https://www.maturskiradovi.net/forum/ Wed, 17 Jun 2026 19:48:17 +0000 MyBB https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-kad-fotografija-nije-dovoljna Sun, 31 Jan 2010 23:04:48 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-kad-fotografija-nije-dovoljna [
Oduvek je san svakog lovca-ribolovca da uspomenu na trofejni ulov što duže očuva. Obično je fotoaparat ono što je prvo pri ruci i pruža priliku da vaš ulov vide i oni koji trenutno nisu tu da uveličaju slavlje. Međutim, ono što slika nikad ne može dati je zadovoljstvo koje danas pruža moderno, muzejsko prepariranje. Ono omogućava da vaš trofejni ulov trajno sačuvate, sa svim njegovim odlikama i lepotom koje poseduje.

Njegov oblik, dužina, boja i sve ostale karakteristike biće postojane, a garancija na trajnost preparata je potpuna i neograničena. Kao jedna od (naj) bitnijih stvari, vezanih za sam postupak prepariranja, je što meso ribe ili divljači ostaje u vašem posedu. Često se smatra da je meso ribe ili divljači koje se preparira neupotrebljivo, ali nije tako. Ono se preciznim postupkom skalpelima odvaja od kože i potpuno je bezbedno za ishranu.
Posedovanje prepariranih trofeja nekada je bilo privilegija određenog kruga ljudi, ali zahvaljujući novim tehnologijama cene prepariranja sada su pristupačne širokoj populaciji ljubitelja lova i ribolova. Samo prepariranje počinje od trenutka kada trofej izvadite iz vode ili odstrelite. Kada su u pitanju ribe, potrebno je mokru ribu umotati u bilo kakvu vlažnu pamučnu tkaninu koja vam je pri ruci ili će dobro poslužiti i obična novinska hartija. Nikako ribu ne stavljati u čuvarku, da ne bi došlo do oštećenja peraja i krljušti, niti je stavljati direktno u plastičnu kesu (džak), jer će posle određenog vremena doći do promene pigmenta pri dodiru kože sa plastikom. Što se tiče divljači, najbitnije je sačekati da se odstreljeni trofej ohladi prirodno (da odstoji), a potom ga umotati u suvu tkaninu ili novine. Nikako ne stavljati sveže odstreljenu i još uvek toplu divljač u kesu (džak), jer će doći do tzv. “potparivanja” kože i opadanja dlake (perja). Potom, trofej staviti u zamrzivač u horizontalnom (ispruženom) položaju. U dogovoru sa preparatorom saznaćete kada i kako dopremiti trofej na dalju obradu. Prepariranju bi trebalo pristupiti što je pre moguće, naročito kada su u pitanju ribe, jer vremenom dolazi do isušivanja kože pod uticajem niskih temperatura, a boja kože se menja posle određenog perioda stajanja u zamrzivaču.

KAO ŽIVA, U ČETIRI ETAPE

Prepariranje riba spada u jedan od najtežih i najkompleksnijih zahvata u svetu modernog prepariranja. Ma koliko tehnologija napredovala, ona ne može bitnije uticati na samu sposobnost i umeće preparatora da se izbori sa brojnim problemima. Kao i za mnoge druge specifične poslove, prepariranje zahteva znanje, strpljenje, izuzetnu preciznost i iskustvo. Ponekad ni to nije dovoljno, pa o kvalitetu preparata odlučuje i genetski kod i sklonost prema umetnosti samog preparatora. Možda zvuči malo čudno i “naduvano”, ali evo o čemu se radi. Sam postupak prepariranja sastoji se iz četiri posebne oblasti koje se u potpunosti moraju poklopiti da bi mogli reći da je preparat muzejski, odnosno savršen. Prva je precizno odvajanje mesa od kože i glave ribe, koje se mora izvršiti bez ikakvih oštećenja krljušti. Alat mora biti izuzetno oštar i prilagođen vrsti ribe koja se preparira. Naročito je to bitno kod manjih vrsta, kod kojih oštećenje kože i krljušti znači i ogroman posao repariranja oštećenih delova, izuzetno vidljivih ukoliko se nema iskustva sa “pokrivanjem” oštećenja. Tako odvojene, glavu i kožu ribe treba očistiti da na njoj ne ostane ni trag mesa i masnoće. To naročito važi za morske vrste riba, koje su izuzetno masne i “žilave” kože.

Druga etapa je trajna zaštita kože i glave ribe, koja mora biti prirodna i ni na koji način ne sme uticati na okolinu. Štavljenje kože riba predstavlja jako bitan element jer će, ako se ne odradi na pravi način, preparat već posle kratkog vremena pokazati znake propadanja. Sledeća etapa je izrada veštačkog tela ribe i postavljanje kože i glave na izrađeno telo. Ono se uglavnom radi od lakih neporoznih materijala, otpornih na oštećenja i lakih za obradu. Telo se vaja na osnovu mera uzetih sa preparata i mora se idealno poklapati sa merama originala. I, konačno, četvrta etapa je vraćanje boje i likovnih odlika preparatu. Pošto pri sušenju kože dolazi do depigmentacije, koja ponekad iznosi i do 90%,na kožu se ručno, četkicama, nanosi više vrsta boja koje u pravoj kombinaciji vraćaju prirodni izgled prepariranog trofeja. Nažalost, većina priučenih preparatora koristi er braš umesto prirodnih četkica, tako da njihovi preparati više liče na “varalice” za pecanje nego na prave trofeje ili im uopšte ne vraćaju boju. Često mi se obraćaju ljudi koji pitaju da li je moguće trofejima, koji su prošli “tretman” kod loših preparatora, povratiti stvaran izgled i trajnost. Odgovor je skoro uvek da, ali obavezno prvo sami proverite i dobro se raspitajte kakvog su kvaliteta urađeni trofeji kod preparatora kome ćete poveriti svoj trofej. Često se dešava da mala razlika u ceni čini ogromnu razliku u kvalitetu, naročito od kada su tajne prepariranja postale dostupne preko štampe i interneta. Pojedini “preparatori” nude brzo i jeftino prepariranje, a to ne postoji.

IZLAGANJE I ČUVANJE PREPARATA

Posle procesa prepariranja, trofejni ulov trebalo bi na adekvatan način izložiti, ali i zaštititi od štetnih uticaja okoline kao i mogućih lomova. Najčešći način izlaganja vezan je za montažu trofeja na obrađene drvene površine, koje se najčešće kače na zidove ili postavljaju na delove nameštaja. Skoro uvek veličina prostora diktira položaj i mesto preparata koji smo odredili za njega. Ipak, pri odluci na koji način što atraktivnije postaviti trofej, treba obratiti pažnju i na sledeće. Trofej, naročito sve vrste riba, trebalo bi što bolje zaštititi od prašine, duvanskog dima, naglih temperaturnih promena, kao i direktnog izlaganja sunčevim zracima. Ukoliko nemate mogućnosti da trofeju nađete mesto u nekoj vitrini, idealno rešenje bila bi horizontalno postavljena drvena ili kamena ploča na koju se montira trofej i, prema merama, postavlja stakleno zvono koje u potpunosti štiti preparat, a vas štedi od čestog brisanja i glancanja. Ovako postavljen trofej vizuelno ostavlja povoljniji i kompletniji utisak nego kada se trofej postavlja na dasku i kači na zid. Imaćete zadovoljstvo da trofej vidite sa obe strane, dok će vam kačenje na zid oduzeti treću dimenziju i onemogućiti kompletan vizuelni doživljaj. Što se tiče osvetljenja, nikako na preparat ne usmeravati halogene ili neke slične izvore svetlosti, jer izazivaju povećanje temperature, što može uticati na boju i lak na preparatu. Naravno, nove tehnologije donose i sve raznovrsnije načine postavljanja preparata, pa ih možete videti i iza “vodenih” zidova u nekom akvarijumu, što im dodatno daje na uverljivosti, pa možete pomisliti da je unutra živa riba. Ipak, odluka i “slatke muke” kako trofej što lepše predstaviti u prostoru - samo su vaše.]]> [
Oduvek je san svakog lovca-ribolovca da uspomenu na trofejni ulov što duže očuva. Obično je fotoaparat ono što je prvo pri ruci i pruža priliku da vaš ulov vide i oni koji trenutno nisu tu da uveličaju slavlje. Međutim, ono što slika nikad ne može dati je zadovoljstvo koje danas pruža moderno, muzejsko prepariranje. Ono omogućava da vaš trofejni ulov trajno sačuvate, sa svim njegovim odlikama i lepotom koje poseduje.

