<![CDATA[Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

<![CDATA[Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski - Turizam]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/ Sun, 14 Jun 2026 00:13:51 +0000 MyBB <![CDATA[Turizam u Hrvatskoj]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-turizam-u-hrvatskoj Mon, 15 Aug 2011 13:30:45 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-turizam-u-hrvatskoj Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Turizam je bez sumnje najjača «industrija» svijeta, za mnoge zemlje značajan izvozni proizvod te generator zapošljavanja. Obuhvaća široki splet pojava i odnosa koji nastaju za vrijeme turističkog putovanja, a u svojoj realizaciji zadire ne samo u ekonomski, već i u ekološki, socijalni te kulturni aspekt života. U strukturnim analizama i dugoročnim projekcijama turizam se ocjenjuje kao jedna od najdinamičnijih pojava s gotovo neprocjenjivom važnošću za razvitak svjetskog gospodarstva.

Usprkos oscilacijama u svjetskoj ekonomiji i raznim događajima koji narušavaju globalnu stabilnost, turizam pokazuje fascinantnu otpornost na promjene u ekonomskom i društvenom okruženju, što dokazuje činjenica da dosad nisu zabilježene negativne stope rasta. Prema izvještajima WTO-a, ukupni svjetski prihod od turizma za 2001. godinu iznosio je 462 milijarde US $, sa udjelom u svjetskom izvozu od oko 8%. U istom periodu, nešto manje od 11% svih kapitalnih investicija na svijetu usmjereno je u turizam. Evidentirano je oko 700 milijuna međunarodnih dolazaka, a stopa rasta iznosila je oko 4% godišnje.

U proteklom desetljeću nastala je potpuno nova situacija na međunarodnom turističkom tržistu. Razvoj tehnologije donosi promjene u strukturi tržišta i primjeni marketinga, te omogućava proces koncentracije subjekata ponude. Pod pritiskom sve veće konkurencije i borbe za mjesto na tržištu ponuđači ulaze u vertikalne i horizontalne integracije, što im daje mogućnost da konkuriraju i cijenom i kvalitetom. Manji subjekti prisiljeni su bježati u područja tržišnih niša. EURO i Internet olakšavaju usporedivost destinacija i cijena te skraćuju vrijeme potrebno za prikupljanje informacija te omogućuju jednostavan direktni booking...

Sadržaj :

UVOD 3
1 Turizam u Hrvatskoj 5
1.1 Načelo održivog razvoja hrvatskog turizma i postojeći problemi 7
1.2 Podaci za 2010. 8
2 Otočni turizam 9
2.1 Održivi razvoj otočnog turizma 12
3 Ostali tipovi turizma 14
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Turizam je bez sumnje najjača «industrija» svijeta, za mnoge zemlje značajan izvozni proizvod te generator zapošljavanja. Obuhvaća široki splet pojava i odnosa koji nastaju za vrijeme turističkog putovanja, a u svojoj realizaciji zadire ne samo u ekonomski, već i u ekološki, socijalni te kulturni aspekt života. U strukturnim analizama i dugoročnim projekcijama turizam se ocjenjuje kao jedna od najdinamičnijih pojava s gotovo neprocjenjivom važnošću za razvitak svjetskog gospodarstva.

Usprkos oscilacijama u svjetskoj ekonomiji i raznim događajima koji narušavaju globalnu stabilnost, turizam pokazuje fascinantnu otpornost na promjene u ekonomskom i društvenom okruženju, što dokazuje činjenica da dosad nisu zabilježene negativne stope rasta. Prema izvještajima WTO-a, ukupni svjetski prihod od turizma za 2001. godinu iznosio je 462 milijarde US $, sa udjelom u svjetskom izvozu od oko 8%. U istom periodu, nešto manje od 11% svih kapitalnih investicija na svijetu usmjereno je u turizam. Evidentirano je oko 700 milijuna međunarodnih dolazaka, a stopa rasta iznosila je oko 4% godišnje.

U proteklom desetljeću nastala je potpuno nova situacija na međunarodnom turističkom tržistu. Razvoj tehnologije donosi promjene u strukturi tržišta i primjeni marketinga, te omogućava proces koncentracije subjekata ponude. Pod pritiskom sve veće konkurencije i borbe za mjesto na tržištu ponuđači ulaze u vertikalne i horizontalne integracije, što im daje mogućnost da konkuriraju i cijenom i kvalitetom. Manji subjekti prisiljeni su bježati u područja tržišnih niša. EURO i Internet olakšavaju usporedivost destinacija i cijena te skraćuju vrijeme potrebno za prikupljanje informacija te omogućuju jednostavan direktni booking...

Sadržaj :

UVOD 3
1 Turizam u Hrvatskoj 5
1.1 Načelo održivog razvoja hrvatskog turizma i postojeći problemi 7
1.2 Podaci za 2010. 8
2 Otočni turizam 9
2.1 Održivi razvoj otočnog turizma 12
3 Ostali tipovi turizma 14
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19

]]> <![CDATA[Sve najlepše o Grčkoj i vizuelni identitet Grčke]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-sve-najlep%C5%A1e-o-gr%C4%8Dkoj-i-vizuelni-identitet-gr%C4%8Dke Mon, 15 Aug 2011 13:29:36 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-sve-najlep%C5%A1e-o-gr%C4%8Dkoj-i-vizuelni-identitet-gr%C4%8Dke Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Ljudi su od davnina promatrali svet oko sebe koji ih je oduševljavao i zadivljavao. Maleni, zbunjeni i bespomoćni pred velikim, tajnovitim i nedokučivim svetom, njihov unutrašnji svet bio im je jednako tajanstven.

Mnogi teoretičari arhitekture tvrde da harmonija u arhitekturi u velikoj meri odgovara izbalansiranoj lepoti ljudskog tela. U tom odnosu čoveka i građevine leži prava nauka i tu su najveće tajne arhitekture. Veliki majstori, koji su podigli divne spomenike arhitekture, bili su ljudi od ove posebne nauke i što je važnije, bili su sposobni da tu nauku primene. Međutim, veza ljudskog tela i arhitektonskih struktura podiže se i iznad naučne ravni, i preko estetske dovodi do simbolike, do simboličkog razloga postojanja.

Arhitekta mora stalno da se osvrće na ono što je u njegovom poslu najbitnije, a to je čovek. Ipak je arhitektura namenjena čoveku…

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 GRČKA I VIZUALNI IDENTITET GRČKE 4
1.1 Estetika proporcija 4
1.2 Obeležja Mikenskog doba 7
1.2.1 Mikena 11
1.2.2 Umetnost u mikensko doba 13
1.3 Proporcija zlatnog preseka 19
1.4 Proporcije u Antici - Partenon 20
1.5 Osnova Partenona 24
1.6 Skulpturalna dekoracija Partenona 26
1.6.1 Metope 27
1.6.2 Friz 28
1.6.3 Timpanon 28
1.7 Replike Partenona 28
ZAKLJUČAK 30
LITERATURA 31

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Ljudi su od davnina promatrali svet oko sebe koji ih je oduševljavao i zadivljavao. Maleni, zbunjeni i bespomoćni pred velikim, tajnovitim i nedokučivim svetom, njihov unutrašnji svet bio im je jednako tajanstven.

Mnogi teoretičari arhitekture tvrde da harmonija u arhitekturi u velikoj meri odgovara izbalansiranoj lepoti ljudskog tela. U tom odnosu čoveka i građevine leži prava nauka i tu su najveće tajne arhitekture. Veliki majstori, koji su podigli divne spomenike arhitekture, bili su ljudi od ove posebne nauke i što je važnije, bili su sposobni da tu nauku primene. Međutim, veza ljudskog tela i arhitektonskih struktura podiže se i iznad naučne ravni, i preko estetske dovodi do simbolike, do simboličkog razloga postojanja.

Arhitekta mora stalno da se osvrće na ono što je u njegovom poslu najbitnije, a to je čovek. Ipak je arhitektura namenjena čoveku…

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 GRČKA I VIZUALNI IDENTITET GRČKE 4
1.1 Estetika proporcija 4
1.2 Obeležja Mikenskog doba 7
1.2.1 Mikena 11
1.2.2 Umetnost u mikensko doba 13
1.3 Proporcija zlatnog preseka 19
1.4 Proporcije u Antici - Partenon 20
1.5 Osnova Partenona 24
1.6 Skulpturalna dekoracija Partenona 26
1.6.1 Metope 27
1.6.2 Friz 28
1.6.3 Timpanon 28
1.7 Replike Partenona 28
ZAKLJUČAK 30
LITERATURA 31

]]> <![CDATA[Seminarski rad - Svetski putnici]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-seminarski-rad-svetski-putnici Sat, 14 May 2011 12:42:15 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-seminarski-rad-svetski-putnici Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kompletan rad možete videti i/ili preuzeti iz Priloga(a)
Rad je poslat od strane autora koji je hteo da ostane anoniman i sa ciljem da olakša život drugim studentima i srednjoškolcima.
Vaš MaturskiRadovi.Net

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

]]> <![CDATA[Seminarski rad - Palermo - prestonica mediterana]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-seminarski-rad-palermo-prestonica-mediterana Sat, 14 May 2011 11:45:12 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-seminarski-rad-palermo-prestonica-mediterana Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

]]> <![CDATA[Razvoj seoskog turizma - Turizam]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-razvoj-seoskog-turizma-turizam Fri, 15 Apr 2011 21:17:58 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-razvoj-seoskog-turizma-turizam Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Republika Srbija raspolaže brojnim resursima za razvoj turizma. Uz uključivanje privrednih i vanprivrednih delatnosti, koje imaju interes za razvoj turizma, turizam bi trebalo da postane jedan od generatora razvoja Republike i rasta ukupnih ekonomskih aktivnosti. Polazeći od osnovnih pravaca u svetskim turističkim kretanjima u Srbiji se izdvajaju sledeći najvažniji vidovi turizma: turizam velikih gradova, tranzitni turizam, banjski turizam, turizam na Dunavu i turizma vezan za posebna interesovanja.
Turizam vezan za posebna interesovanja obuhvata više vidova turizma za kojima postoji odgovarajuća tražnja i koja pokazuje stalni rast, sa očekivanom tendencijom još bržeg rasta u budućnosti.Ova grupa različitih interesovanja posebno je u Srbiji značajna kod onih vidova turizma u kojima je u određenoj meri već formiran turistički proizvod. Jedan od tih vidova jeste upravo turizam na selu. Republika Srbija ima izuzetno povoljne uslove za razvoj seoskog turizma. Pre svega, to su posebno povoljni uslovi očuvane prirode, uz blagu klimu, čist vazduh, nezagađene reke i jezera, bogatu floru i faunu. Ove pogodnosti su naročito izražene u brdsko-planinskim predelima- na obroncima Tare, Divčibara, Ozrena, Povlena, Rtnja, Bukulje, Oplenca, Suve Planine. Boravak u prirodi pruža turistima mogućnost za šetnju, rekreaciju, bavljenjem sportom i druge rekretivno-zabavne aktivnosti u prirodi. Turisti koji za to pokažu interesovanje mogu se uključiti u obavljanje poljoprivrednih radova...

