http://www.maturskiradovi.net/forum/ Wed, 08 Sep 2010 10:06:31 +0000 MyBB http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-modifikacija-pona%C5%A1anja-u-radu-ij Tue, 10 Aug 2010 20:40:42 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-modifikacija-pona%C5%A1anja-u-radu-ij Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



MODIFIKACIJA PONAŠANJA U RADU S OSOBAMA SA SMETNJAMA U RAZVOJU

Obuhvata niz različitih tehnika kojima je cilj mijenjanje ponašanja. Predmet tretmana je ponašanje koje djeci sa smetnjama u razvoju često donosi poteškoće i probleme. Kao uvijek, uzrokom takvog ponašanja smatraju se ona zbivanja u okolini određenog ponašanja.
Prvi korak tereapeuta koji primjenjuje principe modifikacije je utvrditi u kojim se situacijama javlja specifično ponašanje koje predstavlja problem. Uzroci koji izazivaju određeneo ponašanje nisu isti za svako dijete i tokom vremena se mijenjaju. Potrebna je dugotrajna opservacija da bi se otkrili događaji koji izazivaju određene oblike ponašanja pojedinog djeteta.
Modifikacija ponašanja se primjenjuje onda kada se javlja ponašanje koje se želi promjeniti kako bi bilo u skladu sa zahtjevima socijalne i prirodne okoline u kojoj se dijete kreće. To je ujedno i cilj modifikacije. Ponašanje u radu sa djecom sa smetnjama u razvoju sustavno potkrepljuje i može uticati na brži razvoj raznih vještina, te postizanje više razine socijalne kompetencije: razvoj govora, samostalno uzimanje hrane, održavanje higijene itd. Razvijanjem kompleksnijih oblika ponašanja, kao što su samostalno uzimanje hrane, odijevanje itd., provodi se princip postupnosti. Dakle, oni se razlažu u serije manjih sukcesivnih segmenata ponašanja, a svaka dobro izvršena radnja nagrađuje. Vrsta nagrade zavisi od karakteristika djeteta, vrsti i stupnju smetnje u razvoju. Bitno je da nagrada bude primjerena i da motivira. U nekim slučajevima vrlo su efikasne socijalne potkrepe npr.: pohvale, odobravanje, smiješak i dr. Ispitivanja su pokazala da su tzv. nesocijalne potkrepe: igračke, bomboni, hrana i drugo, mnogo efikasnije kod populacije mentalno retardiranih, nego socijalne...]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



MODIFIKACIJA PONAŠANJA U RADU S OSOBAMA SA SMETNJAMA U RAZVOJU

Obuhvata niz različitih tehnika kojima je cilj mijenjanje ponašanja. Predmet tretmana je ponašanje koje djeci sa smetnjama u razvoju često donosi poteškoće i probleme. Kao uvijek, uzrokom takvog ponašanja smatraju se ona zbivanja u okolini određenog ponašanja.
Prvi korak tereapeuta koji primjenjuje principe modifikacije je utvrditi u kojim se situacijama javlja specifično ponašanje koje predstavlja problem. Uzroci koji izazivaju određeneo ponašanje nisu isti za svako dijete i tokom vremena se mijenjaju. Potrebna je dugotrajna opservacija da bi se otkrili događaji koji izazivaju određene oblike ponašanja pojedinog djeteta.
Modifikacija ponašanja se primjenjuje onda kada se javlja ponašanje koje se želi promjeniti kako bi bilo u skladu sa zahtjevima socijalne i prirodne okoline u kojoj se dijete kreće. To je ujedno i cilj modifikacije. Ponašanje u radu sa djecom sa smetnjama u razvoju sustavno potkrepljuje i može uticati na brži razvoj raznih vještina, te postizanje više razine socijalne kompetencije: razvoj govora, samostalno uzimanje hrane, održavanje higijene itd. Razvijanjem kompleksnijih oblika ponašanja, kao što su samostalno uzimanje hrane, odijevanje itd., provodi se princip postupnosti. Dakle, oni se razlažu u serije manjih sukcesivnih segmenata ponašanja, a svaka dobro izvršena radnja nagrađuje. Vrsta nagrade zavisi od karakteristika djeteta, vrsti i stupnju smetnje u razvoju. Bitno je da nagrada bude primjerena i da motivira. U nekim slučajevima vrlo su efikasne socijalne potkrepe npr.: pohvale, odobravanje, smiješak i dr. Ispitivanja su pokazala da su tzv. nesocijalne potkrepe: igračke, bomboni, hrana i drugo, mnogo efikasnije kod populacije mentalno retardiranih, nego socijalne...]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-mehani%C4%8Dke-osobine-tehni%C4%8Dke-keramike-ij Tue, 10 Aug 2010 20:39:43 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-mehani%C4%8Dke-osobine-tehni%C4%8Dke-keramike-ij Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



DEFINICIJA TEHNIČKE (SAVREMENE) KERAMIKE

Savremenu keramiku bi smo mogli definisati kao iskazom da su to svi keramički materijali i proizvodi koji se ne svrstavaju u tradicionalnu, ali time nismo ništa rekli. Mogli bi je definisati i polazeći samo od keramičkih materijala koji se koriste u njenoj proizvodnji (sintetizovani, visokoprečišćeni, vrhunski, visokovrijedni, kontrolisanog sastava i mikrostrukture i sl.), što jeste jedna od glavnih značajki ove keramike, ali nije dovoljna za definiciju. Željeli bismo da prvo damo neka mišljenja o osnovnim odrednicama savremene keramike i eventualnoj definiciji, a zatim da se zadržimo na klasifikaciji materijala i proizvoda koje ovaj pojam obuhvata.
Prvo, pod modernom keramikom treba podrazumijevati i nove polazne keramičke materijale, a ne samo nove keramičke proizvode,
Drugo, materijali od kojih se ova keramika proizvodi su visokočisti ili ograničenih i kontrolisanih nečistoća, sintetizovani, relativno skupi,
Treće, ovi materijali imaju, po potrebi, veći stepen homogenosti, kontrolisane su mikrostrukture i sastava,
Četvrto, oni se novim ili znatno usavršenim poznatim metodama oblikuju, sinteruju i obrađuju,
Peto, proizvodi ovako dobijeni imaju potpuno nova ili na visok stepen podignuta već poznata svojstva,
Šesto, koriste se u primjenama koje imaju visoke ili veoma visoke zahtjeve koje ne mogu zadovoljiti drugi materijal ili ih zadovoljavaju neekonomično i sa drugim nedostacima,
Sedmo, što imaju više svojstava – osobina na višem stupnju ovi materijali sve više zadovoljavaju kvalifikaciju savremenosti.
Polazeći od ovih kriterija, naznačićemo, bez pretenzija da dajemo definiciju savremene keramike, u kom pravcu takvu definiciju treba tražiti:
Pojam savremene keramike obuhvata sve polazne keramičke materijale i finalne proizvode koji su rezultat najviših naučnih, tehnoloških i proizvodnih nivoa i koji su, najčešće, dobijeni sintetiziranjem visokočistih materijala, koji imaju visok stupanj homogenosti i strogo kontrolisanu mikrostrukturu i sastav, a proizvedeni su, u pravilu, novim metodama oblikovanja, sinterovanja i obrade, sa unaprijed planiranim osobinama, predviđeni za upotrebe koje zahtijevaju najviše performanse i koje, često, ne mogu zadovoljiti metali i legure metala, konvencionalna keramika, polimeri ili kompoziti ovih materijala...]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



DEFINICIJA TEHNIČKE (SAVREMENE) KERAMIKE

Savremenu keramiku bi smo mogli definisati kao iskazom da su to svi keramički materijali i proizvodi koji se ne svrstavaju u tradicionalnu, ali time nismo ništa rekli. Mogli bi je definisati i polazeći samo od keramičkih materijala koji se koriste u njenoj proizvodnji (sintetizovani, visokoprečišćeni, vrhunski, visokovrijedni, kontrolisanog sastava i mikrostrukture i sl.), što jeste jedna od glavnih značajki ove keramike, ali nije dovoljna za definiciju. Željeli bismo da prvo damo neka mišljenja o osnovnim odrednicama savremene keramike i eventualnoj definiciji, a zatim da se zadržimo na klasifikaciji materijala i proizvoda koje ovaj pojam obuhvata.
Prvo, pod modernom keramikom treba podrazumijevati i nove polazne keramičke materijale, a ne samo nove keramičke proizvode,
Drugo, materijali od kojih se ova keramika proizvodi su visokočisti ili ograničenih i kontrolisanih nečistoća, sintetizovani, relativno skupi,
Treće, ovi materijali imaju, po potrebi, veći stepen homogenosti, kontrolisane su mikrostrukture i sastava,
Četvrto, oni se novim ili znatno usavršenim poznatim metodama oblikuju, sinteruju i obrađuju,
Peto, proizvodi ovako dobijeni imaju potpuno nova ili na visok stepen podignuta već poznata svojstva,
Šesto, koriste se u primjenama koje imaju visoke ili veoma visoke zahtjeve koje ne mogu zadovoljiti drugi materijal ili ih zadovoljavaju neekonomično i sa drugim nedostacima,
Sedmo, što imaju više svojstava – osobina na višem stupnju ovi materijali sve više zadovoljavaju kvalifikaciju savremenosti.
Polazeći od ovih kriterija, naznačićemo, bez pretenzija da dajemo definiciju savremene keramike, u kom pravcu takvu definiciju treba tražiti:
Pojam savremene keramike obuhvata sve polazne keramičke materijale i finalne proizvode koji su rezultat najviših naučnih, tehnoloških i proizvodnih nivoa i koji su, najčešće, dobijeni sintetiziranjem visokočistih materijala, koji imaju visok stupanj homogenosti i strogo kontrolisanu mikrostrukturu i sastav, a proizvedeni su, u pravilu, novim metodama oblikovanja, sinterovanja i obrade, sa unaprijed planiranim osobinama, predviđeni za upotrebe koje zahtijevaju najviše performanse i koje, često, ne mogu zadovoljiti metali i legure metala, konvencionalna keramika, polimeri ili kompoziti ovih materijala...]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-marketing-ij Tue, 10 Aug 2010 20:26:01 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-marketing-ij Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



NAJVAZNIJE KARAKTERISTIKE TRZISNE EKONOMIJE

Trzisna ekonomija predstavlja sistem u kojima ljudi slobodno biraju zavisno od traznje i ponude na trzistu, kojim aktivnostima ce se baviti u sklopu svojin vlastitih mogucnosti. Predstavlja ogroman napredak i razlikuje se od sistema gdje je izbor aktivnosti odre|ivala tradicija, sila, rentralizovano planiranje i sl.
Na osnovu tri temeljna pitanja: sta proizvoditi, kako proizvoditi i za koga proizvoditi odgovore daje trzisna ekonomija svakog drustva, koji ovise od odnosa ponude i traznje, regulisanih putem mehanizma cijene.
Opce prihvaceno misljenje je da postoje cetiri tzv. “kamena temeljca” funkcioniranja trzisnog sistema. Prvi od njih je privatno vlasnistvo putem kojeg bogati pojedinci preko poreskog sistema pomazu rjesavanju socijalnih problema siromasnih i zadovoljavaju potrebe drustva, makar to i ne htjeli.
Drugi element je profit predstavljen kao mjerilo uspjesnosti i stimulans ucesnika na trzistu.
Sloboda izbora je treci osnov kazivanja trzisne ekonomije, pruza se mogucnost svakoj audividmi odlucivanje na osnovu kojeg ce realizovati svoja znanja i sposobnosti na trzistu i tako si obezbjediti egzictenaju. Sloboda izbora i odlucivanja popratna je pojava demokracije i obratno....
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



NAJVAZNIJE KARAKTERISTIKE TRZISNE EKONOMIJE

Trzisna ekonomija predstavlja sistem u kojima ljudi slobodno biraju zavisno od traznje i ponude na trzistu, kojim aktivnostima ce se baviti u sklopu svojin vlastitih mogucnosti. Predstavlja ogroman napredak i razlikuje se od sistema gdje je izbor aktivnosti odre|ivala tradicija, sila, rentralizovano planiranje i sl.
Na osnovu tri temeljna pitanja: sta proizvoditi, kako proizvoditi i za koga proizvoditi odgovore daje trzisna ekonomija svakog drustva, koji ovise od odnosa ponude i traznje, regulisanih putem mehanizma cijene.
Opce prihvaceno misljenje je da postoje cetiri tzv. “kamena temeljca” funkcioniranja trzisnog sistema. Prvi od njih je privatno vlasnistvo putem kojeg bogati pojedinci preko poreskog sistema pomazu rjesavanju socijalnih problema siromasnih i zadovoljavaju potrebe drustva, makar to i ne htjeli.
Drugi element je profit predstavljen kao mjerilo uspjesnosti i stimulans ucesnika na trzistu.
Sloboda izbora je treci osnov kazivanja trzisne ekonomije, pruza se mogucnost svakoj audividmi odlucivanje na osnovu kojeg ce realizovati svoja znanja i sposobnosti na trzistu i tako si obezbjediti egzictenaju. Sloboda izbora i odlucivanja popratna je pojava demokracije i obratno....
]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-gradnja-hidrocentrala-ij Tue, 10 Aug 2010 20:20:00 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-gradnja-hidrocentrala-ij Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Hidroelektrane

Hidroelektrične centrale ili hidroelektrane su električne centrale koje pomoću vodenih turbina pretvaraju potencijalnu energiju vode u kinetičku i mehaničku, koja se dalje koristi za obrtanje električnog generatora. Turbina se sastoji uglavnom od jednog provodnog dijela koji vodi daje dovoljno veliku brzinu i preko jednog obrtnog tačka oduzima energiju od vode.
Prema količini vode i visini vodenog pada koji koriste, razlikuju se:
• hidroelektrane s visokim padovima i relativno malom količinom vode,
• hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima i
• hidroelektrane s niskim padovima i relativno velikom količinom vode
Prema tipovima elektrana dijele se na:
• Protočne hidroelektrane: Protočne hidroelektrane su elektrane koje nemaju svoju akumulaciju ili imaju akumulaciju koja se, pri radu hidroelektrane pri nominalnoj snazi, može isprazniti za manje od dva sata.Protočna hidroelektrana direktno koristi kinetičku energiju vode za pokretanje turbina.Ovakva vrsta hidrocentrala je najjednostavnija za izradu, ali uveliko ovise o trenutnom protoku vode.Ovakve hidroelektrane imaju mali uticaj na okoliš i okolinu.
• Akumulacijske hidroelektrane: Akumulacijske hidrocentrale su tzv. klasične hidrocentrale sa uobičajenim komponentama: akumulacija, brana, vodena komora, zahvat, gravitacijski dovod, zasunska komora, tlačni cjevovod, strojarnica, odvod vode.
• Reverzibilne hidroelektrane: Reverzibilne hidroelektrane su verzija akumulacione hidroelektrane koja ima dva jezera (glavno i pomoćno).Reverzibilne hidroelektrane za vrijeme velike potrebe za energijom u mreži proizvode energiju i šalju je u mrežu, a za vrijeme niske potražnje energije (noćni period) pumpaju vodu u pomoćno jezero uzimajući energiju sa mreže i pripremaju se za sutrašnji rad.
Akumulacijske hidroelektrane se dijele na dva tipa: pribranskae hidroelektrane i derivacijske hidroelektrane.
• Pribranska hidroelektrana je vrsta akumulacijske hidroelektrane kod koje se strojarnica za proizvodnju nalazi u samoj pregradnoj brani.
• Derivacijska hidroelektrana je vrsta akumulacijske hidroelektrane kod koje se strojarnica za proizvodnju energije nalazi izmještena na nekoj udaljenosti (nizvodno od brane), a voda se iz akumulacijskog jezera dovodi posebnim cijevima sa zahvata do strojarnice.
Za visoke padove (preko 200 metara) primjenjuju se takozvane Peltonove turbine kod kojih se potencijalna energija vode u provodnom dijelu potpuno pretvara u kinetičku i u obliku vodenog mlaza pokreće lopatice turbine pretvarajući kinetičku energiju u mehaničku....]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Hidroelektrane

