporučuje čak i mlađem uzrastu, deci od četiri do osam godina.

[Slika: porodica1.jpg]

Knjigu je napisao Pol Kramer s Havaja, kao nastavak dve prethodne knjige "Nemojte se bojati piškenja u krevet" i "Louie, jastog mafijaš". Pretpostavlja se da je knjiga napisana s dobrom namerom, kao sredstvo borbe protiv porasta gojaznosti kod dece u Americi. Naime, prošle godine objavljen je podatak da je broj dece starosti do 12 godina koja su hospitalizovana zbog poremećaja u ishrani porastao za čak 119 posto od 1999. do 2006. godine. Ali, to nije sprečilo besne roditelje da napadnu autora, izdavača i samu knjigu, koju nazivaju sramotnom, te tvrde da će knjiga samo potstaći decu da krenu na dijete, te da ih neće upozoriti na pravi problem. 'Tako je malo potrebno da deca razviju poremećaj u ishrani, a ovo bi tinejdžerima mogao biti snažan potsicaj. Ako ovu knjigu date svom detetu u ruke, to je ravno zlostavljanju. Neodgovorno je izjednačavati mršavost sa samopouzdanjem", izjavila je jedna majka.]]>
Skandalozno: Izdali priručnik dijeta za devojčice

Priručnik „Maggie Goes On A Diet“, čija prodaja kreće u oktobru, a koji je namenjen šestogodišnjim devojčicama, našao se na meti američkih roditelja i lekara. Ilustrovana knjiga "Maggie Goes On A Diet" govori o gojaznoj 14-godišnjakinji koja nakon gubitka suvišnih kilograma postaje školska fudbalska zvezda. Na naslovnoj strani se nalazi ilustracija punačke devojčice koja drži roze haljinu i gleda se u ogledalo, u kojem vidi svoj mršavi odraz.

[Slika: porodica_0.jpg]

Knjigu je napisao Pol Kramer s Havaja, kao nastavak dve prethodne knjige "Nemojte se bojati piškenja u krevet" i "Louie, jastog mafijaš". Pretpostavlja se da je knjiga napisana s dobrom namerom, kao sredstvo borbe protiv porasta gojaznosti kod dece u Americi. Naime, prošle godine objavljen je podatak da je broj dece starosti do 12 godina koja su hospitalizovana zbog poremećaja u ishrani porastao za čak 119 posto od 1999. do 2006. godine. Ali, to nije sprečilo besne roditelje da napadnu autora, izdavača i samu knjigu, koju nazivaju sramotnom, te tvrde da će knjiga samo potstaći decu da krenu na dijete, te da ih neće upozoriti na pravi problem. 'Tako je malo potrebno da deca razviju poremećaj u ishrani, a ovo bi tinejdžerima mogao biti snažan potsicaj. Ako ovu knjigu date svom detetu u ruke, to je ravno zlostavljanju. Neodgovorno je izjednačavati mršavost sa samopouzdanjem", izjavila je jedna majka.]]> <![CDATA[Crna čokolada za bolji vid]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-crna-%C4%8Dokolada-za-bolji-vid Thu, 11 Aug 2011 10:19:07 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-crna-%C4%8Dokolada-za-bolji-vid
Tim britanskih naučnika nedavno je otkrio da konzumiranje crne čokolade povoljno utiče na vid. Rezultati istraživanja su pokazali da flavanol, kojim je bogat kakao, poboljšava dotok krvi u mozak i u mrežnjaču oka. Konzumiranje crne čokolade povoljno utiče na vid, pokazala je najnovija studija naučnika sa britanskog Univerziteta „Riding".

Autori studije testirali su vid 30 muškaraca i žena između 18 i 35 godina, nekoliko sati pošto su pojeli čokoladu normalne veličine. Test je urađen dva puta, prvi put učesnici u istraživanju su jeli crnu čokoladu, a drugi put belu. Razlika ove dve čokolade je u količini flavanola, prirodnog sastojka koji se nalazi u kakaou.

[Slika: coko-1.jpg]

Ovog sastojka ima još u grejpfrutu, crnom vinu, zelenom čaju i jabukama. Da bi izbegli netačne rezultate, naučnici su ispitanicima rekli da im mere količinu masti u krvi nakon unošenja čokolade u organizam. Nakon što su pojeli crnu čokoladu, učesnici u studiji su pokazali najbolje rezultate na testovima za proveru vida i mentalnih sposobnosti. Naučnici tvrde da je ishod istraživanja ovakav, jer flavanol, koga u beloj čokoladi ima samo u tragovima, poboljšava dotok krvi u mozak i u mrežnjaču oka. U prethodnim studijama, naučnici su otkrili da crna čokolada smanjuje holesterol i dobro utiče na trombocite i da bi kakao mogao biti važan deo zdrave ishrane za ljude sa kardiovaskularnim bolestima.

[Slika: chol.jpg]

]]>
Tim britanskih naučnika nedavno je otkrio da konzumiranje crne čokolade povoljno utiče na vid. Rezultati istraživanja su pokazali da flavanol, kojim je bogat kakao, poboljšava dotok krvi u mozak i u mrežnjaču oka. Konzumiranje crne čokolade povoljno utiče na vid, pokazala je najnovija studija naučnika sa britanskog Univerziteta „Riding".

Autori studije testirali su vid 30 muškaraca i žena između 18 i 35 godina, nekoliko sati pošto su pojeli čokoladu normalne veličine. Test je urađen dva puta, prvi put učesnici u istraživanju su jeli crnu čokoladu, a drugi put belu. Razlika ove dve čokolade je u količini flavanola, prirodnog sastojka koji se nalazi u kakaou.

[Slika: coko-1.jpg]

]]> <![CDATA[Rolovano meso]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-rolovano-meso Tue, 09 Aug 2011 15:43:50 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-rolovano-meso

Potrebni sastojci:

1,5 kg svinjskog karea bez kostiju
2 čena belog luka
2 kašike rendane kore grejpfruta
1 kašičica ruzmarina
1/2 kašičice majčine dušice
1 l supe od povrća
1,5 dl soka od grejpfruta
1 veza peršuna
50 g senfa
1 dl ulja
2 kašike gustina
mešavina začina, biber

[Slika: 08-rolovano-meso.jpg]

Priprema:

1. Svinjski kare zarezati po sredini, a potom otvoriti kako bi se dobila šnicla pravougaonog oblika. Šniclu prekriti najlon kesom i istanjiti tučkom za meso.
2. Beli luk očistiti i izgnječiti, te pomešati sa senfom, ruzmarinom, majčinom dušicom i rendanom korom grejpfruta. Dodati začine po ukusu i dobro izmešati.
3. Pripremljenu šniclu premazati pastom od senfa i urolovati. Zatim je uvezati kuhinjskim koncem ili staviti u mrežu.
4. U većoj šerpi ugrejati ulje, staviti roladu i propržiti sa svih strana kako bi porumenela. Postepeno dolivati mešavinu supe od povrća i soka od grejpfruta i dinstati dok meso ne omekša.
5. Dinstano meso ostaviti da se prohladi, pa ga iseći na parčad.
6. U preostali saft od dinstanja dodati gustin, začine po ukusu i kratko prokuvati.
7. Meso servirati na tacnu za služenje i preliti pripremljenim umakom.]]>

Potrebni sastojci:

1,5 kg svinjskog karea bez kostiju
2 čena belog luka
2 kašike rendane kore grejpfruta
1 kašičica ruzmarina
1/2 kašičice majčine dušice
1 l supe od povrća
1,5 dl soka od grejpfruta
1 veza peršuna
50 g senfa
1 dl ulja
2 kašike gustina
mešavina začina, biber