TRŽIŠTE DETERMINANTE RAZVOJA SEOSKOG
TURIZMA

„Zeleni“ turizam, zdravstveni turizam i turizam vezan za prirodno i kulturno okruženje mogu se smatrati, u sinhronizovanom dejstvu, okosnicom sve značajnijeg oblika turizma, koji se naziva eko turizam, alternativnim turizmom ili odgovornim turizmom. Bitan deo ovog, sve važnijeg oblika turizma, je i seoski, odnosno ruralni turizam. Osnovne karakteristike razvoja i opšti značaj seoskog turizma, odnosno definisanjem odgovoran na pitanje: da li je reč samo o jednom od delova/segmenata na ukupnom tržištu, ili je razvoj seoskog turizma poseban pristup ukupnom razvoju u seoskim oblastima? Osobenosti tražnje i ponude u seoskom turizmu navode na zaključak da je seoski turizam samo jedan od segmenata ukupne turističke ponude, odnosno turističkog tržišta.
Tako shvaćen, ruralni turizam se nalazi u konkurentskom odnosu sa ostalim formam turističke ponude, odnosno turističkog proizvoda. Problem nastaje pri pokušaju definisanja, odnosno kvantifikovanaj seoskog turizma, što zahteva detaljnost u pristupu razgraničavanja ruralnog u odnosu na ostale oblike turizma...

SADRŽAJ

1.0. UVOD.......................03
2.0. TRŽIŠTE DETERMINANTE RAZVOJA SEOSKOG TURIZMA .04
2.1.CILJEVI...................05
3.0. KARAKTERISTIKE I PONUDA SEOSKOG TURIZMA....06
3.1. PONUDA SEOSKOG TURIZMA U SRBIJI.......06
4.0. RAZVOJ SEOSKOG TURIZMA U SRBIJI............11
4.1. AKTIVAN ODMOR NA SELU..............12
4.2. PERSPEKTIVE RAZVOJA TURIZMA NA SELU
U SRBIJI...................13
4.3. PLANIRANJE I UPRAVLJANJE RAZVOJEM
SEOSKOG TURIZMA................13
5.0. EKONOMSKI ZNACAJ SEOSKOG TURIZMA ZA SRBIJU ......15
6.0. ZAKLJUČAK......................16
7.0. LITERATURA.................... 17
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Republika Srbija raspolaže brojnim resursima za razvoj turizma. Uz uključivanje privrednih i vanprivrednih delatnosti, koje imaju interes za razvoj turizma, turizam bi trebalo da postane jedan od generatora razvoja Republike i rasta ukupnih ekonomskih aktivnosti. Polazeći od osnovnih pravaca u svetskim turističkim kretanjima u Srbiji se izdvajaju sledeći najvažniji vidovi turizma: turizam velikih gradova, tranzitni turizam, banjski turizam, turizam na Dunavu i turizma vezan za posebna interesovanja.
Turizam vezan za posebna interesovanja obuhvata više vidova turizma za kojima postoji odgovarajuća tražnja i koja pokazuje stalni rast, sa očekivanom tendencijom još bržeg rasta u budućnosti.Ova grupa različitih interesovanja posebno je u Srbiji značajna kod onih vidova turizma u kojima je u određenoj meri već formiran turistički proizvod. Jedan od tih vidova jeste upravo turizam na selu. Republika Srbija ima izuzetno povoljne uslove za razvoj seoskog turizma. Pre svega, to su posebno povoljni uslovi očuvane prirode, uz blagu klimu, čist vazduh, nezagađene reke i jezera, bogatu floru i faunu. Ove pogodnosti su naročito izražene u brdsko-planinskim predelima- na obroncima Tare, Divčibara, Ozrena, Povlena, Rtnja, Bukulje, Oplenca, Suve Planine. Boravak u prirodi pruža turistima mogućnost za šetnju, rekreaciju, bavljenjem sportom i druge rekretivno-zabavne aktivnosti u prirodi. Turisti koji za to pokažu interesovanje mogu se uključiti u obavljanje poljoprivrednih radova...

TRŽIŠTE DETERMINANTE RAZVOJA SEOSKOG
TURIZMA

„Zeleni“ turizam, zdravstveni turizam i turizam vezan za prirodno i kulturno okruženje mogu se smatrati, u sinhronizovanom dejstvu, okosnicom sve značajnijeg oblika turizma, koji se naziva eko turizam, alternativnim turizmom ili odgovornim turizmom. Bitan deo ovog, sve važnijeg oblika turizma, je i seoski, odnosno ruralni turizam. Osnovne karakteristike razvoja i opšti značaj seoskog turizma, odnosno definisanjem odgovoran na pitanje: da li je reč samo o jednom od delova/segmenata na ukupnom tržištu, ili je razvoj seoskog turizma poseban pristup ukupnom razvoju u seoskim oblastima? Osobenosti tražnje i ponude u seoskom turizmu navode na zaključak da je seoski turizam samo jedan od segmenata ukupne turističke ponude, odnosno turističkog tržišta.
Tako shvaćen, ruralni turizam se nalazi u konkurentskom odnosu sa ostalim formam turističke ponude, odnosno turističkog proizvoda. Problem nastaje pri pokušaju definisanja, odnosno kvantifikovanaj seoskog turizma, što zahteva detaljnost u pristupu razgraničavanja ruralnog u odnosu na ostale oblike turizma...

SADRŽAJ

1.0. UVOD.......................03
2.0. TRŽIŠTE DETERMINANTE RAZVOJA SEOSKOG TURIZMA .04
2.1.CILJEVI...................05
3.0. KARAKTERISTIKE I PONUDA SEOSKOG TURIZMA....06
3.1. PONUDA SEOSKOG TURIZMA U SRBIJI.......06
4.0. RAZVOJ SEOSKOG TURIZMA U SRBIJI............11
4.1. AKTIVAN ODMOR NA SELU..............12
4.2. PERSPEKTIVE RAZVOJA TURIZMA NA SELU
U SRBIJI...................13
4.3. PLANIRANJE I UPRAVLJANJE RAZVOJEM
SEOSKOG TURIZMA................13
5.0. EKONOMSKI ZNACAJ SEOSKOG TURIZMA ZA SRBIJU ......15
6.0. ZAKLJUČAK......................16
7.0. LITERATURA.................... 17
]]> <![CDATA[Metode i tehnike mjerenja potrošačkog etnocentrizma - Razumevanje potrošača u turizmu]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-metode-i-tehnike-mjerenja-potro%C5%A1a%C4%8Dkog-etnocentrizma-razumevanje-potro%C5%A1a%C4%8Da-u-turizmu Fri, 15 Apr 2011 21:12:43 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-metode-i-tehnike-mjerenja-potro%C5%A1a%C4%8Dkog-etnocentrizma-razumevanje-potro%C5%A1a%C4%8Da-u-turizmu Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

U ovom radu ćemo pokušati objasniti pojam potrošačkog etnocentrizma. Kako bi pojam bio što jasniji u prvom dijelu rada bavit ćemo se uopšte ponašanjem potrošača i etnocentrizmom. U središnjem dijelu rada govorit ćemo o tome kako je nastao pojam potrošačkog etnocentrizma, kako se teorija o njemu razvijala, koji činioci utiču na njega, na koji način se mjeri.

PONAŠANJE POTROŠAČA

Marketinško gledište

Proizvod nije samo skup fizičkih i korisnih svojstava, nego je prije svega temelj komunikacije putem dodatnih obilježja (boja, marka, dizajn, označavanje itd.).Kupovinom proizvoda kupac izražava svoje skrivene osobine i cjelokupan stil života.Rijetki proizvođači priznaju da proizvod predstavlja element komunikacije, ipak većina istražuje skrivene motive kupovine svojih proizvoda, kako bi saznali što kupci žele dobiti kupovinom njihovog proizvoda, a kako bi onda u skladu s tim pojačali obilježja proizvoda zbog kojih se kupci odlučuju na kupovinu tog proizvoda...