Hidroelektrične centrale ili hidroelektrane su električne centrale koje pomoću vodenih turbina pretvaraju potencijalnu energiju vode u kinetičku i mehaničku, koja se dalje koristi za obrtanje električnog generatora. Turbina se sastoji uglavnom od jednog provodnog dijela koji vodi daje dovoljno veliku brzinu i preko jednog obrtnog tačka oduzima energiju od vode.
Prema količini vode i visini vodenog pada koji koriste, razlikuju se:
• hidroelektrane s visokim padovima i relativno malom količinom vode,
• hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima i
• hidroelektrane s niskim padovima i relativno velikom količinom vode
Prema tipovima elektrana dijele se na:
• Protočne hidroelektrane: Protočne hidroelektrane su elektrane koje nemaju svoju akumulaciju ili imaju akumulaciju koja se, pri radu hidroelektrane pri nominalnoj snazi, može isprazniti za manje od dva sata.Protočna hidroelektrana direktno koristi kinetičku energiju vode za pokretanje turbina.Ovakva vrsta hidrocentrala je najjednostavnija za izradu, ali uveliko ovise o trenutnom protoku vode.Ovakve hidroelektrane imaju mali uticaj na okoliš i okolinu.
• Akumulacijske hidroelektrane: Akumulacijske hidrocentrale su tzv. klasične hidrocentrale sa uobičajenim komponentama: akumulacija, brana, vodena komora, zahvat, gravitacijski dovod, zasunska komora, tlačni cjevovod, strojarnica, odvod vode.
• Reverzibilne hidroelektrane: Reverzibilne hidroelektrane su verzija akumulacione hidroelektrane koja ima dva jezera (glavno i pomoćno).Reverzibilne hidroelektrane za vrijeme velike potrebe za energijom u mreži proizvode energiju i šalju je u mrežu, a za vrijeme niske potražnje energije (noćni period) pumpaju vodu u pomoćno jezero uzimajući energiju sa mreže i pripremaju se za sutrašnji rad.
Akumulacijske hidroelektrane se dijele na dva tipa: pribranskae hidroelektrane i derivacijske hidroelektrane.
• Pribranska hidroelektrana je vrsta akumulacijske hidroelektrane kod koje se strojarnica za proizvodnju nalazi u samoj pregradnoj brani.
• Derivacijska hidroelektrana je vrsta akumulacijske hidroelektrane kod koje se strojarnica za proizvodnju energije nalazi izmještena na nekoj udaljenosti (nizvodno od brane), a voda se iz akumulacijskog jezera dovodi posebnim cijevima sa zahvata do strojarnice.
Za visoke padove (preko 200 metara) primjenjuju se takozvane Peltonove turbine kod kojih se potencijalna energija vode u provodnom dijelu potpuno pretvara u kinetičku i u obliku vodenog mlaza pokreće lopatice turbine pretvarajući kinetičku energiju u mehaničku....]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-geneti%C4%8Dki-in%C5%BEenjering-ij Tue, 10 Aug 2010 20:18:22 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-geneti%C4%8Dki-in%C5%BEenjering-ij Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Geneticki inzenjering

Pojam genetickog inzenjeringa


GMO – potencijalni utjecaj na okoliš i zdravlje
Genetičko inženjerstvo ( ili rekombinantna DNA tehnologija) je oblikovanje novih kombinacija nasljednog materijala ugradbom molekula nukleinskih kiselina dobivenih izvan stanice u virus, plazmid ili bilo koji drugi oblik prenositelja, tako da se omogući njegova ugradba u organizam domaćina u kojem one prirodno ne postoje, ali u kojem su sposobne za umnožavanje.
Genetički inženjering obuhvata metode veštačkog obrazovanja novih kombinacija naslednog materijala. Činjenica da je genetički kod univerzalan omogućuje da se genetički materijal jednog organizma prenosi u drugi. Time se dobija organizam sa drugačijom kombinacijom gena, čija se DNK naziva hibridna (rekombinovana) (u literaturi se može sresti i naziv himerna DNK) i u prirodi se normalno nikada ne nalazi. U zavisnosti od toga koji se deo genetičkog materijala prenosi razlikuje se genski, hromozomski i genomski inženjering (u prvom se manipuliše genima, u drugom hromozomima, a u trećem celim garniturama hromozoma).

Primena genetičkog inženjeringa

1. omogućava dijagnostikovanje naslednih bolesti ( procenjuje se da je oko 4000 oboljenja uslovljeno promenama u jednom genu)
2. proizvodnja proteinskih hormona za lečenje ljudi (pr. insulin, somatotropni hormon)
3. proizvodnja proteina za ishranu stoke (tzv. jednoćelijski proteini)
4. proizvodnja novih antibiotika, vakcina, lekova
5. izrada mape ljudskog genoma – tačno posle 50 godina od kada su Votson i Krik otkrili strukturu DNK, završena je mapa humanog genoma tj. 2003.g.
6. upoznavanje složene strukture gena
7. istraživanja tumorskih virusa koji inficiraju ćelije sisara
8. proizvodnja biljnih kultura koje daju veće prinose, otpornije su na biljne bolesti, nepovoljne klimatske uslove itd.
9. ugrađivanje stranog gena u neki embrion ili zamena nekog gena u embrion ...
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Geneticki inzenjering

Pojam genetickog inzenjeringa


GMO – potencijalni utjecaj na okoliš i zdravlje
Genetičko inženjerstvo ( ili rekombinantna DNA tehnologija) je oblikovanje novih kombinacija nasljednog materijala ugradbom molekula nukleinskih kiselina dobivenih izvan stanice u virus, plazmid ili bilo koji drugi oblik prenositelja, tako da se omogući njegova ugradba u organizam domaćina u kojem one prirodno ne postoje, ali u kojem su sposobne za umnožavanje.
Genetički inženjering obuhvata metode veštačkog obrazovanja novih kombinacija naslednog materijala. Činjenica da je genetički kod univerzalan omogućuje da se genetički materijal jednog organizma prenosi u drugi. Time se dobija organizam sa drugačijom kombinacijom gena, čija se DNK naziva hibridna (rekombinovana) (u literaturi se može sresti i naziv himerna DNK) i u prirodi se normalno nikada ne nalazi. U zavisnosti od toga koji se deo genetičkog materijala prenosi razlikuje se genski, hromozomski i genomski inženjering (u prvom se manipuliše genima, u drugom hromozomima, a u trećem celim garniturama hromozoma).

Primena genetičkog inženjeringa

1. omogućava dijagnostikovanje naslednih bolesti ( procenjuje se da je oko 4000 oboljenja uslovljeno promenama u jednom genu)
2. proizvodnja proteinskih hormona za lečenje ljudi (pr. insulin, somatotropni hormon)
3. proizvodnja proteina za ishranu stoke (tzv. jednoćelijski proteini)
4. proizvodnja novih antibiotika, vakcina, lekova
5. izrada mape ljudskog genoma – tačno posle 50 godina od kada su Votson i Krik otkrili strukturu DNK, završena je mapa humanog genoma tj. 2003.g.
6. upoznavanje složene strukture gena
7. istraživanja tumorskih virusa koji inficiraju ćelije sisara
8. proizvodnja biljnih kultura koje daju veće prinose, otpornije su na biljne bolesti, nepovoljne klimatske uslove itd.
9. ugrađivanje stranog gena u neki embrion ili zamena nekog gena u embrion ...
]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-ekolo%C5%A1ki-kriminalitet-ij Tue, 10 Aug 2010 20:17:31 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-ekolo%C5%A1ki-kriminalitet-ij Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ekološki kriminalitet je poseban vid kriminaliteta koji ima za posljedicu zagađenje okoline u većem obimu ili na širem području, čime se dovodi u opasnost i zdravlje ljudi ili uzrokuje uništenje biljnog ili životinjskog svijeta većih razmjera. Ovaj kriminalitet je zadnjih godina posebno aktualan uslijed naglog razvoja nauke i tehnike i uvođenja novih tehnologija, korištenja novih i moćnih izvora energije, te izgradnja velikog broja industrijskih postrojenja i razvoj velikih urbanih sredina. Koncepcijski temelji borbe protiv ekoloških krivičnih djela predstavljeni su mnogo šire nego kod krivičnih djela tzv. klasičnog kriminaliteta. Pored klasičnog tijela represije, u suzbijanju ovog kriminaliteta veliku ulogu imaju razne inspekcije, zavodi i druge ustanove.Specifičnosti ekološkog kriminaliteta


U velikom broju proizvodnih procesa kao nusprodukt tehnologije javljaju se u većoj mjeri i štetne stvari i otpaci u plinovitom, tekućem i krutom stanju. I deponije otpadnog materijala javljaju se kao izvorišta kontaminata.

Zadnjih godina su u porastu tehniko-tehnološke i prometne katastrofe od kojih dio zagađuje okolinu velikim količinama za zdravlje i ljudski okoliš opasnih toksičnih, zapaljivih, eksplozivnih i radioaktivnih tvari. Veliki dio industrijski pogona kemijske industrije nalazi se u blizini stambenih, vodoopskrbnih, komunikacijskim o onih vrlo osjetljivih objekata i prostora. U slučaju većih nezgoda u vidu eksplozija, požara, izljeva toksične tvari i sl. dolazi do kontaminacije okoline.
Mjesto ekoloških katastrofa u prostornom pogledu odlikuje se velikom površinom. Nerijetko je riječ o velikim razaranjima, prisutnosti otrovnih tvari i sl., što zahtijeva pod posebnu tehničku opremljenost uviđavnog tima. Nezamislivo je provođenje uviđaja bez sudjelovanja stručnih osoba raznim stručnih profila. Tragovi su specifični ovisno o vrsti ekologije incidenta. I tu veliku ulogu igraju mikrotragovi i njihova interpretacija tokom vještačenja.

Moderne forenzičke metode znatno su olakšale otkrivanje kriminalaca koji tragaju ugroženim vrstama ili zagađuju i uništavaju prirodni okoliš. No zbog činjeni da mnoga od tih djela nisu ograničena samo na jednu državu, te radi raznorodnih interesa i nedostataka političke volje, takvi slučajevi rijetko završavaju na sudu...]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ekološki kriminalitet je poseban vid kriminaliteta koji ima za posljedicu zagađenje okoline u većem obimu ili na širem području, čime se dovodi u opasnost i zdravlje ljudi ili uzrokuje uništenje biljnog ili životinjskog svijeta većih razmjera. Ovaj kriminalitet je zadnjih godina posebno aktualan uslijed naglog razvoja nauke i tehnike i uvođenja novih tehnologija, korištenja novih i moćnih izvora energije, te izgradnja velikog broja industrijskih postrojenja i razvoj velikih urbanih sredina. Koncepcijski temelji borbe protiv ekoloških krivičnih djela predstavljeni su mnogo šire nego kod krivičnih djela tzv. klasičnog kriminaliteta. Pored klasičnog tijela represije, u suzbijanju ovog kriminaliteta veliku ulogu imaju razne inspekcije, zavodi i druge ustanove.Specifičnosti ekološkog kriminaliteta


U velikom broju proizvodnih procesa kao nusprodukt tehnologije javljaju se u većoj mjeri i štetne stvari i otpaci u plinovitom, tekućem i krutom stanju. I deponije otpadnog materijala javljaju se kao izvorišta kontaminata.

Zadnjih godina su u porastu tehniko-tehnološke i prometne katastrofe od kojih dio zagađuje okolinu velikim količinama za zdravlje i ljudski okoliš opasnih toksičnih, zapaljivih, eksplozivnih i radioaktivnih tvari. Veliki dio industrijski pogona kemijske industrije nalazi se u blizini stambenih, vodoopskrbnih, komunikacijskim o onih vrlo osjetljivih objekata i prostora. U slučaju većih nezgoda u vidu eksplozija, požara, izljeva toksične tvari i sl. dolazi do kontaminacije okoline.
Mjesto ekoloških katastrofa u prostornom pogledu odlikuje se velikom površinom. Nerijetko je riječ o velikim razaranjima, prisutnosti otrovnih tvari i sl., što zahtijeva pod posebnu tehničku opremljenost uviđavnog tima. Nezamislivo je provođenje uviđaja bez sudjelovanja stručnih osoba raznim stručnih profila. Tragovi su specifični ovisno o vrsti ekologije incidenta. I tu veliku ulogu igraju mikrotragovi i njihova interpretacija tokom vještačenja.

Moderne forenzičke metode znatno su olakšale otkrivanje kriminalaca koji tragaju ugroženim vrstama ili zagađuju i uništavaju prirodni okoliš. No zbog činjeni da mnoga od tih djela nisu ograničena samo na jednu državu, te radi raznorodnih interesa i nedostataka političke volje, takvi slučajevi rijetko završavaju na sudu...]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-one%C4%8Di%C5%A1%C4%87enje-mora-uljem-ij Mon, 02 Aug 2010 01:02:30 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-one%C4%8Di%C5%A1%C4%87enje-mora-uljem-ij Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


Međunarodni sustav odgovornosti za onečišćenje mora uljem s brodova u više od sto država svijeta predstavlja osnovni model obeštećenja koji osigurava primjenu ujednačenih materijalnih pravila prilikom procjene odgovornosti i naknade štete zbog onečišćenja mora uljem. Osnovna je svrha navedenog sustava omogućiti brzu i odgovarajuću naknadu osobama koje pretrpe štetu zbog onečišćenja mora uljem.
Početni, sada već “stari” sustav odgovornosti usvojen je 1969., odnosno 1971. godine nakon nezgode tankera Torrey Canyon (1967.). Tijekom godina više se puta mijenjao nastojeći se prilagoditi zahtjevima novijih ekoloških katastrofa. Najznačajnije izmjene doživio je 1992. godine kada se formirao “novi” sustav odgovornosti.

Nedvojbeno spada među najuspješnije unifikacijske instrumente usvojene pod okriljem Međunarodne pomorske organizacije. Poslužio je kao model za usvajanje posebnih režima odgovornosti i naknade štete glede prijevoza opasnih i štetnih tvari morem i odgovornosti od onečišćenja brodskim gorivom.
Ipak, nedugo nakon stupanja na snagu novog sustava odgovornosti iz 1992. godine, nezgode tankera Erika (Francuska, 1999.) i Prestige (Španjolska, 2002.) pokazale su da rizik od onečišćenja mora uljem prelazi okvire sustava iz 1992. godine.
Pored toga, nezgoda tankera Erika prva je nezgoda nakon koje je Europska unija pokazala ozbiljan interes glede primjene i učinkovitosti međunarodnog sustava odgovornosti.
Erika je potaknula niz prijedloga novih mjera poznatih pod nazivom Erika package I. i Erika package II. s ciljem poboljšanja sigurnosti plovidbe i zaštite okoliša.

RAZVOJ POSEBNOG MEĐUNARODNOG SISTEMA ODGOVORNOSTI

Poseban međunarodni sustav građanske odgovornosti za onečišćenje mora uljem reguliran je odredbama Međunarodne konvencije o građanskoj odgovornosti za štetu zbog onečišćenja mora uljem iz 1969. godine (Konvencija o odgovornosti iz 1969. godine, Civil Liability Convention – CLC Konvencija) i Međunarodne konvencije o osnivanju Međunarodnog fonda za naknadu štete zbog onečišćenja uljem iz 1971. godine (Konvencija o Fondu iz 1971.).
Konvencija o odgovornosti nametnula je odgovornost za onečišćenje brodovlasnicima uz dopunsku financijsku odgovornost vlasnika tereta štete zbog onečišćenja mora uljem koji se osniva na temelju Konvencije o Fondu iz 1971. godine.
Treba napomenuti da prilikom pristupanja međunarodnom sustavu odgovornosti države mogu prihvatiti samo odredbe Konvencije o odgovornosti bez obveze prihvaćanja Konvencije o Fondu. Mogućnost dopunske naknade od strane Fonda odluka je svake pojedine države pod uvjetom da je prihvatila odredbe Konvencije o odgovornosti.
Tijekom godina navedeni sustav odgovornosti nekoliko se puta mijenjao.

Protokoli iz 1992. godine o izmjeni Konvencije o odgovornosti iz 1969. i Konvencije o Fondu iz 1971. značajnije su izmijenili početni sustav odgovornosti. Stupili su na snagu u svibnju 1996. godine.
Prema članku 11. Protokola iz 1992. godine o izmjeni Konvencije o odgovornosti iz 1969. godine među strankama Protokola, Konvencija o odgovornosti iz 1969. godine i navedeni Protokol tumače se zajedno kao jedinstveni instrument – Konvencija o odgovornosti iz 1992. godine.
Isto tako, prema članku 27. Protokola iz 1992. o izmjeni Konvencije o Fondu iz 1971. godine među strankama Protokola, Konvencija o Fondu iz 1971. i Protokol iz 1992. tumače se zajedno kao jedinstveni instrument –Konvencija o Fondu iz 1992. godine....
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


Međunarodni sustav odgovornosti za onečišćenje mora uljem s brodova u više od sto država svijeta predstavlja osnovni model obeštećenja koji osigurava primjenu ujednačenih materijalnih pravila prilikom procjene odgovornosti i naknade štete zbog onečišćenja mora uljem. Osnovna je svrha navedenog sustava omogućiti brzu i odgovarajuću naknadu osobama koje pretrpe štetu zbog onečišćenja mora uljem.
Početni, sada već “stari” sustav odgovornosti usvojen je 1969., odnosno 1971. godine nakon nezgode tankera Torrey Canyon (1967.). Tijekom godina više se puta mijenjao nastojeći se prilagoditi zahtjevima novijih ekoloških katastrofa. Najznačajnije izmjene doživio je 1992. godine kada se formirao “novi” sustav odgovornosti.