Njegov oblik, dužina, boja i sve ostale karakteristike biće postojane, a garancija na trajnost preparata je potpuna i neograničena. Kao jedna od (naj) bitnijih stvari, vezanih za sam postupak prepariranja, je što meso ribe ili divljači ostaje u vašem posedu. Često se smatra da je meso ribe ili divljači koje se preparira neupotrebljivo, ali nije tako. Ono se preciznim postupkom skalpelima odvaja od kože i potpuno je bezbedno za ishranu.
Posedovanje prepariranih trofeja nekada je bilo privilegija određenog kruga ljudi, ali zahvaljujući novim tehnologijama cene prepariranja sada su pristupačne širokoj populaciji ljubitelja lova i ribolova. Samo prepariranje počinje od trenutka kada trofej izvadite iz vode ili odstrelite. Kada su u pitanju ribe, potrebno je mokru ribu umotati u bilo kakvu vlažnu pamučnu tkaninu koja vam je pri ruci ili će dobro poslužiti i obična novinska hartija. Nikako ribu ne stavljati u čuvarku, da ne bi došlo do oštećenja peraja i krljušti, niti je stavljati direktno u plastičnu kesu (džak), jer će posle određenog vremena doći do promene pigmenta pri dodiru kože sa plastikom. Što se tiče divljači, najbitnije je sačekati da se odstreljeni trofej ohladi prirodno (da odstoji), a potom ga umotati u suvu tkaninu ili novine. Nikako ne stavljati sveže odstreljenu i još uvek toplu divljač u kesu (džak), jer će doći do tzv. “potparivanja” kože i opadanja dlake (perja). Potom, trofej staviti u zamrzivač u horizontalnom (ispruženom) položaju. U dogovoru sa preparatorom saznaćete kada i kako dopremiti trofej na dalju obradu. Prepariranju bi trebalo pristupiti što je pre moguće, naročito kada su u pitanju ribe, jer vremenom dolazi do isušivanja kože pod uticajem niskih temperatura, a boja kože se menja posle određenog perioda stajanja u zamrzivaču.

KAO ŽIVA, U ČETIRI ETAPE

Prepariranje riba spada u jedan od najtežih i najkompleksnijih zahvata u svetu modernog prepariranja. Ma koliko tehnologija napredovala, ona ne može bitnije uticati na samu sposobnost i umeće preparatora da se izbori sa brojnim problemima. Kao i za mnoge druge specifične poslove, prepariranje zahteva znanje, strpljenje, izuzetnu preciznost i iskustvo. Ponekad ni to nije dovoljno, pa o kvalitetu preparata odlučuje i genetski kod i sklonost prema umetnosti samog preparatora. Možda zvuči malo čudno i “naduvano”, ali evo o čemu se radi. Sam postupak prepariranja sastoji se iz četiri posebne oblasti koje se u potpunosti moraju poklopiti da bi mogli reći da je preparat muzejski, odnosno savršen. Prva je precizno odvajanje mesa od kože i glave ribe, koje se mora izvršiti bez ikakvih oštećenja krljušti. Alat mora biti izuzetno oštar i prilagođen vrsti ribe koja se preparira. Naročito je to bitno kod manjih vrsta, kod kojih oštećenje kože i krljušti znači i ogroman posao repariranja oštećenih delova, izuzetno vidljivih ukoliko se nema iskustva sa “pokrivanjem” oštećenja. Tako odvojene, glavu i kožu ribe treba očistiti da na njoj ne ostane ni trag mesa i masnoće. To naročito važi za morske vrste riba, koje su izuzetno masne i “žilave” kože.

Druga etapa je trajna zaštita kože i glave ribe, koja mora biti prirodna i ni na koji način ne sme uticati na okolinu. Štavljenje kože riba predstavlja jako bitan element jer će, ako se ne odradi na pravi način, preparat već posle kratkog vremena pokazati znake propadanja. Sledeća etapa je izrada veštačkog tela ribe i postavljanje kože i glave na izrađeno telo. Ono se uglavnom radi od lakih neporoznih materijala, otpornih na oštećenja i lakih za obradu. Telo se vaja na osnovu mera uzetih sa preparata i mora se idealno poklapati sa merama originala. I, konačno, četvrta etapa je vraćanje boje i likovnih odlika preparatu. Pošto pri sušenju kože dolazi do depigmentacije, koja ponekad iznosi i do 90%,na kožu se ručno, četkicama, nanosi više vrsta boja koje u pravoj kombinaciji vraćaju prirodni izgled prepariranog trofeja. Nažalost, većina priučenih preparatora koristi er braš umesto prirodnih četkica, tako da njihovi preparati više liče na “varalice” za pecanje nego na prave trofeje ili im uopšte ne vraćaju boju. Često mi se obraćaju ljudi koji pitaju da li je moguće trofejima, koji su prošli “tretman” kod loših preparatora, povratiti stvaran izgled i trajnost. Odgovor je skoro uvek da, ali obavezno prvo sami proverite i dobro se raspitajte kakvog su kvaliteta urađeni trofeji kod preparatora kome ćete poveriti svoj trofej. Često se dešava da mala razlika u ceni čini ogromnu razliku u kvalitetu, naročito od kada su tajne prepariranja postale dostupne preko štampe i interneta. Pojedini “preparatori” nude brzo i jeftino prepariranje, a to ne postoji.

IZLAGANJE I ČUVANJE PREPARATA

Posle procesa prepariranja, trofejni ulov trebalo bi na adekvatan način izložiti, ali i zaštititi od štetnih uticaja okoline kao i mogućih lomova. Najčešći način izlaganja vezan je za montažu trofeja na obrađene drvene površine, koje se najčešće kače na zidove ili postavljaju na delove nameštaja. Skoro uvek veličina prostora diktira položaj i mesto preparata koji smo odredili za njega. Ipak, pri odluci na koji način što atraktivnije postaviti trofej, treba obratiti pažnju i na sledeće. Trofej, naročito sve vrste riba, trebalo bi što bolje zaštititi od prašine, duvanskog dima, naglih temperaturnih promena, kao i direktnog izlaganja sunčevim zracima. Ukoliko nemate mogućnosti da trofeju nađete mesto u nekoj vitrini, idealno rešenje bila bi horizontalno postavljena drvena ili kamena ploča na koju se montira trofej i, prema merama, postavlja stakleno zvono koje u potpunosti štiti preparat, a vas štedi od čestog brisanja i glancanja. Ovako postavljen trofej vizuelno ostavlja povoljniji i kompletniji utisak nego kada se trofej postavlja na dasku i kači na zid. Imaćete zadovoljstvo da trofej vidite sa obe strane, dok će vam kačenje na zid oduzeti treću dimenziju i onemogućiti kompletan vizuelni doživljaj. Što se tiče osvetljenja, nikako na preparat ne usmeravati halogene ili neke slične izvore svetlosti, jer izazivaju povećanje temperature, što može uticati na boju i lak na preparatu. Naravno, nove tehnologije donose i sve raznovrsnije načine postavljanja preparata, pa ih možete videti i iza “vodenih” zidova u nekom akvarijumu, što im dodatno daje na uverljivosti, pa možete pomisliti da je unutra živa riba. Ipak, odluka i “slatke muke” kako trofej što lepše predstaviti u prostoru - samo su vaše.]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-fazan Fri, 29 May 2009 16:49:59 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-fazan
Dozvoljen je lov samo u grupi i to kada je unapred dogovoren lovni dan odredjen za odstrel fazana.
Moze se naci na raznim mestima kao sto su ardale,kukuruzi,detelina,pored kanala za navodnjavanje.........
Fazan se isteruje i tera da poleti iz skrovista,lovac koji je najblizi ima pravo prvi da gadja(mada to cesto nije slucaj )
Samo je muzjake dozvojleno odstreljivati.
]]>
Dozvoljen je lov samo u grupi i to kada je unapred dogovoren lovni dan odredjen za odstrel fazana.
Moze se naci na raznim mestima kao sto su ardale,kukuruzi,detelina,pored kanala za navodnjavanje.........
Fazan se isteruje i tera da poleti iz skrovista,lovac koji je najblizi ima pravo prvi da gadja(mada to cesto nije slucaj )
Samo je muzjake dozvojleno odstreljivati.
]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-divlja-patka Thu, 21 May 2009 14:04:42 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-divlja-patka Moze se loviti na dva nacina. Tokom dana patka je slabo aktivna i lovi se na dizanje. Gazi se kroz plicu vodu i trsku da bi se ptica isterala napolje.
Drugi nacin je lov na ceku. To se radi u sumrak jer su tada aktivne i lete.
Treba naci mesto sa sto sirim pogledom na nebo,sto manje se pomerati(jer odlicno vide) i biti tih.
Takodje se mogu naci na jesen po obradjenim njivama.]]> Moze se loviti na dva nacina. Tokom dana patka je slabo aktivna i lovi se na dizanje. Gazi se kroz plicu vodu i trsku da bi se ptica isterala napolje.
Drugi nacin je lov na ceku. To se radi u sumrak jer su tada aktivne i lete.
Treba naci mesto sa sto sirim pogledom na nebo,sto manje se pomerati(jer odlicno vide) i biti tih.
Takodje se mogu naci na jesen po obradjenim njivama.]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-koliko-cesto-idete-na-pecanje Thu, 21 May 2009 00:30:04 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-koliko-cesto-idete-na-pecanje https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-smudj-stizostedion-lucioperca Tue, 12 May 2009 17:48:06 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-smudj-stizostedion-lucioperca

Lokalni nazivi: šiljev

Max. dužina: 1,3 m.

Max. težina: 15 kg.