[Slika: 08-rolovano-meso.jpg]

Priprema:

1. Svinjski kare zarezati po sredini, a potom otvoriti kako bi se dobila šnicla pravougaonog oblika. Šniclu prekriti najlon kesom i istanjiti tučkom za meso.
2. Beli luk očistiti i izgnječiti, te pomešati sa senfom, ruzmarinom, majčinom dušicom i rendanom korom grejpfruta. Dodati začine po ukusu i dobro izmešati.
3. Pripremljenu šniclu premazati pastom od senfa i urolovati. Zatim je uvezati kuhinjskim koncem ili staviti u mrežu.
4. U većoj šerpi ugrejati ulje, staviti roladu i propržiti sa svih strana kako bi porumenela. Postepeno dolivati mešavinu supe od povrća i soka od grejpfruta i dinstati dok meso ne omekša.
5. Dinstano meso ostaviti da se prohladi, pa ga iseći na parčad.
6. U preostali saft od dinstanja dodati gustin, začine po ukusu i kratko prokuvati.
7. Meso servirati na tacnu za služenje i preliti pripremljenim umakom.]]> <![CDATA[Grčka hrana i kuhinja]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-gr%C4%8Dka-hrana-i-kuhinja Mon, 01 Aug 2011 23:40:20 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-gr%C4%8Dka-hrana-i-kuhinja
Grčka kuhinja

Grčka je kroz istoriju u mnogočemu bila prva; prva je uvela demokratiju, prva je razvila filozofsku misao, prva je glorifikovala sport, pa eto, prva je napisala kuvar. Činjenica da je napisan još 330. godine pre nove ere samo dodatno govori o značaju koji se na ovim prostorima hrani poklanja.

[Slika: images?q=tbn:ANd9GcQM6gvusQ7KFiZJj8e1yha...LJzsrEhbFg]

[Slika: images?q=tbn:ANd9GcQM6gvusQ7KFiZJj8e1yha...LJzsrEhbFg]

Geografski položaj Grčke

Grčka se nalazi u jugoistočnoj Evropi na južnom delu Balkanskog poluostrva. Na severu se graniči sa Albanijom, Makedonijom i Bugarskom, a na istoku sa Turskom. Stotinama kilometara dugom i veoma razruđenom obalom izlazi na Egejsko i Jonsko more. Grčka je kroz istoriju u mnogočemu bila prva; prva je uvela demokratiju, prva je razvila filozofsku misao, prva je glorifikovala sport, pa eto, prva je napisala kuvar. Činjenica da je napisan još 330. godine pre nove ere samo dodatno govori o značaju koji se na ovim prostorima hrani poklanja.

Istorijsko-geografski faktori

Na sadašnji izgled i sadržaj grčke kuhinje su uticale njena istorija: oko hiljadu godina Antike, oko hiljadu godina Vizantijskog carstva, oko četristo godina Otomanske vladavine, i geografija: mesto na kom se spajaju, ili, pre, sudaraju, Evropa, Azija i Afrika, pa veliki zagrljaj Sredozemnog mora, pa uticajni susedi... Skoro zapanjujuće su sličnosti grčke i turske kuhinje, ali tu činjenicu nikada nemojte spominjati pred pripadnicima ovih naroda. Uprkos obostranoj želji da istaknu međusobne razlike, njihove kuhinje su toliko slične i imaju toliko veliki broj gotovo istih specijaliteta proglašenih nacionalnim da je očigledno da je njihova sličnost mnogo veća nego što bi i jedan od ovih naroda priznao. Treba li reći nešto osim burek i baklava. O!? Pa evo i nas!

Mediteranska kuhinja

Kada bismo hteli najkraće da opišemo grčku kuhinju, mogli bismo reći da je to tipična mediteranska kuhinja. Jedini problem kod ovog, naročito u poslednje vreme, popularnog pojma, je što nigde nije definisano šta tačno znači, osim što, izvedeno upotrebom najsirovije logike, predstavlja svaku nacionalnu/regionalnu/lokalnu kuhinju na obali Sredozemnog mora. Mora se priznati da nema baš mnogo koristi od ovog podatka ako se ima u vidu da je on sinonim za tako brojne pojave. Postoji ipak, u nekim stručnim krugovima, uvaženo mišljenje po kom je pojam mediteranska kuhinja, tvorevina zapadno-evropskih i severno-američkih autora, oznaka za svaku kuhinju čija zdrava i laka jela, pripremljena pretežno na maslinovom ulju, obiluju svežim povrćem, ribom, nemasnim mesom i sirevima. I po ovim kriterijumima posmatrano, grčka kuhinja se mora svrstati u mediteransku.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje je, svakako, sastojak od krucijalnog značaja za identitet ove kuhinje i specifičan ukus njenih jela. Neću baš mnogo pogrešiti kada kažem da ga ima svuda (Prilično sam ubeđena da ga stavljaju i u sladoled. Jeste li primetili kako su oni proizvedeni u Grčkoj siti i kremasti? Natera čoveka da se zapita.). Naišla sam na podatak da Grci godišnje troše i po 26 litara maslinovog ulja po glavi stanovnika. Mada, kad ih vidite, dok se sunčaju na plažama, onako nauljene, zar ne mislite da je određenje „po glavi“ neadekvatno usko. Bilo kako bilo, ode 26 litara godišnje po Grku, ali i može im se: da oni ne raspolažu ogromnim maslinjacima i ne proizvode ulje sami, ne bi se baš toliko rasipali.

Glavni sastojci jela

Što se tiče mesa, ima i toga. U tradicionalnim receptima će se pre opredeliti za kozije i ovčije, pa i za goveđe, i to na roštilju ili, kakvog li iznenađenja, na maslinovom ulju, dok je u poslednje vreme sve veća zastupljenost svinjetine i piletine. U ovom delu priče mora se spomenuti gyros, meso pečeno na vertikalnom rotirajućem koplju, i souvlaki. Ne dajte da vas ovo drugo svojim zvučnim imenom zbuni: ti komadići mesa i povrća nanizani na tanku žicu i pečeni na roštilju nisu ništa drugo do, nama već dobro poznati, ražnjići. Brojni su i specijaliteti od ribe i drugih plodova mora. Male taverne na obali, sa velikim baštama pod vinovom lozom, skromno opremljenim plavim, drvenim stolicama i stočićima sa belim stoljnjacima ukrašenim lokalnim motivima, će vam omogućiti poseban doživljaj uživanja u ukusu znalački pripremljenih jela od raznih vrsta riba, školjki, lignji, hobotnica ili škampa uz istovremeni pogled na pripadnike istih vrsta koji, još neko vreme, slobodno životare u prirodnom okruženju.

Vodeće mesto u hijerarhiji povrća, kao i u brojnim svetskim kuhinjama, i ovde pripada paradajzu i krompiru. Odmah iza njih su i pasulj, grašak, luk i, naravno, patlidžan. Kažem „naravno“ jer mora da ste čuli za poznato jelo moussaka koje se od njega pravi. Povrće se koristi za spremanje raznih variva, salata ili nadeva za lisnata testa, mada se ovi nadevi često prave i od mesa ili sira. Postoji nekoliko, za Grčku, karakterističnih vrsta sireva: Feta, polu-tvrd, beli sir koji se pravi i od kravljeg mleka, za razliku od Kasseri (tvrd, žuti) i Mizithra (mek, beli) koji se prave samo od kozijeg ili ovčijeg mleka.