Nedvojbeno spada među najuspješnije unifikacijske instrumente usvojene pod okriljem Međunarodne pomorske organizacije. Poslužio je kao model za usvajanje posebnih režima odgovornosti i naknade štete glede prijevoza opasnih i štetnih tvari morem i odgovornosti od onečišćenja brodskim gorivom.
Ipak, nedugo nakon stupanja na snagu novog sustava odgovornosti iz 1992. godine, nezgode tankera Erika (Francuska, 1999.) i Prestige (Španjolska, 2002.) pokazale su da rizik od onečišćenja mora uljem prelazi okvire sustava iz 1992. godine.
Pored toga, nezgoda tankera Erika prva je nezgoda nakon koje je Europska unija pokazala ozbiljan interes glede primjene i učinkovitosti međunarodnog sustava odgovornosti.
Erika je potaknula niz prijedloga novih mjera poznatih pod nazivom Erika package I. i Erika package II. s ciljem poboljšanja sigurnosti plovidbe i zaštite okoliša.

RAZVOJ POSEBNOG MEĐUNARODNOG SISTEMA ODGOVORNOSTI

Poseban međunarodni sustav građanske odgovornosti za onečišćenje mora uljem reguliran je odredbama Međunarodne konvencije o građanskoj odgovornosti za štetu zbog onečišćenja mora uljem iz 1969. godine (Konvencija o odgovornosti iz 1969. godine, Civil Liability Convention – CLC Konvencija) i Međunarodne konvencije o osnivanju Međunarodnog fonda za naknadu štete zbog onečišćenja uljem iz 1971. godine (Konvencija o Fondu iz 1971.).
Konvencija o odgovornosti nametnula je odgovornost za onečišćenje brodovlasnicima uz dopunsku financijsku odgovornost vlasnika tereta štete zbog onečišćenja mora uljem koji se osniva na temelju Konvencije o Fondu iz 1971. godine.
Treba napomenuti da prilikom pristupanja međunarodnom sustavu odgovornosti države mogu prihvatiti samo odredbe Konvencije o odgovornosti bez obveze prihvaćanja Konvencije o Fondu. Mogućnost dopunske naknade od strane Fonda odluka je svake pojedine države pod uvjetom da je prihvatila odredbe Konvencije o odgovornosti.
Tijekom godina navedeni sustav odgovornosti nekoliko se puta mijenjao.

Protokoli iz 1992. godine o izmjeni Konvencije o odgovornosti iz 1969. i Konvencije o Fondu iz 1971. značajnije su izmijenili početni sustav odgovornosti. Stupili su na snagu u svibnju 1996. godine.
Prema članku 11. Protokola iz 1992. godine o izmjeni Konvencije o odgovornosti iz 1969. godine među strankama Protokola, Konvencija o odgovornosti iz 1969. godine i navedeni Protokol tumače se zajedno kao jedinstveni instrument – Konvencija o odgovornosti iz 1992. godine.
Isto tako, prema članku 27. Protokola iz 1992. o izmjeni Konvencije o Fondu iz 1971. godine među strankama Protokola, Konvencija o Fondu iz 1971. i Protokol iz 1992. tumače se zajedno kao jedinstveni instrument –Konvencija o Fondu iz 1992. godine....
]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poja%C4%8Dalo-universal Sun, 04 Jul 2010 15:44:00 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poja%C4%8Dalo-universal Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz elektronski pojačavači.


Opšte osobine audio pojačavača snage

Signal je u opštem slučaju fizička veličina čija vrednost ili promena tokom vremena sadrži neku informaciju.U elektrotehnici se informacija često prenosi
pomoću napona ili struje,pa imamo naponski ili strujni signal.Na primer,veličina napona iz mikrofona pokazuje koliko je zvuk bio jak,a učestanost tog napona pokazuje kolika je bila visina tona.
Pojačavač je elektronsko kolo na čiji se ulaz dovodi neki signal i na njegovom izlazu se dobije signal istog oblika,ali veće vrednosti i veće snage.Na primer,na ulaz pojačavača se dovodi naizmenični napon od 1mV,a na njegovom izlazu se
dobije takodje naizmeničan napon istog oblika od 100mV.
Pojačavač snage treba da obezbedi veliku snagu na svom izlazu i da tu snagu preda potrošaču,tj. zvučniku.
Tranzistori se napajaju iz jednosmernog električnog izvora(transformator,grec i elektrolit),a služe za pojačanje naizmeničnog signala(signal iz cd plejera,kasetofona,gramofona…) koji se dovodi na ulaz pojačavača.Prilikom rada tranzistor uzima električnu energiju iz jednosmernog izvora napajanja i jedan njen deo pretvara u naizmeničnu energiju signala na izlazu.To znači da tranzistorski pojačavač prilikom svog rada ne proizvodi električnu energiju,nego pretvara energiju jednosmernog izvora u energiju pojačanog signala na izlazu.
Audio pojačavači pripadaju prilično specifičnoj oblasti elektronike.Karakteristike koje treba da imaju ovi pojačavači moraju biti veoma stroge.Prva karakteristika je da se obezbedi adekvatno pojačanje signala koji se sastoji od mnoštvo komponenti čije su frekvencije u opsegu od 20Hz-20kHz.Naravno,pojačavač može imati razne frekventne karakteristike.Na primer,neki pojačavači imaju frekventnu karakteristiku od 5Hz-100kHz,drugi od 10Hz-80kHz…Važno je da pojačavač ima što veći frekventni opseg,radi boljeg kvaliteta i da pojačanje u opsegu od 20Hz-20kHz ne opadne za više od 3dB,najbolje bi bilo da u tom opsegu pojačanje bude 0dB radi što šireg opsega.
Pri ovome amplituda signala može biti reda nekoliko stotina mikrovolti pa do nekoliko volti sa izuzetno naglim prelaskom od malih ka velikim amplitudama.
Pojačanje mora da se obavi bez dodatnog unošenja izobličenja bili koje vrste(harmonijskog,amplitudnog ili faznog) i unošenja dodatnog šuma.Kada bi se šum pomešao sa korisnim signalom,korisni signal bi bio “zagadjen” i pri reprodukciji se teže dobija informacija,tj. šum ometa razumljivost.Važno je napomenuti da su šumovi nepoželjni u pojačavačima jer su štetni i otklanjaju se
brižljivom konstrukcijom,tj. uzimaju se elementi sa što manjim tolerancijama i obraća se pažnja na raspored elemenata.Uzimaju se metalfilm otpornici,tantal kondenzatori…
Ali čemu sve to vodi?Pa do veće cene samog pojačavača!Ali kao što naš narod kaže: “Koliko para toliko i muzike”.



-Podela pojačavača snage-


Pojačavače snage možemo podeliti na više vrsta,tj. dve vrste.Prva je u odnosu na tip izlaznog stepena a druga u osnosu na režim rada pojačavača.

Podela pojačavača u odnosu na tip izlaznog stepena:

1.Integrisani(sa IC kolima)
2.Neintegrisani(sa tranzistorima ili el. cevima)

1. U novije vreme sve se više proizvode pojačavači u integrisanoj
tehnici,tj. sa IC kolima koji poseduju takve karakteristike da
omogućuju realizaciju pojačavača dobrih performansi.Sva integrisana
kola koja se ugradjuju u audio pojačavačima imaju propusni opseg od
20Hz-20kHz,veliki dozvoljeni napon i znatnu struju,imaju visok
stepen iskorišćenja i potiskivanja šuma,termičku zaštitu koja deluje
na 100-150 stepeni celzijusa.Zbog tehnologije,sve se više proizvode
ova kola koja u jednom čipu imaju
otpornike,diode,kondenzatore,tranzistore.Zato je najbolje zbog
jednostavnosti izrade pojačala napraviti prve projekte sa IC kolima
kao što su STK,TDA…
Ali,ovakva pojačala su uradjena “na brzinu” i ne zadovoljavaju
kriterijume audiofila.

2. Neintegrisani tip stepena može biti ostvaren sa:

-Bipolarnim tranzistorima
-FET tranzistorima
-IGBT tranzistorima
-El. cevima

Razlika izmedju Bipolarnih i FET-ova je u tome što se bipolarni transistor ponaša kao element za strujno pojačanje,gde mala struja upravlja velikom vrednošću,a
]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz elektronski pojačavači.


Opšte osobine audio pojačavača snage

Signal je u opštem slučaju fizička veličina čija vrednost ili promena tokom vremena sadrži neku informaciju.U elektrotehnici se informacija često prenosi
pomoću napona ili struje,pa imamo naponski ili strujni signal.Na primer,veličina napona iz mikrofona pokazuje koliko je zvuk bio jak,a učestanost tog napona pokazuje kolika je bila visina tona.
Pojačavač je elektronsko kolo na čiji se ulaz dovodi neki signal i na njegovom izlazu se dobije signal istog oblika,ali veće vrednosti i veće snage.Na primer,na ulaz pojačavača se dovodi naizmenični napon od 1mV,a na njegovom izlazu se
dobije takodje naizmeničan napon istog oblika od 100mV.
Pojačavač snage treba da obezbedi veliku snagu na svom izlazu i da tu snagu preda potrošaču,tj. zvučniku.
Tranzistori se napajaju iz jednosmernog električnog izvora(transformator,grec i elektrolit),a služe za pojačanje naizmeničnog signala(signal iz cd plejera,kasetofona,gramofona…) koji se dovodi na ulaz pojačavača.Prilikom rada tranzistor uzima električnu energiju iz jednosmernog izvora napajanja i jedan njen deo pretvara u naizmeničnu energiju signala na izlazu.To znači da tranzistorski pojačavač prilikom svog rada ne proizvodi električnu energiju,nego pretvara energiju jednosmernog izvora u energiju pojačanog signala na izlazu.
Audio pojačavači pripadaju prilično specifičnoj oblasti elektronike.Karakteristike koje treba da imaju ovi pojačavači moraju biti veoma stroge.Prva karakteristika je da se obezbedi adekvatno pojačanje signala koji se sastoji od mnoštvo komponenti čije su frekvencije u opsegu od 20Hz-20kHz.Naravno,pojačavač može imati razne frekventne karakteristike.Na primer,neki pojačavači imaju frekventnu karakteristiku od 5Hz-100kHz,drugi od 10Hz-80kHz…Važno je da pojačavač ima što veći frekventni opseg,radi boljeg kvaliteta i da pojačanje u opsegu od 20Hz-20kHz ne opadne za više od 3dB,najbolje bi bilo da u tom opsegu pojačanje bude 0dB radi što šireg opsega.
Pri ovome amplituda signala može biti reda nekoliko stotina mikrovolti pa do nekoliko volti sa izuzetno naglim prelaskom od malih ka velikim amplitudama.
Pojačanje mora da se obavi bez dodatnog unošenja izobličenja bili koje vrste(harmonijskog,amplitudnog ili faznog) i unošenja dodatnog šuma.Kada bi se šum pomešao sa korisnim signalom,korisni signal bi bio “zagadjen” i pri reprodukciji se teže dobija informacija,tj. šum ometa razumljivost.Važno je napomenuti da su šumovi nepoželjni u pojačavačima jer su štetni i otklanjaju se
brižljivom konstrukcijom,tj. uzimaju se elementi sa što manjim tolerancijama i obraća se pažnja na raspored elemenata.Uzimaju se metalfilm otpornici,tantal kondenzatori…
Ali čemu sve to vodi?Pa do veće cene samog pojačavača!Ali kao što naš narod kaže: “Koliko para toliko i muzike”.



-Podela pojačavača snage-


Pojačavače snage možemo podeliti na više vrsta,tj. dve vrste.Prva je u odnosu na tip izlaznog stepena a druga u osnosu na režim rada pojačavača.

Podela pojačavača u odnosu na tip izlaznog stepena:

1.Integrisani(sa IC kolima)
2.Neintegrisani(sa tranzistorima ili el. cevima)

1. U novije vreme sve se više proizvode pojačavači u integrisanoj
tehnici,tj. sa IC kolima koji poseduju takve karakteristike da
omogućuju realizaciju pojačavača dobrih performansi.Sva integrisana
kola koja se ugradjuju u audio pojačavačima imaju propusni opseg od
20Hz-20kHz,veliki dozvoljeni napon i znatnu struju,imaju visok
stepen iskorišćenja i potiskivanja šuma,termičku zaštitu koja deluje
na 100-150 stepeni celzijusa.Zbog tehnologije,sve se više proizvode
ova kola koja u jednom čipu imaju
otpornike,diode,kondenzatore,tranzistore.Zato je najbolje zbog
jednostavnosti izrade pojačala napraviti prve projekte sa IC kolima
kao što su STK,TDA…
Ali,ovakva pojačala su uradjena “na brzinu” i ne zadovoljavaju
kriterijume audiofila.

2. Neintegrisani tip stepena može biti ostvaren sa:

-Bipolarnim tranzistorima
-FET tranzistorima
-IGBT tranzistorima
-El. cevima

Razlika izmedju Bipolarnih i FET-ova je u tome što se bipolarni transistor ponaša kao element za strujno pojačanje,gde mala struja upravlja velikom vrednošću,a
]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B0 Sun, 04 Jul 2010 15:23:13 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B0 Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из разних области.

На основу члана 9. Закона о заштити од пожара („Сл. Лист САПВ бр. 27/7_“ ) и у свему према Правилнику о елементима планова заштите од пожара („Сл. Лист САВП бр. 25/71“) за радну организацију „Новопак“ израђен је План заштите од пожара:

ПЛАН

ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ООУР „ ГРАФИКА“

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Овим планом обухвата се процена угрожености људи и имовине ООУР-а „Графика – Нови Сад“ Штампарско литографског завода из Новог Сада , Футошки пут бр. 67, одређују се мере за успешно функционисање заштите од пожара и елементарних непогода, те се обезбеђује спровођење надзора над извршењем тих мера.
План заштите од пожара састоји се од:
a) Технолошко превентивног плана и
b) Плана гашења пожара

II ТЕХНОЛОШКО ПРЕВЕНТИВНИ ПЛАН

1. Процена угрожености:
„Графика – Нови Сад“ Штампарско литографски завод из Новог Сада ради на изради папирне и картонске амбалаже, те амбалаже од оплемењених материјала као и на штампи и доради рекламних, трговачких и комерцијалних тисканица.
Опасност од избијања пожара у „Графици - Нови Сад“ је због употребе запаљивих течности као што су: етилацетат, етилалкохол, бензин, ацетон, изопропилалкохол и лак на бази шпирита. Због присуства ових лако запаљивих течности како у технолошком процесу производње тако и ван њега, може доћи до стварања концентрација пара са ваздухом, а самим тим и до избијања пожара, односно до експлозије гасова и пара. Једну од најопаснијих група запаљивих течности, са којом се ова радна организација врло често среће, представљају растварачи. Растварачи, као и друге лако запаљиве течности, испаравају на свакој температури.
На основу Правилника о категоризацији и извршене процене, радна организација „Графика – Нови Сад“ сврстана је у II категорију по степену ватроопасности.

2. Макролокација:
ООУР „Графика – Нови Сад“ налази се југозападно од општинске ватрогасне јединице – ударног центра I категорије у Новом Саду на удаљености од 7 км. повезан путем I реда. На Футошком путу, удаљено 1,2 км. од радне ораганизације „Графика – Нови Сад“ налази се ДВД радних организација „Југоалата“ и „Југодента“. ООУР „Графика – Нови Сад“ има своје добровољно ватрогасно друштво.
• Према свом положају ООУР „Графика – Нови Сад“ налази се у зони корисног дејства ударног центра Општинске ватрогасне јединице у Новом Саду, што значи да се евентуално потребна помоћ може очекивати у року од 8 или више минута, што зависи од задржавања на раскрсницама улица због семафора. Према процени, задржавање на семафорима износило би 2-3 минута што се сматра веома неповољним у случају потребе за интервенцијом.
• Саобраћајнице за кретање ватрогасних возила Општинске ватрогасне јединице у случају интервенције: Караџићева – Ивана Милутиновића – Јована Суботића – Успенска – Булевар ЈНА – Булевар Револуције – Футошки пут – Вршачка – Панонска. Све набројане саобраћајнице повезане су путем I реда и проходне су у свако доба године (прилог 1.)
• Удаљеност надлежног М СУП-а Нови Сад и ООУР-а „Графика – Нови Сад“ износи око 6 км. Најбржи долазак на место интервенције омогућен је саобраћајницама: Булевар 23. октобра – Булевар ЈНА – Булевар Револуције – Футошки пут (по потреби Вршачка – Панонска)
• Конфигурација земљишта је равна што омогућава кретање ватрогасних возила у границама дозвољених и предвиђених брзина за случај интервенције, саобраћајнице су међусобно повезане путевима I реда и проходне су по свим временским условима.

3. Микролокација:
• ООУР „Графика – Нови Сад“ Штампарско литографски завод из Новог Сада састоји се из производног, пратећег и управног објекта (прилог плана ).
• Значајан елеменат пожарне опасности представља међусобну удаљеност појединих објеката у кругу радне организације. Блиска одстојања објеката омогућавају преношење пожара са једног на други и тиме воде до развијања пожара већег интензитета што смањује могућност ефикасније локализације и гашења истог.
Минимална удаљеност између објеката која би се сматрала толерантном зависи од више фактора: врсте и намене објекта, конструкције у погледу запаљивости и водоотпорности, пожарног оптерећења, величине отвора у зидовима и тд.
• Међусобно растојање производног и управног објекта на северној страни износи 10 – 12 м; удаљеност производног објекта од трафостанице износи такође 10 – 12 м. Међусобно растојање производног објекта и гараже износи 7 метара. Растојање између производног и пратећег објекта на југоисточној страни износи 12 м.
• Објекти су израђени од ватроотпорног материјала (сем једног дела пратећег објекта – шупа, израђена од дрвене грађе) и


]]> Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из разних области.