Vreme mresta:
u proleće odmah posle otapanja leda


Navike, stanište, rasprostranjenost

U Evroaziji je najrasprostranjeniji "obični" smuđ, (Stizostedion lucioperca.) Verovatno je nastao u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja oslađenog kontinentalnog mora (Panonskog) ka današnjem Crnom moru. Odatle se proširio po celoj centralnoj, zapadnoj i istočnoj Evropi. Prešao je i u Aziju, preko Urala, a u Severnoj Evropi se proširio skoro do linije polarnog kruga u Skandinaviji. Sasvim je uobičajena riba u Baltičkom moru u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda oslađena, kao i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. U našoj zemlji živi u vodama crnomorskog sliva. Mlade jedinke se hrane larvama insekata koje žive u vodi i larvama drugih vrsta riba, a odrasli drugim ribama. Na grabljivi način ishrane prelaze krajem prve godine života. Meso smuđa je ukusno. Cenjen je u sportskom ribolovu. Uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, ali za sada u ograničenim količinama. U Evropi se godišnje ulovi više od 10 000 tona smuđa, što svedoči o privrednom značaju te vrste.
Opis i građa:

Prema literaturnim podacima naraste do 1,3 m dužine i do 15 kg mase.Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili pak između njih postoji mali međuprostor. Krljušti su sitne. Na bokovima tela smuđ postoji 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga. Na leđnom i repnom peraju su tamne pege, ostala peraja su bez pega i imaju bledožutu boju. Nešto je manje rasprostranjen smuđ kamenjar (Stizostedion volgensi) koji isključivo naseljava pritoke Crnog i Kaspijskog mora: Dunav, Dnjepar, Dnjestar, Don,Volgu i Kuban, sa pritokama. Naraste do 50 cm i 1,4 kg. Mnogi naši ribolovci imaju problema oko razlikovanja "naše" dve vrste smuđa. Evo i nekoliko osnovnih karakteristika po kojima se smuđ i smuđ kamenjar razlikuju: Stizostedion lucioperca - smuđ: zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica kod adulta nisu uočljivi jaki, očnjacima nalik zubi, dok su kod juvenila oni slabo izraženi. U bočnoj liniji se nalazi 70-83 krljušti. (Stizostedion volgensis) - smuđ kamenjar: zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Bočni delovi glave nisu skroz, već samo mestimično obrasli krljuštima. Pri vrhu vilica nisu izraženi očnjacima nalik, snažni, zašiljeni zubi. U bočnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti.
Razmnožavanje:

Smuđ je riba aktivna tokom cele godine kako zimi tako i leti. Optimalna temperatura za njegov život je oko 27 stepeni, a letalna (smrtonosna) oko 35 stepeni. Donja optimalna granica koncentracije kiseonika u vodi za smuđa je oko 6,5 mg/l pri temperaturi vode od 20 stepeni. Prema ovim vrednostima smuđ je otporan na visoke temperature u vodi bogatoj kiseonikom, a vrlo neotporan na deficit kiseonika. Ako se zagade vode, smuđevi stradaju među prvima.Plodnost je 1 000 000 jaja (do 200 000 na kilogram tela ženke). Jaja su sitna, u dijametru imaju 1 do 1,5 mm. Tokom zime je aktivan tokom celog dana, pretežno u priobalju, naročito ako mu vodostaj to omogućava. Mrešćenje pada u proleće, pri temperaturi vode od 12 do 15ºC. Mrest smuđa se odvija ranom zorom, u reci na dubini od 0,5-1m, u struji brzine 0,1-0,2m/s. U jezerima mrest je zabeležen čak na dubinama do 17m. Ukoliko Žive u jezerima gde nema tekuće vode, prilaze obali gde je dno peskovito ili šljunkovito, tražeći pri tome što čistiju i bistriju vodu. Mresni supstrat je najčešĆe šljunak. Na njemu mužjak gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka i panjevima, pažljivo očišćenim. Svadbena igra sastoji se u tome da ženka miruje postavljena iznad gnezda, mužjak brzo pliva u krug oko nje na 1 m rastojanja, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni položaj. Potom se, naspramno postavljeni, mužjak i ženka snažno tresu plivajući, kad dolazi do mresnog čina, tokom koga i mužjak i ženka jednokratno ispustaju celokupnu kolicinu i mleca i ikre. Jaja se odlažu u gnezda u obliku jama, a čuva ih mužjak. Nakon mresta, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da vodi brigu o ikri. Embrion se u jajnim opnama razvija oko nedelju dana. Mladi brzo rastu. Postaju polno zreli sa 3, najčešće sa 4 do 7 godina.Takođe je interesantno da se smuđevi tokom mresta ne hrane, odnosno, ne uzimaju hranu.
Mamci i pribor za lov:

Smuđ hranu traži noću, ali uspešno se lovi u cik zore i predveče. Kada je vreme tmurno, grize i u podne. Mesta gde ima smuđa lako je uočiti, jer sve "pršti" od sitne ribe koja beži od tog grabljivca. Mladi i sitniji primerci u lov polaze grupno i u jednom pravcu. Ako je voda mutna, hranu traži na površini, a u ostalim situacijama je u srednjim slojevima vode ili na dnu. U jesen napušta dubinska skloništa i dolazi u plićake. Lovi se na mestu ili u pokretu. Za njega je važno da u vodi bude dovoljno hrane - manjih riba. Za stanište nije vezan koliko njegov konkurent štuka. Rado izlazi na otvorene vode, pa ga je zbog takvog načina kretanja teže pronaći. Iako je grabljivica i za plenom juriša silovito, mamac uzima obazrivo. Ako otkrijemo u kom je sloju vode, lako je odabrati metod pecanja - plovak ili dubinski. Ako ga lovimo dubinski, olovo se nalazi na kraju osnovnog najlona na dnu. Iznad njega se montiraju jedan ili dva bočna predveza sa mamcima. Najbolji mamac je sitna riba, ali sitniji primerci rado zagrizu i glistu. Na mirnim vodama je bolje koristiti plovak-balerinu. Plovak je manji i lakši nego za štuku, tj. toliko lak da ga keder ne potopi. Preporučuje se da glavni najlon bude plivajući (ako tone, namazati ga parafinom), kako se ne bi mrsio sa najlonom ispod plovka dok keder šeta amo-tamo. Debljina glavnog najlona treba da bude 0,30mm, a podvez upola tanji, jer smuđ ne voli debeo najlon. Smuđ nije žestok borac, pa je mogućnost kidanja mala. Za velike dubine se preporučuje šetajući plovak. Smuđ se uspešno lovi i na varalicu od meke plastike - tvister. Najviše uspeha se postiže belim i žutim tvisterom, sa dvostrukim repom i crvenom glavom. Uspešno se lovi na veliki vobler, povlačenjem iz čamca. Dobri rezultati se postižu i montažom prave ribice kao varalice. Smuđ ponekad dobro grize i na parče ribe (deo do repa), mada je teško utvrditi koje je to vreme. Zato nije na odmet da se jedan štap namamči komadom ribe. Ako se izuzmu kapitalci, smuđ se bori tromo i brzo se zamara. Ponekad, mada retko, dok ga izvlačimo, ugine pa na obalu izvučemo mrtvog smuđa. To se objašnjava tako što on doživi veliki stres (srčani udar) tokom pokušaja da se oslobodi udice. Mamci su: vijun, brkica, čikov, peš, beovica, sitna živa žaba, punoglavci, crna ritska glista, bela buba, repić od raka.]]>

Lokalni nazivi: šiljev

Max. dužina: 1,3 m.

Max. težina: 15 kg.

Vreme mresta:
u proleće odmah posle otapanja leda


Navike, stanište, rasprostranjenost

U Evroaziji je najrasprostranjeniji "obični" smuđ, (Stizostedion lucioperca.) Verovatno je nastao u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja oslađenog kontinentalnog mora (Panonskog) ka današnjem Crnom moru. Odatle se proširio po celoj centralnoj, zapadnoj i istočnoj Evropi. Prešao je i u Aziju, preko Urala, a u Severnoj Evropi se proširio skoro do linije polarnog kruga u Skandinaviji. Sasvim je uobičajena riba u Baltičkom moru u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda oslađena, kao i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. U našoj zemlji živi u vodama crnomorskog sliva. Mlade jedinke se hrane larvama insekata koje žive u vodi i larvama drugih vrsta riba, a odrasli drugim ribama. Na grabljivi način ishrane prelaze krajem prve godine života. Meso smuđa je ukusno. Cenjen je u sportskom ribolovu. Uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, ali za sada u ograničenim količinama. U Evropi se godišnje ulovi više od 10 000 tona smuđa, što svedoči o privrednom značaju te vrste.
Opis i građa:

Prema literaturnim podacima naraste do 1,3 m dužine i do 15 kg mase.Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili pak između njih postoji mali međuprostor. Krljušti su sitne. Na bokovima tela smuđ postoji 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga. Na leđnom i repnom peraju su tamne pege, ostala peraja su bez pega i imaju bledožutu boju. Nešto je manje rasprostranjen smuđ kamenjar (Stizostedion volgensi) koji isključivo naseljava pritoke Crnog i Kaspijskog mora: Dunav, Dnjepar, Dnjestar, Don,Volgu i Kuban, sa pritokama. Naraste do 50 cm i 1,4 kg. Mnogi naši ribolovci imaju problema oko razlikovanja "naše" dve vrste smuđa. Evo i nekoliko osnovnih karakteristika po kojima se smuđ i smuđ kamenjar razlikuju: Stizostedion lucioperca - smuđ: zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica kod adulta nisu uočljivi jaki, očnjacima nalik zubi, dok su kod juvenila oni slabo izraženi. U bočnoj liniji se nalazi 70-83 krljušti. (Stizostedion volgensis) - smuđ kamenjar: zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Bočni delovi glave nisu skroz, već samo mestimično obrasli krljuštima. Pri vrhu vilica nisu izraženi očnjacima nalik, snažni, zašiljeni zubi. U bočnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti.
Razmnožavanje:

Smuđ je riba aktivna tokom cele godine kako zimi tako i leti. Optimalna temperatura za njegov život je oko 27 stepeni, a letalna (smrtonosna) oko 35 stepeni. Donja optimalna granica koncentracije kiseonika u vodi za smuđa je oko 6,5 mg/l pri temperaturi vode od 20 stepeni. Prema ovim vrednostima smuđ je otporan na visoke temperature u vodi bogatoj kiseonikom, a vrlo neotporan na deficit kiseonika. Ako se zagade vode, smuđevi stradaju među prvima.Plodnost je 1 000 000 jaja (do 200 000 na kilogram tela ženke). Jaja su sitna, u dijametru imaju 1 do 1,5 mm. Tokom zime je aktivan tokom celog dana, pretežno u priobalju, naročito ako mu vodostaj to omogućava. Mrešćenje pada u proleće, pri temperaturi vode od 12 do 15ºC. Mrest smuđa se odvija ranom zorom, u reci na dubini od 0,5-1m, u struji brzine 0,1-0,2m/s. U jezerima mrest je zabeležen čak na dubinama do 17m. Ukoliko Žive u jezerima gde nema tekuće vode, prilaze obali gde je dno peskovito ili šljunkovito, tražeći pri tome što čistiju i bistriju vodu. Mresni supstrat je najčešĆe šljunak. Na njemu mužjak gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka i panjevima, pažljivo očišćenim. Svadbena igra sastoji se u tome da ženka miruje postavljena iznad gnezda, mužjak brzo pliva u krug oko nje na 1 m rastojanja, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni položaj. Potom se, naspramno postavljeni, mužjak i ženka snažno tresu plivajući, kad dolazi do mresnog čina, tokom koga i mužjak i ženka jednokratno ispustaju celokupnu kolicinu i mleca i ikre. Jaja se odlažu u gnezda u obliku jama, a čuva ih mužjak. Nakon mresta, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da vodi brigu o ikri. Embrion se u jajnim opnama razvija oko nedelju dana. Mladi brzo rastu. Postaju polno zreli sa 3, najčešće sa 4 do 7 godina.Takođe je interesantno da se smuđevi tokom mresta ne hrane, odnosno, ne uzimaju hranu.
Mamci i pribor za lov:

Smuđ hranu traži noću, ali uspešno se lovi u cik zore i predveče. Kada je vreme tmurno, grize i u podne. Mesta gde ima smuđa lako je uočiti, jer sve "pršti" od sitne ribe koja beži od tog grabljivca. Mladi i sitniji primerci u lov polaze grupno i u jednom pravcu. Ako je voda mutna, hranu traži na površini, a u ostalim situacijama je u srednjim slojevima vode ili na dnu. U jesen napušta dubinska skloništa i dolazi u plićake. Lovi se na mestu ili u pokretu. Za njega je važno da u vodi bude dovoljno hrane - manjih riba. Za stanište nije vezan koliko njegov konkurent štuka. Rado izlazi na otvorene vode, pa ga je zbog takvog načina kretanja teže pronaći. Iako je grabljivica i za plenom juriša silovito, mamac uzima obazrivo. Ako otkrijemo u kom je sloju vode, lako je odabrati metod pecanja - plovak ili dubinski. Ako ga lovimo dubinski, olovo se nalazi na kraju osnovnog najlona na dnu. Iznad njega se montiraju jedan ili dva bočna predveza sa mamcima. Najbolji mamac je sitna riba, ali sitniji primerci rado zagrizu i glistu. Na mirnim vodama je bolje koristiti plovak-balerinu. Plovak je manji i lakši nego za štuku, tj. toliko lak da ga keder ne potopi. Preporučuje se da glavni najlon bude plivajući (ako tone, namazati ga parafinom), kako se ne bi mrsio sa najlonom ispod plovka dok keder šeta amo-tamo. Debljina glavnog najlona treba da bude 0,30mm, a podvez upola tanji, jer smuđ ne voli debeo najlon. Smuđ nije žestok borac, pa je mogućnost kidanja mala. Za velike dubine se preporučuje šetajući plovak. Smuđ se uspešno lovi i na varalicu od meke plastike - tvister. Najviše uspeha se postiže belim i žutim tvisterom, sa dvostrukim repom i crvenom glavom. Uspešno se lovi na veliki vobler, povlačenjem iz čamca. Dobri rezultati se postižu i montažom prave ribice kao varalice. Smuđ ponekad dobro grize i na parče ribe (deo do repa), mada je teško utvrditi koje je to vreme. Zato nije na odmet da se jedan štap namamči komadom ribe. Ako se izuzmu kapitalci, smuđ se bori tromo i brzo se zamara. Ponekad, mada retko, dok ga izvlačimo, ugine pa na obalu izvučemo mrtvog smuđa. To se objašnjava tako što on doživi veliki stres (srčani udar) tokom pokušaja da se oslobodi udice. Mamci su: vijun, brkica, čikov, peš, beovica, sitna živa žaba, punoglavci, crna ritska glista, bela buba, repić od raka.]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-som-latinski-naziv Tue, 12 May 2009 17:45:02 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-som-latinski-naziv

Lokalni nazivi:

Max. dužina: i preko 2m..

Max. težina: i preko 200kg.

Vreme mresta: od maja do jula.

Opis i građa:

Najveca recna riba kod nas, nakon morune, je som (Silurus glanis). On uopšte ne lici na svoje rodake u svetu. Ima veliku spljoštenu glavu i velika usta. Ima šest brkova od kojih su dva na gornjoj vilici i znatno su veci nego oni u donjoj. Voli mirne ili sporotekuce muljevite vode i tu se i najradije zadržava. Svaštojed je a glavnu hranu cine ribe, žabe, rakovi, sisari, a lovi i ptice koje se nadu na vodi ili u vodi gde živi. Zabeleženo je mnogo slucajeva da je lovio patke i guske. Lovi uglavnom nocu, ali i danju ne propušta zgodnu priliku da nesto pojede ako naleti.
Navike, stanište, rasprostranjenost:

Veoma cesta velicina soma u nasim vodama je jedan metar i težina 10 kilograma, a love se i nešto veci primerci. Zabeleženo je da je u Odri ulovljen som dugacak 5 metara a tezak 400 kilograma. Kod nas je zabeležen slucaj da je u Dunavu kod Apatina 1958.godine ulovljen som tezak 208 kilograma na stari alaski nacin.
Razmnožavanje:

Mresti se u maju i junu, ali najcešce sredinom maja i pocetkom juna, mada može da se desi da se mresti cak i u julu. Sve ovo zavisi od temperature vode koja treba da bude od 19 do 24 stepena i naravno od ostalih uslova, kao sto je mesto i drugo. Mreste se u parovima. Ženka predhodno napravi gnezdo velicine 1x1 metar i visine oko 75 cm i tu položi ikru. Mužjak oplodi ikru a ženka ostaje i cuva je dok se mali ne izlegu. Gnezdo napravi od drakusine ili nekog drugog sitnog materijala i tu položi od 16.000 do 17.000 jaja a po nekima od 11.000 do 48.000 komada ikre u zavisnosti od velicine ženke. Ikra je lepljiva i lepi se za materijal od kojeg je gnezdo napravljeno, pa je ženka u mogucnosti da ih cuva dok se ne izlegu. Rastu brzo i vec prve godine dostignu dužinu od 20cm.
Mamci i pribor za lov:

Som se može loviti na mnogo nacina, i raznim udicarskim alatima. Sportski ribolovci ga mogu loviti samo sa udicama. Medu udicarske alate spada i bucka. To je vrlo interesantan i atraktivan nacin lova na soma. Najbolja sezona za lov soma je juli i avgust, a ribari kažu da pocinje da jede kad cveta jorgovan. Kao mamac se moze koristiti takoreci sve, a love ga cak i na komad sapuna. Najcešci je mamac crna glista, pijavica, durdubak, rovac, riba ili parce, žaba, a ribari kažu da je od svega najbolji manić. Kažu: koliko imaš manica, toliko ceš somova uloviti. Znamo da je manic riba koja se može uloviti samo u zimskim mesecima, a som se zimi baš ne lovi, pa ga ribari cuvaju u barkama ili na drugi nacin dok ne pocne sezona lova na soma. Kada se lovi buckom upotrebljava se uglavnom rovac mada može da se upotrebi i nešto drugo.