Dnevni obroci

Grci imaju tri važna odroka u toku dana: doručak, ručak i večeru, a najobilniji, ručak se, ako je kompletan, sastoji od predjela, supe, glavnog jela i deserta.

Predjelo ili, kako ga oni zovu, meze (a i mi ga zovemo tako), je najčešće neka od brojnih pita (spanakopita, tyropita, boureki), feta sir, umaci služeni uz lepinje (ovde spada i čuveni umak sa belim lukom, tzatziki)... Neretko, za predjelo dobijete samo ouzo, što je, po mom skromnom mišljenju, sasvim dovoljno. To je bistri liker sa dodatkom esencijalnog ulja anisa. U dodiru sa vodom ili ledom, što je opet voda samo u drugom agregatnom stanju, dobija belu boju. Ovo je naročito koristan podatak za šankere početnike. Znaju oni zašto...

Posle ouza, tj. predjela, stiže supa. Avgolemono je pileća supa sa žumancetom i limunom i verovatno će Vam se svideti, trahana je supa sa jogurtom i verovatno će Vam se i ona svideti, a tripe, supa od iznutrica... Pa, naslutite sami.

Glavno jelo je neki od mesno-povrtnih specijaliteta. Par smo već pomenuli, ali nismo, a ne smemo to propustiti, nigde pomenuli Grčku salatu koja obavezno prati ovaj deo ručka. Ova čuvena mešavina paradajza, krastavaca, feta sira i , naravno, maslinovog ulja je kao Grčka salata poznata u svetu, a u Grčkoj je zovu horiatiki ili nešto kao seljačka salata.

I na kraju, desert. Brojni su kolači od lisnatog testa kao baklava, sa nadevom od oraha i šećernog sirupa ili galaktoboureko punjen gustom smesom od mleka i žumanaca; pa opet neke, sad slatke, pite kao milopita (sa jabukama), karidopita (sa orasima), vassilopita (tradicionalni novogodišnji kolač)... I još jednom, po sličnom principu kao i kod predjela, možete se odlučiti da uz, ili umesto, deserta uživate u vinu. To je najpijenije piće u Grčkoj. Prema legendi, tamo je prvi put i napravljeno, na ostrvu Ikarija. Ako uzmemo da je to tačno, možemo primetiti da su Grci dugi niz godina radili isključivo na kvantitetu jer se do pre tridesetak kvalitetom nisu baš mogli pohvaliti. Na obostranu sreću i zadovoljstvo, ti dani su deo prošlosti, pa nam sadašnjost i budućnost ostaju za brojne užitke uz dobro vino.

Kako, nažalost, nismo često u prilici da skoknemo do Grčke i na licu mesta uživamo u svemu onome o čemu ovaj tekst govori, kao i u onome o čemu ovaj tekst ne govori, a da ipak ne bismo ostali uskraćeni za znanje i iskustvo, i uživanje, mi smo Vam pripremili recepte za neke od pomenutih jela. Ako ovo čitate, znači da ste obišli svaku prečicu kojom možete otići direktno na recept i ja, kao pisac ovog malog dela sam Vam zahvalna na pažnji koju ste mu posvetili, ali to nije razlog da ih ipak ne pogledate i da, uz naše savete, ne pripremite nešto novo.

Gordana Milinković
becook.com
]]>
Grčka kuhinja

Grčka je kroz istoriju u mnogočemu bila prva; prva je uvela demokratiju, prva je razvila filozofsku misao, prva je glorifikovala sport, pa eto, prva je napisala kuvar. Činjenica da je napisan još 330. godine pre nove ere samo dodatno govori o značaju koji se na ovim prostorima hrani poklanja.

[Slika: images?q=tbn:ANd9GcQM6gvusQ7KFiZJj8e1yha...LJzsrEhbFg]

Geografski položaj Grčke

Grčka se nalazi u jugoistočnoj Evropi na južnom delu Balkanskog poluostrva. Na severu se graniči sa Albanijom, Makedonijom i Bugarskom, a na istoku sa Turskom. Stotinama kilometara dugom i veoma razruđenom obalom izlazi na Egejsko i Jonsko more. Grčka je kroz istoriju u mnogočemu bila prva; prva je uvela demokratiju, prva je razvila filozofsku misao, prva je glorifikovala sport, pa eto, prva je napisala kuvar. Činjenica da je napisan još 330. godine pre nove ere samo dodatno govori o značaju koji se na ovim prostorima hrani poklanja.

Istorijsko-geografski faktori

Na sadašnji izgled i sadržaj grčke kuhinje su uticale njena istorija: oko hiljadu godina Antike, oko hiljadu godina Vizantijskog carstva, oko četristo godina Otomanske vladavine, i geografija: mesto na kom se spajaju, ili, pre, sudaraju, Evropa, Azija i Afrika, pa veliki zagrljaj Sredozemnog mora, pa uticajni susedi... Skoro zapanjujuće su sličnosti grčke i turske kuhinje, ali tu činjenicu nikada nemojte spominjati pred pripadnicima ovih naroda. Uprkos obostranoj želji da istaknu međusobne razlike, njihove kuhinje su toliko slične i imaju toliko veliki broj gotovo istih specijaliteta proglašenih nacionalnim da je očigledno da je njihova sličnost mnogo veća nego što bi i jedan od ovih naroda priznao. Treba li reći nešto osim burek i baklava. O!? Pa evo i nas!

Mediteranska kuhinja

Kada bismo hteli najkraće da opišemo grčku kuhinju, mogli bismo reći da je to tipična mediteranska kuhinja. Jedini problem kod ovog, naročito u poslednje vreme, popularnog pojma, je što nigde nije definisano šta tačno znači, osim što, izvedeno upotrebom najsirovije logike, predstavlja svaku nacionalnu/regionalnu/lokalnu kuhinju na obali Sredozemnog mora. Mora se priznati da nema baš mnogo koristi od ovog podatka ako se ima u vidu da je on sinonim za tako brojne pojave. Postoji ipak, u nekim stručnim krugovima, uvaženo mišljenje po kom je pojam mediteranska kuhinja, tvorevina zapadno-evropskih i severno-američkih autora, oznaka za svaku kuhinju čija zdrava i laka jela, pripremljena pretežno na maslinovom ulju, obiluju svežim povrćem, ribom, nemasnim mesom i sirevima. I po ovim kriterijumima posmatrano, grčka kuhinja se mora svrstati u mediteransku.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje je, svakako, sastojak od krucijalnog značaja za identitet ove kuhinje i specifičan ukus njenih jela. Neću baš mnogo pogrešiti kada kažem da ga ima svuda (Prilično sam ubeđena da ga stavljaju i u sladoled. Jeste li primetili kako su oni proizvedeni u Grčkoj siti i kremasti? Natera čoveka da se zapita.). Naišla sam na podatak da Grci godišnje troše i po 26 litara maslinovog ulja po glavi stanovnika. Mada, kad ih vidite, dok se sunčaju na plažama, onako nauljene, zar ne mislite da je određenje „po glavi“ neadekvatno usko. Bilo kako bilo, ode 26 litara godišnje po Grku, ali i može im se: da oni ne raspolažu ogromnim maslinjacima i ne proizvode ulje sami, ne bi se baš toliko rasipali.