На основу члана 9. Закона о заштити од пожара („Сл. Лист САПВ бр. 27/7_“ ) и у свему према Правилнику о елементима планова заштите од пожара („Сл. Лист САВП бр. 25/71“) за радну организацију „Новопак“ израђен је План заштите од пожара:

ПЛАН

ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ООУР „ ГРАФИКА“

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Овим планом обухвата се процена угрожености људи и имовине ООУР-а „Графика – Нови Сад“ Штампарско литографског завода из Новог Сада , Футошки пут бр. 67, одређују се мере за успешно функционисање заштите од пожара и елементарних непогода, те се обезбеђује спровођење надзора над извршењем тих мера.
План заштите од пожара састоји се од:
a) Технолошко превентивног плана и
b) Плана гашења пожара

II ТЕХНОЛОШКО ПРЕВЕНТИВНИ ПЛАН

1. Процена угрожености:
„Графика – Нови Сад“ Штампарско литографски завод из Новог Сада ради на изради папирне и картонске амбалаже, те амбалаже од оплемењених материјала као и на штампи и доради рекламних, трговачких и комерцијалних тисканица.
Опасност од избијања пожара у „Графици - Нови Сад“ је због употребе запаљивих течности као што су: етилацетат, етилалкохол, бензин, ацетон, изопропилалкохол и лак на бази шпирита. Због присуства ових лако запаљивих течности како у технолошком процесу производње тако и ван њега, може доћи до стварања концентрација пара са ваздухом, а самим тим и до избијања пожара, односно до експлозије гасова и пара. Једну од најопаснијих група запаљивих течности, са којом се ова радна организација врло често среће, представљају растварачи. Растварачи, као и друге лако запаљиве течности, испаравају на свакој температури.
На основу Правилника о категоризацији и извршене процене, радна организација „Графика – Нови Сад“ сврстана је у II категорију по степену ватроопасности.

2. Макролокација:
ООУР „Графика – Нови Сад“ налази се југозападно од општинске ватрогасне јединице – ударног центра I категорије у Новом Саду на удаљености од 7 км. повезан путем I реда. На Футошком путу, удаљено 1,2 км. од радне ораганизације „Графика – Нови Сад“ налази се ДВД радних организација „Југоалата“ и „Југодента“. ООУР „Графика – Нови Сад“ има своје добровољно ватрогасно друштво.
• Према свом положају ООУР „Графика – Нови Сад“ налази се у зони корисног дејства ударног центра Општинске ватрогасне јединице у Новом Саду, што значи да се евентуално потребна помоћ може очекивати у року од 8 или више минута, што зависи од задржавања на раскрсницама улица због семафора. Према процени, задржавање на семафорима износило би 2-3 минута што се сматра веома неповољним у случају потребе за интервенцијом.
• Саобраћајнице за кретање ватрогасних возила Општинске ватрогасне јединице у случају интервенције: Караџићева – Ивана Милутиновића – Јована Суботића – Успенска – Булевар ЈНА – Булевар Револуције – Футошки пут – Вршачка – Панонска. Све набројане саобраћајнице повезане су путем I реда и проходне су у свако доба године (прилог 1.)
• Удаљеност надлежног М СУП-а Нови Сад и ООУР-а „Графика – Нови Сад“ износи око 6 км. Најбржи долазак на место интервенције омогућен је саобраћајницама: Булевар 23. октобра – Булевар ЈНА – Булевар Револуције – Футошки пут (по потреби Вршачка – Панонска)
• Конфигурација земљишта је равна што омогућава кретање ватрогасних возила у границама дозвољених и предвиђених брзина за случај интервенције, саобраћајнице су међусобно повезане путевима I реда и проходне су по свим временским условима.

3. Микролокација:
• ООУР „Графика – Нови Сад“ Штампарско литографски завод из Новог Сада састоји се из производног, пратећег и управног објекта (прилог плана ).
• Значајан елеменат пожарне опасности представља међусобну удаљеност појединих објеката у кругу радне организације. Блиска одстојања објеката омогућавају преношење пожара са једног на други и тиме воде до развијања пожара већег интензитета што смањује могућност ефикасније локализације и гашења истог.
Минимална удаљеност између објеката која би се сматрала толерантном зависи од више фактора: врсте и намене објекта, конструкције у погледу запаљивости и водоотпорности, пожарног оптерећења, величине отвора у зидовима и тд.
• Међусобно растојање производног и управног објекта на северној страни износи 10 – 12 м; удаљеност производног објекта од трафостанице износи такође 10 – 12 м. Међусобно растојање производног објекта и гараже износи 7 метара. Растојање између производног и пратећег објекта на југоисточној страни износи 12 м.
• Објекти су израђени од ватроотпорног материјала (сем једног дела пратећег објекта – шупа, израђена од дрвене грађе) и


]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-petar-konjovi%C4%87-i-muzika-xx-veka Sun, 04 Jul 2010 14:48:20 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-petar-konjovi%C4%87-i-muzika-xx-veka Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz muzičke kulture.


Muzika je pojam, koji označava vrstu umetnosti koja kao medij koristi zvuk organizovan u vremenu po određenom planu ili bez njega.
Pojam muzike kroz istoriju su pokušali definisati brojni teoretičari, filozofi, leksikografi, kompozitori i sami muzičari, nastojeći pronaći univerzalan i odgovarajući opis pojma muzike.
Sama reč muzika potiče od grčke reči mousikê, koja je izvedena od reči mousa (muza), a svetom se raširila kroz latinski oblik musica, i najčešće služi da opiše ugodne eufonijske zvukove.
Jedna od mogućih definicija muzike jested da je muzika umetnost stvaranja i kombinovanja zvukova koji, prema određenim zakonima fizike, fiziološke reakcije i formalnih konvencija, izražavaju i izazivaju osećajni i emotivni stimulus preko slušnog aparata.
Prema pravilu, zvuk se može stvarati ljudskim glasom (pevanje) ili predmetima - instrumentima koji, iskorišćavajući akustičke fenomene, uzrokuju slušni doživljaj i emotivno iskustvo na način kako je to zamislio umetnik - stvaralac. Značenje pojma ipak nije univerzalno definisano i bilo je predmetom mnogih naučnih polemika kroz historiju.
Muzika se može kvalifikovati na više načina a u zavisnosti od ritma, instrumenata na kojima se izvodi, prilike kojom se izvodi i dr.
Postoje sledeći muzički žanrovi:
- pop muzika,
- rok muzika,
- tehno muzika,
- klasična muzika,
- izvorna muzika i dr.
Ozbiljna muzika ili klasična muzika je pravac u muzici, koji se na svoj način razlikuje od drugih, kao recimo zabavnih ili narodnih muzičkih pravaca.
Klasična muzika zahvaljuje svoje ime takozvanom "Klasičnom periodu" ili "Bečkoj klasici" koji se je oblikovao između 1770. - 1820. godine. U ovom vremenu je polifonija barokne muzike izmenjena sa jednostavnom harmonijom, brzim menjanjem tempa i jakim kontrastima između basa i soprana.
Klasična muzika obuhvata vrlo široku lepezu muzičkog, umetničkog stvaranja. U oblast klasične muzike spadaju: kamerna muzika, koncertna ili kocertantna muzika (za jedan, dva ili više solističkih instrumenata i orkestar), simfonijska muzika, oratorijumska (vokalno - instrumetnalna muzika), za vokalne soliste, hor i orkestar, operska muzika.
Pod pojam klasične muzike, može se podvesti (iako se to često ne čini) i takozvana stara muzika, muzika koju su stvarali poznati ili anonimni stvaraoci iz Evropskog srednjeg veka i renesanse. Sa razvojem muzičke teorije, estetike i istorije, period postojanja klasične muzike i dela koja ona obuhvata, sve se više pomera na ranija razdoblja Evropske istorije, što je vrlo dobra, ohrabrujuća pojava.
Klasična muzika je najobuhvatnije i najraskošnije područje umetničko - muzičkog stvaranja ali ipak, rođeno iz prvobitne, izvorne narodne, muzičke kulture, udahnuvši joj jedan specifičan, uzvišen, umetnički, muzički karakter i izraz.
Predmet ovog rada u nastavku biće klasična muzika XX veka u Srbiji i jedan od njenih najznačajnijih predstavnika Petar Konjović.
Cilj rada je da prikaže kako je tekao razvoja srpke klasične muzike u XX veku kao i da utvrdi doprinos Petra Konjovića ovoj vrsti muzike u tom periodu.
1 Petar Konjović i muzika XX veka
1.1 Srpska klasična muzika u XX veku

Početkom XX veka srpsko građanstvo, već čvrsto povezano sa ev¬ropskim društvenim i ekonomskim razvojem, prihvatilo je i evropsku kulturnu i umetničku tradiciju.
Tada je i muzičko stvaralaštvo u Srbiji, pod uticajem ove tradicije, počelo snažno da se razvija, a karakteriše ga pojava značajnih, izgrađenih umetničkih individualnosti i postavljanje drugačijih kriterijuma u shvatanju i izražavanju estetskih vrednosti.
Srpska muzika je tada dobila novi kvalitet u tehničkom i umetničkom smislu i što je vrlo značajno, počela da se približava savremenim zbivanjima u evropskoj muzici. Došlo je do produbljivanja artizma u kompozitorskoj tehnici, ali je u stilskoj orijentaciji još uvek dominirao romantizam.
Međutim, to je bila njegova kasna faza, u koju su sve češće i jače prodirali elementi modernih shvatanja i težnji, koji su, konačno, doveli do promene stila. Ova promena, dakle, nije nastupila naglo, tradicionalna shvatanja su prepuštala mesto modernim postepeno, razvojnim putem, tako da definitivno raskidanje sa preživelim romantizmom nije imalo revolucionarnu formu. Istovremeno kada su prodirala nova shvatanja, u srpskom muzičkom stvaralaštvu romantizam je bio još uvek prisutan. Kolebanje između tradicionalnog i modernog naročito je karakteristično za kompozitorsku delatnost Petra Konjovića, Miloja Milojevića i Stevana Hristića, ličnosti koje svojim stvaralaštvom obeležavaju kraj romantizma u Srbiji i početak razvoja moderne muzike.
Ovaj poslednji, kasni period romantizma u idejnom smislu nije pokazivao bitno nova obiležja u odnosu na visoki romantizam. On je predstavljao samo krajnju fazu razvoja koji je u srpsku muziku ušao delima Stankovića, Marinkovića, i Mokranjca, a čiji je ideološki osnov bio muzički nacionalizam. Taj nacionalizam živi i dalje u stvaralaštvu kasnih romantičara, u tom pogledu nema bitnih promena, ali imajući iza sebe razvoj u visokom romantizmu, njegove kompoziciono-tehničke i estetske rezultate, oni su mogli da na njima grade svoj muzički izraz. Međutim, herojsko doba romantizma spadalo je tada u prošlost, a najjače kreativne snage su nastojale da se u srpskoj muzici stvori nešto novo, nešto što će imati više veze s onim opštim, evropskim, svetskim, nego sa svojim, našim, domaćim pod čim se razumevalo ono primitivno i zakasnelo.
Beograd je bio centar muzičkog života u XX veku. Zahvaljujući političkim i društveno-ekonomskim prilikama, početkom XX veka Beograd je doživljavao snažan prosperitet. Tada, brzim preobražajem seoskog stanovništva u gradsko, jačim razvojem kapitalističkih odnosa, kultura, primanjem urbanih vidova, počinje da ide sve više evropskim stopama, gubeći svoj raniji patrijarhalni karakter i udaljujući se krupnim koracima od seosko-orijentalne primitive kakva je vladala u ranijem veku.
Pored delatnosti pjevačkih društava, u muzičkom životu Beograda u to vreme pojavio se interes za instrumentalnu muziku, pa su se formirali i orkestri, a Narodno pozorište počelo je da izvodi opere. Osnovana je 1911. godine muzička škola Stanković, druga u Beogradu, pored Mokranjčeve, koja je počela da deluje upravo posljednje godine XIX veka.
]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz muzičke kulture.


Muzika je pojam, koji označava vrstu umetnosti koja kao medij koristi zvuk organizovan u vremenu po određenom planu ili bez njega.
Pojam muzike kroz istoriju su pokušali definisati brojni teoretičari, filozofi, leksikografi, kompozitori i sami muzičari, nastojeći pronaći univerzalan i odgovarajući opis pojma muzike.
Sama reč muzika potiče od grčke reči mousikê, koja je izvedena od reči mousa (muza), a svetom se raširila kroz latinski oblik musica, i najčešće služi da opiše ugodne eufonijske zvukove.
Jedna od mogućih definicija muzike jested da je muzika umetnost stvaranja i kombinovanja zvukova koji, prema određenim zakonima fizike, fiziološke reakcije i formalnih konvencija, izražavaju i izazivaju osećajni i emotivni stimulus preko slušnog aparata.
Prema pravilu, zvuk se može stvarati ljudskim glasom (pevanje) ili predmetima - instrumentima koji, iskorišćavajući akustičke fenomene, uzrokuju slušni doživljaj i emotivno iskustvo na način kako je to zamislio umetnik - stvaralac. Značenje pojma ipak nije univerzalno definisano i bilo je predmetom mnogih naučnih polemika kroz historiju.
Muzika se može kvalifikovati na više načina a u zavisnosti od ritma, instrumenata na kojima se izvodi, prilike kojom se izvodi i dr.
Postoje sledeći muzički žanrovi:
- pop muzika,
- rok muzika,
- tehno muzika,
- klasična muzika,
- izvorna muzika i dr.
Ozbiljna muzika ili klasična muzika je pravac u muzici, koji se na svoj način razlikuje od drugih, kao recimo zabavnih ili narodnih muzičkih pravaca.
Klasična muzika zahvaljuje svoje ime takozvanom "Klasičnom periodu" ili "Bečkoj klasici" koji se je oblikovao između 1770. - 1820. godine. U ovom vremenu je polifonija barokne muzike izmenjena sa jednostavnom harmonijom, brzim menjanjem tempa i jakim kontrastima između basa i soprana.
Klasična muzika obuhvata vrlo široku lepezu muzičkog, umetničkog stvaranja. U oblast klasične muzike spadaju: kamerna muzika, koncertna ili kocertantna muzika (za jedan, dva ili više solističkih instrumenata i orkestar), simfonijska muzika, oratorijumska (vokalno - instrumetnalna muzika), za vokalne soliste, hor i orkestar, operska muzika.
Pod pojam klasične muzike, može se podvesti (iako se to često ne čini) i takozvana stara muzika, muzika koju su stvarali poznati ili anonimni stvaraoci iz Evropskog srednjeg veka i renesanse. Sa razvojem muzičke teorije, estetike i istorije, period postojanja klasične muzike i dela koja ona obuhvata, sve se više pomera na ranija razdoblja Evropske istorije, što je vrlo dobra, ohrabrujuća pojava.
Klasična muzika je najobuhvatnije i najraskošnije područje umetničko - muzičkog stvaranja ali ipak, rođeno iz prvobitne, izvorne narodne, muzičke kulture, udahnuvši joj jedan specifičan, uzvišen, umetnički, muzički karakter i izraz.
Predmet ovog rada u nastavku biće klasična muzika XX veka u Srbiji i jedan od njenih najznačajnijih predstavnika Petar Konjović.
Cilj rada je da prikaže kako je tekao razvoja srpke klasične muzike u XX veku kao i da utvrdi doprinos Petra Konjovića ovoj vrsti muzike u tom periodu.
1 Petar Konjović i muzika XX veka
1.1 Srpska klasična muzika u XX veku

Početkom XX veka srpsko građanstvo, već čvrsto povezano sa ev¬ropskim društvenim i ekonomskim razvojem, prihvatilo je i evropsku kulturnu i umetničku tradiciju.
Tada je i muzičko stvaralaštvo u Srbiji, pod uticajem ove tradicije, počelo snažno da se razvija, a karakteriše ga pojava značajnih, izgrađenih umetničkih individualnosti i postavljanje drugačijih kriterijuma u shvatanju i izražavanju estetskih vrednosti.
Srpska muzika je tada dobila novi kvalitet u tehničkom i umetničkom smislu i što je vrlo značajno, počela da se približava savremenim zbivanjima u evropskoj muzici. Došlo je do produbljivanja artizma u kompozitorskoj tehnici, ali je u stilskoj orijentaciji još uvek dominirao romantizam.
Međutim, to je bila njegova kasna faza, u koju su sve češće i jače prodirali elementi modernih shvatanja i težnji, koji su, konačno, doveli do promene stila. Ova promena, dakle, nije nastupila naglo, tradicionalna shvatanja su prepuštala mesto modernim postepeno, razvojnim putem, tako da definitivno raskidanje sa preživelim romantizmom nije imalo revolucionarnu formu. Istovremeno kada su prodirala nova shvatanja, u srpskom muzičkom stvaralaštvu romantizam je bio još uvek prisutan. Kolebanje između tradicionalnog i modernog naročito je karakteristično za kompozitorsku delatnost Petra Konjovića, Miloja Milojevića i Stevana Hristića, ličnosti koje svojim stvaralaštvom obeležavaju kraj romantizma u Srbiji i početak razvoja moderne muzike.
Ovaj poslednji, kasni period romantizma u idejnom smislu nije pokazivao bitno nova obiležja u odnosu na visoki romantizam. On je predstavljao samo krajnju fazu razvoja koji je u srpsku muziku ušao delima Stankovića, Marinkovića, i Mokranjca, a čiji je ideološki osnov bio muzički nacionalizam. Taj nacionalizam živi i dalje u stvaralaštvu kasnih romantičara, u tom pogledu nema bitnih promena, ali imajući iza sebe razvoj u visokom romantizmu, njegove kompoziciono-tehničke i estetske rezultate, oni su mogli da na njima grade svoj muzički izraz. Međutim, herojsko doba romantizma spadalo je tada u prošlost, a najjače kreativne snage su nastojale da se u srpskoj muzici stvori nešto novo, nešto što će imati više veze s onim opštim, evropskim, svetskim, nego sa svojim, našim, domaćim pod čim se razumevalo ono primitivno i zakasnelo.
Beograd je bio centar muzičkog života u XX veku. Zahvaljujući političkim i društveno-ekonomskim prilikama, početkom XX veka Beograd je doživljavao snažan prosperitet. Tada, brzim preobražajem seoskog stanovništva u gradsko, jačim razvojem kapitalističkih odnosa, kultura, primanjem urbanih vidova, počinje da ide sve više evropskim stopama, gubeći svoj raniji patrijarhalni karakter i udaljujući se krupnim koracima od seosko-orijentalne primitive kakva je vladala u ranijem veku.
Pored delatnosti pjevačkih društava, u muzičkom životu Beograda u to vreme pojavio se interes za instrumentalnu muziku, pa su se formirali i orkestri, a Narodno pozorište počelo je da izvodi opere. Osnovana je 1911. godine muzička škola Stanković, druga u Beogradu, pored Mokranjčeve, koja je počela da deluje upravo posljednje godine XIX veka.
]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-pablo-pikaso Sun, 04 Jul 2010 14:36:38 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-pablo-pikaso Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz likovne kulture.