Izgled bucke
To je, ustvari, jedno parce drveta obradeno tako da sa jednog kraja ima rukohvat koji se nastavlja delom koji je potpuno pljosnat i na kraju se naglo završava sa proširenjem u obliku potkovice. Ovom "potkovicom" se udara o vodu i stvara se specifican zvuk koji izaziva soma i pokrece ga u akciju. Sastavni deo bucke je još i parce kanapa koje sa jedne strane ima omcu gde se vezuje dugacki kanap, a sa druge strane se vezuje veca udica i jaca, iznad koje se pravi crvena kicanka. Na kanap iznad kicanke se naniže dvadestetak komada olova velicine i oblika spljoštenog klikera, a na udicu komad sundera tako da pokrije vrat udice. Kada se lovi, ovaj deo bucke se vezuje omcom na jedan dugacak i jak kanap za ciji drugi kraj se veze veca prazna plasticna kanta. Ovo se radi zbog toga ako se ulovi neki veci som koji ne moze da se zadrži.

U novije doba varalicom
Som se uspešno moze loviti i varalicom. Za lov soma varalicom mora se upotrbljavati jak pribor i dobre varalice. Kod nas na jezeru Ada-ciganlija na Savi je ulovljeno dosta somova na taj nacin. Som se uspešno moze loviti varalicom i na tekucim vodama. Sto se tice naseljenosti soma u Dunavu njegova brojnost je zadovoljavajuca.

Svaku ribu pa i soma mozete uloviti tamo gde mu se najmanje nadate i kada se najmanje nadate. Pravila ne postoje, pa je zato nezahvalno bilo koga upucivati na odredjene terene. Osnovno je znati da odredena vrsta živi u nekim vodama i gde se najradije zadržava, a ostalo je sreca i upornost. Mnogo pomaže znanje i iskustvo, ali sreca je sreca.]]>

Lokalni nazivi:

Max. dužina: i preko 2m..

Max. težina: i preko 200kg.

Vreme mresta: od maja do jula.

Opis i građa:

Najveca recna riba kod nas, nakon morune, je som (Silurus glanis). On uopšte ne lici na svoje rodake u svetu. Ima veliku spljoštenu glavu i velika usta. Ima šest brkova od kojih su dva na gornjoj vilici i znatno su veci nego oni u donjoj. Voli mirne ili sporotekuce muljevite vode i tu se i najradije zadržava. Svaštojed je a glavnu hranu cine ribe, žabe, rakovi, sisari, a lovi i ptice koje se nadu na vodi ili u vodi gde živi. Zabeleženo je mnogo slucajeva da je lovio patke i guske. Lovi uglavnom nocu, ali i danju ne propušta zgodnu priliku da nesto pojede ako naleti.
Navike, stanište, rasprostranjenost:

Veoma cesta velicina soma u nasim vodama je jedan metar i težina 10 kilograma, a love se i nešto veci primerci. Zabeleženo je da je u Odri ulovljen som dugacak 5 metara a tezak 400 kilograma. Kod nas je zabeležen slucaj da je u Dunavu kod Apatina 1958.godine ulovljen som tezak 208 kilograma na stari alaski nacin.
Razmnožavanje:

Mresti se u maju i junu, ali najcešce sredinom maja i pocetkom juna, mada može da se desi da se mresti cak i u julu. Sve ovo zavisi od temperature vode koja treba da bude od 19 do 24 stepena i naravno od ostalih uslova, kao sto je mesto i drugo. Mreste se u parovima. Ženka predhodno napravi gnezdo velicine 1x1 metar i visine oko 75 cm i tu položi ikru. Mužjak oplodi ikru a ženka ostaje i cuva je dok se mali ne izlegu. Gnezdo napravi od drakusine ili nekog drugog sitnog materijala i tu položi od 16.000 do 17.000 jaja a po nekima od 11.000 do 48.000 komada ikre u zavisnosti od velicine ženke. Ikra je lepljiva i lepi se za materijal od kojeg je gnezdo napravljeno, pa je ženka u mogucnosti da ih cuva dok se ne izlegu. Rastu brzo i vec prve godine dostignu dužinu od 20cm.
Mamci i pribor za lov:

Som se može loviti na mnogo nacina, i raznim udicarskim alatima. Sportski ribolovci ga mogu loviti samo sa udicama. Medu udicarske alate spada i bucka. To je vrlo interesantan i atraktivan nacin lova na soma. Najbolja sezona za lov soma je juli i avgust, a ribari kažu da pocinje da jede kad cveta jorgovan. Kao mamac se moze koristiti takoreci sve, a love ga cak i na komad sapuna. Najcešci je mamac crna glista, pijavica, durdubak, rovac, riba ili parce, žaba, a ribari kažu da je od svega najbolji manić. Kažu: koliko imaš manica, toliko ceš somova uloviti. Znamo da je manic riba koja se može uloviti samo u zimskim mesecima, a som se zimi baš ne lovi, pa ga ribari cuvaju u barkama ili na drugi nacin dok ne pocne sezona lova na soma. Kada se lovi buckom upotrebljava se uglavnom rovac mada može da se upotrebi i nešto drugo.

Izgled bucke
To je, ustvari, jedno parce drveta obradeno tako da sa jednog kraja ima rukohvat koji se nastavlja delom koji je potpuno pljosnat i na kraju se naglo završava sa proširenjem u obliku potkovice. Ovom "potkovicom" se udara o vodu i stvara se specifican zvuk koji izaziva soma i pokrece ga u akciju. Sastavni deo bucke je još i parce kanapa koje sa jedne strane ima omcu gde se vezuje dugacki kanap, a sa druge strane se vezuje veca udica i jaca, iznad koje se pravi crvena kicanka. Na kanap iznad kicanke se naniže dvadestetak komada olova velicine i oblika spljoštenog klikera, a na udicu komad sundera tako da pokrije vrat udice. Kada se lovi, ovaj deo bucke se vezuje omcom na jedan dugacak i jak kanap za ciji drugi kraj se veze veca prazna plasticna kanta. Ovo se radi zbog toga ako se ulovi neki veci som koji ne moze da se zadrži.

U novije doba varalicom
Som se uspešno moze loviti i varalicom. Za lov soma varalicom mora se upotrbljavati jak pribor i dobre varalice. Kod nas na jezeru Ada-ciganlija na Savi je ulovljeno dosta somova na taj nacin. Som se uspešno moze loviti varalicom i na tekucim vodama. Sto se tice naseljenosti soma u Dunavu njegova brojnost je zadovoljavajuca.

Svaku ribu pa i soma mozete uloviti tamo gde mu se najmanje nadate i kada se najmanje nadate. Pravila ne postoje, pa je zato nezahvalno bilo koga upucivati na odredjene terene. Osnovno je znati da odredena vrsta živi u nekim vodama i gde se najradije zadržava, a ostalo je sreca i upornost. Mnogo pomaže znanje i iskustvo, ali sreca je sreca.]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-saran-cyprinus-carpio Tue, 12 May 2009 17:43:21 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-saran-cyprinus-carpio

Lokalni nazivi: krap, krmača, dunavski lisac

Max. dužina: do 120cm i preko 40 godina

Max. težina: preko 30 kg

Vreme mresta: od 2. maja do 15. juna

Opis i građa:

Šaran je najznačajnija riba ravničarskih reka kako sa sportskog, tako i sa gastronomskog, a i privrednog aspekta. Od svih riba najčešce se nalazi na našim trpezama (ribnjački šaran - golać). Ribnjački šaran je selekcionisan da ima što veći prirast uz obilje hrane. Profil index* divljaka menja se između 3,5 do 4,5, telo mu prikrivaju velike krljušti, od gore je braon, sa strane zlatno žut, a stomak mu je svetlo žute boje. Profil index* ribnjačkog šarana je 2 do 2,5.
Navike, stanište, rasprostranjenost:

Bira obično kanale, jezera, pa i mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu ređe nalazimo. Postoji i tzv. Češki šaran, koji takođe spada u ribnjačke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo razlikuje po obliku od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma leđa. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. Često ga zovu i "dunavski lisac", jer dugo ispituje mamac, pa ga je teško uloviti.
Razmnožavanje:

Mresti se od aprila do maja, kada izbacije od 200000 do 700000 jajašaca koja se razviju za 8 dana.
Mamci i pribor za lov:

U povoljnim uslovima postiže velike težine, ali mu borbenost nije u srazmeri. Zakačen na udicu, brzo se predaje. Uboden na udicu, pronaći će i najmanji zapon da obmota najlon oko njega, a onda zbogom. Na kamenitim delovima reke držaće se dna da bi najlon prerezao na kamen ili školjku. Njegovo telo je gomila mišića (ne predaje se do poslednjeg časa). Kao svoje stanište, od koga se ređe udaljava, obično bira potopljene panjeve i stabla koja su duže vreme u vodi. Ovakva drva su načeta crvima, koji su mu, pored školjki i puževa, glavna hrana. Najčešce mesto za lov se pronalazi posmatranjem površine Dunava. Tako se uočavaju karakteristični klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. Kada se utvrdi da se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po dnu određuje dubina i položaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obično pogodno koristiti jedan do dva stapa. Riba se uglavnom kreće uz krajeve stabla. Ako ne odredimo tačan položaj stabla i pojedinih grana, sigurno ćemo mnogo više kačiti i kidati najlona i udica, a drmanjem štapa šaran će se rasplašiti.