Glavni sastojci jela

Što se tiče mesa, ima i toga. U tradicionalnim receptima će se pre opredeliti za kozije i ovčije, pa i za goveđe, i to na roštilju ili, kakvog li iznenađenja, na maslinovom ulju, dok je u poslednje vreme sve veća zastupljenost svinjetine i piletine. U ovom delu priče mora se spomenuti gyros, meso pečeno na vertikalnom rotirajućem koplju, i souvlaki. Ne dajte da vas ovo drugo svojim zvučnim imenom zbuni: ti komadići mesa i povrća nanizani na tanku žicu i pečeni na roštilju nisu ništa drugo do, nama već dobro poznati, ražnjići. Brojni su i specijaliteti od ribe i drugih plodova mora. Male taverne na obali, sa velikim baštama pod vinovom lozom, skromno opremljenim plavim, drvenim stolicama i stočićima sa belim stoljnjacima ukrašenim lokalnim motivima, će vam omogućiti poseban doživljaj uživanja u ukusu znalački pripremljenih jela od raznih vrsta riba, školjki, lignji, hobotnica ili škampa uz istovremeni pogled na pripadnike istih vrsta koji, još neko vreme, slobodno životare u prirodnom okruženju.

Vodeće mesto u hijerarhiji povrća, kao i u brojnim svetskim kuhinjama, i ovde pripada paradajzu i krompiru. Odmah iza njih su i pasulj, grašak, luk i, naravno, patlidžan. Kažem „naravno“ jer mora da ste čuli za poznato jelo moussaka koje se od njega pravi. Povrće se koristi za spremanje raznih variva, salata ili nadeva za lisnata testa, mada se ovi nadevi često prave i od mesa ili sira. Postoji nekoliko, za Grčku, karakterističnih vrsta sireva: Feta, polu-tvrd, beli sir koji se pravi i od kravljeg mleka, za razliku od Kasseri (tvrd, žuti) i Mizithra (mek, beli) koji se prave samo od kozijeg ili ovčijeg mleka.

Dnevni obroci

Grci imaju tri važna odroka u toku dana: doručak, ručak i večeru, a najobilniji, ručak se, ako je kompletan, sastoji od predjela, supe, glavnog jela i deserta.

Predjelo ili, kako ga oni zovu, meze (a i mi ga zovemo tako), je najčešće neka od brojnih pita (spanakopita, tyropita, boureki), feta sir, umaci služeni uz lepinje (ovde spada i čuveni umak sa belim lukom, tzatziki)... Neretko, za predjelo dobijete samo ouzo, što je, po mom skromnom mišljenju, sasvim dovoljno. To je bistri liker sa dodatkom esencijalnog ulja anisa. U dodiru sa vodom ili ledom, što je opet voda samo u drugom agregatnom stanju, dobija belu boju. Ovo je naročito koristan podatak za šankere početnike. Znaju oni zašto...

Posle ouza, tj. predjela, stiže supa. Avgolemono je pileća supa sa žumancetom i limunom i verovatno će Vam se svideti, trahana je supa sa jogurtom i verovatno će Vam se i ona svideti, a tripe, supa od iznutrica... Pa, naslutite sami.

Glavno jelo je neki od mesno-povrtnih specijaliteta. Par smo već pomenuli, ali nismo, a ne smemo to propustiti, nigde pomenuli Grčku salatu koja obavezno prati ovaj deo ručka. Ova čuvena mešavina paradajza, krastavaca, feta sira i , naravno, maslinovog ulja je kao Grčka salata poznata u svetu, a u Grčkoj je zovu horiatiki ili nešto kao seljačka salata.

I na kraju, desert. Brojni su kolači od lisnatog testa kao baklava, sa nadevom od oraha i šećernog sirupa ili galaktoboureko punjen gustom smesom od mleka i žumanaca; pa opet neke, sad slatke, pite kao milopita (sa jabukama), karidopita (sa orasima), vassilopita (tradicionalni novogodišnji kolač)... I još jednom, po sličnom principu kao i kod predjela, možete se odlučiti da uz, ili umesto, deserta uživate u vinu. To je najpijenije piće u Grčkoj. Prema legendi, tamo je prvi put i napravljeno, na ostrvu Ikarija. Ako uzmemo da je to tačno, možemo primetiti da su Grci dugi niz godina radili isključivo na kvantitetu jer se do pre tridesetak kvalitetom nisu baš mogli pohvaliti. Na obostranu sreću i zadovoljstvo, ti dani su deo prošlosti, pa nam sadašnjost i budućnost ostaju za brojne užitke uz dobro vino.

Kako, nažalost, nismo često u prilici da skoknemo do Grčke i na licu mesta uživamo u svemu onome o čemu ovaj tekst govori, kao i u onome o čemu ovaj tekst ne govori, a da ipak ne bismo ostali uskraćeni za znanje i iskustvo, i uživanje, mi smo Vam pripremili recepte za neke od pomenutih jela. Ako ovo čitate, znači da ste obišli svaku prečicu kojom možete otići direktno na recept i ja, kao pisac ovog malog dela sam Vam zahvalna na pažnji koju ste mu posvetili, ali to nije razlog da ih ipak ne pogledate i da, uz naše savete, ne pripremite nešto novo.

Gordana Milinković
becook.com
]]> <![CDATA[Letnje poslastice]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-letnje-poslastice Sat, 30 Jul 2011 11:13:18 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-letnje-poslastice
Zasladite tople dane letnjim kuglofom, punjenim breskvama, hladnom poslasticom ili limun korpicama

Letnji kuglof

Za 4 osobe: 400 g jagoda, 200 g borovnica, 4 kriške dinje, 250 g krem sira, 2 voćna jogurta (sa šumskim voćem), limun, 6 listića želatina od po 5 g, grančica sveže nane, 100 g šećera i 3 kašike sirupa od malina.

[Slika: LETNJI-KUGKIF.jpg]

Jagode operite i ako je potrebno iseckajte ih. Tri četvrtine jagoda i pomešajte sa dinjom isečenom na kockice, dodajte pola količine šećera i kuvajte na umerenoj temperaturi uz stalno mešanje dok se sav šećer ne otopi. Dobijenu masu sipajte u mikser, dodajte jogurt, krem sir i 2 kašike sirupa od malina i izmiksajte da dobijete gust, homogen krem. Listiće želatina prelijte vodom, sačekajte da malo omekšaju, dobro ih ocedite, dodajte sok od pola limuna, kašiku sirupa od malina i kašiku vode i sve pomešajte sa pripremljenim kremom. Dobijenu masu sipajte u kalup za kuglof čiju ste unutrašnjost prethodno navlažili i čuvajte najmanje tri sata u frižideru. Za to vreme očistite borovnice i pomešajte ih sa ostatkom jagoda. Prelijte preostalim limunovim sokom i šećerom. Pred serviranje ceo kalup potopite na trenutak u šerpu sa ključalom vodom i kuglof pažljivo izručite na tanjir. Centralnu šupljinu napunite mešavinom bobičastog voća i ukrasite listićima nane.

Izvor:Novosti.rs

Grčka letnja supa

TOKOM vrelih dana osveženje potražite i u supama koje se služe hladne, a obiluju vitaminima. Pripremaju se lako i brzo, a vaš izbor može da bude grčka supa od krastavaca.

[Slika: zp-supa.jpg]

Potrebno je: 600 g jogurta, 250 ml vode, krastavac, kašika maslinovog ulja, kašičica sirćeta, suva nana, čen belog luka.

Priprema: Krastavac očistite od semenki, pa četvrtinu izmiksajte sa svim preostalim sastojcima. Smesa treba da postane glatka. Posolite je, pobiberite i dodajte ostatak krastavca. Supu hladite oko jedan sat u frižideru. Služite je u činijama ili šoljama, a kao dekoraciju koristite sveže listove bosiljka.