Nimalo mu nije naudilo to što je važio za sujetnog, sarkastičnog i čudljivog čoveka. Prema saradnicima, deci i naročito ženama bio je gad. O ženama je govorio: “One su ili boginje ili otirači.”1 O njegovoj egocentričnosti svedoče njegove reči: “Niko mi nije odista važan, što se mene tiče, ostali ljudi su kao čestice prašine na suncu. Dovoljan je jedan potez metlom i nema ih.”2 Možda je ovakav karakter Pikasa bio presudan da ga ljudi ne vole kao čoveka, ali zasigurno nije bio od značaja za njegovu umetnost koja je bila i jeste više nego cenjena.

”Za razliku od muzike, u slikarstvu se ne rađa čudo od deteta. Ono što se podrazumeva preranom genijalnošću je genijalnost detinjstva. Ona jenjava sa odrastanjem. Možda takvo dete jednog dana postane pravi slikar, možda čak i veliki slikar. Ali, morao bi da počne od početka. što se mene tiče ja nisam posedovao tu genijalnost. Moji prvi crteži nikada nisu mogli da budu na izložbi dečjih crteža. Nedostajala mi je nespretnost deteta i njegova naivnost.”

Ipak, Pikaso je genijalnost ostvario. Ona se može objasniti poreklom njegovih roditelja. Jedan od najboljih Pikasovih biografa opisuje očevu granu predaka: “Uvek su njegovi preci iznova izražavali posvećenost, čvrstinu, hrabrost, sklonost umetnosti i iskrenu veru.”4
Godine 1881., 25. oktobra u Malagi u Španiji, slikar Hoze Ruiz Blasko i donja Marija Pikaso i Lopez dobili su dete, budućeg genija, Pabla Ruiz Pikasa. Pablu je otac bio prvi uzor ali ga je već u 13. godini dostigao. Preselivši se sa porodicom u La Korunju, gde njegov otac prihvata posao učitelja slikanja, Pikaso polazi u umetničku školu i nasleđuje očev pribor za slikanje. Sa deset godina, tu u La Korunji, Pikaso samovoljno kreće putem umetnosti ne zanimajući se za klasično obrazovanje. Već 1895. Pikasov talenat se izdvaja iznad ostalih kada prolazi na prijemnom za završne godine, u Barseloni, sa navišim ocenama. Ubrzo, naredne godine on otvara svoj prvi atelje gde izlaže svoju prvu veliku sliku “Prva pričest”. NJegovo umetničko sazrevanje je počelo sa akademskim obrazovanjem, ali već je u šesnaestoj godini naučio sve što se naučiti moglo. Još uvek neosamostaljen, Pikaso pod uticajem akademskog realizma prikazuje pričešće kao jednu od najvažnijih događaja u životu jednog katolika. Slika je pronašla mesto na jednoj od najvažnijih izložbi u Barseloni. Uz novčanu pomoć oca, Pablo nastavlja školovanje u Madridu na Kraljevskoj akademiji. Posete muzeju Prado ostaviće značaj za njegov dalji razvoj.
U Barselonu se vraća 1899. gde iste godine u kafani “četiri mačke” upoznaje brojne umetnike i intelektualce sa kojima ostavaruje bliska prijateljstva (slikara Kazagemasa i pesnika Sabarteza). Mladi Pikaso, oduševljen ovim idejama umetnosti odlazi sa Kazagemasom u Pariz, umetnički centar toga doba.
Posećuje galerije gde se upoznaje sa delima Sezana, Tuluz-Lotreka, Degaa i drugih. Materijalni nedostaci su uklonjeni ugovorom sa kustosom galerije, Pedrom ]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz likovne kulture.

Nimalo mu nije naudilo to što je važio za sujetnog, sarkastičnog i čudljivog čoveka. Prema saradnicima, deci i naročito ženama bio je gad. O ženama je govorio: “One su ili boginje ili otirači.”1 O njegovoj egocentričnosti svedoče njegove reči: “Niko mi nije odista važan, što se mene tiče, ostali ljudi su kao čestice prašine na suncu. Dovoljan je jedan potez metlom i nema ih.”2 Možda je ovakav karakter Pikasa bio presudan da ga ljudi ne vole kao čoveka, ali zasigurno nije bio od značaja za njegovu umetnost koja je bila i jeste više nego cenjena.

”Za razliku od muzike, u slikarstvu se ne rađa čudo od deteta. Ono što se podrazumeva preranom genijalnošću je genijalnost detinjstva. Ona jenjava sa odrastanjem. Možda takvo dete jednog dana postane pravi slikar, možda čak i veliki slikar. Ali, morao bi da počne od početka. što se mene tiče ja nisam posedovao tu genijalnost. Moji prvi crteži nikada nisu mogli da budu na izložbi dečjih crteža. Nedostajala mi je nespretnost deteta i njegova naivnost.”

Ipak, Pikaso je genijalnost ostvario. Ona se može objasniti poreklom njegovih roditelja. Jedan od najboljih Pikasovih biografa opisuje očevu granu predaka: “Uvek su njegovi preci iznova izražavali posvećenost, čvrstinu, hrabrost, sklonost umetnosti i iskrenu veru.”4
Godine 1881., 25. oktobra u Malagi u Španiji, slikar Hoze Ruiz Blasko i donja Marija Pikaso i Lopez dobili su dete, budućeg genija, Pabla Ruiz Pikasa. Pablu je otac bio prvi uzor ali ga je već u 13. godini dostigao. Preselivši se sa porodicom u La Korunju, gde njegov otac prihvata posao učitelja slikanja, Pikaso polazi u umetničku školu i nasleđuje očev pribor za slikanje. Sa deset godina, tu u La Korunji, Pikaso samovoljno kreće putem umetnosti ne zanimajući se za klasično obrazovanje. Već 1895. Pikasov talenat se izdvaja iznad ostalih kada prolazi na prijemnom za završne godine, u Barseloni, sa navišim ocenama. Ubrzo, naredne godine on otvara svoj prvi atelje gde izlaže svoju prvu veliku sliku “Prva pričest”. NJegovo umetničko sazrevanje je počelo sa akademskim obrazovanjem, ali već je u šesnaestoj godini naučio sve što se naučiti moglo. Još uvek neosamostaljen, Pikaso pod uticajem akademskog realizma prikazuje pričešće kao jednu od najvažnijih događaja u životu jednog katolika. Slika je pronašla mesto na jednoj od najvažnijih izložbi u Barseloni. Uz novčanu pomoć oca, Pablo nastavlja školovanje u Madridu na Kraljevskoj akademiji. Posete muzeju Prado ostaviće značaj za njegov dalji razvoj.
U Barselonu se vraća 1899. gde iste godine u kafani “četiri mačke” upoznaje brojne umetnike i intelektualce sa kojima ostavaruje bliska prijateljstva (slikara Kazagemasa i pesnika Sabarteza). Mladi Pikaso, oduševljen ovim idejama umetnosti odlazi sa Kazagemasom u Pariz, umetnički centar toga doba.
Posećuje galerije gde se upoznaje sa delima Sezana, Tuluz-Lotreka, Degaa i drugih. Materijalni nedostaci su uklonjeni ugovorom sa kustosom galerije, Pedrom ]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-aritmeti%C4%8Dka-sredina-i-testiranje-razlika-aritmeti%C4%8Dke-sredine--8451 Sun, 04 Jul 2010 00:59:09 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-aritmeti%C4%8Dka-sredina-i-testiranje-razlika-aritmeti%C4%8Dke-sredine--8451 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ispitivanje strukture skupa, odnosno stanja pojave u jednom
odredjenom momentu ili vremenskom periodu, naziva se statistička analiza. Veličina i struktura skupa mijenjaju se vremenom. Ispitivanje promjena u jednom skupu, nastali tokom vremena. Izvodi se dinamičkom analizom.
Kao osnova za statističku analizu služe numeričke, atributivne i geografske serije stukture. Matematička obrada atributivnih i geografskih serija je ogranicena, dok se numeričke serije mnogo više obradjuju.
Najširijiju upotrebu u statističkim istraživanjima, kao i u svakodnevnom životu, stekla je aritmetička sredina ili, kako se popularno naziva, prosjek. U praktičnom životu često se govori o prosječnoj proizvodnji, prosječnoj zaradi, prosječnoj potrošnji mlijeka, prosječnoj težini itd... Takve i slične prosječne vrijednosti predstavljaju aritmeticku sredinu. Aritmetička sredina može se izračunati iz grupisanih i negrupisanih podataka.

Aritmetička sredina

Aritmetička sredina je sredina iz sume ili zbira promenljivih vrijednosti nekog obilježja. Aritmetička sredina se najčešće označava simbolom ( xbar ), čita se „iks bar“. Aritmrtička sredina može se označiti i bilo kojim drugim simbolom, što ne umanjuje njenu vrijednost u koliko je tačno izračunata i ako je na odgovarajaćoj seriji promenjljivih vrijednosti. Aritmetička sredina je mjera koja se najčešće upotrebljava u svakodnevnoj praksi. Nije dovoljno samo znati kako se izračunava aritmetička sredina, predhodno je potrebno znati kada i u kojim slučajevima je ima smisla računati.
Posebnu pažnju treba obratiti na homogenost serije, odnosno da li je prisutna odgovarajuća koncetracija ostalih vrijenosti oko same aritmetičke sredine....

SADRŽAJ

1. Uvod 3

2. Aritmetička sredina 4

2.1. Aritmetička sredina iz negrupisanih serija 4

2.2 Ponderisana aritmetička sredina 6

2.3. Aritmetička sredina izračunata iz intervalnih serija. 7

3. Aritmetička sredina izračunata iz aritmetičke sredine 9

4. Skraćene metode za izračunavanje aritmetičke sredine 10

5. Standardna greška aritmetičke sredine 12

6. Zadaci 14

7. Zaključak 19

8. Literatura 20
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ispitivanje strukture skupa, odnosno stanja pojave u jednom
odredjenom momentu ili vremenskom periodu, naziva se statistička analiza. Veličina i struktura skupa mijenjaju se vremenom. Ispitivanje promjena u jednom skupu, nastali tokom vremena. Izvodi se dinamičkom analizom.
Kao osnova za statističku analizu služe numeričke, atributivne i geografske serije stukture. Matematička obrada atributivnih i geografskih serija je ogranicena, dok se numeričke serije mnogo više obradjuju.
Najširijiju upotrebu u statističkim istraživanjima, kao i u svakodnevnom životu, stekla je aritmetička sredina ili, kako se popularno naziva, prosjek. U praktičnom životu često se govori o prosječnoj proizvodnji, prosječnoj zaradi, prosječnoj potrošnji mlijeka, prosječnoj težini itd... Takve i slične prosječne vrijednosti predstavljaju aritmeticku sredinu. Aritmetička sredina može se izračunati iz grupisanih i negrupisanih podataka.

Aritmetička sredina

Aritmetička sredina je sredina iz sume ili zbira promenljivih vrijednosti nekog obilježja. Aritmetička sredina se najčešće označava simbolom ( xbar ), čita se „iks bar“. Aritmrtička sredina može se označiti i bilo kojim drugim simbolom, što ne umanjuje njenu vrijednost u koliko je tačno izračunata i ako je na odgovarajaćoj seriji promenjljivih vrijednosti. Aritmetička sredina je mjera koja se najčešće upotrebljava u svakodnevnoj praksi. Nije dovoljno samo znati kako se izračunava aritmetička sredina, predhodno je potrebno znati kada i u kojim slučajevima je ima smisla računati.
Posebnu pažnju treba obratiti na homogenost serije, odnosno da li je prisutna odgovarajuća koncetracija ostalih vrijenosti oko same aritmetičke sredine....

SADRŽAJ

1. Uvod 3

2. Aritmetička sredina 4

2.1. Aritmetička sredina iz negrupisanih serija 4

2.2 Ponderisana aritmetička sredina 6

2.3. Aritmetička sredina izračunata iz intervalnih serija. 7

3. Aritmetička sredina izračunata iz aritmetičke sredine 9

4. Skraćene metode za izračunavanje aritmetičke sredine 10

5. Standardna greška aritmetičke sredine 12

6. Zadaci 14

7. Zaključak 19

8. Literatura 20
]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-natalitet-i-mortalitet Fri, 02 Jul 2010 19:55:14 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-natalitet-i-mortalitet Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz geografije.


Demografija se oslanja na upotrebu ogromnih količina podataka, uključujući rezultate popisa stanovništva i beleženje rođenja, braka i smrti. Prvi moderni popis je obavljen u francuskim teritorijama Severne Amerike 1665. godine, a moderni u današnjem smislu je obavljen 1801. godine u Engleskoj i Velsu kada je i određeno da će se obavljati svakih 10 godina. Ovaj metod skupljanja demografskih podataka se danas koristi u celom svetu.

U mnogim zemljama, posebno u trećem svetu, pouzdani demografski podaci se još uvek teško prikupljaju. Stanovništvo Nigerije je, na primer, tokom 1980-ih procenjeno na oko 100 miliona ljudi, dok je popisom stanovništva iz 1991. popisano manje od 89 miliona ljudi.

Važni pojmovi u demografiji:

• Opšta stopa nataliteta, godišnji broj živorođenih na hiljadu stanovnika sredinom godine posmatranja. Pošto ova mera zavisi od ukupnog stanovništva to je ona više mara rasta stanovništva nego mera nivoa rađanja.

• Opšta stopa smrtnosti ili mortaliteta, godišnji broj umrlih na 1000 stanovnika sredinom perioda posmatranja.


Natalitet

Natalitet je stručni izraz kojim se koristi demografija, a označava ukupno rađanje na određenom području u određenom vremenu. Njegova visina se meri stavljanjem u formulu broj rođene dece - obično samo živorođene - prema ukupnom broju stanovništva. Najčešće se u razne svrhe razmatranja nataliteta i problematike uz to vezane koristi stopa nataliteta.

Stopa nataliteta se obično računa na 1.000 stanovnika i to uz pomoć matematičke formule

gde n označava traženu stopu, a N broj živorođene dece na određenom području u razdoblju za koje se izračunava stopa, najčešće u godini dana.

Pored stope nataliteta za određenu zemlju, moguća su i razna drugačija računanja, za određenu regiju, za određene grupe stanovništva i slično.

Natalitet je viši u zemljama u razvoju od onog u razvijenim zemljama.

Fertilitet stanovništva

Stopa nataliteta je najjednostavniji relativni pokazatelj nataliteta jednog stanovništva. Za potpunije sagledavanje nataliteta često se pribegava i drugim pokazateljima. Jedan je opšta stopa fertiliteta koja se dobija iz količnika od ukupnog broja zivorođene dece (N) i broja zena starih od 15 do 49 godina starosti (VJ). Izražava se u promilima pa je njen obrazac:

Fertilitet je efektivno rađanje unutar grupe žena u fertilnom periodu. Potsetimo da se i natalitet odnosi na efektivno rađanje, ali unutar čitave posmatrane populacije. Kada se govori o plodnosti stanovništva često se upotrebljavaju oba termina i to kao sinonimi, mada postoji pomenuta razlika.