S a d r z a j

Uvod 1
1. Ponašanje potrošača 2
1.1. Marketinško gledište 2
1.2. Sociološko gledište 2
1.3. Psihološko gledište 3
2. Etnocentrizam 4
3. Potrošački etnocentrizam . 5
3.1. Koncept 5
3.2. Faktori koji utiču na potrošački etnocentrizam 6
3.2.1. Animozitet 6
3.2.2. Ponuda domaćih proizvoda 6
3.2.3. Boravak u inostranstvu 7
3.3. Mjerenje etnocentrizma 7
Zakljucak 10
Literatura
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

U ovom radu ćemo pokušati objasniti pojam potrošačkog etnocentrizma. Kako bi pojam bio što jasniji u prvom dijelu rada bavit ćemo se uopšte ponašanjem potrošača i etnocentrizmom. U središnjem dijelu rada govorit ćemo o tome kako je nastao pojam potrošačkog etnocentrizma, kako se teorija o njemu razvijala, koji činioci utiču na njega, na koji način se mjeri.

PONAŠANJE POTROŠAČA

Marketinško gledište

Proizvod nije samo skup fizičkih i korisnih svojstava, nego je prije svega temelj komunikacije putem dodatnih obilježja (boja, marka, dizajn, označavanje itd.).Kupovinom proizvoda kupac izražava svoje skrivene osobine i cjelokupan stil života.Rijetki proizvođači priznaju da proizvod predstavlja element komunikacije, ipak većina istražuje skrivene motive kupovine svojih proizvoda, kako bi saznali što kupci žele dobiti kupovinom njihovog proizvoda, a kako bi onda u skladu s tim pojačali obilježja proizvoda zbog kojih se kupci odlučuju na kupovinu tog proizvoda...

S a d r z a j

Uvod 1
1. Ponašanje potrošača 2
1.1. Marketinško gledište 2
1.2. Sociološko gledište 2
1.3. Psihološko gledište 3
2. Etnocentrizam 4
3. Potrošački etnocentrizam . 5
3.1. Koncept 5
3.2. Faktori koji utiču na potrošački etnocentrizam 6
3.2.1. Animozitet 6
3.2.2. Ponuda domaćih proizvoda 6
3.2.3. Boravak u inostranstvu 7
3.3. Mjerenje etnocentrizma 7
Zakljucak 10
Literatura
]]> <![CDATA[Održivi razvoj turizma i životne sredine u Podgorici - Turizam i hotelijarstvo]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-odr%C5%BEivi-razvoj-turizma-i-%C5%BEivotne-sredine-u-podgorici-turizam-i-hotelijarstvo Fri, 25 Mar 2011 16:40:40 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-odr%C5%BEivi-razvoj-turizma-i-%C5%BEivotne-sredine-u-podgorici-turizam-i-hotelijarstvo Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Sažetak

U ovom radu predstaviću mjere i akcije, koje je potrebno sprovesti u Podgorici, koja je glavni i najveći grad Crne Gore i kao takva Podgorica raspolaže velikim potencijalima održivog razvoja. U tom pogledu analiziraću angažovanost međunarodnih, nacionalnih i lokalnih institucija. Svakako ću i navesti promjene u očekivanjima turista, jer danas oni traže interaktivan turizam, s većim postojanjem društveno kulturnih i ekoloških interesa lokalnih zajednica, sa većim standardom usluge, sa sposobnošću da se regeneriše i zaštiti prirodno okruženje, valorizuju postojeće turističke ponude i samom tim možemo učiniti da Podgorici istaknemo njene atraktivnosti i na taj način privučemo turiste.

Ključne riječi: Održivi razvoj, atraktivnost, valorizacija, devastacija, misija i vizija

S a d r ž a j

Sadržaj......................
Sažetak......................
UVOD....................... 2
1. Analiza nivoa primjene koncepta održivog razvoja turizma..
1.1.Angažovanost nacionalnih i medjunarodnih institucija i organizacija..
1.2.Angažovanost lokalne uprave................ 6
2. Procjena nivoa devastacije elemenata životne sredine bitnih za formiranje turističkog proizvoda...........
2.1.Devastacija geomorfoloških resursa..............
2.2.Devastacija hidrografskih resursa.............
2.3.Devastacija kvaliteta vazduha ...............
3. Projekcija nužnih mjera i aktivnosti u budućoj implementaciji koncepta održivog razvoja turizma...........
3.1.Ekonomske mjere....................
3.2.Planske mjere...................
3.3. Administrativne mjere...................
Zaključak......................
Literatura..................... 35

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Sažetak

U ovom radu predstaviću mjere i akcije, koje je potrebno sprovesti u Podgorici, koja je glavni i najveći grad Crne Gore i kao takva Podgorica raspolaže velikim potencijalima održivog razvoja. U tom pogledu analiziraću angažovanost međunarodnih, nacionalnih i lokalnih institucija. Svakako ću i navesti promjene u očekivanjima turista, jer danas oni traže interaktivan turizam, s većim postojanjem društveno kulturnih i ekoloških interesa lokalnih zajednica, sa većim standardom usluge, sa sposobnošću da se regeneriše i zaštiti prirodno okruženje, valorizuju postojeće turističke ponude i samom tim možemo učiniti da Podgorici istaknemo njene atraktivnosti i na taj način privučemo turiste.

Ključne riječi: Održivi razvoj, atraktivnost, valorizacija, devastacija, misija i vizija

S a d r ž a j

Sadržaj......................
Sažetak......................
UVOD....................... 2
1. Analiza nivoa primjene koncepta održivog razvoja turizma..
1.1.Angažovanost nacionalnih i medjunarodnih institucija i organizacija..
1.2.Angažovanost lokalne uprave................ 6
2. Procjena nivoa devastacije elemenata životne sredine bitnih za formiranje turističkog proizvoda...........
2.1.Devastacija geomorfoloških resursa..............
2.2.Devastacija hidrografskih resursa.............
2.3.Devastacija kvaliteta vazduha ...............
3. Projekcija nužnih mjera i aktivnosti u budućoj implementaciji koncepta održivog razvoja turizma...........
3.1.Ekonomske mjere....................
3.2.Planske mjere...................
3.3. Administrativne mjere...................
Zaključak......................
Literatura..................... 35

]]> <![CDATA[Niška banja - Termalni izvori]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-ni%C5%A1ka-banja-termalni-izvori Fri, 25 Mar 2011 16:39:02 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-ni%C5%A1ka-banja-termalni-izvori Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Izvori
Izvor je pojava prirodnog isticanja podzemne vode na zemljinu (topografsku) povrsinu. Izvorom se ne naziva veštacki (pomocu bušotina i bunara) izazvano izbijanje izdanskih voda na površinu zemlje.
Isticanje vode iz izdana, vrsi se u zoni isticanja na vise nacina. Najcesci oblik izbijanja vode na povrsinu je u vidu mlazeva, pa takve izvore nazivamo mlaznim ili pravim izvorom. Redji oblik izbijanja vode na povrsinu je difuzni u narodu poznat kao “pistevina” ili “pistoljina”. Tada, podzemna voda moze mestimicno da izbije na povrsinu litosfere na vecoj povrsini, stvarajuci zamocvareno zemljiste. Osnovni uzrok stvaranja izvora je gravitaciona kretanja izdanskih voda, pa takve izvore nazivamo gravitacionim. Gravitacioni izvori se najcesce javljaju na mestima gde topografska povrsina preseca nepopustljivu podlogu izdana. Na dodiru vodopropustljivih stena u povlati i vododrzljivih u podani pojavljuje se izvorski niz-veci broj izvora rasporedjenih u nizu duz linije kojom topografka povrsina preseca pomenute stene. Kada je ta linija horizontalna ili blago nagnuta, tada niz izvora pokazuje polozaj izvorskog horizonta....

Sadrzaj:

1.Izvori.................2
2.Tipovi izvora.................3
3.Termalni izvori.................5
4.Termomineralni kompleksi kao osnova formiranja banja i banjskih naselja u Srbiji.............6
5.Niska banja...............8
5.1. Polozaj i Priroda............9
5.2.Postanak lecilista..............10
5.3.Termo-mineralni izvori............11
5.4. Proucavanje porekla termalne komponente radonskih oligomineralnih izvora..............13
6.Poreklo vode...............14
6.1. Pulsacije temperature vode.........15
6.2. Spektrohemijska analiza Rb i Cs u mineralnoj vodi Niske banje................16
7.Zakljucak................17
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Izvori
Izvor je pojava prirodnog isticanja podzemne vode na zemljinu (topografsku) povrsinu. Izvorom se ne naziva veštacki (pomocu bušotina i bunara) izazvano izbijanje izdanskih voda na površinu zemlje.
Isticanje vode iz izdana, vrsi se u zoni isticanja na vise nacina. Najcesci oblik izbijanja vode na povrsinu je u vidu mlazeva, pa takve izvore nazivamo mlaznim ili pravim izvorom. Redji oblik izbijanja vode na povrsinu je difuzni u narodu poznat kao “pistevina” ili “pistoljina”. Tada, podzemna voda moze mestimicno da izbije na povrsinu litosfere na vecoj povrsini, stvarajuci zamocvareno zemljiste. Osnovni uzrok stvaranja izvora je gravitaciona kretanja izdanskih voda, pa takve izvore nazivamo gravitacionim. Gravitacioni izvori se najcesce javljaju na mestima gde topografska povrsina preseca nepopustljivu podlogu izdana. Na dodiru vodopropustljivih stena u povlati i vododrzljivih u podani pojavljuje se izvorski niz-veci broj izvora rasporedjenih u nizu duz linije kojom topografka povrsina preseca pomenute stene. Kada je ta linija horizontalna ili blago nagnuta, tada niz izvora pokazuje polozaj izvorskog horizonta....