Štapovi

Za ovakav način ribolova potrebni su izuzetno snažni štapovi, jer je ribu neophodno što pre izdići od dna i potopljenog debla. U suprotnom, šaran će se uplesti u granje, što je unapred izgubljena bitka. Dvodelne "germine" su još uvek nezamenljive, a nemali broj ribolovaca još uvek koristi snažne bambuse. Dugacak štap se više savija, sto je neophodno izbeći, a i pogodan je za lov iz čamca. Na mestima gde su potopljeni panjevi, voda je uglavnom vrlo jaka, pa je potrebno i teže olovo. Idealan štap je duzine 240cm, bacačke tezine 70-150 ili 100-200 grama. Štapovi od karbona, odnosno mešavine karbona i fibera, takode se mogu koristiti.

Najloni

Pošto se ovde ne preporučuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne dolaze u obzir. Znači nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuče. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a povećava otpor vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. Šaran je izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, nece se prevariti. Nikako ne stavljati predveze. Jedna udica direktno vezana (bez putila), graničnik obično od ventil-gumice (najjednostavnija i najjeftinija varijanta) i klizajuće olovo. U zavisnosti od dubine i brzine vode, stavlja se olovo težine 70-120 grama. Kad se lovi šaran nikad ne treba stavljati dve udice zato što se jedna udica uvek uplete u granje.

Mašinice

Pošto ovde popuštanja nema, većina ribolovaca steže kočnicu do kraja, jer ako šaran krene svojim putem, već je pod stablom. Mnogi ribolovci koriste stari način ribarenja na namotače. Možda ce mnogi na ovo odmahnuti glavom, ali ovakav nacin ima svoje prednosti. Mašinice koje se preporučuju za ovaj vid pecanja su Quick 330 i 440, Kardinal 57, 155 i 77, Mitchel 300, 306, 410 takođe i nezaobilazni Shakespear-ov Prezident i Ambideks. Kao što vidite, izuzetno jake mašinice velike snage, uglavnom sa pužnim prenosom.

Udice

Šaran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepe, a riba se oslobađa. Oblik šaranske udice vec je uglavnom poznat. To su kratke i široke udice, malo zakrivljene, radi lakšeg kačenja.Vrh običan ili kriv (papagajke), materijal čelik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski oštrene. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba može do beskraja zamarati. Međutim, u panjevima te udice slobodno zaboravite. Isključivo Mustadove čelicne kovanice dolaze u obzir. Najpre zbog mnogo veće snage, a potom što su znatno deblje od karbonskih pa teže proseku šaranove usne. Preporučljivi brojevi u lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate manju udicu, znaci 1/0, i riba savije štap, a vi je u kontri ne zakačite odmah, stavljate veću. Taj šaran ima usta da u njih može stati pesnica i mora se što pre izdići od dna pa je potrebna debela udica velike snage.

Prihrana

Prihranjuje se u manjim količinama sa probarenim kukuruzom. Male količine hrane služe samo zato da se šarani naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi čekala nasu prihranu slabo bi napredovala. Kukuruz za prihranu mora biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi mnogo bele ribe i rakova. Na takav se kukuruz i peca. Obično se prihranjuje uzvodno 7-10 m od mesta pecanja.

Mamci

Šaran se može loviti na durboka, zelenu glistu, običnu glistu, crviće, noklu (valjak), hlebnu ružu, gnječen hleb, kukuruz (stari i mladi), školjku, rečnog puža, rovca ribicu, baren krompir, pa čak i na tvister. Najbolji mamac od svih je nokla koja se pravi na sledeći način: 2/3 kukuruznog i 1/3 pšeničnog brašna zamesiti u hladnoj vodi (po želji obojiti i dodati mirise). U lonac staviti vodu da provri. Od smeše se odmah prave nokle veličine oraha. Nokle se ubacuju u kipuću vodu i mešaju se varjačom da se ne zalepe za dno. Kada nokle isplivaju na površinu vade se i stavljaju pod tekuću hladnu vodu. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoči bar jedan metar. Dobro pripremljena na udici stoji 2-3 sata, a voda i bela riba teško je skidaju. Školjke i puževi se pripremaju tako sto se očišćeni ostavljaju na jakom suncu da se isuše. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba teže skida. Kuvanjem takođe postaju tvrde, ali se zbog neprijatnog mirisa preporučuje da se to radi napolju. Od glista u obzir dolazi isključivo zelena ritska, jer sve ostale odmah napadne bela riba. Šaran će najbolje gristi pred porast vode, u blagom porastu i opadanju.]]>

Lokalni nazivi: krap, krmača, dunavski lisac

Max. dužina: do 120cm i preko 40 godina

Max. težina: preko 30 kg

Vreme mresta: od 2. maja do 15. juna

Opis i građa:

Šaran je najznačajnija riba ravničarskih reka kako sa sportskog, tako i sa gastronomskog, a i privrednog aspekta. Od svih riba najčešce se nalazi na našim trpezama (ribnjački šaran - golać). Ribnjački šaran je selekcionisan da ima što veći prirast uz obilje hrane. Profil index* divljaka menja se između 3,5 do 4,5, telo mu prikrivaju velike krljušti, od gore je braon, sa strane zlatno žut, a stomak mu je svetlo žute boje. Profil index* ribnjačkog šarana je 2 do 2,5.
Navike, stanište, rasprostranjenost:

Bira obično kanale, jezera, pa i mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu ređe nalazimo. Postoji i tzv. Češki šaran, koji takođe spada u ribnjačke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo razlikuje po obliku od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma leđa. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. Često ga zovu i "dunavski lisac", jer dugo ispituje mamac, pa ga je teško uloviti.
Razmnožavanje:

Mresti se od aprila do maja, kada izbacije od 200000 do 700000 jajašaca koja se razviju za 8 dana.
Mamci i pribor za lov:

U povoljnim uslovima postiže velike težine, ali mu borbenost nije u srazmeri. Zakačen na udicu, brzo se predaje. Uboden na udicu, pronaći će i najmanji zapon da obmota najlon oko njega, a onda zbogom. Na kamenitim delovima reke držaće se dna da bi najlon prerezao na kamen ili školjku. Njegovo telo je gomila mišića (ne predaje se do poslednjeg časa). Kao svoje stanište, od koga se ređe udaljava, obično bira potopljene panjeve i stabla koja su duže vreme u vodi. Ovakva drva su načeta crvima, koji su mu, pored školjki i puževa, glavna hrana. Najčešce mesto za lov se pronalazi posmatranjem površine Dunava. Tako se uočavaju karakteristični klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. Kada se utvrdi da se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po dnu određuje dubina i položaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obično pogodno koristiti jedan do dva stapa. Riba se uglavnom kreće uz krajeve stabla. Ako ne odredimo tačan položaj stabla i pojedinih grana, sigurno ćemo mnogo više kačiti i kidati najlona i udica, a drmanjem štapa šaran će se rasplašiti.

Štapovi

Za ovakav način ribolova potrebni su izuzetno snažni štapovi, jer je ribu neophodno što pre izdići od dna i potopljenog debla. U suprotnom, šaran će se uplesti u granje, što je unapred izgubljena bitka. Dvodelne "germine" su još uvek nezamenljive, a nemali broj ribolovaca još uvek koristi snažne bambuse. Dugacak štap se više savija, sto je neophodno izbeći, a i pogodan je za lov iz čamca. Na mestima gde su potopljeni panjevi, voda je uglavnom vrlo jaka, pa je potrebno i teže olovo. Idealan štap je duzine 240cm, bacačke tezine 70-150 ili 100-200 grama. Štapovi od karbona, odnosno mešavine karbona i fibera, takode se mogu koristiti.

Najloni

Pošto se ovde ne preporučuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne dolaze u obzir. Znači nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuče. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a povećava otpor vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. Šaran je izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, nece se prevariti. Nikako ne stavljati predveze. Jedna udica direktno vezana (bez putila), graničnik obično od ventil-gumice (najjednostavnija i najjeftinija varijanta) i klizajuće olovo. U zavisnosti od dubine i brzine vode, stavlja se olovo težine 70-120 grama. Kad se lovi šaran nikad ne treba stavljati dve udice zato što se jedna udica uvek uplete u granje.

Mašinice

Pošto ovde popuštanja nema, većina ribolovaca steže kočnicu do kraja, jer ako šaran krene svojim putem, već je pod stablom. Mnogi ribolovci koriste stari način ribarenja na namotače. Možda ce mnogi na ovo odmahnuti glavom, ali ovakav nacin ima svoje prednosti. Mašinice koje se preporučuju za ovaj vid pecanja su Quick 330 i 440, Kardinal 57, 155 i 77, Mitchel 300, 306, 410 takođe i nezaobilazni Shakespear-ov Prezident i Ambideks. Kao što vidite, izuzetno jake mašinice velike snage, uglavnom sa pužnim prenosom.

Udice

Šaran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepe, a riba se oslobađa. Oblik šaranske udice vec je uglavnom poznat. To su kratke i široke udice, malo zakrivljene, radi lakšeg kačenja.Vrh običan ili kriv (papagajke), materijal čelik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski oštrene. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba može do beskraja zamarati. Međutim, u panjevima te udice slobodno zaboravite. Isključivo Mustadove čelicne kovanice dolaze u obzir. Najpre zbog mnogo veće snage, a potom što su znatno deblje od karbonskih pa teže proseku šaranove usne. Preporučljivi brojevi u lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate manju udicu, znaci 1/0, i riba savije štap, a vi je u kontri ne zakačite odmah, stavljate veću. Taj šaran ima usta da u njih može stati pesnica i mora se što pre izdići od dna pa je potrebna debela udica velike snage.

