Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U literaturi postoji veliki broj definicija kulture. Kultura je skup svih onih procesa, promena i tvorevina koje su nastale kao posledica materijalne i duhovne intervencije ljudskog društva.
Sve one se mogu klasifikovati na grupe definicija koje polaze od:
- globalnog pristupa kulturi i
- osnovnog sadržaja kulture.
Važnu odrednicu za određenje pojma i definicije kulture predstavlja ljudski aktivizam pa shodno tome postavlja se pitanje koji oblici pomenutog aktivizma predstavljaju kultura.
U tom kontekstu postoje tri shvatanja i to: da je kultura jednako civilizacija, civilizacija je krajnje izgrađen stepen kulture i kultura je isto što i duhovni sadržaj.
Kultura se može posmatrati kroz:
- nematerijalne aspekte koje čine sadržaj kulture i
- materijalne aspekte putem kojih se sadržaj kulture izražava.
Uloga kulture u društvu je ogromna i podrazumeva:
- stvaranje identiteta čoveka i društva – kako ljudi razumeju sebe i šta je za njih značajno,
- socijalizaciju čoveka (sticanje znanja o načinu života u društvu, osposobljavanje za samostalan život, integracija u društvo, oblikovanje sopstvenog ponašanja i dr.),
- institucionalizaciju društva – regulisanje svakodnevnog života i opredeljivanje društvenih ciljeva kao i harmonizovanje ljudi i prenos društveno prihvatljivog ponašanja budućim generacijama.
U osnovne tipove kulture ubrajaju se:
- tradicionalna,
- elitistička i
- masovna kultura.
Tradicionalna kultura predstavlja ustaljena ponašanja koja se ponavljaju putem specifičnih normi...

Masovna kultura i podkultura

Masovna kultura

Nastanak masovne kulture

Osnovno obeležje nauke u drugoj polovini 18. veka bio je nagli razvoj tehnike i saobraćaja. Industrijskom revolucijom smatra se nagomilavanje pronalazaka i tehničkih dostignuća. Brze tehničke promene prati demografska revolucija. U cilju zadovoljenja potrebe industrije za radnom snagom, nastaje predindustrijski grad prenatrpan ljudima koje su savremena sredstva transporta brzo prebacila iz najudaljenijih delova zemlje. Iz svojih propalih radionica, oni prelaze u prljava predgrađa Londona, Mančerstera, Lidsa i gube veze sa matičnim društvom, sa porodicom. Utopljeni u anonimnu fabričku i gradsku gomilu, oni postaju samo još ,,jedne ruke”. Proces mehanizacije tako nepovratno uništava narodnu kulturu i formirajući psihu budućeg primaoca masovne kulture stvara plodno tlo za njen razvitak...



S A D R Ž A J

Uvod 3
1 Masovna kultura i podkultura 4
1.1 Masovna kultura 4
1.1.1 Nastanak masovne kulture 4
1.1.2 Pojam masovne kulture 5
1.1.3 Karakteristike masovne kulture 6
1.1.4 Sredstva masovne kulture 6
1.1.5 Kič i šund kao pojave masovne kulture 8
1.1.5.1 Kič 8
1.1.5.2 Šund 10
1.2 Podkultura 10
1.2.1 Stil i identitet podkulture 13
1.2.2 Protivkultura 16
3 Primeri masovne kulture i podkulture u Srbiji 17
3.1 Turbofolk kultura kao masovna kultura u Srbiji 17
3.2 Exit podkultura 20
Zaključak 21
Literatura 22