Sadrzaj:

1.Izvori.................2
2.Tipovi izvora.................3
3.Termalni izvori.................5
4.Termomineralni kompleksi kao osnova formiranja banja i banjskih naselja u Srbiji.............6
5.Niska banja...............8
5.1. Polozaj i Priroda............9
5.2.Postanak lecilista..............10
5.3.Termo-mineralni izvori............11
5.4. Proucavanje porekla termalne komponente radonskih oligomineralnih izvora..............13
6.Poreklo vode...............14
6.1. Pulsacije temperature vode.........15
6.2. Spektrohemijska analiza Rb i Cs u mineralnoj vodi Niske banje................16
7.Zakljucak................17
]]> <![CDATA[Karakterističnost elektronskog turističkog tržišta]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-karakteristi%C4%8Dnost-elektronskog-turisti%C4%8Dkog-tr%C5%BEi%C5%A1ta Fri, 25 Mar 2011 16:37:44 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-karakteristi%C4%8Dnost-elektronskog-turisti%C4%8Dkog-tr%C5%BEi%C5%A1ta Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Indikatori postizanja poslovne uspješnosti u turizmu zasnivaju se na praćenju aktuelnih svjetskih trendova, a to se u ovom slučaju odnosi na korišćenje Interneta. U današnje vrijeme, sve više usluga koje se pružaju turistima baziraju se na upotrebi Interneta kao glavnog komunikacionog kanala. Uzimajući u obzir da Internet konekcija ne iziskuje velike troškove, turistima se stvaraju izvanredne mogućnosti. Turisti imaju povoljnosti direktne komunikacije sa krajnjim pružaocima turističkih usluga, u prilici su da sagledaju i odaberu pa čak i da promijene zahtjeve za turističkim proizvodima. S druge strane, pružaoci usluga izlaze u susret i u stanju su da efikasnije udovolje sve kompleksnijim zahtjevima svojih korisnika. Elektronske veze i komunikacije omogućavaju kontinuirano poslovanje sa velikom efikasnošću, nižim troškovima te manjim greškama i propustima; omogućavaju veliku transparentnost podataka, informacija, znanja i dostupnost svih dijelova tržišta kako velikim tako i malim korisnicima. . .

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Indikatori postizanja poslovne uspješnosti u turizmu zasnivaju se na praćenju aktuelnih svjetskih trendova, a to se u ovom slučaju odnosi na korišćenje Interneta. U današnje vrijeme, sve više usluga koje se pružaju turistima baziraju se na upotrebi Interneta kao glavnog komunikacionog kanala. Uzimajući u obzir da Internet konekcija ne iziskuje velike troškove, turistima se stvaraju izvanredne mogućnosti. Turisti imaju povoljnosti direktne komunikacije sa krajnjim pružaocima turističkih usluga, u prilici su da sagledaju i odaberu pa čak i da promijene zahtjeve za turističkim proizvodima. S druge strane, pružaoci usluga izlaze u susret i u stanju su da efikasnije udovolje sve kompleksnijim zahtjevima svojih korisnika. Elektronske veze i komunikacije omogućavaju kontinuirano poslovanje sa velikom efikasnošću, nižim troškovima te manjim greškama i propustima; omogućavaju veliku transparentnost podataka, informacija, znanja i dostupnost svih dijelova tržišta kako velikim tako i malim korisnicima. . .

]]> <![CDATA[Vjerski turizam -seminar -hr]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-vjerski-turizam-seminar-hr Fri, 04 Mar 2011 21:13:45 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-vjerski-turizam-seminar-hr Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Predmet i problem istraživanja

Predmet istraživanja ovog rada je vjerski turizam.

Svrha i cilj istraživanja

Svrha ovog seminarskog rada je prikazati osnovne odrednice vjerskog turizma te kako vjerski turizam utječe na turizam općenito. Rad je prije svega namijenjen onima koji žele proširiti znanje s tog područja, a nisu se imali prilike informirati.

Znanstvene metode

Znanstvene metode koje su korištene prilikom pisanja ovog rada su induktivna metoda, metoda analize i deskripcije, metoda kompilacije, komparativna metoda, statistička i matematička metoda, te povijesna i metoda klasifikacije....]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Predmet i problem istraživanja

Predmet istraživanja ovog rada je vjerski turizam.

Svrha i cilj istraživanja

Svrha ovog seminarskog rada je prikazati osnovne odrednice vjerskog turizma te kako vjerski turizam utječe na turizam općenito. Rad je prije svega namijenjen onima koji žele proširiti znanje s tog područja, a nisu se imali prilike informirati.

Znanstvene metode

Znanstvene metode koje su korištene prilikom pisanja ovog rada su induktivna metoda, metoda analize i deskripcije, metoda kompilacije, komparativna metoda, statistička i matematička metoda, te povijesna i metoda klasifikacije....]]> <![CDATA[Usluge turističkih agencija – međunarodni marketing aspekt]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-usluge-turisti%C4%8Dkih-agencija-%E2%80%93-me%C4%91unarodni-marketing-aspekt Fri, 04 Mar 2011 21:12:22 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-usluge-turisti%C4%8Dkih-agencija-%E2%80%93-me%C4%91unarodni-marketing-aspekt Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Turistička agencija je ono privredno preduzeće koje usluge trećih organizacija, potrebne za putovanje i boravak, posreduje putnicima ili ih, u posebnim kombinacijama, nudi kao sopstvenu uslugu.
Turisticke agencije predstavljaju maloprodaju turistickih kapaciteta, spajajuci ili direktno proizvodjaca usluga sa potrosacima ili preuzimajuci dio usluga od tur-operatora i prodajuci ih na malo krajnjim kupcima. Prema tome, one zastupaju i proizvodjace i potrosace i bez njih se ne moze zamisliti savremeno turisticko putovanje. Njihova uloga je posebno vazna za putovanje u udaljene i nepoznate krajeve, jer formiraju ’paket aranzmane’. Ako same formiraju paket aranzman, radi se o direktnoj prodaji. Turisticke agencije svoju djelatnost obavljaju po osnovu marze koja obicno iznosi 8 – 12 % vrijednosti usluge. . .

...Razvoj turističkih agencija je usko povezan sa čovjekovom potrebom i željom da putuje. Postanak putničke, odnosno turističke agencije vezan je za ime čovjeka koji je prvi shvatio i iskoristio značenje mogućnosti masovnog prijevoza – Tomasa Kuka. Ako bismo željeli sumirati rezultate agencije “Thomas Cook and Son“ i njen doprinos razvoju putovanja, a zatim i agencijskom poslovanju, možemo reći da je njen pionirski poduhvat prvi upozorio na odredjene momente koji su se pokazali temeljem budućeg agencijskog poslovanja u turizmu....

SADRŽAJ

1 UVOD 3
2 FAZE RAZVOJA MEDJUNARODNOG TURIZMA 4
2.1 Rezultati međunarodnog turizma 6
2.2 Broj turista po regionima 6
2.3 Rangiranje destinacija 7
2.4 Tourism 2020 Vision 9
2.5.1 Najpoznatije kompanije koje se bave svemirskim turizmom 11
2.5.2 Svemirske avanture 12
2.5.3 Svemirske avanture u Rusiji 13
3 USLUGE TURISTIČKIH AGENCIJA 17
3.1 Usluge putovanja i boravka turista 17
3.2 Paušalna putovanja 18
3.3 Definiranje posrednika na turističkom tržištu 19
3.4 Ekonomski i pravni status turističke agencije 20
3.5 Funkcionalne razlike između turističke agencije i turoperatora 22
4 Poslovi turističke agencije kao posrednika i organizatora na turističkom tržištu 22
5 TURISTIČKE AGENCIJE NA MEDJUNARODNOM TRŽIŠTU 26
Zaključak 28
Literatura 29

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Turistička agencija je ono privredno preduzeće koje usluge trećih organizacija, potrebne za putovanje i boravak, posreduje putnicima ili ih, u posebnim kombinacijama, nudi kao sopstvenu uslugu.
Turisticke agencije predstavljaju maloprodaju turistickih kapaciteta, spajajuci ili direktno proizvodjaca usluga sa potrosacima ili preuzimajuci dio usluga od tur-operatora i prodajuci ih na malo krajnjim kupcima. Prema tome, one zastupaju i proizvodjace i potrosace i bez njih se ne moze zamisliti savremeno turisticko putovanje. Njihova uloga je posebno vazna za putovanje u udaljene i nepoznate krajeve, jer formiraju ’paket aranzmane’. Ako same formiraju paket aranzman, radi se o direktnoj prodaji. Turisticke agencije svoju djelatnost obavljaju po osnovu marze koja obicno iznosi 8 – 12 % vrijednosti usluge. . .

...Razvoj turističkih agencija je usko povezan sa čovjekovom potrebom i željom da putuje. Postanak putničke, odnosno turističke agencije vezan je za ime čovjeka koji je prvi shvatio i iskoristio značenje mogućnosti masovnog prijevoza – Tomasa Kuka. Ako bismo željeli sumirati rezultate agencije “Thomas Cook and Son“ i njen doprinos razvoju putovanja, a zatim i agencijskom poslovanju, možemo reći da je njen pionirski poduhvat prvi upozorio na odredjene momente koji su se pokazali temeljem budućeg agencijskog poslovanja u turizmu....

SADRŽAJ

1 UVOD 3
2 FAZE RAZVOJA MEDJUNARODNOG TURIZMA 4
2.1 Rezultati međunarodnog turizma 6
2.2 Broj turista po regionima 6
2.3 Rangiranje destinacija 7
2.4 Tourism 2020 Vision 9
2.5.1 Najpoznatije kompanije koje se bave svemirskim turizmom 11
2.5.2 Svemirske avanture 12
2.5.3 Svemirske avanture u Rusiji 13
3 USLUGE TURISTIČKIH AGENCIJA 17
3.1 Usluge putovanja i boravka turista 17
3.2 Paušalna putovanja 18
3.3 Definiranje posrednika na turističkom tržištu 19
3.4 Ekonomski i pravni status turističke agencije 20
3.5 Funkcionalne razlike između turističke agencije i turoperatora 22
4 Poslovi turističke agencije kao posrednika i organizatora na turističkom tržištu 22
5 TURISTIČKE AGENCIJE NA MEDJUNARODNOM TRŽIŠTU 26
Zaključak 28
Literatura 29

]]> <![CDATA[Turizam Maldiva]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-turizam-maldiva Fri, 04 Mar 2011 21:10:46 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-turizam-maldiva Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Малдивска острва су одувек привлачила посетиоце кристално чистим морем, тропском вегетацијом, белим песковитим плажама, тиркизним лагунама, коралним гребенима, обиљем различите морске флоре и фауне и увек пријатељски расположеним острвљанима. Предивне плаже пружају могућност потпуног одмора, а они који воле роњење откриће чаробан подводни свет препун корала и риба. Пријатно топла вода Индијског океана и просечна температура од 25-32 C током целе године, чине Малдиве једном од туристичких дестинација снова.

