Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Finansijska kontrola je instrument nadzora ostvarivanja i sprovođenja finansijskog plana. Utvrđivanje odstupanja i uzorka odstupanja na relaciji planirane i ostvarene veličine je osnova interesovanjafinansijske kontrole. Objekti kontrole su odstupanja i uzorci odstupanja koji treba da posluže:

kao etanol za identifikovanje odgovornih subjekata za odstupanja, kako bi se podstakli na davanje obrazloženja za nastala odstupanja,
kao podatak na koji se oslanja korekcija donetog plana, a koji kao činilac budućeg odlučivanja predstavlja njegov sastavni deo.

Značaj finansijske kontrole treba posmatrati u svetlu veličina i obima poslova i zadataka koje obavlja i vrši finansijska funkcija preduzeća. Sva odstupanja između planirani i ostvarenih veličina iskazuje se dvojako:
oduzimanjem planskih od ostvarenih veličina, na osnovu čega se do podataka o apsolutnim rezultatima odstupanja, ili
deobom stvarnih sa planiranim veličinama, čime se dobija pokazatelj relativnog odstupanja.
Kako su objekti kontrole sama odstupanja finansijskih planova i bilansa preduzeća, to postoje dve vrste kontrola, i to:

kontrola zasnovana na finansijskim poslovima i
kontrola zasnovana na bilansima.

KONTROLA ZASNOVANA NA FINANSIJSKOM PLANU

Finansijski planovi preduzeća mogu funkcionisati kao instrument menadžmenta samo uz adekvatnu finansijsku kontrolu kojom se utvrđuju istinite planske veličine. U vezi sa finansijskom kontrolom postavlja se niz pitanja, a pre svega:

učestalosti i rokova kontrole,
postupaka kontrole, i
načina korišćenja dobijeni informacija, na osnovu kojih bi se vodila finansijska politika i vršilo finansijsko planiranje.

Po pitanju učestalosti i rokova kontrole, obe kategorije su identične finansijskom planiranju. Postupak kontrole obuhvata utvrđivanje odstupanja između stvarnih planskih zadataka, ako su ona negativna, odnosno ako nisu ispunjeni planski zadaci, imenovanje odgovornih subjekata i uzoraka koji su ih izazvali.

Krajnji cilj finansijske kontrole nije samo utvrđivanje odstupanja od zacrtanih ciljeva, niti otkrivanje uzoraka tih odstupanja, već predlaganje odnosno preuzimanje mera za njihovo otklanjanje.

KONTROLA ZASNOVANA NA BILANSIMA STANJA I USPEHA

Kontrola je usmerena na proveru izvršenja zadatka. Ona se ne zadovoljava konstatacijom, već uzorke odstupanja od postavljenog zadatka. Zbog toga je ona i analiza. Ali, analiza nastoji da prikaže stvarno stanje posmatrane pojave naslanjajući se na opšte prihvaćene norme, koje je formirala nauka, a usvojila praksa ili ako one nisu date, na ekonomsko-finansijska prosuđivanja koja treba da budu usklađena sa principima poslovne politike. Iz ovog proizilazi da finansijska analiza prelazi obim i okvire finansijske kontrole i može se sprovoditi i kada ne postoji potreba za kontrolom tj. kontrola se koristi analizom. Finansijska analiza, u izvesnoj meri koristi se i kao instrument za mnoge provere u finansijskoj kontroli.

A. Kontrola zasnovana na bilansu uspeha

Svi prihodi i rashodi u finansijskom planu trebalo bi da budu detaljno raščlanjeni, uz vođenje računa o meri tog rasčlanjavanja, pre svega o racionalnosti. Po pravilu bi trebalo da je struktura prihoda i rashoda u finansijskom planu usklađena sa datom zvaničnom formom Bilansa uspeha:

Iznalaženje uzroka odstupanja koji su uticali na smanjenje finansijskog rezultata preduzeća, treba da odgovori na pitanja neopodni mera i aktivnosti menadžmenta koje će pospešiti dejstvo pozitivnih i obuzdati dejstvo negativnih činilaca kako bi rezultati poslovanja u budućnosti biti bolji.
Otkrivanje uzroka i mera, koje su uticale na postignuti rezultat, mora biti praćeno imenovanjem mesta i subjekata na takvo postignuće, kako bi se nagrađivanjem uspešnih i kažnjavanjem neuspešnih kadrova obezbedila veća motivisanost zaposlenih u preduzeću.

B. Kontrola zasnovana na bilansu stanja
Zadatak ove kontrole je sagledavanje svih promena u aktivi i pasivi i davanje ocene o tome da li su ostvarene promene u skladu sa planiranjem.
Davanjem ocene o ostvarenim rezultatima bitno je za saznanja o izvršenim kretanjima u odnosu na planirana. Za slučaj da planskih podataka nema, ocena se oslanja na norme za koje se misli da su u skladu sa ciljevima preduzeća i principima njihove finansijske politike.

Prvo treba obratiti pažnju na zbir bilansa, a drugo na redu je pitanje: na šta se odnosi povećanje ili smanjenje. Treba obratiti pažnju i na nivo zaliha i utvrditi da li one rastu ili opadaju i da li su promene u skladu sa predviđanjima menadžmenta.
Promene u aktivi mogu imati pozitivno ili negativno dejstvo na pasivu. U ovakvoj trenutnoj situaciji bitni su odgovori na sledeća pitanja:
kakva je finansijska situacija,
kakva je sigurnost preduzeća,
kako se nastale promene odražavaju na usklađenost novčanih troškova,
kakva je mogućnost izmirivanja obaveza preduzeća u budućnosti i sl.