Sa gledišta demografskih istraživanja neophodno je razlikovanje pojmova fertilitet i fekonditet. Fertilitet, kao što je rečeno, pretstavlja efektivno rađanje u jednoj populaciji. Fekonditet je sposobnost čoveka, žene ili para da stvara potomstvo. Odsustvo sposobnosti stvaranja potomstva označava se kao sterilitet ili fiziološka neplodnost. Ona je različita od voljne neplodnosti, kao svesne odluke da se ne rađa, ili da se više ne rađa. Sterilitet je posledica ili sterilnosti jednog, ili oba partnera, ili biološke nepodudarnosti dva fiziološki plodna partnera. Kod žena se razlikuje potpuni sterilitet (kada žena nikad nije mogla da rodi) od delimičnog, do koga dolazi posle porođaja, abortusa, preležane bolesti. Pojam privremeni sterilitet označava vremenski ograničenu neplodnost. Ako njegovi uzroci nisu patološke prirode, prikladnije ga je označiti kao period neplodnosti. Posle trudnoće ili porođaja period neplodnosti naziva se post partum sterilitet.

Natalitet u svetu

Od evropskih zemalja, natalitet je najveći u Francuskoj, gde žene rađaju prosečno dvoje dece. Razlog tome je, višedecenijska politika podsticanja nataliteta koja obuhvata jeftinu zdravstvenu negu, pristupačno i jeftino čuvanje dece, poreske olakšice i velikodušno porodiljsko bolovanje. Osim Francuske, i neke nordijske zemlje poput Norveške i Danske subvencionišu dečju negu, ali majke u mnogim drugim evropskim zemljama imaju teškoće da usklade obaveze prema deci i poslu.

Stručnjaci Evropske unije su 2005. godine upozorili da bi stopa nataliteta mogla da nanese štetu ekonomiji u regionu, životnom standardu i odnosima između generacija u predstojećim godinama. Zato su mnoge vlade ovih država počele da podstiču povećanje broja novorođenčadi. Nemačka, zemlja sa najnižim natalitetom u EU, sastavila je plan za povećanje broja dečjih vrtića i donela zakon koji predviđa dodatne poreske olakšice za porodice. Italija i Španija nude novčane bonuse kako bi ohrabrili majke da imaju više dece. Međutim, stručnjaci veruju da plaćanje roditeljima da imaju više dece nije najbolja politika i da bi trebalo da podstiču žene tako što će da im omoguće više da rade.

SADRŽAJ
UVOD 3
1 Natalitet 3
1.1 Fertilitet stanovništva 4
1.2 Natalitet u svetu 4
2 Mortalitet 5
2.1 Metod analize smrtnosti 6
2.2 Pokazatelji smrtnosti 6
2.3 Smrtnost odojčadi 9
2.4 Ispitivanje diferencijalne smrtnosti 10
2.5 Uzroci smrti 10
2.6 Morbiditet (obolevanje) 12
2.7 Pokazatelji zdravstvenog stanja stanovništva 13
Zaključak 13
Literatura 14
Web izvori 14
]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz geografije.


Demografija se oslanja na upotrebu ogromnih količina podataka, uključujući rezultate popisa stanovništva i beleženje rođenja, braka i smrti. Prvi moderni popis je obavljen u francuskim teritorijama Severne Amerike 1665. godine, a moderni u današnjem smislu je obavljen 1801. godine u Engleskoj i Velsu kada je i određeno da će se obavljati svakih 10 godina. Ovaj metod skupljanja demografskih podataka se danas koristi u celom svetu.

U mnogim zemljama, posebno u trećem svetu, pouzdani demografski podaci se još uvek teško prikupljaju. Stanovništvo Nigerije je, na primer, tokom 1980-ih procenjeno na oko 100 miliona ljudi, dok je popisom stanovništva iz 1991. popisano manje od 89 miliona ljudi.

Važni pojmovi u demografiji:

• Opšta stopa nataliteta, godišnji broj živorođenih na hiljadu stanovnika sredinom godine posmatranja. Pošto ova mera zavisi od ukupnog stanovništva to je ona više mara rasta stanovništva nego mera nivoa rađanja.

• Opšta stopa smrtnosti ili mortaliteta, godišnji broj umrlih na 1000 stanovnika sredinom perioda posmatranja.


Natalitet

Natalitet je stručni izraz kojim se koristi demografija, a označava ukupno rađanje na određenom području u određenom vremenu. Njegova visina se meri stavljanjem u formulu broj rođene dece - obično samo živorođene - prema ukupnom broju stanovništva. Najčešće se u razne svrhe razmatranja nataliteta i problematike uz to vezane koristi stopa nataliteta.

Stopa nataliteta se obično računa na 1.000 stanovnika i to uz pomoć matematičke formule

gde n označava traženu stopu, a N broj živorođene dece na određenom području u razdoblju za koje se izračunava stopa, najčešće u godini dana.

Pored stope nataliteta za određenu zemlju, moguća su i razna drugačija računanja, za određenu regiju, za određene grupe stanovništva i slično.

Natalitet je viši u zemljama u razvoju od onog u razvijenim zemljama.

Fertilitet stanovništva

Stopa nataliteta je najjednostavniji relativni pokazatelj nataliteta jednog stanovništva. Za potpunije sagledavanje nataliteta često se pribegava i drugim pokazateljima. Jedan je opšta stopa fertiliteta koja se dobija iz količnika od ukupnog broja zivorođene dece (N) i broja zena starih od 15 do 49 godina starosti (VJ). Izražava se u promilima pa je njen obrazac:

Fertilitet je efektivno rađanje unutar grupe žena u fertilnom periodu. Potsetimo da se i natalitet odnosi na efektivno rađanje, ali unutar čitave posmatrane populacije. Kada se govori o plodnosti stanovništva često se upotrebljavaju oba termina i to kao sinonimi, mada postoji pomenuta razlika.

Sa gledišta demografskih istraživanja neophodno je razlikovanje pojmova fertilitet i fekonditet. Fertilitet, kao što je rečeno, pretstavlja efektivno rađanje u jednoj populaciji. Fekonditet je sposobnost čoveka, žene ili para da stvara potomstvo. Odsustvo sposobnosti stvaranja potomstva označava se kao sterilitet ili fiziološka neplodnost. Ona je različita od voljne neplodnosti, kao svesne odluke da se ne rađa, ili da se više ne rađa. Sterilitet je posledica ili sterilnosti jednog, ili oba partnera, ili biološke nepodudarnosti dva fiziološki plodna partnera. Kod žena se razlikuje potpuni sterilitet (kada žena nikad nije mogla da rodi) od delimičnog, do koga dolazi posle porođaja, abortusa, preležane bolesti. Pojam privremeni sterilitet označava vremenski ograničenu neplodnost. Ako njegovi uzroci nisu patološke prirode, prikladnije ga je označiti kao period neplodnosti. Posle trudnoće ili porođaja period neplodnosti naziva se post partum sterilitet.

Natalitet u svetu

Od evropskih zemalja, natalitet je najveći u Francuskoj, gde žene rađaju prosečno dvoje dece. Razlog tome je, višedecenijska politika podsticanja nataliteta koja obuhvata jeftinu zdravstvenu negu, pristupačno i jeftino čuvanje dece, poreske olakšice i velikodušno porodiljsko bolovanje. Osim Francuske, i neke nordijske zemlje poput Norveške i Danske subvencionišu dečju negu, ali majke u mnogim drugim evropskim zemljama imaju teškoće da usklade obaveze prema deci i poslu.

Stručnjaci Evropske unije su 2005. godine upozorili da bi stopa nataliteta mogla da nanese štetu ekonomiji u regionu, životnom standardu i odnosima između generacija u predstojećim godinama. Zato su mnoge vlade ovih država počele da podstiču povećanje broja novorođenčadi. Nemačka, zemlja sa najnižim natalitetom u EU, sastavila je plan za povećanje broja dečjih vrtića i donela zakon koji predviđa dodatne poreske olakšice za porodice. Italija i Španija nude novčane bonuse kako bi ohrabrili majke da imaju više dece. Međutim, stručnjaci veruju da plaćanje roditeljima da imaju više dece nije najbolja politika i da bi trebalo da podstiču žene tako što će da im omoguće više da rade.

SADRŽAJ
UVOD 3
1 Natalitet 3
1.1 Fertilitet stanovništva 4
1.2 Natalitet u svetu 4
2 Mortalitet 5
2.1 Metod analize smrtnosti 6
2.2 Pokazatelji smrtnosti 6
2.3 Smrtnost odojčadi 9
2.4 Ispitivanje diferencijalne smrtnosti 10
2.5 Uzroci smrti 10
2.6 Morbiditet (obolevanje) 12
2.7 Pokazatelji zdravstvenog stanja stanovništva 13
Zaključak 13
Literatura 14
Web izvori 14
]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-muzika-prvih-civilizacija Fri, 02 Jul 2010 18:12:04 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-muzika-prvih-civilizacija Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz muzičke kulture.


Muzika je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa: melodiju, ritam i harmoniju. Prvi oblici muzike nastaju u starijem kamenom dobu - paleolitu. Prva istraživanja vrši Čarls Darvin u XIX veku. Naučnici koji su se tada bavili istraživanjem muzike nisu bili obrazovani muzikolozi. Postoji više teorija o nastanku muzike.
1. Čovek je počeo da ispušta nizove glasova pokušavajući da privuče suprotan pol.
2. Čovek peva iz potrebe da komunicira sa drugim ljudima iz zajednice.
3. Čovek pokušava da oponaša zvukove iz prirode.
4. Tokom rada čovek udara grančicama koje koristi kao alat i shvata da se taj zvuk može ponoviti.

Te teorije nisu prihvaćene zato što nije postojalo materijalnih dokaza. Žil Kombarje je tvrdio da muzika zahteva intelekt (razvijene mentalne sposobnosti). Tokom vršenja raznih ekspedicija i istraživanja Afričkih i Amazonskih prašuma otkrivene su zajednice (plemena) na niskom stepenu razvoja. Žil Kombarje prisustvuje obredima i ritualima raznih plemena i dolazi do zaključka da muzika nastaje i razvija se kao deo magijskog obreda. LJudi prvobitne zajednice pevaju jednostavne pesme (samo nekoliko tonskih visina koje se stalno ponavljaju). Pevanje je imalo ulogu da dovede vrača u stanje transa kako bi on mogao da komunicira sa bogovima (sile prirode).

Ta muzika bila je strogo funkcionalna. Nije se smela pevati van obreda jer se smatralo da to može razbesneti bogove. Muzika je najčešće bila ritmička. Kao instrumenti koriste se ljudski glas i telo. Celo pleme učestvuje u obredu. LJudi su pljeskali dlanovima ili su se udarali po telu (mirovanje nije bilo dozvoljeno). Muzika je bila vrlo izražajna i glasna jer se smatralo da će tako lakše dopreti do bogova. Ova muzika najpre podrazumeva tekst i melodiju.

Ovi rituali se smatraju za poreklo umetnosti uopšte jer objedinjuju sve vrste umetnosti. Takva pojava naziva se sinkretizam. Tokom obreda koji je služio kao priprema za lov ljudi su crtali likove životinja koje idu da love. Isto tako ritual je vremenom dobio i oblik scenske igre zato što su ljudi po povratku prikazivali celom plemenu scene iz lova (takođe u okviru obreda).

1877. godine Američki istraživač i pronalazač Tomas Alva Edison izumio je fonograf (prvi uređaj koji je mogao da snimi i ponovo reprodukuje zvuk). Ovaj uređaj se koristio za snimanje pesama Američkih Indijanaca koji žive u rezervatima. Koristeći ove snimke i upoređujući ih sa drugim obrednim pesmama naučnici su potvrdili teoriju Žila Kombarjea.

Od IV milenijuma p. n. e. do 476. godine, na području Sredozemlja, Srednjeg i Dalekog istoka razvijale su se moćne robovlasničke civilizacije: Egipat, Indija, Kina, Mesopotamija, Izrael, Grčka i Rim. Klasnim društvenim raslojavanjem, javila se i podela na muziku vladajuće klase - robovlasnika i muziku obespravljenog naroda - robova.

Muzička kultura prvobitne zajednice

Muzika postoji od najranijih perioda ljudske istorije. Primitivni ljudi su se izražavali vokalno i tako su nastajali zvuci koji su često bili i muzički. Tokom milenijuma, muzika je postajala sve kompleksnija. čovek je izumeo muzičke instrumente da bi proizvodio one zvuke koje ne može da otpeva. Frule i zviždaljke reprodukovale su glasove ptica i vetra; doboši i bubnjevi su pojačavali zvuk udaranja srca. Muzičke skale (lestvice) još uvek nisu postojale.

Prve pesme su bile paganske. LJudi, puni strahopoštovanja prema prirodi i straha od svog okruženja pevaju molitve i prinose žrtve. Ako je vetar zavijao, oni bi uzvrañali zavijanjem, ako je sa neba pljuštalo, oni bi pevali o kiši. Pesma je slavila pobedu, ili bila znak zahvalnosti bogovima. Ritam se u istoriji muzike pojavio vrlo rano kao oponašanje ravnomernih zvukova hodanja, trčanja, tj. zvukova proizvedenih pokretima, ili prirodnih zvukova. Izmišljene su igre da bi se umirili bogovi, a uz igru se izvodila muzika.

U tim ranim godinama, muzika se prenosila predanjem. čak i danas u nekim istočnim kulturama muzika opstaje na ovaj način. Tek kasnije ljudi su počeli da zapisuju muziku. Proučavanjem muzičkog života današnjih primitivnih plemena, može se dobiti slika o životu i muzičkoj kulturi naroda prvobitne ljudske zajednice .

U samom početku, muzika je bila u uskoj vezi sa magijom. NJena uloga bila je da pomogne da se neka radnja uspešno završi (npr. lov, ratni pohodi, prizivanje kiše ili lepog vremena…). Takva muzika je obično bila povezana sa plesom. U ovim magijskim obredima bilo je jako bitno da se muzika uskladi sa rečima, pokretima i mimikom, što nagoveštava začetke dramskog roda. Karakteristično je i ponavljanje pojedinih pevanih delova u tačno određenom broju.

Napevi su u početku bili vrlo jednostavni – melodija je bila malog opsega, ali je zato dinamičko i ritmičko nijansiranje bilo vrlo bogato. Sa razvojem kulture prvobitnih ljudi, menjaju se i napevi. Opseg melodije se širi do kvarte, kvinte, a zatim i do oktave, čime se omogućava fiksiranje tonaliteta. Pojavljuju se i prve lestvice, koje se sastoje od pet tonova (pentatonske) i imaju nekoliko varijanti (u zavisnosti od rasporeda intervala). Nastaju kolektivne pesme – plesovi, uspavanke, ljubavne i epske pesme, kao i radne pesme. Javlja se i podela uloga – plesači više ne pevaju, već samo igraju. Organizuju se i prva takmičenja među plemenima uz pesmu i ples.

Vrlo brzo dolazi i do pojave višeglasja, što znači da se jednoj melodiji suprotstavlja bar još jedna melodija, koja je delimično ili potpuno različita od prve, ali teče uporedo sa prvom. I tu ima nekoliko faza razvoja: prvo se pojavljuju paralelne kvinte i oktave, onda kvarte i terce, a zatim i paralelne sekunde. Nastaje i razvijeniji oblik višeglasja – heterofonija, gde se obe melodije kreću u unisu, ali na pojedinim mestima druga melodija se udaljava od prve ili varira prvu melodiju (kao kad se peva uz gusle). Bordun je takođe oblik višeglasja. Predstavlja stalno držanje ili ponavljanje jednog istog tona iznad ili ispod napeva.

Muzika je postala način umetničkog izražavanja još u doba prvobitne društvene zajednice. Mada nisu sačuvani materijalni dokazi ove muzičke kulture, ipak je naučnicima uspelo da prilično verno rekonstruišu njene osobine i karakter. Polazeći sa stanovišta da srodnim stupnjevima društvenog razvoja odgovaraju srodne umetničke manifestacije, oni su proučavali kulturu naroda koji još i danas žive u pretklasnoj društvenoj zajednici.

Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Muzička kultura prvobitne zajednice 4
1.2 Prvobitni instrumenti 5
1.3 Muzika antičke grčke 6
1.4 Muzika u Egiptu 8
1.5 Muzka u Mesopotamiji 9
1.6 Muzika u Kini 9
1.7 Muzika u Indiji 12
1.8 Muzika u Palestini 13
1.9 Istorija muzike kod Slovena 13
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17


]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz muzičke kulture.


Muzika je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa: melodiju, ritam i harmoniju. Prvi oblici muzike nastaju u starijem kamenom dobu - paleolitu. Prva istraživanja vrši Čarls Darvin u XIX veku. Naučnici koji su se tada bavili istraživanjem muzike nisu bili obrazovani muzikolozi. Postoji više teorija o nastanku muzike.
1. Čovek je počeo da ispušta nizove glasova pokušavajući da privuče suprotan pol.
2. Čovek peva iz potrebe da komunicira sa drugim ljudima iz zajednice.
3. Čovek pokušava da oponaša zvukove iz prirode.
4. Tokom rada čovek udara grančicama koje koristi kao alat i shvata da se taj zvuk može ponoviti.

