Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Bilbordi kao novi mediji - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Društvene nauke (/Forum-dru%C5%A1tvene-nauke)
+---- Forum: Marketing (/Forum-marketing)
+---- Tema: Bilbordi kao novi mediji (/Thread-bilbordi-kao-novi-mediji)


Bilbordi kao novi mediji - Vesnica - 08-06-2010 06:06 PM

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz marketinga.

Sadržaj :
1 UVOD 3
1.1 Промоција 5
1.1.1 Публицитет 5
1.1.2 Економска пропаганда-ЕПП 6
1.1.3 Процес Економске Пропаганде 7
1.1.4 Унапредјење продаје 7
1.1.5 Лична продаја 8
1.1.6 Први банер на Интернету 9
1.2 Адвертисинг 9
1.2.1 Графичка пропагандна средства 10
1.2.2 Новински чланци, репортаже и пропагандни текстови 10
1.2.3 Рекламе у штампаним медијима 10
1.3 Билборд 11
1.4 Шта је “Бiлборд”? 11
1.4.1 Билборд за позоришну представу 12
1.4.2 Билборд за техничку робу 12
1.5 Историјат билборда 12
1.5.1 Предности оглашавања 13
1.5.2 Недостаци оглашавања 13
1.5.3 Како се бира права комбинација медија? 14
1.6 А шта је са страним тржиштем? 15
1.7 Улога новинара у истраживању и изградњи рекламе 17
2 ZAKLJUČAK 22
3 LITERATURA 23

1 UVOD

У овом раду ће бити приказана тржишна комуникација, односно професионална комуникација и то само из перспективе групе професионалних комуникатора новинара. Новинари се дефинишу као професионална група, а не као професија у пуном смислу те речи. Они су познати и као “мека” професија” за разлику од “тврдих” професија какве су лекари, фармацеути, правници или инжењери.

Циљ истраживања су билборди, али такође је и циљ истраживања сам новинар који треба да осмисли билборд односно рекламно средство са којим ће привући пуно пажње.

Новинари су још познати и као «отворена» професија која нужно не захтева ни претходно формално образовање, ни одговарајућу диплому. У случају новинара не постоји строго одређени ниво и врста образовања као неопходан, законом прописан услов за обављање послова, док се веома високо вреднује практично искуство.

Код других професија, врста и ниво образовања су унапред одређени ( нпр. медицински факултет да би се било лекар), као и провера знања (стручни испит) - и тек након тога могуће је стицати практично искуство. Популарна дефиниција новинара као “универзалног незналице” указује на представу о групи експерата чије је знање у првом реду инструментално а не садржинско. То је професионална група која је овладала у превасходно модусом како (информисати о нечему што има јавни значај), а тек затим и са шта . Јер, по правилу, новинар нема темељна знања “изнутра” нити о једној посебној области.

Новинари су персонализован и специјализован орган (око, уво, језик и пре свега истраживачки «нос») у служби јавности који анализира, обрађује и припрема за објављивање све оно за што се може претпоставити да је- као предмет расправе - у интересу те исте јавности. Поље новинарства је микро-космос који има властите законитости. У телевизијском сегменту медијског поља успостављају се конкурентски односи између великих, националних ТВ мрежа, али и односи зависности измедју ових и регионалних и локалних ТВ станица.

Унутар поља новинарства се одређује релативни значај једног гласила – како за то поље, тако и за јавност у целини. Без рекламирања нема тржишне економије као што без слободе говора нема демократског друштва.
ИКС повезује:
• свет производње добара и услуга са њиховим купцима.
• свет политике и јавност, односно грађане.

Рекламирање је нужна претпоставка како «економије обима» која смањује цену призвода тиме што омогућује масовни пласман, тако и сувереног права купца да бира између више роба за које , без оглашавања, не би ни знао да постоје.

Путем реклама се остварује планирано застаревање производа. Мада многи производи обављају своје функције (одећа, аутомобил, ТВ пријемник, итд...) реклама намеће нови тренд – у боји, облику, дизајну – па се демодирана добра бацају (оут), а купују она која су у тренду (ин).
Новинари , своју професионалну улогу темеље на информисању јавности, а редакција је инстутуција у којој се као група организују да би обављали своје послове . Специјалисти који се баве тржишном комуникацијом, раде у рекламној агенцији. Најпре су рекламне агенције биле само посредник између привреде и медија :
• За провизију (%) коју су добијале од издавача продавале су рекламни простор у новинама.
Потом су почеле да раде и сложеније послове. Данашња рекламна агенција састоји се, по правилу, од четири целине:
1. управе,
2. креативног тима,
3. истраживачке групе и
4. одсека за сарадњу са медијима (медиа планнинг).

Медији имају интерес за успостављање , високих професионалних стандарда рекламе .
Јер претерана и лажна обећања у огласима које они преносе доводе у питање и њихову кредибилност. Велике ТВ мреже имају властите службе које проверавају тачност тврдњи у огласима и одбијају оне који не испуњавају етичке (али и естетске стандарде) - и то без обзира на цену коју је оглашивач спреман да плати. Овде ће бити и речи о публицитету као јако важном елемент стратегије тржишног комуницирања.

Публицитет је кључна категорија која нам омогућава да разликујемо професије новинарства и ПР. Најкраће речено, публицитет је квалитет који нешто или некога чини видљивим, друштвено запаженим и важним, предметом о коме се мисли или говори. ПР неизбежно у интеракцији са новинарском професијом. Али, то не значи да за њу није опасан. Суштински разлог за потенцијални и учестао сукоб измедју ових двеју професија укорењен је у природним разликама које ове професије имају у односу на производњу публицитета.