Izvor:Novosti.rs

Minestrone supa

Veliki broj pojmova, događaja i, naravno, hrane poreklom iz voljene Italije nosi sa sobom neki neodoljiv šarm, koji se najčešće ogleda u magiji sporenja oko vremena, mesta ili načina nastanka... To je slučaj i sa ovom divnom supom.

[Slika: Minestrone.jpg]

Naime, neki izvori govore da je ovo jelo služeno još pre postojanja Rimskog carstva, na trpezama rimskih plemena, kao jelo od ostataka; zatim, da su rimski vojnici jeli hranu pod ovim imenom ali da je za njenu osnovu neizostavno služio pasulj, uz koji se moglo dodati još nekih namirnica, po izboru; neki tvrde da je Minestrone glavni krivac izbijanja kolere u Italiji; tu su i oni koji tvrde da je Minestrone gusta supa, sačinjena od svih pristupačnih sezonskih namirnicama, u koju se dodaje testenina ili pirinač, po izboru. E, sa ovim bih se definitivno mogla složiti i nakon probe preporučiti svima.

Inače, veliki sam ljubitelj čorbica, tako da je jednog dana i ovo moralo doći na red. Divno, ukusno jelo, okrepljujuće i za duh i za telo, koje će koloritom i raznovrsnošću namirnica dobro prijati svima. Naravno, ukoliko želite dodajte i koji komad mesa ili kobaje, ako više volite ili imate nekog "mesaroša" u kući...

Nemojte mi zameriti zbog načina na koji ću predstaviti količinu potrebnih namirnica – volim rustiku i stara jela, a ovo me baš podseća na takvo. Te, ne bih da mu to oduzmem preciznošću. Samo se opustite i kuvajte srcem - biće vremena za (mili)grame...

1 glavica crnog luka
3 čena belog luka
3 srednje šargarepe
3 šake graška
3 šake boranije
1 osrednja tikvica
1 srednji krompir
3 veća pelata sa sokom
vode za kuvanje (oko 2 l)
ulja za dinstanje (oko 3 supene kašike)
soli prema ukusu
origana prema ukusu
bibera prema ukusu
testenine (oko 300 g)
2 kobasice

Priprema:

Sve povrćkice oprati, oljuštiti, iseckati. U dublju šerpu usuti ulje, pa odmah dodati crni luk, blago posoliti i dinstati. Kada je „na pola gotov“ dodati šargarepu i nastaviti sa dinstanjem, na nižoj T. Ukoliko se dogodi da se namirnice „zalepe za dno“ naliti malo vode i nastaviti kuvanje. Kada su omekšale dodati ostalo povrće, pelat i vodu. Kuvati dok povrće ne omekša. Ja više volim da povrće samo blago obarim. Pred kraj dodati obarenu i od vode oceđenu testeninu, ostale začine i propržene (grilovane) kobasice.
Izvor:coolinarija.blogspot.com

]]>
Zasladite tople dane letnjim kuglofom, punjenim breskvama, hladnom poslasticom ili limun korpicama

Letnji kuglof

Za 4 osobe: 400 g jagoda, 200 g borovnica, 4 kriške dinje, 250 g krem sira, 2 voćna jogurta (sa šumskim voćem), limun, 6 listića želatina od po 5 g, grančica sveže nane, 100 g šećera i 3 kašike sirupa od malina.

[Slika: LETNJI-KUGKIF.jpg]

Naime, neki izvori govore da je ovo jelo služeno još pre postojanja Rimskog carstva, na trpezama rimskih plemena, kao jelo od ostataka; zatim, da su rimski vojnici jeli hranu pod ovim imenom ali da je za njenu osnovu neizostavno služio pasulj, uz koji se moglo dodati još nekih namirnica, po izboru; neki tvrde da je Minestrone glavni krivac izbijanja kolere u Italiji; tu su i oni koji tvrde da je Minestrone gusta supa, sačinjena od svih pristupačnih sezonskih namirnicama, u koju se dodaje testenina ili pirinač, po izboru. E, sa ovim bih se definitivno mogla složiti i nakon probe preporučiti svima.

Inače, veliki sam ljubitelj čorbica, tako da je jednog dana i ovo moralo doći na red. Divno, ukusno jelo, okrepljujuće i za duh i za telo, koje će koloritom i raznovrsnošću namirnica dobro prijati svima. Naravno, ukoliko želite dodajte i koji komad mesa ili kobaje, ako više volite ili imate nekog "mesaroša" u kući...

Nemojte mi zameriti zbog načina na koji ću predstaviti količinu potrebnih namirnica – volim rustiku i stara jela, a ovo me baš podseća na takvo. Te, ne bih da mu to oduzmem preciznošću. Samo se opustite i kuvajte srcem - biće vremena za (mili)grame...

1 glavica crnog luka
3 čena belog luka
3 srednje šargarepe
3 šake graška
3 šake boranije
1 osrednja tikvica
1 srednji krompir
3 veća pelata sa sokom
vode za kuvanje (oko 2 l)
ulja za dinstanje (oko 3 supene kašike)
soli prema ukusu
origana prema ukusu
bibera prema ukusu
testenine (oko 300 g)
2 kobasice

Priprema:

Sve povrćkice oprati, oljuštiti, iseckati. U dublju šerpu usuti ulje, pa odmah dodati crni luk, blago posoliti i dinstati. Kada je „na pola gotov“ dodati šargarepu i nastaviti sa dinstanjem, na nižoj T. Ukoliko se dogodi da se namirnice „zalepe za dno“ naliti malo vode i nastaviti kuvanje. Kada su omekšale dodati ostalo povrće, pelat i vodu. Kuvati dok povrće ne omekša. Ja više volim da povrće samo blago obarim. Pred kraj dodati obarenu i od vode oceđenu testeninu, ostale začine i propržene (grilovane) kobasice.
Izvor:coolinarija.blogspot.com

]]> <![CDATA[Imunitet preko leta - kada zdrava hrana nije dovoljna]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-imunitet-preko-leta-kada-zdrava-hrana-nije-dovoljna Thu, 28 Jul 2011 20:10:34 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-imunitet-preko-leta-kada-zdrava-hrana-nije-dovoljna Imuni sistem čoveka je jedan od najbitnih sistema u organizmu svakog živog bića. On igra izuzetno bitnu ulogu zajedno sa endokrinim i nervnim sistemom. Imuni sistem reguliše ravnoteže unutrašnje sredine kroz otkrivanje, identifikaciju i uništavanje organizmu stranih materija u glavnom biološkog porekla. U ovu grupu stranih materija, se ubrajaju pre svega bakterije (izazivaju niz različitih bolesti), gljivice, virusi i drugi patogeni mikroorganizmi. Bez adekvatne zaštite, svako živo biće bi brzo podlegao različitim bolestima.