Prihrana

Prihranjuje se u manjim količinama sa probarenim kukuruzom. Male količine hrane služe samo zato da se šarani naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi čekala nasu prihranu slabo bi napredovala. Kukuruz za prihranu mora biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi mnogo bele ribe i rakova. Na takav se kukuruz i peca. Obično se prihranjuje uzvodno 7-10 m od mesta pecanja.

Mamci

Šaran se može loviti na durboka, zelenu glistu, običnu glistu, crviće, noklu (valjak), hlebnu ružu, gnječen hleb, kukuruz (stari i mladi), školjku, rečnog puža, rovca ribicu, baren krompir, pa čak i na tvister. Najbolji mamac od svih je nokla koja se pravi na sledeći način: 2/3 kukuruznog i 1/3 pšeničnog brašna zamesiti u hladnoj vodi (po želji obojiti i dodati mirise). U lonac staviti vodu da provri. Od smeše se odmah prave nokle veličine oraha. Nokle se ubacuju u kipuću vodu i mešaju se varjačom da se ne zalepe za dno. Kada nokle isplivaju na površinu vade se i stavljaju pod tekuću hladnu vodu. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoči bar jedan metar. Dobro pripremljena na udici stoji 2-3 sata, a voda i bela riba teško je skidaju. Školjke i puževi se pripremaju tako sto se očišćeni ostavljaju na jakom suncu da se isuše. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba teže skida. Kuvanjem takođe postaju tvrde, ali se zbog neprijatnog mirisa preporučuje da se to radi napolju. Od glista u obzir dolazi isključivo zelena ritska, jer sve ostale odmah napadne bela riba. Šaran će najbolje gristi pred porast vode, u blagom porastu i opadanju.]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-terpan-amiurus-nebulosus Tue, 12 May 2009 17:40:39 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-terpan-amiurus-nebulosus

Lokalni nazivi: američki somić, cvergl, kućin, manjov, bodonja, glavonja, rogan.

Max dužina: do 25cm.

Max težina: do 800g.

Vreme mresta: od maja do juna.


Navike, stanište, rasprostranjenost:

Terpan naseljava sve nizijske vode dunavskog sliva. Najradije nastanjuje mirnije vode, posebno stajaće, kao sto su bare, kanali, mrtvaje. U brzim tekućim vodama je izuzetno redak. U vodama koje naseljava svoja staništa nalazi u delovima sa većom dubinom i dnom koje je puno panjeva, granja, ševara i podvodnog rastinja. Terpan je riba koja živi u jatima koja sadrže jedinke istog uzrasta. Kada krene u potragu za hranom, napušta skrovište, pa se onda može naći i u plićacima. Kod izbora hrane zaista ne bira mnogo. Za njega je ukusan zalogaj sve ono sto može da savlada i proguta, uključujući i žive ribice za kojima se ponekada digne sve do površine u nastojanju da ih uhvati. Najcešci sadržaj želuca upecanih terpana čine sitne ribe, pužići, školjke, i razne vrste vodenih insekata. Ako se tome doda da je odrasli terpan izuzetno izdržljiv i otporan kako na visoke tako i na niske temperature vode, uključujući i preživljavanje pod ledom, razumljivo je da iz tog ugla gledanja nekima od sportskih ribolovaca mora da bude antipatičan. Drugi razlog za odbojnost prema terpanu su verovatno tri oštre bodlje čiji ubodi mogu da izazovu prilično jake bolove koji potraju i nekoliko sati. Zbog svega toga ga mnogi ribolovci, pa i neki ribolovni stručnjaci svrstavaju u riblji korov. Ako poželite da ga držite u akvarijumu, morate znati da je kao mali vrlo tolerantan prema ostalim vrstama, mada veoma kratko, jer čim počne da raste sve druge ribe smatra za hranu.
Opis i građa:

Ima zdepasto telo i široku glavu. Tamno braon je boje, sa zelenim, ljubičastim ili bronzanim odsjajem. Nalik je somu, nema krljušti a koža mu je sluzava.Terpan je prenet u evropske vode sredinom osamdesetih godina prošlog veka iz svoje prapostojbine, Severne Amerike. Suprotno predviđanjima, u evropskim vodama nije uspeo da se prilagodi na očekivani i željeni nacin.Zakržljao je pa njegova najveca težina retko prestigne 500-800 gr, a dužina 15-25cm. Prema podacima iz Amerike njegova tamošnja braća dostižu težinu od 2-3kg i predstavljaju vrstu izuzetno zanimljivu za sportski ribolov. Prirodni neprijatelj terpana bi, po prirodi stvari, mogli da budu som, stuka i smuđ.
Razmnožavanje:

Potencijal razmnožavanja i sposobnost preživljavanja su kod terpana veoma veliki. Mresti se od maja do juna, pri čemu polno zrele ženke izbacuju relativno velik broj jaja (u odnosu na veličinu). Ženka svoje gnezdo pravi na dobro skrivenim mestima, nekad i u predmetima koji se nalaze ispod vode. Ikra broji od 1 do 5000 jaja, koja su uglavnom velika, prečnika oko 3 mm. Po završetku mresta desi se da oba roditelja čuvaju svoje ikre, kojih je malo, ali kada se terpan jednom negde nastani brzo se i razmnoži. Jaja u gnezdu leže 6 do 9 dana, posle toga im mužjak svojim ustima pomaže da se izlegu. Kada se mlađ izlegne nedelju dana ostaje u gnezdu, da bi posle toga krenuo u samostalan život. Događa da brojnost terpana u vodama koje mu odgovaraju može dostići zaista impozantne razmere. Nesumljivo je da se takvo masovno razmnožavanje terpana negativno odražava na populacije ostalih ribljih vrsta u tim vodama, pogotovo zbog toga što terpan jede ikru drugih vrsta u vreme njene inkubacije i što, kao grabljivica, jede i tek izleglu mlađ drugih vrsta.
Mamci i pribor za lov:

Terpan je, dakle, veliki proždrljivac. Napada i guta sve mamce biljnog i životinjskog porekla koji se nađu na udici: hleb, valjak, žito, grašak, kukuruz, sve vrste glista, crviće, pijavice, sitnije žive ili mrtve ribice, parcčiće ribica... Kao i većina grabljivica, aktivan je u jutarnjim i predvečernjim časovima, ali i noću. Danju najčešće pravi pauze u ishrani u trajanju od 2-3 sata, ali ponekad tih pauza ne bude. To naroito važi za jesenji period, septembar i oktobar. Aktivnost mu se smanjuje sa padom temperature vode. Zimu provodi kao i njegov veliki sabrat som. Budi se čim temperatura vode počne znatnije da raste, a to je kod nas druga polovina marta. Posle zimskog razdoblja aktivno jede, ali nije uvek lako pronaći mesta na kojima boravi. Kada se takva mesta otkriju, poželjno je da se nekoliko kedera isecka na sitne komade koje treba baciti na to mesto kako bi se on tu sakupio i uspešno lovio.
Za pecanje terpana nije potreban neki naročiti pribor. Pecanje štapom sa mašinicom nije obavezno i ako je to praktičniji način. Peca se na plovak ili dubinskom metodom. Dubinski metod se obavezno primenjuje na tekućoj vodi,a na mirnim vodama je daleko pogodniji metod pecanja na plovak. Debljina najlona je u granicama 0,20 - 0,30mm, najbolje 0,25 - 0,27mm. Udice su broj 8-6, blik nije naročito bitan, bitno je da budu dobro naoštrene. Kod pecanja dubinskom metodom, mogu se vezati dve udice; jedna ispod, a druga iznad olova. Za predvez nije potrebno koristiti tanji najlon od osnovnog i on treba da bude dug 15-20cm. Olovo treba da bude klizeće, a težinu valja uskladiti sa dubinom i brzinom toka ne preterujući u pogledu težine. Pecanje na plovak podrazumeva najklasićniji sistem za tu vrstu ribolova, sa klizećim olovom ispod plovka i jednom udicom na kraju osnovnog najlona. Dubinu treba podesiti tako da udica sa mamcem bude neposredno iznad dna ili da ga blago dodiruje. Najpogodniji mamac za dubinsko pecanje su poveći komadi belih ili crnih ritskih glista, sitniji durboci, manji kederi ili repići od kedera. Za plovak su najbolji mamci žive ili mrtve plavojke koje se nalove pomoću čerenca. I pri tom pecanju dobre rezultate daje repić kedera umesto cele ribice. Zapamtite, ovde vazi pravilo: veći mamac na udici, krupniji terpan u torbi. Kada se primete prvi trzaji kod pecanja na dubinsko ili podrhtavanje plovka, ne treba žuriti sa potezanjem. Terpana treba ostaviti da "odradi svoje", pa potegnuti tek kad savije vrh štapa ili podvuce plovak pod vodu. Ne valja da kontra bude prejaka, već takva da se udica ubode u usnu ili u unutrasnjost usta.Veci mamac terpan ne guta odmah, vec ga neko vreme zadrzava u ustima pokušavajuši da ga samelje radi lakšeg gutanja. Manji mamac,naročito crvenu glistu odmah proguta, sve do želuca, pa se tada udica teško vadi ili se otkine. Krupniji primerak terpana zakačen na udicu bori se kao som, pokušavajući da se domogne prepreka u vodi u kojima ce potražiti spas. Zbog toga pri lovu na plovak i nije preporučljivo korišćenje više od jedne udice. Ako pogodimo pravo mesto i vreme kada terpan krene u potragu za hranom, može se desiti da za kratko vreme ulovimo i po 10-15 komada, a to je lep pecaroški uspeh i pravo zadovoljstvo.
Meso mu je veoma ukusno, od njega se može pripremiti više ukusnih jela. Posebno je dobra riblja čorba. Osim toga, terpan je zanimljiv i kao riba koja često grize i u vreme kada druge vrste to ne čine pa tako može da pruži zadovoljstvo i zabavu svima, a naročito mladim ribolovcima, početnicima.]]>

Lokalni nazivi: američki somić, cvergl, kućin, manjov, bodonja, glavonja, rogan.