Марко Поло{Маrco Pоlo} је назвао Малдиве “цветом Индијских острва“ а Ибн Батута их је у својим путописима окарактерисао као “једно од чуда света“. Захваљујући томе што је на време уочен туристички потенцијал острва, развијена је изузетно богата и разнолика туристичка понуда превасходно у купалишном и спортско рекреативном туризму....

ТУРИСТИЧКО–ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОСТРВИМА

Малдивска острва представљају изолован архипелаг и броје 1190 острва, југозападно од Шри Ланке, у Индијском океану између 72, 33’ источне до 73 ,45’ источне географске дужине и 7,06’ северне до 0,42’ јужне географске ширине.
Малдиви се састоје од 26 природних атола, а они су подељени у 20 административних регија. Од 1190 острва 200 је насељено, а 88 је претворено у одмаралишта. Глави град Малдива је Мале {Маlе} који се налази на истоименом острву.
По дефиницији Малдиваца ненасељено острво чини туристичко одмаралиште без локалног становништва, насељено острво се састоји од села са локалним становништвом...

САДРЖАЈ

1. УВОД...........................2
2. ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОСТРВИМА...............3,4,5
3. ВОДЕ КАО ТУРИСТИЧКА ВРЕДНОСТ..........6
4. БИОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ...........7,8
5. ЕТНО-ГАСТРОНОМСКЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ..9,10
6. НАЈЗНАЧАЈНИЈА ТУРИСТИЧКА НАСЕЉА И ЛОКАЛИТЕТИ..................11,12,13,14
7. ОБЛИЦИ ТУРИСТИЧКИХ КРЕТАЊА... .........15,16,17
8. СМЕШТАЈНО УГОСТИТЕЉСКИ КАПАЦИТЕТИ.....18
9. САОБРАЋАЈ И САОБРАЋАЈНА СРЕДСТВА.......19
10.ЗАКЉУЧАК......................20
11.ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ПОДАТАКA..........21
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Малдивска острва су одувек привлачила посетиоце кристално чистим морем, тропском вегетацијом, белим песковитим плажама, тиркизним лагунама, коралним гребенима, обиљем различите морске флоре и фауне и увек пријатељски расположеним острвљанима. Предивне плаже пружају могућност потпуног одмора, а они који воле роњење откриће чаробан подводни свет препун корала и риба. Пријатно топла вода Индијског океана и просечна температура од 25-32 C током целе године, чине Малдиве једном од туристичких дестинација снова.

Марко Поло{Маrco Pоlo} је назвао Малдиве “цветом Индијских острва“ а Ибн Батута их је у својим путописима окарактерисао као “једно од чуда света“. Захваљујући томе што је на време уочен туристички потенцијал острва, развијена је изузетно богата и разнолика туристичка понуда превасходно у купалишном и спортско рекреативном туризму....

ТУРИСТИЧКО–ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОСТРВИМА

Малдивска острва представљају изолован архипелаг и броје 1190 острва, југозападно од Шри Ланке, у Индијском океану између 72, 33’ источне до 73 ,45’ источне географске дужине и 7,06’ северне до 0,42’ јужне географске ширине.
Малдиви се састоје од 26 природних атола, а они су подељени у 20 административних регија. Од 1190 острва 200 је насељено, а 88 је претворено у одмаралишта. Глави град Малдива је Мале {Маlе} који се налази на истоименом острву.
По дефиницији Малдиваца ненасељено острво чини туристичко одмаралиште без локалног становништва, насељено острво се састоји од села са локалним становништвом...

САДРЖАЈ

1. УВОД...........................2
2. ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОСТРВИМА...............3,4,5
3. ВОДЕ КАО ТУРИСТИЧКА ВРЕДНОСТ..........6
4. БИОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ...........7,8
5. ЕТНО-ГАСТРОНОМСКЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ..9,10
6. НАЈЗНАЧАЈНИЈА ТУРИСТИЧКА НАСЕЉА И ЛОКАЛИТЕТИ..................11,12,13,14
7. ОБЛИЦИ ТУРИСТИЧКИХ КРЕТАЊА... .........15,16,17
8. СМЕШТАЈНО УГОСТИТЕЉСКИ КАПАЦИТЕТИ.....18
9. САОБРАЋАЈ И САОБРАЋАЈНА СРЕДСТВА.......19
10.ЗАКЉУЧАК......................20
11.ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ПОДАТАКA..........21
]]> <![CDATA[Turizam Maldiva 2]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-turizam-maldiva-2 Fri, 04 Mar 2011 21:07:04 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-turizam-maldiva-2 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Biseri rasuti po okeanu

Rascvetali kao procvetali lotosi koji se ljuljuskaju na Indijskom okeanu, atoli Maldiva nas ispunjavaju divljenjem i nevericom dok nam blago uzbudjenje poput slatkog iscekivanja prozima telo. Da li je tolika lepota zaista moguca? Vise od hiladu zvezda razbacanih poplavetnilu mora koje se preliva od tamno plavog do tirkiznog i zelenom samo su nagovestaj lepote koja ce buknuti u svojoj raskosi onda kada krocite na tlo ovog dragocenog kutka planete gde i dalje mozete da verujete da raj postoji, gde je i dalje moguce sanjati otvorenih ociju. Ambijent, priroda, nabujalo rastinje jarkih boja, mirno, kao naslikano more, nadmasuju svaku nasu imaginaciju. “ Welcome to Maldivies, welcome to paradise”!...]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Biseri rasuti po okeanu

Rascvetali kao procvetali lotosi koji se ljuljuskaju na Indijskom okeanu, atoli Maldiva nas ispunjavaju divljenjem i nevericom dok nam blago uzbudjenje poput slatkog iscekivanja prozima telo. Da li je tolika lepota zaista moguca? Vise od hiladu zvezda razbacanih poplavetnilu mora koje se preliva od tamno plavog do tirkiznog i zelenom samo su nagovestaj lepote koja ce buknuti u svojoj raskosi onda kada krocite na tlo ovog dragocenog kutka planete gde i dalje mozete da verujete da raj postoji, gde je i dalje moguce sanjati otvorenih ociju. Ambijent, priroda, nabujalo rastinje jarkih boja, mirno, kao naslikano more, nadmasuju svaku nasu imaginaciju. “ Welcome to Maldivies, welcome to paradise”!...]]> <![CDATA[Svot analiza Podgorice]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-svot-analiza-podgorice Fri, 04 Mar 2011 21:04:24 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-svot-analiza-podgorice Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Destinacija predstavlja razlog putovanja a turisticke robe u njoj izazivaju posjete. U isto vrijeme, zbog neodvojive prirode turisticke potrosnje kupuje se tamo gdje se i proizvodi ponuda odmora,destinacija dolazi pod znatan pritisak gostiju a koji je usmjeren i na vrijeme I na specificne lokalitete. Koliko se turisticka potraznja povecava, sve vise lokaliteta podlijeze toj prijetnji.
Zbog toga su profesionalni menadzment I planiranje destinacija vrlo bitni ako turizam zeli sacuvati elemente destinacije I biti primijecen kao prihvatljiva turisticka ponuda.

Uticaj ce turizma na svaku dastinaciju biti odredjen vrlo razlicitim ciniocima:
- obimom turistickih dolazaka
- strukturom inostranog stanovnistva
- tipovima turistickih aktivnosti
- socijalno – kulturnim razlicitostima domacina I turista
- osjetljivoscu domace okoline.
Svi su navedeni cinioci u sustini povezani s granicama nosivosti kapaciteta.
Osnovni ciljevi turisticke destinacije su: osigurati kvalitet gostima I dugorocnu egzistenciju stranog stanovnistva.
Turisticka destinacija je odgovor na savremena kretanja u nacinu koriscenja slobodnog vremena.
Najcesca struktura turisticke destinacije po Draganu Marasu: ...

SADRZAJ

Uvod

1. Prednosti turisticke ponude
1.1. Atraktivni cinioci ponude, receptivni i komunikativni uslovi, cijena turistickih proizvoda

2. Prednosti na trzistu
2.1. Izvori traznje
2.2. Trzisni segment

3. Slabosti turisticke ponude
3.1. Atraktivnost, infrastruktura
3.2. Uslovi boravka
3.3. Promocija
3.4. Cijene usluga u okviru turistickog proizvoda
3.5. Imidz destinacije

4. Trzisne slabosti
4.1. Izvori traznje
4.2. Trzisni segmenti
4.3. Kanali prodaje

5. Sanse
5.1. Razvojne perspektive industrije putovanja u turizmu u globajnim okvirima
5.2. Razvojne perspektive destinacije
5.3. Nivo valorizovanosti resursa
5.4. Vlasnicka transformacija
5.5. Strategijski pravci razvoja Crne Gore

6. Prijetnje
6.1. Obim prirodnih i drustvenih resursa
6.2. Odnos prema procesima internacionalizaciji I globalizaciji poslovanja
6.3. Proces privatizacije, odabir strateskih partnera
6.4. Odnos prema zivotnom okruzenju
6.5. Odnos prema primarnom sektoru u ekonomiji
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Destinacija predstavlja razlog putovanja a turisticke robe u njoj izazivaju posjete. U isto vrijeme, zbog neodvojive prirode turisticke potrosnje kupuje se tamo gdje se i proizvodi ponuda odmora,destinacija dolazi pod znatan pritisak gostiju a koji je usmjeren i na vrijeme I na specificne lokalitete. Koliko se turisticka potraznja povecava, sve vise lokaliteta podlijeze toj prijetnji.
Zbog toga su profesionalni menadzment I planiranje destinacija vrlo bitni ako turizam zeli sacuvati elemente destinacije I biti primijecen kao prihvatljiva turisticka ponuda.

