Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Carinski sistem - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (http://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Društvene nauke (/Forum-dru%C5%A1tvene-nauke)
+---- Forum: Menadžment (/Forum-menad%C5%BEment)
+---- Tema: Carinski sistem (/Thread-carinski-sistem--3409)


Carinski sistem - VS1 - 07-05-2010 08:32 PM

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Danas je već opšte prihvaćen stav, da je svet sastavljen iz tri komponente:
• Materije
• Energije i
• Informacije
Takav prilaz svetu potvrđuju kako živi organizmi, tako i organizovani sistemi koje je stvorio čovek. Bez informacija organizovani sistemi ne mogu opstati. Današnji sistemi, međutim, pored toga što su organizovani, i održavaju svoju organizovanost. Objašnjenje takvog ponašanja sistema leži u neprekidnom izvlačenju informacija iz spoljašnjeg sveta o pojmovima i procesima koji se u njemu odigravaju. Stabilnost sistema, koja ima presudan značaj za ocenu radne sposobnosti sistema, se procenjuju razmatranjem dinamike procesa koji se odvijaju u sistemima.
Informacija se danas svugde u svetu smatra resursom koji igra ključnu ulogu u životu i poslovanju organizacija svih vrsta i veličina. Važnost i neophodnost kao atributi uz pojam informacija ističu ulogu otkrivanja, organizovanja, memorisanja i rukovanja saznanja (podataka – informacija). Informacije se mogu obezbediti i pomoću računara uz pomoc softverskog proizvoda koji se zove informacioni sistem. Razvoj informacionog sistema je složen i mukotrpan proces koji pored zavidnog nivoa stručnosti na polju informatike traži i druge sposobnosti: otvorenost prema problemima drugih, agilnost i istrajnost u otkrivanju i rešavanju problema i, svakako, komunikativnost.
Sistem je organizovani skup (organizovana celina) činilaca (elemenata) od kojih se svaki element (činilac) nalazi u određenoj međuzavisnosti (u određenoj strukturi) sa ostalim činiocima (elementima) te celine i tako ostvaruje svoju pripadnost toj celini. Sistem postoji radi ostvarenja nekog cilja i u stalnoj je interakciji sa svojim okruženjem.
Pošto elementi sistema mogu biti jako različiti što se karakteristike, ponašanja i naravi tiče, a i veze između elemenata kao i iterakcije sa okolinom su u realnom svetu raznovrsne, pojavile su se jako različite sistematizacije (klasifikacije) samih sistema u prošlosti. Sa tačke gledišta projektovanja informacionih sistema prethodno pomenute klasifikacije su od sporednog značaja. Treba se, međutim, osvrnuti na pojam strukture sistema.
Pojam struktura obuhvata elemente sistema i njihove međuzavisnosti. Struktura sistema ima svoje statičko i dinamičko obeležje. Statički prilaz strukturi sistema podrazumeva određivanje elemenata sistema, njihovih međusobnih veza u nekom konkretnom (statičkom) stanju sistema, kao i uzročnoposledične veze (logiku) između sastavnih delova sistema.
Dinamički pristup strukturi sistema definiše aktivnosti odnosno funkcije elemenata ili sastavnih delova sistema koje treba da se realizuju da bi se zacrtani cilj postigao.
Pojam sistema nije apsolutni pojam. Svaki individuum može, a nekad mora da određuje, da definiše za sebe sistem. Šta više, ista osoba, u zavisnosti od njegovog interesovanja, može i/ili mora formirati raznovrsne sisteme o istom predmetu (istoj stvari). Princip relativnosti za sisteme Langefors definiše na sledeći način: Svaki sistem koji je podvrgnut uticaju svoje sredine je podsistem nekog većeg sistema i svaki deo sistema je potencijalno neki sistem”
Međusobni uticaj (akcije i reakcije) između posmatranog sistema i njegovog okruženja znači možemo smatrati kao interakcija posmatranog sa drugim sistemima. Tada sistemi koji su u korelaciji predstavljaju delove nekog većeg sistema (supersistema). Sa druge strane, pošto nema nekog ograničenja u dekompoziciji sistema, svaki deo posmatranog sistema se može smatrati sistemom.
Razvoj informacionog sistema podrazumeva primenu raznih konkretnih principa, metoda, tehnika, potupaka i sredstava u toku perioda razvoja sistema, ili životnog ciklusa informacionog sistema. Pojmovi životni ciklus informacionog sistema i razvoj informacionog sistema se naravno razlikuju. Njihovo naizmenicno korišcenje može da izazove rasprave na teoretskom i praktičnom polju primene informacionih sistema.

Životni ciklus informacionog sistema se sastoji iz tri faze:
1. izgradnja
2. funkcionisanje
3. prilagođavanje novim uslovima.
Drugi pojam, razvoj informacionih sistema obuhvata sledeće aktivnosti:
1. analiza realnog sistema
2. projektovanje informacionog sistema
3. realizacija sistema – programiranje
4. funkcionisanje – nadzor
5. prilagođavanje novim potrebama – change management.

Pošto izgradnja u stvari pokriva analizu, projektovanje i realizaciju kao aktivnosti razvoja, ekvivalentnost pojmova je očigledna. Postavlja se samo još jedno pitanje teoretskog karaktera: da li se funkcionisanje sistema može smatrati razvojem? Odgovor je svakako negativan u slučaju da se posmatra samo funkcionisanje, međutim, ako se istovremeno sa funkcionisanjem vrši i nadzor samog funkcionisanja, onda je to aktivnost razvoja.

Pod pojmom paradigme (principa) razvoja informacionog sistema se podrazumevaju takvi opšte važeći principi, i načini prilaza i razmišljanja o razvoju tj. analizi, projektovanju i realizaciji sistema koji omogućuju pogodno uopštavanje i verno preslikavanje odgovarajucih svojstva i zakonitosti realnog sistema u informacioni sistem. Korisnik – naručioc, traži visok kvalitet u toku izrade (korisna, aktuelna dokumentacija, kvalitetni radni sastanci razvojnog tima i naručioca), funkcionisanju (da informacioni sistem obavlja zacrtane funcije striktno po formulisanju zahteva korisnika, da funkcioniše besprekorno i da bude user friendly, odnosno lak za korišćenje, razumljiv i da pomoću on line help-a pomaže rad korisnika) i održavanju (naročito da bude lako prilagodljiv novim uslovima, tj. da change management traje što je moguce kraće). Sa tog aspekta se može propratiti istorijski razvoj same tehnologije razvoja informacionih sistema.

Nezahvalno je dati predviđanja naročito u ovoj, najdinamičnijoj naučno – tehničkoj oblasti, jer, kako G.Winberg kaže: “najveći problem u vezi predviđanja budućnosti je taj, što ništa nije ni nalik na ono što je za nas danas poznato. Zato su date samo grube smernice moguće evolucije razvoja informacionog sistema. Razvoj sistema može biti brz i efikasan.