Max dužina: do 25cm.

Max težina: do 800g.

Vreme mresta: od maja do juna.


Navike, stanište, rasprostranjenost:

Terpan naseljava sve nizijske vode dunavskog sliva. Najradije nastanjuje mirnije vode, posebno stajaće, kao sto su bare, kanali, mrtvaje. U brzim tekućim vodama je izuzetno redak. U vodama koje naseljava svoja staništa nalazi u delovima sa većom dubinom i dnom koje je puno panjeva, granja, ševara i podvodnog rastinja. Terpan je riba koja živi u jatima koja sadrže jedinke istog uzrasta. Kada krene u potragu za hranom, napušta skrovište, pa se onda može naći i u plićacima. Kod izbora hrane zaista ne bira mnogo. Za njega je ukusan zalogaj sve ono sto može da savlada i proguta, uključujući i žive ribice za kojima se ponekada digne sve do površine u nastojanju da ih uhvati. Najcešci sadržaj želuca upecanih terpana čine sitne ribe, pužići, školjke, i razne vrste vodenih insekata. Ako se tome doda da je odrasli terpan izuzetno izdržljiv i otporan kako na visoke tako i na niske temperature vode, uključujući i preživljavanje pod ledom, razumljivo je da iz tog ugla gledanja nekima od sportskih ribolovaca mora da bude antipatičan. Drugi razlog za odbojnost prema terpanu su verovatno tri oštre bodlje čiji ubodi mogu da izazovu prilično jake bolove koji potraju i nekoliko sati. Zbog svega toga ga mnogi ribolovci, pa i neki ribolovni stručnjaci svrstavaju u riblji korov. Ako poželite da ga držite u akvarijumu, morate znati da je kao mali vrlo tolerantan prema ostalim vrstama, mada veoma kratko, jer čim počne da raste sve druge ribe smatra za hranu.
Opis i građa:

Ima zdepasto telo i široku glavu. Tamno braon je boje, sa zelenim, ljubičastim ili bronzanim odsjajem. Nalik je somu, nema krljušti a koža mu je sluzava.Terpan je prenet u evropske vode sredinom osamdesetih godina prošlog veka iz svoje prapostojbine, Severne Amerike. Suprotno predviđanjima, u evropskim vodama nije uspeo da se prilagodi na očekivani i željeni nacin.Zakržljao je pa njegova najveca težina retko prestigne 500-800 gr, a dužina 15-25cm. Prema podacima iz Amerike njegova tamošnja braća dostižu težinu od 2-3kg i predstavljaju vrstu izuzetno zanimljivu za sportski ribolov. Prirodni neprijatelj terpana bi, po prirodi stvari, mogli da budu som, stuka i smuđ.
Razmnožavanje:

Potencijal razmnožavanja i sposobnost preživljavanja su kod terpana veoma veliki. Mresti se od maja do juna, pri čemu polno zrele ženke izbacuju relativno velik broj jaja (u odnosu na veličinu). Ženka svoje gnezdo pravi na dobro skrivenim mestima, nekad i u predmetima koji se nalaze ispod vode. Ikra broji od 1 do 5000 jaja, koja su uglavnom velika, prečnika oko 3 mm. Po završetku mresta desi se da oba roditelja čuvaju svoje ikre, kojih je malo, ali kada se terpan jednom negde nastani brzo se i razmnoži. Jaja u gnezdu leže 6 do 9 dana, posle toga im mužjak svojim ustima pomaže da se izlegu. Kada se mlađ izlegne nedelju dana ostaje u gnezdu, da bi posle toga krenuo u samostalan život. Događa da brojnost terpana u vodama koje mu odgovaraju može dostići zaista impozantne razmere. Nesumljivo je da se takvo masovno razmnožavanje terpana negativno odražava na populacije ostalih ribljih vrsta u tim vodama, pogotovo zbog toga što terpan jede ikru drugih vrsta u vreme njene inkubacije i što, kao grabljivica, jede i tek izleglu mlađ drugih vrsta.
Mamci i pribor za lov:

Terpan je, dakle, veliki proždrljivac. Napada i guta sve mamce biljnog i životinjskog porekla koji se nađu na udici: hleb, valjak, žito, grašak, kukuruz, sve vrste glista, crviće, pijavice, sitnije žive ili mrtve ribice, parcčiće ribica... Kao i većina grabljivica, aktivan je u jutarnjim i predvečernjim časovima, ali i noću. Danju najčešće pravi pauze u ishrani u trajanju od 2-3 sata, ali ponekad tih pauza ne bude. To naroito važi za jesenji period, septembar i oktobar. Aktivnost mu se smanjuje sa padom temperature vode. Zimu provodi kao i njegov veliki sabrat som. Budi se čim temperatura vode počne znatnije da raste, a to je kod nas druga polovina marta. Posle zimskog razdoblja aktivno jede, ali nije uvek lako pronaći mesta na kojima boravi. Kada se takva mesta otkriju, poželjno je da se nekoliko kedera isecka na sitne komade koje treba baciti na to mesto kako bi se on tu sakupio i uspešno lovio.
Za pecanje terpana nije potreban neki naročiti pribor. Pecanje štapom sa mašinicom nije obavezno i ako je to praktičniji način. Peca se na plovak ili dubinskom metodom. Dubinski metod se obavezno primenjuje na tekućoj vodi,a na mirnim vodama je daleko pogodniji metod pecanja na plovak. Debljina najlona je u granicama 0,20 - 0,30mm, najbolje 0,25 - 0,27mm. Udice su broj 8-6, blik nije naročito bitan, bitno je da budu dobro naoštrene. Kod pecanja dubinskom metodom, mogu se vezati dve udice; jedna ispod, a druga iznad olova. Za predvez nije potrebno koristiti tanji najlon od osnovnog i on treba da bude dug 15-20cm. Olovo treba da bude klizeće, a težinu valja uskladiti sa dubinom i brzinom toka ne preterujući u pogledu težine. Pecanje na plovak podrazumeva najklasićniji sistem za tu vrstu ribolova, sa klizećim olovom ispod plovka i jednom udicom na kraju osnovnog najlona. Dubinu treba podesiti tako da udica sa mamcem bude neposredno iznad dna ili da ga blago dodiruje. Najpogodniji mamac za dubinsko pecanje su poveći komadi belih ili crnih ritskih glista, sitniji durboci, manji kederi ili repići od kedera. Za plovak su najbolji mamci žive ili mrtve plavojke koje se nalove pomoću čerenca. I pri tom pecanju dobre rezultate daje repić kedera umesto cele ribice. Zapamtite, ovde vazi pravilo: veći mamac na udici, krupniji terpan u torbi. Kada se primete prvi trzaji kod pecanja na dubinsko ili podrhtavanje plovka, ne treba žuriti sa potezanjem. Terpana treba ostaviti da "odradi svoje", pa potegnuti tek kad savije vrh štapa ili podvuce plovak pod vodu. Ne valja da kontra bude prejaka, već takva da se udica ubode u usnu ili u unutrasnjost usta.Veci mamac terpan ne guta odmah, vec ga neko vreme zadrzava u ustima pokušavajuši da ga samelje radi lakšeg gutanja. Manji mamac,naročito crvenu glistu odmah proguta, sve do želuca, pa se tada udica teško vadi ili se otkine. Krupniji primerak terpana zakačen na udicu bori se kao som, pokušavajući da se domogne prepreka u vodi u kojima ce potražiti spas. Zbog toga pri lovu na plovak i nije preporučljivo korišćenje više od jedne udice. Ako pogodimo pravo mesto i vreme kada terpan krene u potragu za hranom, može se desiti da za kratko vreme ulovimo i po 10-15 komada, a to je lep pecaroški uspeh i pravo zadovoljstvo.
Meso mu je veoma ukusno, od njega se može pripremiti više ukusnih jela. Posebno je dobra riblja čorba. Osim toga, terpan je zanimljiv i kao riba koja često grize i u vreme kada druge vrste to ne čine pa tako može da pruži zadovoljstvo i zabavu svima, a naročito mladim ribolovcima, početnicima.]]>