Uticaj ce turizma na svaku dastinaciju biti odredjen vrlo razlicitim ciniocima:
- obimom turistickih dolazaka
- strukturom inostranog stanovnistva
- tipovima turistickih aktivnosti
- socijalno – kulturnim razlicitostima domacina I turista
- osjetljivoscu domace okoline.
Svi su navedeni cinioci u sustini povezani s granicama nosivosti kapaciteta.
Osnovni ciljevi turisticke destinacije su: osigurati kvalitet gostima I dugorocnu egzistenciju stranog stanovnistva.
Turisticka destinacija je odgovor na savremena kretanja u nacinu koriscenja slobodnog vremena.
Najcesca struktura turisticke destinacije po Draganu Marasu: ...

SADRZAJ

Uvod

1. Prednosti turisticke ponude
1.1. Atraktivni cinioci ponude, receptivni i komunikativni uslovi, cijena turistickih proizvoda

2. Prednosti na trzistu
2.1. Izvori traznje
2.2. Trzisni segment

3. Slabosti turisticke ponude
3.1. Atraktivnost, infrastruktura
3.2. Uslovi boravka
3.3. Promocija
3.4. Cijene usluga u okviru turistickog proizvoda
3.5. Imidz destinacije

4. Trzisne slabosti
4.1. Izvori traznje
4.2. Trzisni segmenti
4.3. Kanali prodaje

5. Sanse
5.1. Razvojne perspektive industrije putovanja u turizmu u globajnim okvirima
5.2. Razvojne perspektive destinacije
5.3. Nivo valorizovanosti resursa
5.4. Vlasnicka transformacija
5.5. Strategijski pravci razvoja Crne Gore

6. Prijetnje
6.1. Obim prirodnih i drustvenih resursa
6.2. Odnos prema procesima internacionalizaciji I globalizaciji poslovanja
6.3. Proces privatizacije, odabir strateskih partnera
6.4. Odnos prema zivotnom okruzenju
6.5. Odnos prema primarnom sektoru u ekonomiji
]]> <![CDATA[Potencijali za razvoj geoturizma u kontinentalnom zaleđu Crne Gore]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-potencijali-za-razvoj-geoturizma-u-kontinentalnom-zale%C4%91u-crne-gore Fri, 04 Mar 2011 21:02:16 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-potencijali-za-razvoj-geoturizma-u-kontinentalnom-zale%C4%91u-crne-gore Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Geografski položaj, klimatske prilike i karakteristike njenog prostora, kao i prirodni resursi i njihov raspored, čine Crnu Goru po mnogo čemu izuzetnom evropskom državom. Na nešto manje od 14.000 kvadratnih kilometara, smještene su izuzetne prirodne vrijednosti kakve su Bokokotorski zaliv i pješčane plaže južnog dijela jadranske obale, najveće jezero na Balkanu - Skadarsko jezero, kanjon rijeke Tare i planine sjevernog regiona sa često netaknutom prirodom, brojnim ledničkim jezerima i vrhovima od oko 2.500 metara nadmorske visine. Priroda Crne Gore, uključujući bogati biodiverzitet i specifične pejzažne i kulturne vrijednosti, je jedno od njenih najvećih bogatstava. Po broju vrsta po jedinici površine, Crna Gora se ubraja među prve zemlje u Evropi, a ujedno je i dom mnogim endemskim vrstama . Nacionalnim zakonodavstvom je trenutno zaštićeno 7.7% teritorije (4 nacionalna parka i područja sa nižim stepenom zaštite)...

Geoturizam

Geoturizam je ukratko definisan kao turizam koji podržava, podupire, unaprijeđuje i uvažava geografski karakter mjesta koje se posjećuje – njegovu okolinu, kulturu, estetiku, naslijeđe i dobrobit ljudi koji tamo žive.
Koncept održivog turizma nije nikakva novost kod turističkog planiranja destinacija, ali je u prošlosti takav koncept najprije podrazumjevao podupiranje u očuvanju ekološke ravnoteže okoline i minimiziranje negativnih utjicaja masovnog turizma. E sad, pojam geoturizma je blisko povezan sa tim konceptom ali znatno proširen jer ne samo da ima veze sa očuvanjem geografskog karaktera destinacije nego uvažava punu kombinaciju prirodnih obilježja i karaktera ljudi koje razlikuju jednu destinaciju od druge. Najbliži su ovom konceptu danas agroturizam i ...

Sadrzaj:

Uvod..................................3
Geoturizam..............................4
Grupa geo osvijestenih………………………………………………..…….……………..…..5
Grupa urbano profilisanih……………………………………………….………………..…7
Grupa dobri gradjani…………………………………………………………….…………..…9
Ostali profili putnika………………………………………………………………………..…10
Strategija razvoja turizma u kontinentalnom zaledju Crne Gore do2020 god.............................11
Razvoj planinskog turizma …………………………………………………………….….13
Bjelasic a I Komovi…………………………………………………………………………..…15
Potencijali za razvoj geoturizma na Komovima I Bjelasici.......21
Planinski biciklizam..........................23
Kampovanje u divljini.........................25
Pješačenje...............................27
Zaključak.................................29
Literatura................................30
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Geografski položaj, klimatske prilike i karakteristike njenog prostora, kao i prirodni resursi i njihov raspored, čine Crnu Goru po mnogo čemu izuzetnom evropskom državom. Na nešto manje od 14.000 kvadratnih kilometara, smještene su izuzetne prirodne vrijednosti kakve su Bokokotorski zaliv i pješčane plaže južnog dijela jadranske obale, najveće jezero na Balkanu - Skadarsko jezero, kanjon rijeke Tare i planine sjevernog regiona sa često netaknutom prirodom, brojnim ledničkim jezerima i vrhovima od oko 2.500 metara nadmorske visine. Priroda Crne Gore, uključujući bogati biodiverzitet i specifične pejzažne i kulturne vrijednosti, je jedno od njenih najvećih bogatstava. Po broju vrsta po jedinici površine, Crna Gora se ubraja među prve zemlje u Evropi, a ujedno je i dom mnogim endemskim vrstama . Nacionalnim zakonodavstvom je trenutno zaštićeno 7.7% teritorije (4 nacionalna parka i područja sa nižim stepenom zaštite)...

Geoturizam

Geoturizam je ukratko definisan kao turizam koji podržava, podupire, unaprijeđuje i uvažava geografski karakter mjesta koje se posjećuje – njegovu okolinu, kulturu, estetiku, naslijeđe i dobrobit ljudi koji tamo žive.
Koncept održivog turizma nije nikakva novost kod turističkog planiranja destinacija, ali je u prošlosti takav koncept najprije podrazumjevao podupiranje u očuvanju ekološke ravnoteže okoline i minimiziranje negativnih utjicaja masovnog turizma. E sad, pojam geoturizma je blisko povezan sa tim konceptom ali znatno proširen jer ne samo da ima veze sa očuvanjem geografskog karaktera destinacije nego uvažava punu kombinaciju prirodnih obilježja i karaktera ljudi koje razlikuju jednu destinaciju od druge. Najbliži su ovom konceptu danas agroturizam i ...

Sadrzaj:

Uvod..................................3
Geoturizam..............................4
Grupa geo osvijestenih………………………………………………..…….……………..…..5
Grupa urbano profilisanih……………………………………………….………………..…7
Grupa dobri gradjani…………………………………………………………….…………..…9
Ostali profili putnika………………………………………………………………………..…10
Strategija razvoja turizma u kontinentalnom zaledju Crne Gore do2020 god.............................11
Razvoj planinskog turizma …………………………………………………………….….13
Bjelasic a I Komovi…………………………………………………………………………..…15
Potencijali za razvoj geoturizma na Komovima I Bjelasici.......21
Planinski biciklizam..........................23
Kampovanje u divljini.........................25
Pješačenje...............................27
Zaključak.................................29
Literatura................................30
]]> <![CDATA[Organizacija marketinga destinacije]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-organizacija-marketinga-destinacije Fri, 04 Mar 2011 21:00:04 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-organizacija-marketinga-destinacije Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Marketing destinacije

Turizam kao privredna djelatnost zauzima sve veci znacaj u svjetskoj ekonomiji. Ovaj trend raste svake godine I prihodi od turizma se konstantno povecavaju sirom svijeta. Njihovo ucesce u BDP raste. Destinacijom se smatrala geografski dobro definisana oblast kao što je zemlja, ostrvo ili grad. Međutim, ima stavova da destinacija moze biti i perceptivni koncept subjektivno interpretiran od strane potrosaca u zavisnosti od njegove licnosti, kulturne predispozicije, svrhe posete, nivoa obrazovanja, iskustva i drugih faktora. Ipak, najčešće se definiše kao geografska oblast od strane potrošača shvaćena kao jedinstveni entitet sa političkim i zakonskim okvirom za turistički marketing i planiranje. . .

Koncepcija marketinga u turizmu na makro nivou

Destinacijama se ne može upravljati kao preduzećima. One su skupine velikog broja malih turističkih i «neturističkih» preduzeća koja primenjuju sopstvene marketing strategije. Najveći izazov sa kojim se suočava marketing destinacije je ostvarivanje kooperacije između individualnih preduzetnika i mobilisanje resursa ka stvaranju istinski integrisanog marketing miksa i sistema isporuke.