Te teorije nisu prihvaćene zato što nije postojalo materijalnih dokaza. Žil Kombarje je tvrdio da muzika zahteva intelekt (razvijene mentalne sposobnosti). Tokom vršenja raznih ekspedicija i istraživanja Afričkih i Amazonskih prašuma otkrivene su zajednice (plemena) na niskom stepenu razvoja. Žil Kombarje prisustvuje obredima i ritualima raznih plemena i dolazi do zaključka da muzika nastaje i razvija se kao deo magijskog obreda. LJudi prvobitne zajednice pevaju jednostavne pesme (samo nekoliko tonskih visina koje se stalno ponavljaju). Pevanje je imalo ulogu da dovede vrača u stanje transa kako bi on mogao da komunicira sa bogovima (sile prirode).

Ta muzika bila je strogo funkcionalna. Nije se smela pevati van obreda jer se smatralo da to može razbesneti bogove. Muzika je najčešće bila ritmička. Kao instrumenti koriste se ljudski glas i telo. Celo pleme učestvuje u obredu. LJudi su pljeskali dlanovima ili su se udarali po telu (mirovanje nije bilo dozvoljeno). Muzika je bila vrlo izražajna i glasna jer se smatralo da će tako lakše dopreti do bogova. Ova muzika najpre podrazumeva tekst i melodiju.

Ovi rituali se smatraju za poreklo umetnosti uopšte jer objedinjuju sve vrste umetnosti. Takva pojava naziva se sinkretizam. Tokom obreda koji je služio kao priprema za lov ljudi su crtali likove životinja koje idu da love. Isto tako ritual je vremenom dobio i oblik scenske igre zato što su ljudi po povratku prikazivali celom plemenu scene iz lova (takođe u okviru obreda).

1877. godine Američki istraživač i pronalazač Tomas Alva Edison izumio je fonograf (prvi uređaj koji je mogao da snimi i ponovo reprodukuje zvuk). Ovaj uređaj se koristio za snimanje pesama Američkih Indijanaca koji žive u rezervatima. Koristeći ove snimke i upoređujući ih sa drugim obrednim pesmama naučnici su potvrdili teoriju Žila Kombarjea.

Od IV milenijuma p. n. e. do 476. godine, na području Sredozemlja, Srednjeg i Dalekog istoka razvijale su se moćne robovlasničke civilizacije: Egipat, Indija, Kina, Mesopotamija, Izrael, Grčka i Rim. Klasnim društvenim raslojavanjem, javila se i podela na muziku vladajuće klase - robovlasnika i muziku obespravljenog naroda - robova.

Muzička kultura prvobitne zajednice

Muzika postoji od najranijih perioda ljudske istorije. Primitivni ljudi su se izražavali vokalno i tako su nastajali zvuci koji su često bili i muzički. Tokom milenijuma, muzika je postajala sve kompleksnija. čovek je izumeo muzičke instrumente da bi proizvodio one zvuke koje ne može da otpeva. Frule i zviždaljke reprodukovale su glasove ptica i vetra; doboši i bubnjevi su pojačavali zvuk udaranja srca. Muzičke skale (lestvice) još uvek nisu postojale.

Prve pesme su bile paganske. LJudi, puni strahopoštovanja prema prirodi i straha od svog okruženja pevaju molitve i prinose žrtve. Ako je vetar zavijao, oni bi uzvrañali zavijanjem, ako je sa neba pljuštalo, oni bi pevali o kiši. Pesma je slavila pobedu, ili bila znak zahvalnosti bogovima. Ritam se u istoriji muzike pojavio vrlo rano kao oponašanje ravnomernih zvukova hodanja, trčanja, tj. zvukova proizvedenih pokretima, ili prirodnih zvukova. Izmišljene su igre da bi se umirili bogovi, a uz igru se izvodila muzika.

U tim ranim godinama, muzika se prenosila predanjem. čak i danas u nekim istočnim kulturama muzika opstaje na ovaj način. Tek kasnije ljudi su počeli da zapisuju muziku. Proučavanjem muzičkog života današnjih primitivnih plemena, može se dobiti slika o životu i muzičkoj kulturi naroda prvobitne ljudske zajednice .

U samom početku, muzika je bila u uskoj vezi sa magijom. NJena uloga bila je da pomogne da se neka radnja uspešno završi (npr. lov, ratni pohodi, prizivanje kiše ili lepog vremena…). Takva muzika je obično bila povezana sa plesom. U ovim magijskim obredima bilo je jako bitno da se muzika uskladi sa rečima, pokretima i mimikom, što nagoveštava začetke dramskog roda. Karakteristično je i ponavljanje pojedinih pevanih delova u tačno određenom broju.

Napevi su u početku bili vrlo jednostavni – melodija je bila malog opsega, ali je zato dinamičko i ritmičko nijansiranje bilo vrlo bogato. Sa razvojem kulture prvobitnih ljudi, menjaju se i napevi. Opseg melodije se širi do kvarte, kvinte, a zatim i do oktave, čime se omogućava fiksiranje tonaliteta. Pojavljuju se i prve lestvice, koje se sastoje od pet tonova (pentatonske) i imaju nekoliko varijanti (u zavisnosti od rasporeda intervala). Nastaju kolektivne pesme – plesovi, uspavanke, ljubavne i epske pesme, kao i radne pesme. Javlja se i podela uloga – plesači više ne pevaju, već samo igraju. Organizuju se i prva takmičenja među plemenima uz pesmu i ples.

Vrlo brzo dolazi i do pojave višeglasja, što znači da se jednoj melodiji suprotstavlja bar još jedna melodija, koja je delimično ili potpuno različita od prve, ali teče uporedo sa prvom. I tu ima nekoliko faza razvoja: prvo se pojavljuju paralelne kvinte i oktave, onda kvarte i terce, a zatim i paralelne sekunde. Nastaje i razvijeniji oblik višeglasja – heterofonija, gde se obe melodije kreću u unisu, ali na pojedinim mestima druga melodija se udaljava od prve ili varira prvu melodiju (kao kad se peva uz gusle). Bordun je takođe oblik višeglasja. Predstavlja stalno držanje ili ponavljanje jednog istog tona iznad ili ispod napeva.

Muzika je postala način umetničkog izražavanja još u doba prvobitne društvene zajednice. Mada nisu sačuvani materijalni dokazi ove muzičke kulture, ipak je naučnicima uspelo da prilično verno rekonstruišu njene osobine i karakter. Polazeći sa stanovišta da srodnim stupnjevima društvenog razvoja odgovaraju srodne umetničke manifestacije, oni su proučavali kulturu naroda koji još i danas žive u pretklasnoj društvenoj zajednici.

Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Muzička kultura prvobitne zajednice 4
1.2 Prvobitni instrumenti 5
1.3 Muzika antičke grčke 6
1.4 Muzika u Egiptu 8
1.5 Muzka u Mesopotamiji 9
1.6 Muzika u Kini 9
1.7 Muzika u Indiji 12
1.8 Muzika u Palestini 13
1.9 Istorija muzike kod Slovena 13
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17


]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-zubi-kao-ukras-i-vazan-organ-za-varenje Fri, 25 Jun 2010 17:22:29 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-zubi-kao-ukras-i-vazan-organ-za-varenje Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Zubi su kalcifikovani organi, koji se nalaze na poyetku
digestivnog trakta, u usnoj duplji. Usadjeni su u alveolarne nastavke gornje i donje i smesteni u casice (alveole) . Covek obicno ima 32 stalna i 20 mlecnih zuba. Zubi osim sto sluze samo za ukras imaju veliku ulogu u sistemu organa za varenje.

Cilj ovog rada je u tome da nam dokaze veoma veliki znacaj koji nasi zubi poseduju i predstavu o tome da ih redovnim odrzavanjem moramo spreciti da se oni ne pokvare. Svaki pokvareni zub je jedan problem vise jer moramo da se odreknemo svoje omiljene hrane a da ne pominjem to da necemo moci slobodno da se smejemo.

Mozda izgledaju jednostavno ali veliki evolutivni period je prosao dok nismo dobili formu kakvu danas imamo. Predpostavka je da je evolucija izostavila ovaj organ imali bih velike konplikacije...
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Zubi su kalcifikovani organi, koji se nalaze na poyetku
digestivnog trakta, u usnoj duplji. Usadjeni su u alveolarne nastavke gornje i donje i smesteni u casice (alveole) . Covek obicno ima 32 stalna i 20 mlecnih zuba. Zubi osim sto sluze samo za ukras imaju veliku ulogu u sistemu organa za varenje.

Cilj ovog rada je u tome da nam dokaze veoma veliki znacaj koji nasi zubi poseduju i predstavu o tome da ih redovnim odrzavanjem moramo spreciti da se oni ne pokvare. Svaki pokvareni zub je jedan problem vise jer moramo da se odreknemo svoje omiljene hrane a da ne pominjem to da necemo moci slobodno da se smejemo.

Mozda izgledaju jednostavno ali veliki evolutivni period je prosao dok nismo dobili formu kakvu danas imamo. Predpostavka je da je evolucija izostavila ovaj organ imali bih velike konplikacije...
]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-zonska-odbrana-vodecih-engleskih-fudbalskih-klubova-diplomski-rad--8096 Fri, 25 Jun 2010 17:19:34 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-zonska-odbrana-vodecih-engleskih-fudbalskih-klubova-diplomski-rad--8096 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ovaj diplomski rad je podeljen u 3 celine.

Prva celina nam daje kratak uvod u celokupnu istoriju fudbala i daje nam uvod za ovaj Diplomski rad. Najvise reci u ovoj celini ce biti i o istoriji engleskog fudbala i njenog ucesca na raznoraznim takmicenjima.

U drugoj celini autorova ideja je bila ta da predstavi vodece engleske klubove tako sto prvo daje kratake istorijate klubova u kojima se spominje njihova duga i borbena proslost, jer su ti timovi mnogo puta izlazili na teren i pokazivali sta znaju. Naravno bilo je gubitaka i velikih pobeda i trofeja i suza i svega ostalog sto ide u sportu, ali pre svega tu je strategija koja je presudna da nam podari pobedu, znaci ako je strategija protivnickog tima bolja i vasi igraci budu nadigrani onda vam naravno sleduje poraz, ali ako strategija vaseg tima bude na zavidnom nivou i savrsena za igru protiv suparnickog tima onda vam je pobeda jako blizu. Naravno tu zavisi i od volje fudbalera koji izvode tu strategiju.

U drugom delu druge celine ce za svaki tim posebno biti opisana njihova strategija specificno njihova zonska odbrana. Ovde je autor posle vise pogledanih utakmica ovih klubova i pregledanih tekstova iz raznih casopisa, dnevne stampe i drugih dolazio do zakljucaka i opisa njihovih zonskih odbrana. Naravno u ovom delu su i dati neki primeri i utakmica koji su odigrani i gde je zonska odbrana bila zasluzna za pobedu ili je bila zasluzna za poraz. Autor ovde spominje i koje bi igrace bilo dobro premestiti sa koje na koju poziciju da bi efikasnije bila odigrana zonska odbrana i da bi se doslo do pobede.

U trecoj celini autor iznosi svoje zakljucke svojih posmatranja, i daje misljenje kako bi se zonska odbrana mogla jos bolje izvoditi...

SADRŽAJ

1 Uvod 4
2 Zonska odbrana vodećih engleskih klubova 5
2.1 Mančester Junajted 5
2.1.1 Kratak istorijat 5
2.1.2 Odbrana 5
2.2 Liverpool FC YNWA(YOU WILL NEVER WALK ALONE) 6
2.2.1 Kratak istorijat Liverpool FC 7
2.2.2 Zonska odbrana Rafael Benitez-a 11
2.3 Arsenal FC 13
2.3.1 Kratak istorijat 14
2.3.1.1 Era Arsena Vengera 15
2.3.2 Zona Arsenala 15
2.4 Chelsea FC 18
2.4.1 Kratak istorijat 18
2.4.2 Zona u knjigama stratega Chelsea Fudbalskog Kluba 19
2.5 Newcastle United Fudbal Club 21
2.5.1 Kratak istorijat Kluba 23
2.5.1.1 Ukratka komparacija Newcastla i TottenHama 24
2.5.2 Zonsko markiranje Newcastle-a 26
2.6 Aston Villa FC 27
2.6.1 O klubu 27
2.6.2 Odbrana Aston Ville uvek na zavidnom nivou 29
3 Zaključak 30
4 Literatura 32]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ovaj diplomski rad je podeljen u 3 celine.

Prva celina nam daje kratak uvod u celokupnu istoriju fudbala i daje nam uvod za ovaj Diplomski rad. Najvise reci u ovoj celini ce biti i o istoriji engleskog fudbala i njenog ucesca na raznoraznim takmicenjima.

U drugoj celini autorova ideja je bila ta da predstavi vodece engleske klubove tako sto prvo daje kratake istorijate klubova u kojima se spominje njihova duga i borbena proslost, jer su ti timovi mnogo puta izlazili na teren i pokazivali sta znaju. Naravno bilo je gubitaka i velikih pobeda i trofeja i suza i svega ostalog sto ide u sportu, ali pre svega tu je strategija koja je presudna da nam podari pobedu, znaci ako je strategija protivnickog tima bolja i vasi igraci budu nadigrani onda vam naravno sleduje poraz, ali ako strategija vaseg tima bude na zavidnom nivou i savrsena za igru protiv suparnickog tima onda vam je pobeda jako blizu. Naravno tu zavisi i od volje fudbalera koji izvode tu strategiju.

U drugom delu druge celine ce za svaki tim posebno biti opisana njihova strategija specificno njihova zonska odbrana. Ovde je autor posle vise pogledanih utakmica ovih klubova i pregledanih tekstova iz raznih casopisa, dnevne stampe i drugih dolazio do zakljucaka i opisa njihovih zonskih odbrana. Naravno u ovom delu su i dati neki primeri i utakmica koji su odigrani i gde je zonska odbrana bila zasluzna za pobedu ili je bila zasluzna za poraz. Autor ovde spominje i koje bi igrace bilo dobro premestiti sa koje na koju poziciju da bi efikasnije bila odigrana zonska odbrana i da bi se doslo do pobede.

U trecoj celini autor iznosi svoje zakljucke svojih posmatranja, i daje misljenje kako bi se zonska odbrana mogla jos bolje izvoditi...

SADRŽAJ

1 Uvod 4
2 Zonska odbrana vodećih engleskih klubova 5
2.1 Mančester Junajted 5
2.1.1 Kratak istorijat 5
2.1.2 Odbrana 5
2.2 Liverpool FC YNWA(YOU WILL NEVER WALK ALONE) 6
2.2.1 Kratak istorijat Liverpool FC 7
2.2.2 Zonska odbrana Rafael Benitez-a 11
2.3 Arsenal FC 13
2.3.1 Kratak istorijat 14
2.3.1.1 Era Arsena Vengera 15
2.3.2 Zona Arsenala 15
2.4 Chelsea FC 18
2.4.1 Kratak istorijat 18
2.4.2 Zona u knjigama stratega Chelsea Fudbalskog Kluba 19
2.5 Newcastle United Fudbal Club 21
2.5.1 Kratak istorijat Kluba 23
2.5.1.1 Ukratka komparacija Newcastla i TottenHama 24
2.5.2 Zonsko markiranje Newcastle-a 26
2.6 Aston Villa FC 27
2.6.1 O klubu 27
2.6.2 Odbrana Aston Ville uvek na zavidnom nivou 29
3 Zaključak 30
4 Literatura 32]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-znacaj-odbojke Fri, 25 Jun 2010 17:18:27 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-znacaj-odbojke Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


ODBOJKA

Odbojka je sport s loptom u kojem se dve suparničke ekipe takmiče na terenu sa razapetom mrežom na sredini. Cilj igre je prebaciti loptu preko mreže u protivničko polje na način da je protivnik ne spe održati u zraku i vratiti natrag preko mreže na dozvoljen način pre nego što padne na teren.
Odbojka je sport koji obiluje brzinom i svestranim pokretima tela pa se od igrača očekuju brze reakcije, sabranost i trenutna snalažljivost.

Karakteristike igre

Odbojka je timska igra u kojoj se dve ekipe od po šest igrača bore na terenu dimenzija 18x9 metara. Po sredini igrališta razapeta je mreža široka 1 metar i duga 9,5 metara. Razmak između gornjeg kraja mreže i tla je različit: 243 cm za muškarce i 224 cm za žene.
Igralište je središnjom linijom podeljeno na dva polja; na 3 metra od nje teku sa strane linije koje označavaju zonu napada, a iza njih zonu odbrane.

Prostor za serviranje je iza zadnje linije i može se slobodno servirati sa bilo kojeg mesta duž linije.

Početni udarac (servis) izvodi desni igrač zadnje linije, nastojeći da prebaci loptu u protivničko polje.

