Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Vodonik - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Prirodne nauke (/Forum-prirodne-nauke)
+---- Forum: Hemija (/Forum-hemija)
+---- Tema: Vodonik (/Thread-vodonik)


Vodonik - Vesnica - 17-05-2010 11:01 PM

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz hemije.

Prvo saznanje o vodoniku pripisuje se Paracelzusu (16. vek), koji je utvrdio da se delovanjem sulfatne kiseline na gvožđe izdvaja vodonik. Ipak, za pronalazača vodonika smatra se Henri Havendiš 1766. On je vodonik nazvao zapaljivim vazduhom, jer je dokazao da sagorevanjem vodonika nastaje voda. Prema starogrčkom ime “onaj koji stvara vodu” – hydrogenium mu je dao 1783. Lavoiser. Teški vodonik 1931. otkrio je Harold Klajton sa svojim saradnicima.

POLOŽAJ VODONIKA U PERIODNOM SISTEMU ELEMENATA, SIMBOL I KARAKTERISTIKE

Vodonik je prvi u nizu elemenata periodnog sistema. Njegov atom sadrži samo jedan proton i jedan elektron što mu omogućava poseban položaj u periodnom sistemu elemenata. Zbog karakteristične konfiguracije jedan 1S1 možemo ga sa pravom smatrati članom Ia i VIIb grupe. U Ia grupu se može svrstati zbog toga što u S-orbitali ima samo jedan elektron kao i alkalni metali. Takođe, može se svrstati u VIIb grupu, jer mu nedostaje samo jedan elektron do stabilne konfiguracije, to jest, do konfiguracije plemenitih gasova. Vodonik ima mnogo veći jonizacijski potencijal i elektronegativnost nego alkalni metali pa zbog toga za njega nije karakteristično lako otpuštanje elektrona, što je osobina Ia grupe. Sa druge strane, elektronegativnost vodonika je manja nego kod halogenih elemenata, tako da ni primanje elektrona nije karaktersitična reakcija za vodonik. Vodonik treba proučavati posebno.

Simbol vodonika – H
Z 1
A = 1,0079

Na osnovu elektronske konfiguracije 1S1 možemo očekivati reakcije vodonika sa pozitivnim (+1) i negativnim (-1) stepenima oksidacije. Sa pozitivnim stepenom oksidacije reaguje sa elementima veće elektronegativnosti ( kiseonikom, fosforom, halogenim elementima itd. ) a u reakcijama sa elementima koji imaju koeficijent elektronegativnosti manji od 2 (svi metali) pripisujemo mu negativan stepen oksidacije. Reakcije u kojima vodonik ima negativan stepen oksidacije nazivamo hidridima.

NALAŽENJE U PRIRODI

Uzimajući u obzir ceo svemir, vodonik je izrazito najrasprostranjeniji elemenat. Zvezde, kao i naše Sunce, sačinjene su uglavnom od vodonika (oko 90%). Na Zemlji je najrasprostranjeniji u vodi i višim slojevima atmosfere ali je takođe i na trećem mestu po rasprostranjenosti u zemljinoj kori posle kiseonika i silicijuma.

DOBIJANJE INDUSTRIJSKO I LABORATORIJSKO


U laboratoriji se vodonik najčešće dobija u Kipovom aparatu u rakciji između cinka i razblažene hloridne ili razblažene sulfatne kiseline.

Zn + 2 HCl(aq) - ZnCl2 + H2

Reakcija se zasniva na oksidacionom delovanju vodonika koji se iz stepena oksidacije +1 redukovao na elementarno stanje.

2H+ + 2e- - H2

Međutim sa prilično negativnim redukcionim potencijalom lako redukuju vodonik iz vode. To su metali Ia i IIa grupe, osim Be i Mg. Pri tim reakcijama nastaju rastvori odgovarajućih metalnih hidroksida.

2Na + 2 H2O - 2Na+ + 2OH- + H2

Postoji druga zgodna metoda kojom se dobija vodonik – delovanje vode na čvrste hidride, najčešće na kalcijum-hidrid.

2H2O + CaH2 - 2H2 + Ca+2 + 2OH-