Operativna primena destinacionog marketinga treba da se zasniva na sledećim principima: ...

Sadrzaj:

Uvod…………………………………………………………………….….3
Marketing destinacije……………………………………………………..3
Koncepcija marketinga u turizmu na makro nivou…………………………3
Oblici odrzivosti……………………………………………………..……...6
Principi marketinga…………………………………………………..….…..7
Konkurentnost destinacije……………………………………….…….….…8
Marketing multi-karakteristicnih destinacija u dinamicnim I heterogenim trzistima……………………………………………………………..……10
Mogucnosti u karijeri………………………………………………………12
Zakljucak……………………………………………………………….…..14
Literatura…………………………………………………………….……..15
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Marketing destinacije

Turizam kao privredna djelatnost zauzima sve veci znacaj u svjetskoj ekonomiji. Ovaj trend raste svake godine I prihodi od turizma se konstantno povecavaju sirom svijeta. Njihovo ucesce u BDP raste. Destinacijom se smatrala geografski dobro definisana oblast kao što je zemlja, ostrvo ili grad. Međutim, ima stavova da destinacija moze biti i perceptivni koncept subjektivno interpretiran od strane potrosaca u zavisnosti od njegove licnosti, kulturne predispozicije, svrhe posete, nivoa obrazovanja, iskustva i drugih faktora. Ipak, najčešće se definiše kao geografska oblast od strane potrošača shvaćena kao jedinstveni entitet sa političkim i zakonskim okvirom za turistički marketing i planiranje. . .

Koncepcija marketinga u turizmu na makro nivou

Destinacijama se ne može upravljati kao preduzećima. One su skupine velikog broja malih turističkih i «neturističkih» preduzeća koja primenjuju sopstvene marketing strategije. Najveći izazov sa kojim se suočava marketing destinacije je ostvarivanje kooperacije između individualnih preduzetnika i mobilisanje resursa ka stvaranju istinski integrisanog marketing miksa i sistema isporuke.

Operativna primena destinacionog marketinga treba da se zasniva na sledećim principima: ...

Sadrzaj:

Uvod…………………………………………………………………….….3
Marketing destinacije……………………………………………………..3
Koncepcija marketinga u turizmu na makro nivou…………………………3
Oblici odrzivosti……………………………………………………..……...6
Principi marketinga…………………………………………………..….…..7
Konkurentnost destinacije……………………………………….…….….…8
Marketing multi-karakteristicnih destinacija u dinamicnim I heterogenim trzistima……………………………………………………………..……10
Mogucnosti u karijeri………………………………………………………12
Zakljucak……………………………………………………………….…..14
Literatura…………………………………………………………….……..15
]]> <![CDATA[Održivi razvoj turizma i životne sredine u Podgorici]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-odr%C5%BEivi-razvoj-turizma-i-%C5%BEivotne-sredine-u-podgorici Fri, 04 Mar 2011 20:58:24 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-odr%C5%BEivi-razvoj-turizma-i-%C5%BEivotne-sredine-u-podgorici Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Sažetak

U ovom radu sam iznijela rezultate svog istraživanja u vezi sa održivim razvojem turizma u glavnom gradu Crne Gore,Podgorici. Akcenat sam stavila na potencijale razvoja kao i određene mjere koje je potrebno sprovesti da bi ona postala prepoznatljiva metropola turizma.U uvodnom dijelu bavila sam se uopsteno pojmom odrzivog turizma,konceptom odrzivog turizma i kako se on sprovodi u svijetu i kod nas,zatim,kakve su sve mjere neophodne za sprovodjenje istog.U razradi sam navela osnovne probleme s kojim se nas glavni grad ,Podgorica suocava i kakve je mjere neophodno sprovesti kako bi se odrzao princip odrzivosti u nasem glavnom gradu....
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Sažetak

U ovom radu sam iznijela rezultate svog istraživanja u vezi sa održivim razvojem turizma u glavnom gradu Crne Gore,Podgorici. Akcenat sam stavila na potencijale razvoja kao i određene mjere koje je potrebno sprovesti da bi ona postala prepoznatljiva metropola turizma.U uvodnom dijelu bavila sam se uopsteno pojmom odrzivog turizma,konceptom odrzivog turizma i kako se on sprovodi u svijetu i kod nas,zatim,kakve su sve mjere neophodne za sprovodjenje istog.U razradi sam navela osnovne probleme s kojim se nas glavni grad ,Podgorica suocava i kakve je mjere neophodno sprovesti kako bi se odrzao princip odrzivosti u nasem glavnom gradu....
]]> <![CDATA[Održivi razvoj turizma i životne sredine na podrućju opštine Podgorica]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-odr%C5%BEivi-razvoj-turizma-i-%C5%BEivotne-sredine-na-podru%C4%87ju-op%C5%A1tine-podgorica Fri, 04 Mar 2011 20:57:20 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-odr%C5%BEivi-razvoj-turizma-i-%C5%BEivotne-sredine-na-podru%C4%87ju-op%C5%A1tine-podgorica Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

...Održivost znaci traženje novoga smisla ekonomije I tehnologije kao vidova covjekove racionalne prakse. To znaci koncipiranje nove vizije ne samo ekonomije I tehnologije, vec I kulture, politike, medicine I sl. odnosno nove vizije cjelokupnog nacina života I privređivanja.
Održivi razvoj donosi novu optimističku viziju globalnog razvoja, odnosno razvoja za sve, stavljajući akcenat na nove poslovne strategije preduzeća kao bazične jedinice ekonomskog I tehnološkog razvoja, koje mora uvažavati sve rigoroznije ne samo ekonomske nego I ekološke kriterijume.

Problematika istraživanja

Problematika istrazivanja koncepta razvoja održivog turizma na podrucju opstine Podgorica je data kroz nekoliko teza:
1. da li uopšte postoji održivi razvoj na podrucju Podgorice?
2. u kojoj mjeri je zivotna sredina u Podgorici ugrozena i na koji nacin;
3. problemi koji se ticu zemljista kao i neplanske,tzv.»divlje» gradnje na podrucju opstine;
4. u kojoj mjeri je izvrsena implementacija koncepta odrzivog razvoja Podgorice?

- stare i zagadjujuce industrije,zagadjivanje odredjenih lokacija i lose ekoloske ucinke glavnih zagadjivaca(kao sto je kombinat aluminijuma-KAP);
- povecanje saobracaja i sve veci negativan uticaj na zivotnu sredinu Podgorice;
- visok stepen zagadjenosti urbanih izvora,otpadne vode,cvrsti otpad
- institucije koje se bave problemima odrzavanja zdrave zivotne sredine(JPK-Javno
komunalno Preduzece,Vodovod,Ekotoksikoloski zavod)...

SADRZAJ:

Uvod……………………………………………………………………….3
Problematika istrazivanja………………………………………………….3
Predmet istraživanja koncepta održivog razvoja............4
Projekcija za sprovodjenje neophodnih mjera i aktivnosti u buducoj
implementaciji koncepta održivog razvoja turizma vezano za
Podgoricu..........................5
Nacionalna strategija održivog razvoja turizma...........7
Zaključak............................8
Literatura...........................10
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

...Održivost znaci traženje novoga smisla ekonomije I tehnologije kao vidova covjekove racionalne prakse. To znaci koncipiranje nove vizije ne samo ekonomije I tehnologije, vec I kulture, politike, medicine I sl. odnosno nove vizije cjelokupnog nacina života I privređivanja.
Održivi razvoj donosi novu optimističku viziju globalnog razvoja, odnosno razvoja za sve, stavljajući akcenat na nove poslovne strategije preduzeća kao bazične jedinice ekonomskog I tehnološkog razvoja, koje mora uvažavati sve rigoroznije ne samo ekonomske nego I ekološke kriterijume.

Problematika istraživanja

Problematika istrazivanja koncepta razvoja održivog turizma na podrucju opstine Podgorica je data kroz nekoliko teza:
1. da li uopšte postoji održivi razvoj na podrucju Podgorice?
2. u kojoj mjeri je zivotna sredina u Podgorici ugrozena i na koji nacin;
3. problemi koji se ticu zemljista kao i neplanske,tzv.»divlje» gradnje na podrucju opstine;
4. u kojoj mjeri je izvrsena implementacija koncepta odrzivog razvoja Podgorice?

- stare i zagadjujuce industrije,zagadjivanje odredjenih lokacija i lose ekoloske ucinke glavnih zagadjivaca(kao sto je kombinat aluminijuma-KAP);
- povecanje saobracaja i sve veci negativan uticaj na zivotnu sredinu Podgorice;
- visok stepen zagadjenosti urbanih izvora,otpadne vode,cvrsti otpad
- institucije koje se bave problemima odrzavanja zdrave zivotne sredine(JPK-Javno
komunalno Preduzece,Vodovod,Ekotoksikoloski zavod)...