[Slika: Imuni_sistem_oveka.jpg]

Sam imuni sistem je vrlo komplikovan. Nega čini izuzetno dobro prilagodljiv obrambeni entitet koji se sastoji od mnoštva stanica i molekula sposobnih za prepoznavanje i uklanjanje različitih stranih tela. Rekacija pružanja otpora na spoljašnje atake vrše same ćelije (imunitet ćelija) i specijalni molekuli – antitela (humoralni imunitet). Ćelije imuniteta sposobne za unuštavanje tuđih delovanja su prve koei se susrećeju sa interventom (onim što napada organizam), identifikuju ga i uništavaju. Posebne ćelije imunog sistema koje su dobile naziv T-limfociti, uništavaju ćelije tumora, bakterije i viruse. Ove ćelije imaju posebnu sposobnost pamćenja. To znači da je dovoljan samo jedan kontakt sa patogenim organizmom da bi informacija o njemu bila zapamćena u samim ćelijama. Ova sposobnost ćelija za „pamćenje“ se nalazi u osnovi vakcinacije čoveka i životinja kaonačina zaštite od bolesti. Ćelije imunog sistema koje se zovu B-limfociti odgovorne su za sintezu antitela (imunoglobulina). To su posebne belančevine u organizamu koje su prisutne u krvi, „lepe“ mikroorganizme jedan za drugog i izbacuju ih iz unutrašnje sredine. Posebnu pažnju zaslužuju tzv. ćelije – „prirodni kileri“ čija je ogromna uloga u uništavanju ćelija kancera.

Pored navedenih mehanizama odbrane u organizmu postoji i belančevina koja ima naziv interferon. To je „protivovirusna“ belančevina, koju luči virusom zaražena ćelija. Interferon se širi po organizamu, lepi se za membrane zdravih ćelija, i na taj način ih štiti od napada virusa. Opšte je poznato da prirodan imunitet čoveka može da bude smanjen kao posledica uslova života: nezdrava životna sredina, stres, prehlada, opekotina, intoksikacije (trovanje krvi), prekomerna upotreba duvana, alkohola, gubitka krvi, usled hiruških intervencija, trauma, gladovanja, nepravilne i neizbalansirane ishrane, čestog uzimanja hemijskih lekova, nedovoljnog sna i nekvalitetnog odmora i dr. Shodno ovome, lako je zaključiti da veliki broj ljudi u današnje vreme ima smanjen nivoa imuniteta.
Program za jačanje imunog sistema:
1 mesec
Hlebina (perga) po 2-3 dražea 2 - 3 puta dnevno otopiti u ustima 30 – 40 minuta pre jela (jednog pakovanja Hlebine dovoljno je za 2 meseci)
Api-hit uzimati po 5 kapi u čašu vode 1 sat pre jela 3 puta dnevno.
2 mesec
nastaviti sa Hlebinom 2-3 dražea 2-3 puta dnevno otopiti u ustima 30 – 40 minuta pre jela (sve dok traje pakovanje)
Ekstra-Befungin po ½ kafene kašičice 3 puta dnevno otopiti u ustima 30 – 40 minuta pre jela.
Ei-pi-vi po 2-3 kapi u čašu vode 30 minuta pre jela 3 puta dnevo.
Izvor:artlife.info]]> Imuni sistem čoveka je jedan od najbitnih sistema u organizmu svakog živog bića. On igra izuzetno bitnu ulogu zajedno sa endokrinim i nervnim sistemom. Imuni sistem reguliše ravnoteže unutrašnje sredine kroz otkrivanje, identifikaciju i uništavanje organizmu stranih materija u glavnom biološkog porekla. U ovu grupu stranih materija, se ubrajaju pre svega bakterije (izazivaju niz različitih bolesti), gljivice, virusi i drugi patogeni mikroorganizmi. Bez adekvatne zaštite, svako živo biće bi brzo podlegao različitim bolestima.

[Slika: Imuni_sistem_oveka.jpg]

Sam imuni sistem je vrlo komplikovan. Nega čini izuzetno dobro prilagodljiv obrambeni entitet koji se sastoji od mnoštva stanica i molekula sposobnih za prepoznavanje i uklanjanje različitih stranih tela. Rekacija pružanja otpora na spoljašnje atake vrše same ćelije (imunitet ćelija) i specijalni molekuli – antitela (humoralni imunitet). Ćelije imuniteta sposobne za unuštavanje tuđih delovanja su prve koei se susrećeju sa interventom (onim što napada organizam), identifikuju ga i uništavaju. Posebne ćelije imunog sistema koje su dobile naziv T-limfociti, uništavaju ćelije tumora, bakterije i viruse. Ove ćelije imaju posebnu sposobnost pamćenja. To znači da je dovoljan samo jedan kontakt sa patogenim organizmom da bi informacija o njemu bila zapamćena u samim ćelijama. Ova sposobnost ćelija za „pamćenje“ se nalazi u osnovi vakcinacije čoveka i životinja kaonačina zaštite od bolesti. Ćelije imunog sistema koje se zovu B-limfociti odgovorne su za sintezu antitela (imunoglobulina). To su posebne belančevine u organizamu koje su prisutne u krvi, „lepe“ mikroorganizme jedan za drugog i izbacuju ih iz unutrašnje sredine. Posebnu pažnju zaslužuju tzv. ćelije – „prirodni kileri“ čija je ogromna uloga u uništavanju ćelija kancera.

Pored navedenih mehanizama odbrane u organizmu postoji i belančevina koja ima naziv interferon. To je „protivovirusna“ belančevina, koju luči virusom zaražena ćelija. Interferon se širi po organizamu, lepi se za membrane zdravih ćelija, i na taj način ih štiti od napada virusa. Opšte je poznato da prirodan imunitet čoveka može da bude smanjen kao posledica uslova života: nezdrava životna sredina, stres, prehlada, opekotina, intoksikacije (trovanje krvi), prekomerna upotreba duvana, alkohola, gubitka krvi, usled hiruških intervencija, trauma, gladovanja, nepravilne i neizbalansirane ishrane, čestog uzimanja hemijskih lekova, nedovoljnog sna i nekvalitetnog odmora i dr. Shodno ovome, lako je zaključiti da veliki broj ljudi u današnje vreme ima smanjen nivoa imuniteta.
Program za jačanje imunog sistema:
1 mesec
Hlebina (perga) po 2-3 dražea 2 - 3 puta dnevno otopiti u ustima 30 – 40 minuta pre jela (jednog pakovanja Hlebine dovoljno je za 2 meseci)
Api-hit uzimati po 5 kapi u čašu vode 1 sat pre jela 3 puta dnevno.
2 mesec
nastaviti sa Hlebinom 2-3 dražea 2-3 puta dnevno otopiti u ustima 30 – 40 minuta pre jela (sve dok traje pakovanje)
Ekstra-Befungin po ½ kafene kašičice 3 puta dnevno otopiti u ustima 30 – 40 minuta pre jela.
Ei-pi-vi po 2-3 kapi u čašu vode 30 minuta pre jela 3 puta dnevo.
Izvor:artlife.info]]> <![CDATA[Šnicle od pilećih džigerica]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-%C5%A1nicle-od-pile%C4%87ih-d%C5%BEigerica Mon, 25 Jul 2011 19:03:09 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-%C5%A1nicle-od-pile%C4%87ih-d%C5%BEigerica Šnicle od pilećih džigerica

Potrebni sastojci:Pileći želudac

Pileće iznutrice
2 jaja
Parče prepečenog hleba
1 glavica crnog luka
4 čena belog luka
Biber, so

[Slika: pileci-zeludac.jpg]

Priprema:

Očistiti pileću iznutricu (džigericu, bubce, srce) i sve samleti. U masu dodati dva jaja, jedno parče prepečenog hleba, glavicu iseckanog crnog luka, četiri čena belog luka, biber i so. Sve dobro izmešati i oblikovati male šnicle. Formirane šnicle uvaljati u brašno pomešano sa prezlama i pržiti na vreloj masnoći. Služi se toplo kao glavno jelo. ]]> <![CDATA[Letnja hrana]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-letnja-hrana Sun, 24 Jul 2011 19:23:19 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-letnja-hrana
Kada temperatura počne da prelazi trideseti podeljak, navike u ishrani moraju da se menjaju. Zaboravite na jela koja se dugo i teško vare i zbog kojih ćete imati utisak da je još toplije. Izbacite salamu, pržena jela, masno, pavlaku, majonez i torte sa kremom. U ovom periodu vam treba lagana hrana koja osvežava.