Ekipa sme loptu taknuti tri puta u jednom poenu, a isti igrač ne sme odigrati loptu dvaput uzastopce....

Sadržaj

ODBOJKA 3
ISTORIJA ODBOJKE 4
Istorijski kalendar 4
RAZVOJ ODBOJKE U SVETU 5
ODBOJKA U JUGOSLAVIJI 6
PRAVILA I KARATERISTIKE IGRE 7
Pravila igre 7
Karakteristike igre 7
Pravila bodovanja 8
Libero 8
Pravilo rotacije 8
Lopta 9
ELEMENTI TEHNIKE IGRE 9
Servis 9
Dizanje 9
Pucanje (smeč, smeš, smash) 10
Blok 10
ZNAČAJ ODBOJKE 10
Uticaj odbojke na zdravlje i razvoj ljudskog tela 10
Uticaj odbojke na ekonomiju, mas-medije i stvaranje nove kulture 13
Uticaj odbojke na manipulaciju navijacima od strane klubova i političara 14
Dvanaest stavki zašto je odbojka privlačna za društvo 15
LITERATURA 16]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


ODBOJKA

Odbojka je sport s loptom u kojem se dve suparničke ekipe takmiče na terenu sa razapetom mrežom na sredini. Cilj igre je prebaciti loptu preko mreže u protivničko polje na način da je protivnik ne spe održati u zraku i vratiti natrag preko mreže na dozvoljen način pre nego što padne na teren.
Odbojka je sport koji obiluje brzinom i svestranim pokretima tela pa se od igrača očekuju brze reakcije, sabranost i trenutna snalažljivost.

Karakteristike igre

Odbojka je timska igra u kojoj se dve ekipe od po šest igrača bore na terenu dimenzija 18x9 metara. Po sredini igrališta razapeta je mreža široka 1 metar i duga 9,5 metara. Razmak između gornjeg kraja mreže i tla je različit: 243 cm za muškarce i 224 cm za žene.
Igralište je središnjom linijom podeljeno na dva polja; na 3 metra od nje teku sa strane linije koje označavaju zonu napada, a iza njih zonu odbrane.

Prostor za serviranje je iza zadnje linije i može se slobodno servirati sa bilo kojeg mesta duž linije.

Početni udarac (servis) izvodi desni igrač zadnje linije, nastojeći da prebaci loptu u protivničko polje.

Ekipa sme loptu taknuti tri puta u jednom poenu, a isti igrač ne sme odigrati loptu dvaput uzastopce....

Sadržaj

ODBOJKA 3
ISTORIJA ODBOJKE 4
Istorijski kalendar 4
RAZVOJ ODBOJKE U SVETU 5
ODBOJKA U JUGOSLAVIJI 6
PRAVILA I KARATERISTIKE IGRE 7
Pravila igre 7
Karakteristike igre 7
Pravila bodovanja 8
Libero 8
Pravilo rotacije 8
Lopta 9
ELEMENTI TEHNIKE IGRE 9
Servis 9
Dizanje 9
Pucanje (smeč, smeš, smash) 10
Blok 10
ZNAČAJ ODBOJKE 10
Uticaj odbojke na zdravlje i razvoj ljudskog tela 10
Uticaj odbojke na ekonomiju, mas-medije i stvaranje nove kulture 13
Uticaj odbojke na manipulaciju navijacima od strane klubova i političara 14
Dvanaest stavki zašto je odbojka privlačna za društvo 15
LITERATURA 16]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-ziroskop Fri, 25 Jun 2010 17:17:27 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-ziroskop Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Definicija žiroskopa

Žiroskop je uređaj za merenje ili održavanje orijentacije, zasnovan na principu konzervacije ugaonog momenta. Osnova ovog uređaja je tačak koji se okreće oko osovine. Uređaj, kada se vrti, odoleva promenanma orijentacije zbog ugaonog momenta točka. U fizici je ovaj fenomen poznat i kao žiroskopska inercija ili rigidnost u prostoru.

Istorijski razvoj žiroskopa

Prvi žiroskop za koji se zna napravio je Johan Bohnenberger 1817. iako ga je nazvao jednostavno ‘mašina’. Francuski matematičar Pjer Simon Laplas, radeći u politehničkoj školi u Parizu, preporučio je mašinu za upotrebu pri učenju, kao pomagalo I tako ju je Leon Foukalt zapazio.1852 Fokault ju je koristio u eksperimentu koji je uključivao rotaciju zemlje. On joj je i dao savremeno ime u eksperimentu: videti (grčki skopeein, videti) Zemjljinu rotaciju (gyros, krug rotacije), iako je eksperiment bio neuspešan, zbog trenja koje je efektivno ograničilo svaki pokušaj na 8-10 minuta, prekratko vreme da bi se opazilo značajno kretanje.

1860-ih električni motori su učinili ovaj koncept izvodljivim, dovevši do prvog prototipa žirokompasa; prvi funkcionalni pomorski žirokompas je razvio nemački izumitelj Herman Anšunc-Kempf između 1905. i 1908. Amerikanac Elmer Speri je dizajnirao svoj 1910., a ostali narodi su uskoro shvatili vojni značaj izuma – u doba kada je pomorska moć bila najznačajniji pokazatelj vojne moći – i razvile svoje industrije žiroskopa. Žiroskopska kompanija Speri se brzo proširila na snabdevanje letelica i pomorskih stabilizatora a ostali su ih pratili....
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Definicija žiroskopa

Žiroskop je uređaj za merenje ili održavanje orijentacije, zasnovan na principu konzervacije ugaonog momenta. Osnova ovog uređaja je tačak koji se okreće oko osovine. Uređaj, kada se vrti, odoleva promenanma orijentacije zbog ugaonog momenta točka. U fizici je ovaj fenomen poznat i kao žiroskopska inercija ili rigidnost u prostoru.

Istorijski razvoj žiroskopa

Prvi žiroskop za koji se zna napravio je Johan Bohnenberger 1817. iako ga je nazvao jednostavno ‘mašina’. Francuski matematičar Pjer Simon Laplas, radeći u politehničkoj školi u Parizu, preporučio je mašinu za upotrebu pri učenju, kao pomagalo I tako ju je Leon Foukalt zapazio.1852 Fokault ju je koristio u eksperimentu koji je uključivao rotaciju zemlje. On joj je i dao savremeno ime u eksperimentu: videti (grčki skopeein, videti) Zemjljinu rotaciju (gyros, krug rotacije), iako je eksperiment bio neuspešan, zbog trenja koje je efektivno ograničilo svaki pokušaj na 8-10 minuta, prekratko vreme da bi se opazilo značajno kretanje.

1860-ih električni motori su učinili ovaj koncept izvodljivim, dovevši do prvog prototipa žirokompasa; prvi funkcionalni pomorski žirokompas je razvio nemački izumitelj Herman Anšunc-Kempf između 1905. i 1908. Amerikanac Elmer Speri je dizajnirao svoj 1910., a ostali narodi su uskoro shvatili vojni značaj izuma – u doba kada je pomorska moć bila najznačajniji pokazatelj vojne moći – i razvile svoje industrije žiroskopa. Žiroskopska kompanija Speri se brzo proširila na snabdevanje letelica i pomorskih stabilizatora a ostali su ih pratili....
]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-zeleni-beton--8093 Fri, 25 Jun 2010 17:16:25 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-zeleni-beton--8093 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Beton je građevinski materijal današnjeg stepena razvoja društva. Gotovo vek i po, koliko se primenjuje, pokrivao je oko 70% potreba u građenju. Postao je infrastrukturna i urbana osnova savremenog života. Međutim, pri prelazu u novi vek iu novi vek, kao i mnoge druge tekovine ove civilizacije, opterećen je brojnim dvojbama i nedoumicama. Materijal koji se gotovo do juče proizvodio i primjenjivao na posve zanatska način i u kojem se gotovo stotinu godina nije ništa bitnije istraživalo ni menjalo, postao je zbog ovih nedoumica i nedoumica oblast najintenzivnijih istraživanja i promena.

Danas se o betonu svake godine održava po nekoliko svetskih i veliki broj regionalnih i nacionalnih naučnih skupova sa brojnim učesnicima i štampanim referatima. Međutim, i pored svih tih istraživanja i napora pomenute sumnje i nedoumice, koje ga prate u primeni i u praksi mnogo koštaju, još se ne uspeva da uklonite...


S A D R Ž A J

1 UVOD 3
2 BETON 4
2.1 Istorija 5
2.2 Vrste betona 6
3 ZELENI BETON 7
3.1 Spravljenje zelenog betona 9
3.2 Kompozicija 9
3.2.1 Cement 10
3.2.2 Voda 11
3.2.3 Agregat 11
3.2.4 Dodaci zelenom betonu - aditivi 12
3.3 Svojstva zelenog betona 13
3.3.1 Svojstva svežeg zelenog betona 13
3.3.2 Tehnološka svojstva svežeg zelenog betona 14
3.3.3 Svojstva očvrslog zelenog betona 15
3.3.4 Fizičko-mehanička svojstva zelenog betona 16
3.3.5 Čvrstoća zelenog betona 17
4 ZAKLJUČAK 19
5 LITERATURA 20]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Beton je građevinski materijal današnjeg stepena razvoja društva. Gotovo vek i po, koliko se primenjuje, pokrivao je oko 70% potreba u građenju. Postao je infrastrukturna i urbana osnova savremenog života. Međutim, pri prelazu u novi vek iu novi vek, kao i mnoge druge tekovine ove civilizacije, opterećen je brojnim dvojbama i nedoumicama. Materijal koji se gotovo do juče proizvodio i primjenjivao na posve zanatska način i u kojem se gotovo stotinu godina nije ništa bitnije istraživalo ni menjalo, postao je zbog ovih nedoumica i nedoumica oblast najintenzivnijih istraživanja i promena.

Danas se o betonu svake godine održava po nekoliko svetskih i veliki broj regionalnih i nacionalnih naučnih skupova sa brojnim učesnicima i štampanim referatima. Međutim, i pored svih tih istraživanja i napora pomenute sumnje i nedoumice, koje ga prate u primeni i u praksi mnogo koštaju, još se ne uspeva da uklonite...


S A D R Ž A J

1 UVOD 3
2 BETON 4
2.1 Istorija 5
2.2 Vrste betona 6
3 ZELENI BETON 7
3.1 Spravljenje zelenog betona 9
3.2 Kompozicija 9
3.2.1 Cement 10
3.2.2 Voda 11
3.2.3 Agregat 11
3.2.4 Dodaci zelenom betonu - aditivi 12
3.3 Svojstva zelenog betona 13
3.3.1 Svojstva svežeg zelenog betona 13
3.3.2 Tehnološka svojstva svežeg zelenog betona 14
3.3.3 Svojstva očvrslog zelenog betona 15
3.3.4 Fizičko-mehanička svojstva zelenog betona 16
3.3.5 Čvrstoća zelenog betona 17
4 ZAKLJUČAK 19
5 LITERATURA 20]]> http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-zdravstvena-nega-mentalno-retardiranog-nepokretnog-bolesnika Fri, 25 Jun 2010 17:15:25 +0200 http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-zdravstvena-nega-mentalno-retardiranog-nepokretnog-bolesnika Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Zdravstvena nega je posebna disciplina novijeg datuma.
Tek početkom 18. veka uz intenzivan razvoj medicine javlja se i nega odnosno zdravstvena nega postaja posebna disciplina.
Tokom 20. veka došlo je do značajnog razvoja zdravstvene nege.
20-tih godina prošlog veka otvaraju se prve medicinske škole.
Do redefinicije struke dolazi 60-tih godina zahvaljujući Virginie Henderson.
Zdravstvena nega je medicinska disciplina koja označava sadržaje kojima se kompletno pomaže onima kojima je takva nega potrebna.
Zdravstvena nega je skup mera i sredstava kojima treba da se spreče određene negativne posledice, ublaže, pa i otklone ako do njih dođe, odnosno da se posle ili izlečenja ili zalečenja nastavi kontrola ili rehabilitacija.
Uloga zdravstvene nege je da zadovoljiti potrebe bolesnih i bespomoćnih
Funkcija zdravstvene nege je da pomaže osobama, bolesnim ili zdravim, u obnavljanju onih aktivnosti koje doprinose zdravlju ili ozdravljenju ili olakšanju smrtnog ishoda. Ta pomoć se ukazuje bespomoćnim osobama koje nemaju snagu, želju ili znanje koje sestra ima.
Zdravstvena nega kao posebna disciplina obuhvata sledeće naučne osnove a to su:
- medicina
- psihologija i
- sociologija.
Zdravstvena nega je na tromeđi medicine, psihologije i sociologije. Zdravstvena nega je područje profesionalnog rada medicinske sestre. Principi na kojima počiva zdravstvena nega kao posebna disciplina jesu:
- princip humanosti
- princip poštovanja ličnosti
- princip individualizacije u pristupu nezi
- princip socijalizacije nege
- princip pozitivnih doživljaja
- princip pomoći radi samopomoći
- princip dobrovoljnosti
- princip kontinuiranog usavršavanja
- princip fleksibilnosti i
- princip primerenost.i
Zdravstvena nega se osigurava kroz sam rad zdravstvenih institucija kao i osoblja koje radi u zdravstvu. Zdravstvena nega se osigurava kroz organizovanje i implementaciju zdravstvenih aktivnosti u zdravstvenim institucijama javnog sektora, privatnom kao i mešovitom. Zdravstvene aktivnosti se organizuju sa ciljem osiguranja odgovarajuće nege kao i one koja je uspešna za zdravlje građana, u normalnim uslovima kao i u vanrednim okolnostima i uslovima....


S A D R Ž A J

1 UVOD 3
2 Zdravstvena nega mentalno retardiranog, nepokretnog korisnika 4
2.1 Stav medicinske sestre prema mentalno retardiranom, nepokretnom bolesniku 5
2.2 Lična higijena mentalno retardiranog, nepokretnog bolesnika 6
2.3 Ishrana mentalno retardiranih, nepokretnih bolesnika 11
2.4 Vrste lečenja mentalno retardiranih, nepokretnih bolesnika 12
3 ZAKLJUČAK 14
4 LITERATURA 15]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Zdravstvena nega je posebna disciplina novijeg datuma.
Tek početkom 18. veka uz intenzivan razvoj medicine javlja se i nega odnosno zdravstvena nega postaja posebna disciplina.
Tokom 20. veka došlo je do značajnog razvoja zdravstvene nege.
20-tih godina prošlog veka otvaraju se prve medicinske škole.
Do redefinicije struke dolazi 60-tih godina zahvaljujući Virginie Henderson.
Zdravstvena nega je medicinska disciplina koja označava sadržaje kojima se kompletno pomaže onima kojima je takva nega potrebna.
Zdravstvena nega je skup mera i sredstava kojima treba da se spreče određene negativne posledice, ublaže, pa i otklone ako do njih dođe, odnosno da se posle ili izlečenja ili zalečenja nastavi kontrola ili rehabilitacija.
Uloga zdravstvene nege je da zadovoljiti potrebe bolesnih i bespomoćnih
Funkcija zdravstvene nege je da pomaže osobama, bolesnim ili zdravim, u obnavljanju onih aktivnosti koje doprinose zdravlju ili ozdravljenju ili olakšanju smrtnog ishoda. Ta pomoć se ukazuje bespomoćnim osobama koje nemaju snagu, želju ili znanje koje sestra ima.
Zdravstvena nega kao posebna disciplina obuhvata sledeće naučne osnove a to su:
- medicina
- psihologija i
- sociologija.
Zdravstvena nega je na tromeđi medicine, psihologije i sociologije. Zdravstvena nega je područje profesionalnog rada medicinske sestre. Principi na kojima počiva zdravstvena nega kao posebna disciplina jesu:
- princip humanosti
- princip poštovanja ličnosti
- princip individualizacije u pristupu nezi
- princip socijalizacije nege
- princip pozitivnih doživljaja
- princip pomoći radi samopomoći
- princip dobrovoljnosti
- princip kontinuiranog usavršavanja
- princip fleksibilnosti i
- princip primerenost.i
Zdravstvena nega se osigurava kroz sam rad zdravstvenih institucija kao i osoblja koje radi u zdravstvu. Zdravstvena nega se osigurava kroz organizovanje i implementaciju zdravstvenih aktivnosti u zdravstvenim institucijama javnog sektora, privatnom kao i mešovitom. Zdravstvene aktivnosti se organizuju sa ciljem osiguranja odgovarajuće nege kao i one koja je uspešna za zdravlje građana, u normalnim uslovima kao i u vanrednim okolnostima i uslovima....


S A D R Ž A J

1 UVOD 3
2 Zdravstvena nega mentalno retardiranog, nepokretnog korisnika 4
2.1 Stav medicinske sestre prema mentalno retardiranom, nepokretnom bolesniku 5
2.2 Lična higijena mentalno retardiranog, nepokretnog bolesnika 6
2.3 Ishrana mentalno retardiranih, nepokretnih bolesnika 11
2.4 Vrste lečenja mentalno retardiranih, nepokretnih bolesnika 12
3 ZAKLJUČAK 14
4 LITERATURA 15]]>