Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Akcionarsko drustvo - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Društvene nauke (/Forum-dru%C5%A1tvene-nauke)
+--- Tema: Akcionarsko drustvo (/Thread-akcionarsko-drustvo--8600)


Akcionarsko drustvo - Vesnica - 05-07-2010 10:20 PM

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz berzanskog poslovanja.

Akcionarsko drušvo je privredno drušvo, koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara. Osnovni kapital pribavlja se izdavanjem i prodajom akcija. Akcije imaju određenu nominalnu vrednost. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija čini osnovni kapital akcionarskog društva.
Akcionarska društa su se razvila u XIX veku, kada su počela i zakonaski da se uređuju. Prvo su se razvila u Italiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, zatim i drugim zemljama.
Za preteču savremenih akcionarskih društva smatra se Banco di S. Giorgio, osnovano u Đenovi 1407. godine. Međutim, prvi početak akcionarskog društva predstavljaju velike prekomorske kolonijalne kompanije, osnovane početkom XVII veka.
Prvo akcionarsko društvo u Srbiji osnovano je 1869. godine. To je bila "Prva Srpska Banka". Akcionaraka društva su najvažniji oblik privrednih društva sa stanovišta pribavljanja kapitala. Postoji mogućnost koncentracije kapitala u društvu iz brojnoh manjih izvora, od akcionara.
Akcionarsko društvo ima svoju imovinu, koja je odvojena od imovine akcionara. Akcionari kupuju od akcionarskog društva akcije koje je to društvo izdalo, unoseći tako u društvo svoje uloge.
Ulozi mogu biti: u novcu, u svarima i pravima izraženim u novčanoj vrednosti, ali ne i u radu i uslugama društvu, bilo da su izvršene ili buduće. Izuzetno, novčani ulog može biti u izvršnom radu i uslugama za društvo, ako je reč o posebnom obliku i to zatvorenom akcionarskom društvu, i ako je određeno osnivčkom aktom.
Akcionarsko društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Akcionari ne odgovaraju za obaveze akcionarskog društva. Oni su samo dužni da unesu svoj ulog kojim su kupili akcije.
U ekonomskom pogledu, akcionarsko društvo je najznačajniji tip trgovačkog društva, koje je po svoj organizaciji i obliku podesno za formiranje i koncentraciju kapitala, pa je po tom osnovu i glavni oblik multinacionalnih kompanija i structure međunarodnih holdinga.

2. Organizacija akcionarskog društva


Akcionarsko društvo ima sledeće organe: skupštinu akcionara, upravni odbor, nadzorni odbor, direktora.Sve glavne odluke donosi skupština akcionara. U njoj su svi akcionari zastupljeni srazmerno broju običnih akcija koji poseduju. Pravilo je da jedna akcija nosi jedan glas u skupštini.
Iz tehničkih razloga, akcionare na sednicama zastupaju njihovi predstavnici u skupštini. Upravni odbor je odgovoran za sprovođenje odluka skupštine. Njega imenuje skupština akcionara.Direktor zastupa društvo u javnosti i odgovoran je akcionarima za stanje njihove imovine.
On je glavni izvršni organ koji se svakodnevno stara o ciljevima preduzeća formulisanim na skupštini akcionara.Nadzorni odbor se stara o zakonitosti poslovanja akcionarskog društva. On predstavlja instrument kontrole upravnog odbora i direktora.Značajnu kontrolnu ulogu igra eksterna revizija.
Odvajanjem funkcije vlasnika od upravljača pojavila se nesigurnost vlasnika u pogledu poštenog upravljanja njegovom imovinom. Zbog toga se vlasnici koriste eksternom revizijom kao mehanizmom disciplinovanja direktora.
Eksterni revizori su nezavisne firme i pojedinci koji za račun vlasnika vrše verifikaciju poslovnih knjiga i utvrđuju verodostojnost izveštaja kojima direktori polažu račun akcionarima.

3.Nastanak i karakteristike akcionarskog društva u Jugoslaviji

Preovlađujući osnov za nastanak akcionarskih društava u Jugoslaviji danas bio je Zakon o svojinskoj transformaciji donet 1997. godine. Po njemu su preduzeća u društvenom vlasništvu, autonomnom odlukom, ulazila u proces svojinske transformacije. Zaposleni radnici su, u skladu sa zakonom, dobijali besplatne akcije u visini od 60% akcija preduzeća. Besplatna i masovna podela akcija su osnovne karakteristike ovog procesa. Iz njih proističu i osnovne karakteristike jugoslovneskih akcionarskih društava. U odsustvu drugih instrumenata i institucija finansijskog tržišta, ovakav proces privatizacije nije bitnije izmenio fizionomiju preduzeća.
Besplatna podela akcija radnicima koji su nedovoljno upućeni u osnovne pojmove akcionarstva omogućava zadržavanje starih odnosa u preduzeću, što je u većini slučajeva loše. Na delu je "samoupravljanje", terminološki i formalno – pravno zamagljeno akcionarstvom, ali bez osnovnih njegovih odlika. Reč samoupravljanje ovde treba shvatiti u lošoj konotaciji, kao odnos u kome se direktori ponašaju kao vlasnici, zloupotrebljvajući svoj položaj na štetu pravih vlasnika, u ovom slučaju akcionara.
Masovna podela akcija je dovela do preterane disperzije vlasništva. U odsustvu organizovanog tržišta kapitala, ovakva situacija dovela je do paralize mehanizma odlučivanja u novoformiranim preduzećima, što je direktorima ostavilo veliki prostor za samostalno odlučivanje, bez mogućnosti akcionara da značajnije utiču na stanje i perspektive svog vlasništva.
Interese akcionara u skupštini zastupaju njihovi opunomoćenici. Ti spiskovi su u većini slučajeva podmetnuti na potpis već prilikom upisa akcija. Prosečan akcionar ne zna kako izgleda ugovor o punomoćju koji je tom prilikom potpisao, za šta glasa njegov opunomoćenik ili kako da ga promeni. Obzirom da su na spisku uglavnom zaposleni u preduzeću, menadžment može da vrši uticaj na skupštinu akcionara. Veliki broj akcionara zaposlenih u preduzeću i njihov strah od gubitka posla taj uticaj dodatno povećava.