[Slika: letnja-ishrana_200_200.jpg]

Testenina i pirinač su dozvoljeni, ali samo pod uslovom da ih jedete uz lagane prelive sa prilogom od povrća. Riba i meso su dozvoljeni, ali pripremljeni na što jednostavniji način, odnosno kuvani na pari, bareni ili spremljeni na roštilju. Sa sezonskim povrćem ne možete da preterate. Ono svakodnevno mora da se nađe na vašem jelovniku, kako sirovo, tako i kuvano. To je zato što povrće osvežava organizam, podstiče izbacivanje toksina, obezbeđuje potrebnu energiju i reguliše varenje. Ono je pravi rudnik mineralnih soli, vitaminai biljnih vlakana, supstanci koje su od neprocenjivog značaja za očuvanje zdravlja i lepog izgleda. Ako ste ljubitelj zelene salate, slobodno navalite, jer ovo povrće čisti creva i nadoknađuje izgubljenu tečnost. Zato leti zelena salata sa kuvanim jajima ili posnim mesom može da bude zamena za glavno jelo. Dok je perete i čistite, nemojte da odbacujete spoljne, tamnozelene listove, pošto su oni bogati hlorofilom i drugim dragocenim supstancama.

Nežni beli listići iz srca salate su možda ukusniji, ali ni izdaleka nisu toliko zdravi. Leto je vreme kada treba jesti gorke i kisele namirnice koje osvežavaju. Preporučuju se i ljute papričice, pošto izazivaju širenje krvnih sudova i snižavaju telesnu temperaturu. Bez obzira da li je napravljen od obranog ili punomasnog mleka, da li je manje ili više kiseo, sa voćem ili običan, jogurt je pravi lek. Blagotvorno deluje na crevnu floru, podstiče izbacivanje toksina i osvežava. Ali samo pod uslovom da je svež i da ste ga čuvali u frižideru!

I naravno... sladoled...

Izvor: navidiku.rs ]]>
Kada temperatura počne da prelazi trideseti podeljak, navike u ishrani moraju da se menjaju. Zaboravite na jela koja se dugo i teško vare i zbog kojih ćete imati utisak da je još toplije. Izbacite salamu, pržena jela, masno, pavlaku, majonez i torte sa kremom. U ovom periodu vam treba lagana hrana koja osvežava.

[Slika: letnja-ishrana_200_200.jpg]

Testenina i pirinač su dozvoljeni, ali samo pod uslovom da ih jedete uz lagane prelive sa prilogom od povrća. Riba i meso su dozvoljeni, ali pripremljeni na što jednostavniji način, odnosno kuvani na pari, bareni ili spremljeni na roštilju. Sa sezonskim povrćem ne možete da preterate. Ono svakodnevno mora da se nađe na vašem jelovniku, kako sirovo, tako i kuvano. To je zato što povrće osvežava organizam, podstiče izbacivanje toksina, obezbeđuje potrebnu energiju i reguliše varenje. Ono je pravi rudnik mineralnih soli, vitaminai biljnih vlakana, supstanci koje su od neprocenjivog značaja za očuvanje zdravlja i lepog izgleda. Ako ste ljubitelj zelene salate, slobodno navalite, jer ovo povrće čisti creva i nadoknađuje izgubljenu tečnost. Zato leti zelena salata sa kuvanim jajima ili posnim mesom može da bude zamena za glavno jelo. Dok je perete i čistite, nemojte da odbacujete spoljne, tamnozelene listove, pošto su oni bogati hlorofilom i drugim dragocenim supstancama.

Nežni beli listići iz srca salate su možda ukusniji, ali ni izdaleka nisu toliko zdravi. Leto je vreme kada treba jesti gorke i kisele namirnice koje osvežavaju. Preporučuju se i ljute papričice, pošto izazivaju širenje krvnih sudova i snižavaju telesnu temperaturu. Bez obzira da li je napravljen od obranog ili punomasnog mleka, da li je manje ili više kiseo, sa voćem ili običan, jogurt je pravi lek. Blagotvorno deluje na crevnu floru, podstiče izbacivanje toksina i osvežava. Ali samo pod uslovom da je svež i da ste ga čuvali u frižideru!

I naravno... sladoled...

Izvor: navidiku.rs ]]> <![CDATA["Red bul "opasan?]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-red-bul-opasan Fri, 22 Jul 2011 20:26:12 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-red-bul-opasan
Red bul" opasan po život

Samo jedna konzerva popularnog energetskog napitka "Red bul" može da poveća rizik od srčanog napada ili šloga, čak i kod mladih ljudi, upozoravaju naučnici. Napitak pun kofeina, popularan kod studenata u vreme ispita i "ljubitelja adrenalina" kojima "daje krila", zgrušava krv, što je uslov za kardiovaskularne probleme. Naučnici su ispitivali kardiovaskularne sisteme 30 mladih odraslih ljudi sat pre i sat posle konzumiranja konzerve od četvrt litra "Red bul" bez šećera.

[Slika: 1.jpeg]

"Sat pošto popiju "Red bul", krv konzumenata je kao kod kardiovaskularnih bolesnika". Napitak može biti smrtonosan ako je u kombinaciji sa stresom ili visokim pritiskom", ukazuje istraživač Viloubi. "Red bul" je zabranjen u Norveškoj, Urugvaju i Danskoj zbog opasnosti po zdravlje, ali je austrijska kompanija prošle godine prodala 3,5 milijardi konzervi u 143 zemlje.

Njeni vlasnici tvrde da jedna konzerva sadrži 80 miligrama kofeina, otprilike koliko i šolja kafe, ali konzumenti ne piju više od dve konzerve dnevno.

Izvor: stetoskop.info

]]>
Red bul" opasan po život

Samo jedna konzerva popularnog energetskog napitka "Red bul" može da poveća rizik od srčanog napada ili šloga, čak i kod mladih ljudi, upozoravaju naučnici. Napitak pun kofeina, popularan kod studenata u vreme ispita i "ljubitelja adrenalina" kojima "daje krila", zgrušava krv, što je uslov za kardiovaskularne probleme. Naučnici su ispitivali kardiovaskularne sisteme 30 mladih odraslih ljudi sat pre i sat posle konzumiranja konzerve od četvrt litra "Red bul" bez šećera.

[Slika: 1.jpeg]

Izvor: stetoskop.info

]]> <![CDATA[Blagotvorno dejstvo sočnih nektarina]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-blagotvorno-dejstvo-so%C4%8Dnih-nektarina Wed, 20 Jul 2011 10:43:13 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-blagotvorno-dejstvo-so%C4%8Dnih-nektarina
Nektarine, kao i njihove rođake breskve, odličan su izvor po zdravlje blagotvornih materija poput karotena, kalijuma, flavonoida i prirodnog, voćnog šećera.Likopen i lutein takođe su na listi sastojaka koji čine aromatično, sočno voće važnim delom letnje ishrane, podsećaju stručnjaci. Lutein voću i povrću daje crvene, narandžaste i žute tonove, a reč je o fitosupstancama koje smanjuju rizik od pojave srčanih oboljenja, degenerativnih procesa na makuli (očnom dnu), kao i nekih vrsta raka.

