Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Појам и суштина наставе - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Prirodne nauke (/Forum-prirodne-nauke)
+---- Forum: Pedagogija (/Forum-pedagogija)
+---- Tema: Појам и суштина наставе (/Thread-%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BC-%D0%B8-%D1%81%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B5)


Појам и суштина наставе - VS1 - 04-07-2010 06:17 PM

Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из разних области.


Термин дидактика потиче од грчке речи дидаскеин што значи поучавати. Педагошко значење добио је тек у 17. веку захваљујући Раткеу и посебно Комнеском аутору чувене Велике дидактике. Пре тога се тим термином означавала литерарна врста поучног карактера.
Као педагошки термин дидактика од почетка има различита значења. Ни данас не постоји јединствена од свих прихваћених дефиниција дидактике. Најприхватљивија је међутим, она дефиниција по којој је дидактика наука о општима законитостима наставе. Њоме се указује на то да се дидактика бави оним проблемима и законитостима који се тичу сваке наставе.
Посебним, специфичним проблемима наставе појединих наставних предмета баве се методике. Разуме се и дидактика и методике међусобно су тесно повезане. Дидактика представља основу свих методика, али и она се на њих ослања, уопштавајући њихова достигнућа. Могло би се рећи да је дидактика општа методика, а свака методика примењена дидактика.
Дидактика је и теоријска и нормативна наука, што значи да међу њене задатке спадају и објашњавање и усмеравање одговарајуће васпитне делатности.
Теоријску компоненту дидактике чине сазнавање и тумачење закона на подручју наставе. Функција дидактике се међутим тиме не исцрпљује. Она и нормира наставни рад, и то принципима и правилима заснованим на научним законима. При том се ослања у првом реду на властите, дидактичке законе али се користи и одговарајућим законима других наука, рецимо законима психологије и гнесеологије.
Према томе, дидактика доприноси како сазнавању објективних законитости наставног процеса тако и успешном управљању тим процесом. Те две њене компоненте нераздвојно су међусобно повезане и подједнако су значајне. Без нормативне компоненте би се дидактика свела на јалово теоретисање, а без теоријске компоненте била би онемогућена и њена нормативна, практична компонента.
Значај дидактике проистиче из значаја онога чиме се она бави:
- сазнавања општих законитости наставе и
- нормирања наставне праксе.
Сазнавањем општих законитости наставе омогућује се изграђивање општих смерница за обављање наставне делатности. Додуше, дидактика се при изграђивању тих смерница служи и законима позамљеним од других наука, али се првенствено ослања на сопствене научне законе. Ове опште смернице представљају основу на којој методике изграђују конкретна упуства за организовање и извођење наставе одговарајућих наставних предмета. Зато се може рећи да без дидактике не би било ни ефикасних методика, које оспособљавају за успешно поучавање.
Предмет овог рада у наставку биће један од сегмената који се дидактика бави а то је процес наставе. Рад има за циљ да прикаже суштину овог процеса. У склопу рада обрађене су следеће тезе: дефиниција наставе, врсте наставе, наставакао јединство поучавања и учења, образовна и васпитна функција наставе, свестрано развијање ученика у настави, основне компоненте наставног процеса, однос између сазнајне активности у науци и у настави и етапе сазнајног процеса у настави.

1 Појам и суштина наставе
1.1 Дефиниција наставе


Слично дидактици, наставу дефинишу на различите начине. У ствари, њу сад и није лако дефинисати, јер доживљује све брже и све веће промене, тако да ниједна од њених дефиниција не може да остане потпуно тачна.
Неоспорно је да настава представља један од многих видова васпитања (схваћеног у ширем смислу те речи), тј. један од многих ви¬дова интенционалног (намерног) утицања на развитак личности, а не подлеже сумњи ни то да је она облик учења, облик усвајања тековина културе. Такође се не може порећи ни то да наставом руководе, не¬посредно или посредно, наставници, односно особе које већ знају и умеју оно што ученици тек треба да науче и оспособљене су за поучавање.
Учење уз наставникову помоћ остварује се и ван школа д других школама слиених институција, али је уобичајено да се наставом исматра оно учење уз (непосредну и посредну) наставникову помоћ које се реализује у школама и другим њима сличним установама, и то по утврђеним, озваниченим (наставним) плановима и програмима. Настава би се такође могла дефинисати и као васпитање које се остварује под (непосредним или посредним) руководством наставника, и то по утврђеним, озваниченим (наставним) плановима и програмима.
Настава може бити индивидуална и колективна. Индивидуална је кад наставник поучава једног ученика, а колективна кад наставник истовремено поучава више ученика. Дидактика се углавном бави колективном наставом, јер се индивидуалној настави - због њене неекономичности - релативно ретко прибегава (пораст броја ученика учинио је, већ одавно, индивидуалну наставу нецелисходном).

1.2 Врсте наставе

При набрајању врста наставе, прво треба споменути редовну на¬ставу. То је она настава која је обавезна за све ученике одређеног разреда неке школе. Она је најраспрострањенија и најважнија.
Допунска настава је намењена ученицима који у редовној на¬стави имају тешкоћа, па им је неопходна допунска наставникова помоћ да би савладали прописано наставно градиво. И продужна настава представља допунску помоћ слабијим ученицима, али за разлику од допунске наставе, која се реализује током читаве школске године, она се организује након завршетка редовног школског рада. Продужна настава траје десетак дана и обухвата ученике који на крају редовне наставе нису били позитивно оцењени из појединих предмета, а сматра се да би им интензиван накнадни рад могао помоћи да стекну одговарајућа знања и умења.
У додатну наставу укључују се ученици који су и вољни и способни да проширују и продубљују образовање које се стиче у редовној настави, тј. они појединци који желе и могу да у појединим наставним подручјима остварују више од онога што је наставним програмом про¬писано. У њој се ради по групама које се могу формирати и од ученика различитих разреда.