SADRZAJ:

Uvod……………………………………………………………………….3
Problematika istrazivanja………………………………………………….3
Predmet istraživanja koncepta održivog razvoja............4
Projekcija za sprovodjenje neophodnih mjera i aktivnosti u buducoj
implementaciji koncepta održivog razvoja turizma vezano za
Podgoricu..........................5
Nacionalna strategija održivog razvoja turizma...........7
Zaključak............................8
Literatura...........................10
]]> <![CDATA[Mogućnosti razvoja sportskog turizma u Budvi]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-mogu%C4%87nosti-razvoja-sportskog-turizma-u-budvi Fri, 04 Mar 2011 20:55:38 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-mogu%C4%87nosti-razvoja-sportskog-turizma-u-budvi Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Prirodna i kulturološka različitost su osnova za razvoj selektivnog turizma. Polazeći od prirodnih i antropogenih vrijednosti Crne Gore, kao i činjenice da kvalitetan turistički razvoj zahtijeva napuštanje koncepta masovnosti, ili bolje reći ublažavanja negativnih efekata koje je razvoj konvencionalne forme turizma donio, a u korist selektivnog, održivog turizma i elitnog, neophodno je ozbiljno se pozabaviti kvalitetnim vidovima selektivnog turizma koji bi Crnoj Gori donijeli, pored novog kvaliteta i prostorne redistribucije ponude, produženu turističku sezonu, održivi razvoj turizma, buđenje prostora koji nije turistički afirmisan, a ima realne potencijale. Vjerujemo da bi obogaćeni turistički proizvod crnogorske obale i crnogorskih planina turističko tržište valorizovalo na pravi način. Nove selektivne forme turizma obezbijedile bi :
• različito ponašanje učesnika od ponašanja turista u masovnim kretanjima;
• različit odnos prema okruženju;
• manji broj učesnika;
• principe na kojima počiva koncept održivog razvoja (ekološki, socio-kulturni, ekonomski).

Kakav je to Crna Gora prostor i šta bi sve mogli ponuditi zahtjevnoj turističkoj tražnji? Vjerujemo da su vrijednosti prostora uglavnom poznate, ali sasvim sigurno ne dovoljno, čak ni ljudima koji na crnogorskom prostoru žive. Obala duga približno 300km, sa unikatnim zalivom, Lovćen sa Cetinjem, Skadarsko jezero, Tara, Durmitor, Biogradska gora... Sve navedeno i još puno vrijednog na prostoru od 13.812 km2. Ako znamo da je prostor mulltikonfesionalan, etnički veoma raznolik, mogućnosti se naslućuju. Davnih sedamdesetih TUI je ustanovio: “Crna Gora je vjerovatno najveća nada jugoslovenskog turizma”...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Sportski turizam – potencijal prepoznat u svijetu 5
1.2 Sport i turizam, pojam sportskog turizma 8
1.3 Budva – potencijalni sportski centar 10
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Prirodna i kulturološka različitost su osnova za razvoj selektivnog turizma. Polazeći od prirodnih i antropogenih vrijednosti Crne Gore, kao i činjenice da kvalitetan turistički razvoj zahtijeva napuštanje koncepta masovnosti, ili bolje reći ublažavanja negativnih efekata koje je razvoj konvencionalne forme turizma donio, a u korist selektivnog, održivog turizma i elitnog, neophodno je ozbiljno se pozabaviti kvalitetnim vidovima selektivnog turizma koji bi Crnoj Gori donijeli, pored novog kvaliteta i prostorne redistribucije ponude, produženu turističku sezonu, održivi razvoj turizma, buđenje prostora koji nije turistički afirmisan, a ima realne potencijale. Vjerujemo da bi obogaćeni turistički proizvod crnogorske obale i crnogorskih planina turističko tržište valorizovalo na pravi način. Nove selektivne forme turizma obezbijedile bi :
• različito ponašanje učesnika od ponašanja turista u masovnim kretanjima;
• različit odnos prema okruženju;
• manji broj učesnika;
• principe na kojima počiva koncept održivog razvoja (ekološki, socio-kulturni, ekonomski).

Kakav je to Crna Gora prostor i šta bi sve mogli ponuditi zahtjevnoj turističkoj tražnji? Vjerujemo da su vrijednosti prostora uglavnom poznate, ali sasvim sigurno ne dovoljno, čak ni ljudima koji na crnogorskom prostoru žive. Obala duga približno 300km, sa unikatnim zalivom, Lovćen sa Cetinjem, Skadarsko jezero, Tara, Durmitor, Biogradska gora... Sve navedeno i još puno vrijednog na prostoru od 13.812 km2. Ako znamo da je prostor mulltikonfesionalan, etnički veoma raznolik, mogućnosti se naslućuju. Davnih sedamdesetih TUI je ustanovio: “Crna Gora je vjerovatno najveća nada jugoslovenskog turizma”...

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Sportski turizam – potencijal prepoznat u svijetu 5
1.2 Sport i turizam, pojam sportskog turizma 8
1.3 Budva – potencijalni sportski centar 10
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14

]]> <![CDATA[Materijalna baza za razvoj turizma na Zlatiboru]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-materijalna-baza-za-razvoj-turizma-na-zlatiboru Fri, 04 Mar 2011 20:53:55 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-materijalna-baza-za-razvoj-turizma-na-zlatiboru Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Zlatibor pre svega planina izuzetne lepote, prijatne klime, prosrane pasnjake, vodom bogatih planinskih potoka. Tu je oko hiljadu kvadratnih kilometara livada i visova, proplanaka i suvati, bezdana i useka a ovde se susrecu kontinentalna i mediteranska klima. Nije poznato kako se Zlatibor zvao u najstarije vrijeme. U srednjem vijeku, ovaj kraj se nalazio u okviru zupe Rujno, administrativne oblasti Razke, pa je i cijeli Zlatibor nosio takvo ime. Ono potice od krzljave biljke ruja koja se koristila za bojenje (štavljenje) koze i izvozila se u Dubrovnik, a danas raste po selima Semegnjevu, Stublu i Uvcu. Od XVIII vijeka, sve vise se koristi naziv Zlatibor, a i 1855-te godine je, prilikom nove administrativne podjele Srbije, Rujanski srez podijeljen na Ariljski i Zlatiborski, pa ime Zlatibor dospijeva i u zvanična dokumenta. Postoje tri predanja o postanku imena Zlatibora...

TURISTICKO GEOGRAFSKI POLOZAJ

Zlatibor је planina koja se prostire na povrsini od oko 1000 km2, dugacka је 30 km, а siroka i do 15 km. Pruza se pravcem severozapad-jugoistok. Najvisi vrh je Tornik (1496 m). Zlatibor se prostire izmedju 43° 31' N i 43° 51' N, i izmedju 19° 28' E i 19° 56' E. Poznato je letovaliste i zimovaliste, kao i klimatsko leciliste. Zlatibor se nalazi na severnom delu oblasti zvane Stari Vlah, granicne oblasti između Raske, Hercegovine i Bosne. Lezi u oblastima opstina Cajetine, Uzica i Nove Varosi u Zlatiborskom okrugu. Administrativni centar Zlatibora je varosica Cajetina, ali centar Zlatibora u svakom drugom pogledu - osim administrativnom - je gradic Kraljeve Vode (Zlatibor), poznato turisticko mesto...

SADRZAJ:

1. Naslovna strana
2. Sadrzaj
3. Uvod
4. Turisticko-geografski polozaj
5. Prirodni motive
6. Geomorfoloski motive
7. Hidroloski motive
8. Klima
9. Biljni i zivotinski svet
9. Biljni svet
10. Pecurke i zivotinjski svet
11. Kulturni motive
12. Hjke na vukove i hram Svetog Preobrazenja Gospodnjeh
13. Materijalna baza (Zdravstveni, kulturni i rekreativni turizam)
14. Sportski turizam
15. Hotelska ponuda
16. Nacionalne kuce
17. Promet turista
18. Zakljucak
19. Literature
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Zlatibor pre svega planina izuzetne lepote, prijatne klime, prosrane pasnjake, vodom bogatih planinskih potoka. Tu je oko hiljadu kvadratnih kilometara livada i visova, proplanaka i suvati, bezdana i useka a ovde se susrecu kontinentalna i mediteranska klima. Nije poznato kako se Zlatibor zvao u najstarije vrijeme. U srednjem vijeku, ovaj kraj se nalazio u okviru zupe Rujno, administrativne oblasti Razke, pa je i cijeli Zlatibor nosio takvo ime. Ono potice od krzljave biljke ruja koja se koristila za bojenje (štavljenje) koze i izvozila se u Dubrovnik, a danas raste po selima Semegnjevu, Stublu i Uvcu. Od XVIII vijeka, sve vise se koristi naziv Zlatibor, a i 1855-te godine je, prilikom nove administrativne podjele Srbije, Rujanski srez podijeljen na Ariljski i Zlatiborski, pa ime Zlatibor dospijeva i u zvanična dokumenta. Postoje tri predanja o postanku imena Zlatibora...

TURISTICKO GEOGRAFSKI POLOZAJ

Zlatibor је planina koja se prostire na povrsini od oko 1000 km2, dugacka је 30 km, а siroka i do 15 km. Pruza se pravcem severozapad-jugoistok. Najvisi vrh je Tornik (1496 m). Zlatibor se prostire izmedju 43° 31' N i 43° 51' N, i izmedju 19° 28' E i 19° 56' E. Poznato je letovaliste i zimovaliste, kao i klimatsko leciliste. Zlatibor se nalazi na severnom delu oblasti zvane Stari Vlah, granicne oblasti između Raske, Hercegovine i Bosne. Lezi u oblastima opstina Cajetine, Uzica i Nove Varosi u Zlatiborskom okrugu. Administrativni centar Zlatibora je varosica Cajetina, ali centar Zlatibora u svakom drugom pogledu - osim administrativnom - je gradic Kraljeve Vode (Zlatibor), poznato turisticko mesto...

SADRZAJ:

1. Naslovna strana
2. Sadrzaj
3. Uvod
4. Turisticko-geografski polozaj
5. Prirodni motive
6. Geomorfoloski motive
7. Hidroloski motive
8. Klima
9. Biljni i zivotinski svet
9. Biljni svet
10. Pecurke i zivotinjski svet
11. Kulturni motive
12. Hjke na vukove i hram Svetog Preobrazenja Gospodnjeh
13. Materijalna baza (Zdravstveni, kulturni i rekreativni turizam)
14. Sportski turizam
15. Hotelska ponuda
16. Nacionalne kuce
17. Promet turista
18. Zakljucak
19. Literature
]]>