$[Slika: nektarine-tex-1.jpg]$

Nastala ukrštanjem breskve i šljive, nektarina ima osobine obe voćne vrste. U šali dijetolozi nektarinu često zovu i breskvom sa krizom identiteta ili breskvom sa kožom šljive, ali je preporučuju svima, naročito ukoliko je organski gajena. Iako nije najhranljiviji plod voćnih vrsta dostupnih u Srbiji, nektarina je bogata vitaminima A i C, antioksidantima i vlaknima.

[Slika: nektarine-box.jpg]

Nutricionisti, osim blagotvornog dejstva sočnog voća po organizam, ističu da je reč o plodovima koji su idealni za one koji žele da se otarase ponekog kilograma viška. U jednoj nektarini srednje veličine ima tek oko 60 kalorija, a čak oko 10 odsto dnevnih potreba za vlaknima. Zahvaljujući tome, neredovna probava postaće deo prošlosti, masne naslage oko struka topiće se veoma brzo, a umesto dosadnih ukusa uživaćete u aromi slatkih, sočnih crvenkastih plodova.]]>
Nektarine, kao i njihove rođake breskve, odličan su izvor po zdravlje blagotvornih materija poput karotena, kalijuma, flavonoida i prirodnog, voćnog šećera.Likopen i lutein takođe su na listi sastojaka koji čine aromatično, sočno voće važnim delom letnje ishrane, podsećaju stručnjaci. Lutein voću i povrću daje crvene, narandžaste i žute tonove, a reč je o fitosupstancama koje smanjuju rizik od pojave srčanih oboljenja, degenerativnih procesa na makuli (očnom dnu), kao i nekih vrsta raka.

$[Slika: nektarine-tex-1.jpg]$

Nastala ukrštanjem breskve i šljive, nektarina ima osobine obe voćne vrste. U šali dijetolozi nektarinu često zovu i breskvom sa krizom identiteta ili breskvom sa kožom šljive, ali je preporučuju svima, naročito ukoliko je organski gajena. Iako nije najhranljiviji plod voćnih vrsta dostupnih u Srbiji, nektarina je bogata vitaminima A i C, antioksidantima i vlaknima.

[Slika: nektarine-box.jpg]

Nutricionisti, osim blagotvornog dejstva sočnog voća po organizam, ističu da je reč o plodovima koji su idealni za one koji žele da se otarase ponekog kilograma viška. U jednoj nektarini srednje veličine ima tek oko 60 kalorija, a čak oko 10 odsto dnevnih potreba za vlaknima. Zahvaljujući tome, neredovna probava postaće deo prošlosti, masne naslage oko struka topiće se veoma brzo, a umesto dosadnih ukusa uživaćete u aromi slatkih, sočnih crvenkastih plodova.]]> <![CDATA[Lagani letnji ručak]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-lagani-letnji-ru%C4%8Dak Tue, 19 Jul 2011 14:02:27 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-lagani-letnji-ru%C4%8Dak Ono što najmanje želimo je da na plus 40 stepeni stojimo pored ručka koji se lagano krčka, a i mi zajedno sa njim. Takođe, teška hrana na velikim vrućinama nije preporučljiva. Zato, spremajte "letnji hranu"!

Potrebni sastojci: konzerva tunjevine, zelena salata, kisela ili pečena crvena paprika, kisela žuta paprika, nekoliko kiselih krastavčića, nekoliko zelenih maslina, biber, so i limunov sok.

[Slika: im.ashx?Id=14983]

Priprema: listove zelene salate i paprike isecite na trake, a kisele krastavce na sitne kocke. Iseckajte i masline, a tunjevinu iscedite od ulja. Zatim sve sastojke itmešajte, posolite i prelijte limunovim sokom.

Idealno kao glavno jelo, ali i kao salata i dodatak glavnom jelu.]]> Ono što najmanje želimo je da na plus 40 stepeni stojimo pored ručka koji se lagano krčka, a i mi zajedno sa njim. Takođe, teška hrana na velikim vrućinama nije preporučljiva. Zato, spremajte "letnji hranu"!

Potrebni sastojci: konzerva tunjevine, zelena salata, kisela ili pečena crvena paprika, kisela žuta paprika, nekoliko kiselih krastavčića, nekoliko zelenih maslina, biber, so i limunov sok.

[Slika: im.ashx?Id=14983]

Priprema: listove zelene salate i paprike isecite na trake, a kisele krastavce na sitne kocke. Iseckajte i masline, a tunjevinu iscedite od ulja. Zatim sve sastojke itmešajte, posolite i prelijte limunovim sokom.

Idealno kao glavno jelo, ali i kao salata i dodatak glavnom jelu.]]> <![CDATA[Letnje salate]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-letnje-salate Sat, 16 Jul 2011 19:14:50 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-letnje-salate Lagana letnja salata sa makaronama. Sprema se za 20 minuta, a idealan je letnji obrok... Veoma lako i ukusno, za leto idealna hrana.

Sastojci
400 g spiralnih makarona
100 g majoneza
200 g šunkarice (ali može i da se stavi običan parizer)
1 pavlaka
3 paradajza
so

[Slika: images?q=tbn:ANd9GcTiQg5hvXsl938ciKDxow4...MAdoJBsxPQ]

[Slika: images?q=tbn:ANd9GcTiQg5hvXsl938ciKDxow4...MAdoJBsxPQ]

Priprema

Makarone skuvati i ostaviti da se dobro ocede i ohlade (brže je ako ih operete u hladnoj vodi). Za to vreme u većoj i dubljoj posudi izmešati iseckan paradajz, sitno iseckanu šunkaricu ili parizer, pavlaku i majonez i po želji posoliti.

U izmešanu masu dodati makarone i dobro izmešati. Staviti u frižider da se još malo ohladi i posle srevirati.]]> Lagana letnja salata sa makaronama. Sprema se za 20 minuta, a idealan je letnji obrok... Veoma lako i ukusno, za leto idealna hrana.

Sastojci
400 g spiralnih makarona
100 g majoneza
200 g šunkarice (ali može i da se stavi običan parizer)
1 pavlaka
3 paradajza
so

[Slika: images?q=tbn:ANd9GcTiQg5hvXsl938ciKDxow4...MAdoJBsxPQ]

Priprema

Makarone skuvati i ostaviti da se dobro ocede i ohlade (brže je ako ih operete u hladnoj vodi). Za to vreme u većoj i dubljoj posudi izmešati iseckan paradajz, sitno iseckanu šunkaricu ili parizer, pavlaku i majonez i po želji posoliti.

U izmešanu masu dodati makarone i dobro izmešati. Staviti u frižider da se još malo ohladi i posle srevirati.]]> <![CDATA[Kuvar: Domaći posni kolači]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-kuvar-doma%C4%87i-posni-kola%C4%8Di Wed, 29 Jun 2011 13:03:06 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-kuvar-doma%C4%87i-posni-kola%C4%8Di

Preuzmite Vašu omiljenu knjigu.

]]>

Preuzmite Vašu omiljenu knjigu.

]]> <![CDATA[Kuvar: Jela od mesa]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-kuvar-jela-od-mesa Wed, 29 Jun 2011 12:58:21 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-kuvar-jela-od-mesa

Preuzmite Vašu omiljenu knjigu.

]]>

Preuzmite Vašu omiljenu knjigu.

]]> <![CDATA[Kuvar: Jela od sira i jaja]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-kuvar-jela-od-sira-i-jaja Wed, 29 Jun 2011 12:57:23 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-kuvar-jela-od-sira-i-jaja

Preuzmite Vašu omiljenu knjigu.

]]>

Preuzmite Vašu omiljenu knjigu.

]]>